Jugoslovenski Rotar

kod izbora narednih funkcionera u klubu paziti na to, kakvi će biti pretsednici ı tajnici klubova. U celokupnom poslovanju je veoma potrebna tačnost, Jer netačnost koči u radu i klubove i distriktnog guvernera ı onemogućava redovno izlaženje Rotara.

U diskusiji Je prvi uzeo reč br. dr. Pavelić Ferdo (pretsednik, R. C. Sušak). Na njegovo pitanje. kako se ima odnositi jedan klub prema različitim pozivima na svečanosti itd., koji mu stižu, odgovorio mu је br. guverner, da klub kao takav ne nastupa nikad u javnosti osim kad se radi o karitativnim akcijama. Ali nastupaju u javnosti pojedini članovi kluba. Posle rasprava o nekim manje važnim stvarima prekinuo Je br. guverner rad te Je bio zajednički ručak svih prisutnih u hotelu Srpski Kralj. Na tom ručku pozdravio Je u ime beogradskog kluba kao domaćin njegov pretsednik br. dr. !lić. a zahvalio mu se na pozdravu br. guverner dr. Ivan Slokar.

Posle podne je bio rad nastavljen i prvi referat održao je br. Pavlović Dragomir (tajnik. R. C. Beograd) o temi:

О ВАЖНОСТИ ПЕРИОДИЧКИХ ИДЕОЛОШКИХ ПРЕДАВАЊА У КЛУБУ

Драгомир Павловић, Р. К. Београд.

Наш ротарски покрет значи у првом реду оживотворење једног етичког идеала. Према својој организацији, ротарство је утврдило и начине остварења својих идеала. Оно не тежи да окупи у својим редовима што шире масе човечанства; оно није никаква политичка странка, која око својих идеала тежи да на демократској основи окупи што већи број присталица. Ротарство је по својој организацији далеко од тога. Оно окупља у своје редове само један релативно веома ограничен број људи који су у пуној активности у свом звању. Оно тежи да у сваком месту окупи такве људе који су на водећим местима у својој струци, и претставнике таквих струка које су карактеристичне за дотично место, за његову привредну структуру н духовне и интелектуалне тежње. И још нешто: сви ти људи, још пре но што уђу у ротарски покрет, морају имати у себи урођено алтруистичко осећање, потчинити служби другоме властиту корист, јер ће само тако моћи да се подвргну једном од ротарских начела да највећма користи себи онај ко најбоље служи другом. То ротарско етичко начело предане и на први поглед бескорисне (у смислу личне непосредне користи) службе клубу, своме звању, заједници и међународној заједници, прожила сав живот ротарства. Окупивши у својим клубовима најзначајније претставнике сваког места који cy као предодређени својим дотадашњим животом MH радом да се ставе у службу овог ротарског идеала, ротарство тежи да их тако повезане све више учвршћује у истом правцу, и преко њих, преко њиховог рада и утицаја који сваки од њих врши па круг свога пословног делања, прошири што већма свој идеал. .

Изложени циљ ротарства унапред је одредио н начин рада у клубовима. Ту у првом реду стоји потреба да сваки ротар буде вазда и потпуно прожет ротарским идеалима. И то да буде прожет што дубље и на један начин јединственог посматрања и примењивања тих идеала. Ништа не би остало од идеологије ако би се један идеал схватао и примењивао на разне

156