Jugoslovenski Rotar

И баш привредни кругови су били први који су тражили доношење специјалног закона против нелојалне утакмице исто као што баш сада у последње време — траже допуне тог закона.

~

Наш закон о сузбијању нелојалне утакмице санкционисан је 4 априла 1980.

Прописи овога закона могу се применити само на пословни промет у индустрији, занатству и трговини, а не на друге слободне професије, јер се сматрало да су ове (лекари, адвокати, инжињери и т. д.) довољно заштићене диециплинским прописима својих комора.

Специјално су предвиђена у пашем закону ова дела нелојалне утакмице:

1) Нелојална реклама.

2) Ненстинита ознака порекла робе.

3) Опрњивање.

4) Злоупотреба обележја туђег предузећа.

5) Подмићивање.

6) Повреда и искоришћавање тајне у производњи и трговини,

т) Нелојална утакмица помоћног особља и његово искоришћавање од другог такмичара.

Али законодавац сматрајући да не може предвидети специјално сваки случај односно да у побројаним седам епецијалних дела нису исцрпљена. сва дела нелојалне утакмице, одмах у 5 1 донео је један општи пропис, тако звану суплеторну клаузулу, која се примењује тамо где се не могу применити прописи о седам предвиђених дела. Та суплеторна клаузула то је у ствари дефиниција нелојалне утакмице а гласи:

Ко у пословном промету ради утакмице учини дело противно додрим обичајима које би могло да оштети другог такмичара може бити тужен...

Главна тешкоћа у примени закона је еластичност ове клаузуле. Што је противно добрим обичајимаз У том погледу немамо нажалост јединствене праксе, а судска пракса је баш имала да фиксира тај појам. Мерило за појам добрих обичаја има да нађе судија у правном осећају и свеети народа. Али ипак би требало водити рачуна и о погледима стручних кругова. Најчешћи пример за ово јесте пуштање робе у промет испод цене, што се често сматра нелојалном утакмицом односно противно добрим обичајима. Међутим Сто седморице у Загребу у једној пресуди из 1987 одбио је тужбу Удружења трговаца против трговца који је продавао шећер испод цене са овим образложењем: »Тужилац оснива свој тужбени захтев на опћој норми ба 1 зак. о сузбијању нелојалне утакмице према којој може бити тужен онај, ко у пословном промету ради утакмице учини дело противно добрим обичајима, а које би могло да оштети другог такмичара. Ваља дакле да предлежи у првом реду дело противио добрим обичајима. Ова законска установа међутим кад говори о делима противним добрим обичајима нема у виду обичајно право нити трговачке обичаје, већ оне чине који се косе према опћем схватању са владајућим моралним принципима народа односно друштва. Само продавање робе испод набавне цене или тржне цене коштања не садржи у себи ништа што би се косило с тим моралним принципима, па према томе не противи се ни добрим обичајима. Ако дакле у пословном промету бива таково продавање H ради утакмице

479