Jugoslovenski Rotar

КАКО МОЖЕ ГРАД ДА УТИЧЕ НА ХИГИЈЕНУ СЕЛА

Др. Велизар Пијаде, Р. К. Лесковац.

Питање хигијене села у нашој земљи сада је у најактуелнијем стању. Сви лекарски форуми, па и сама државна управа, почели су се озбиљно бавити овим питањем.

Радује ме што је наш брат Гувернер изабрао ово питање за реферат при овогодитњој конференцији.

Стање хигијене на селу, па чак и у мањим паланкама, где нема лекара, је очајно и безнадежно рђаво. Непознавање најосновнијих правила хигијене, отпор сељака здравственом посвећивању, је свакодневна. појава. То је непознато само онима, који нису никада имали додира са сељаком и његовим домом. Кривицу за то носи и држава и друштво. Села су била занемаривана, она су остављана сама себи без саветника и стручњака лекара.

Држава се побринула за верско и просветно васпитање народа, поставивши по селима свештенике и учитеље и подигавши цркве и школе. Истима је дала све, да могу са успехом обављати свој посао. Модерне школе са свим потребним училима. Још више, она је учитељима дала п земљу за обраду, као за углед сељаку.

А за здравље шта је урађено% Ништа, до сада ништа, сем што је у овој години скупштина унела у финансијски закон одредбу о обавезној двогодишној служби лекара, по завршетку студија, на селу.

Ако је држава хтела само овим да помогне сељака, ја мислим, да се је она. горко преварила.

Зар је могуће и помислити, да ће један млад лекар, који је свршио студије, без икакве праксе, без средстава за рад, инструмената и других лекарских потребштина, а њих има безбројно много, без зграде за рад па чак и без зграде за пристојно становање, моћи помоћи народу“ Не и никако пе. Тај је млади лекар апсолутно осуђен на пропаст, он ће и cede самог и углед лекарског сталежа у опште, упропастити, а сам народ неће имати од тога никакве користи, већ штете. Наше село је један веома сложепи проблем, кога треба решити. Није ту само питање хигијена, већ то је једно социјално питање, питање опстанка државе.

Хропичне болести, као маларија, тифус, сифилис и туберкулоза, десеткују паш парод, смањују радну способност његову. Огромна смртност одојчади умањује наталитет, јер наш народ нема ни појма о хигијени порођаја п нези одојчади. На срећу жилавост нашег сељака и чистота расе, још се са успехом бори са пезнањем најосповнијих правила хигијене, н у неколико одољева, али то ће једном престати, па шта радпти онда“ Катастрофа је неизбежна.

Станови сељака су до крајних граница нехигијенски, неекопомични и мали. Има где и стока ночива заједно са обитељима.

А шта да кажемо за исхрану сељака

Она је мизерна, нерационална и по приликама нездрава пи штетна. Месо, пилетипу, јаја, масло и друго, сељак продаје а не употребљава засебе. Дакле као што рекох нехрапа је у сваком погледу педовољна ни рђаво зготовљаца.

454