Jugoslovenski Rotar

Приватна и само приватна иницијатива, грађана добре воље, може једино и брзо помоћи еељаку, отворити му очи и научити га да је живот ипак леп.

IV. Odbor za medjunarodno služenje.

Pretsednik: Dr. Matija Vidoević (R. K. Dubrovnik): tajnik: Viljem Bizjak (R. K. Zagreb): referenti a) Josip Loos (R. K.. Maribor): „Dali se kod nas dovoljno radi na unapredjenju medjunarodnog: turizma ? b) Dr. Branko Petrović( B. K. Novi Sad): „Rotarstvo u službi medjunarodnog upoznavanja“. Sprečenog je referenta zamenjivao brat Dr. Mirko Babušić.

DA LI SE KOD NAS DOVOLJNO RADI NA UNAPREDJENJU MEDJUNARODNOG TURIZMA?

Josip I. Loos, R. NR. Maribor

Izmenična putovanja pretstavljaju bez sumnje najbolje sredstvo za upoznavanje stranih zemalja ı naroda i na taj način najbolje služe takodje četvrtom cilju rotarskog: pokreta.

Posle svetskog rata Je turizam dostigao neočekivani i silni razmah. Zemlje. koje raspolažu sa osnovnim uslovima za гахуој 1иrizma. sa prirodnim lepotama, povoljnim geografskim položajem. dobrim klimatskim prilikama. istoriskim i umetničkim privlačnostima. sa folklorističkim i etnografskim posebnostima, ove su zemlje rano uocile vanredni privredni. kulturni i socialni značaj turizma i počele su gajiti a unapredjivati sa svima sredstvima ovu rentabilnu i novu privrednu granu. Motorizacija. koja Je earočito za vreme svetskog rata došla do najvećeg izražaja. takodje posle rata nije se zaustavila: naprotiv, motorizacija Je postigla nove uspehe i nove triumfe. Tehnika gradnje puteva u osnovi se izmenila. Stare konservativne makadamske puteve nije se više gradilo ı pristupilo se gradnji puteva sa Čvršćim materijalom kao što su asfalt, beton-asfalt. kocke itd.. pri gradnji puteva izbegavani su zavoji. proširena je širina puteva. gradjeni su nad- i podvoznjaci na putevima. a sve to Je doprinelo povećanju sigurnosti motornog promefa ı u vezi toga do ogromnog razvoja automobilizma. :

Pomoću jeftinih investicionth zajmova. pomoću poreskih povlastica ı sa mnogim drugim olakšicama pojedine države uspešno su uticale takodje na razvoj savremenog hotelijerstva. Sa savremenim putevima ı sa savremenim hotelima tek su bili ostvareni najvažniji uslovi za razvoj savremenog medjunarodnog turizma. Statistike i platni bilansi Italije. Francuske. Švajearske. Nemačke. ranije Austrije. ranije Čehoslovaške ı Madjarske dokazuju nama. da su. bile sve investicije za turizam korisne ı rentabilne. Sa povećanim kapacitetom hotela. lekovitih banja i letovališta. pojavila se Je takodje neminovna potreba za povećanu turisti¢ku propagandu. U Italiji, Švajcarskoj. Nemačkoj. ranijoj Austriji i u Franeuskoj osnovane su državne ili od javnih korporacija subvencionirane ustanove. koje su preuzele

456