Jugoslovenski Rotar

na sebe brigu za turističku propagandu u inostranstvu. Ove centralne propagandne ustanove održavaju u inostranstvu sopstvene poslovaonice ı biroe koji se bave isključivo sa turističkom obaveštajnom ı propagandnom službom. održavaju najbolje veze sa turističkim biroima ı administracijama važnijih listova ı časopisa u dotičnoj državi, vode brigu za dovoljnu zalihu prospekata i ostalog turistiéko-propagandnog materijala ı posećuju putem svojih funkcionera s vremena na vreme sve važnije turističke biroe na svome području.

U našoj mladoj državi bile su posle oslobodjenja ı ujedinjenja sve produktivne snage upravljene u nastojanju za unufrašnju konsolidaciju. koja Je bila prvenstveno potrebna na svima poljima privrednog ı Javnog Života posle dugotrajnih borbi za oslobodjenje i usled heterogenog privrednog ı kulturnog razvoja pojedinih pokrajina naše države. Čim Je ujedinjena naša Kraljevina. privatna iniciativa odmah Je obratila najveću pažnju pitanju unapredjenja medjunarodnog turizma. oslanjajući se pri tome na dobar glas, koji su naši iuristi¢ki krajevi ı predeli uživali u inostranstvu. NašoJ hotelskoj industriji na žalost nije pružena mogućnost jeftinih investicijskih kredita. kao što Je to bio slučaj u drugim zemljama. pa su investicije izvedene pomoću normalnih bankovnih kredita. Velike privredne poteškoće koje su nastale 1950 godine katastrofalno su uticale takodje na našu hotelsku industriju. Veliki broj pionira našeg turizma, naročito u najviše razvijenim furističkim krajevima našeg PrimorJa i Slovenije. došao Je u veoma težak položaj ı u finansijske neprilike. Kroz deset godina se Je na raznim anketama ı skupštinama ponavljala imperativna potreba za sanaciju našeg hotelijerstva ı za nabavku jeftinih investicijskih zajmova. ali na žalost ovo pitanje sve do danas jos nije povoljno rešeno.

O nesavremenom stanju naših puteva ı o ogromnoj šteti. koja Je nanesena našem {urizmu usled naših slabih puteva. bilo Je u poslednje vreme toliko govora. da smatram suvišnim detaljnije raspravljati ovo pitanje.

Prošle godine izdata Je najzad Uredba sa zakonskom snagom o državnim ı banovinskim putnim fondovima. Ova uredba. istina, pretstavlja prvi početak planskog rada na izgradnji naših puteva, ali su sredstva sa kojima ovi fondovi raspolažu apsolutno nedovoljna za ogromni i hitni program izgradnje naših puteva. Razumljivo Je. da se za kratko vreme ne može nadoknaditi sve ono što smo propustili u icku poslednjih 20 godina u pogledu modernizacije naših puteva, ali ipak prestižni. privredni. socialni i kulturni momenti imperativno traže. da se moderniziraju barem glavni prilazni putevi ı da se preko njih povežu naši turistički centri sa savremenim putevima koji dopiru do naših granica iz svih susednih država.

Nema sumnje o tome. da pretstavljaju izdaci za izgradnju naših puteva najefikasniju i najrentabilniju investiciju našeg narodnog kapitala. Što se tiče železničkog prometa rado priznajemo. da Je u tom poledu poslednjih godina kod nas mnogo učinjeno. ali ipak moramo konstatovati, da brzina naših vozova daleko zaostaje iza brzine železničkog prometa u inostranstvu. dalje da Je neminovno potrebno da se renovira naš vagonski materijal naročito za putničke vozove. da Je

457