Jugoslovenski Rotar

UGOVORNI ODNOS

"Trgovinski ugovori redovna su pojava u razmeni dobara izmedu zemalja. Trgovinskih ugovora imamo raznih. Imamo trgovinskih ugovora koji sadrže samo jedan jedini član, član koji predviđa klauzulu najvećeg povlašćenja. Tu se države ugovornice obavezuju da će u saobraćaju i razmeni dobara dati sve one povlastice, koje su već dale, ili će dati trećima državama. Ovaj se vid ugovora Javlja obično između država čija Je razmena dobara sa nekih razloga, bilo trgovinske politike, bilo političkih odnosa, mala i neznatna. Trgovinski ugovori, koji sadrže opšti i posebni tarifski deo, zaključen između dve zemlje, predstavljaju pravu težnju ı nameru dotičnih ugovornica da razviju i povećaju razmenu dobara.

Ako se s obzirom na izneto zapitamo, kako stoje u tom posledu naše dve zemlje, možemo odmah reći da je naš odnos normalan, zasnovan an bazi JednogS trgovinskog ugovora, zakljucenog poslednji put 24 maja 1934 godine. Apstrahujući za тоmenat, koliki je volumen uzajamne razmene dobara koji proističe iz takvog odnosa, možemo konstatovati da između ove dve zemlje postoji jedan normalan instrument i da se u tom smislu nema šta dalje činiti, već samo njegovom punom primenom da se poveća što veća razmena dobara.

REGIONALNA KLAUZULA

Regionalna klauzula pretpostavlja susedski odnos pod uslovom da se povlastice (preferencijal) koji se u takvom odnosu daju, ne mogu reklamirati po osnovu principa najvećegF povlašćenja. Žačetke ovog sistema nalazimo u povlasticama pograničnog prometa, koje susedi daju jedan drugom. Tu se u pograničnom saobraćaju daju mogućnosti prenosa određenih količina robe sa manjim plaćanjem dažbina ili uopšte bez plaćanja dažbina. Takve povlastice ne mogu treće države reklamirati na osnovu principa najvećeg povlašćenja, to ne mogu reklamirati čak ni drugi susedi, ako takve konvencije nisu sklopili. Ali ako bi se povlastice koje se daju u pograničnom prometu donekle proširile i van pograтспов pojasa, onda bi njihov značaj bio mnogo veći i one bi značile jedan korak bliže regionalnoj klauzuli. Jer, karakteristika je regionalne klauzule preferencijalno postupanje u medjusobnom prometu za robu domaćeg porekla. Kratko rekavši, regionalna klauzula dozvoljava među susedima uzajamni preferencijalni odnos za robu prvenstveno domaće provinencije, a donekle i za robu oplemenjenu u zemlji.

Postavlja se pitanje, da li bi trebalo, ako bi se zaželelo tešnji privredni odnos od onog zasnovanog na bazi trgovinskog ugovora, s obzirom na privrednu strukturu i radinost naših zemalja, raditi za jedno zbliženje zasnovano na bazi regionalne klauzule? Odgovor je ovde kratak: — jedno takvo zbliženje s obzirom na proizvodnju i radinost, imajući u vidu razliku u fiskalnom opterećenju, ne bi predstavljalo veću korist za naše zemlje. Ovo naše

493