JUS standardizacija

36 j mene modula na vrata i prozore, poslavili st kao prvo da veličina bilo kog sistema· prozora treba vezati na Iormat opeke, jer je ona danas nmajrasprostranjeniji građevimski muiterijal kod nas. Na toj osnovi i izrađeni su svojevremeno standardni prozori »Prodel». Njihov je zaključak da se veličine prozora i vrata mogu uglavnom prilagoditi svakoj veličini modula, pri čemu je osnovno da se ovom muodulu prilagodi format opeke.

Prot. Arhitektonskog fakulteta TVŠ u Beogradu arh. Mate Baylon, rasmatrajući pitanje primene modularnog sistema ma projektovanje stanbenih zgrada smatra da se i modul od 10 cm i modul od. 12,5 cm mogu prilagoditi dimenzijama stanbenih prostorija, oprema i nameštaja. Tako na pr. širina radne kuhinje varira od 170 do 250 cm, dubina ostave od 70 do 100 cm, dubina ormana od 58 do 63 cm, dimenzije kuhinjskog sudopera 50 do 60 cm itd. Sve ove dimenzije mogu se dakle vrlo lako prilagoditi ili jednom ili drugom modiul. Isto tako, prema mišljenju prof. Arhitektonskog fakulteta TVŠ arh. Branislava Kojića, može se i bilo bi korisno primeniti modularni sistem na projektovanje privrednih zgrada svih vrsta, ali se sa te tačke gledišta ne mogu odrediti neki posebni uslovi u pogledu veličine modula. Što se liče primene modularnog sistema na druge vrste objekata, nisu vršena još nikakva razmatranja i ispitivanja, te ostaje još široko polje rada u tom pravci.

STANDARDIZACIJA

Iz svega gore iznesenog, ma koliko to bilo još nedovoljno obrađeno i upolpinjeno, kako u opgledu dokumentacije iz inostranstva, tako i konkretnih rezultata u našoj zemlji, može se zaključiti da je uvođenje modularmnog sistema u građevinarstvu meophodno, ako se misli na ovom polju tehničkih nauka ići napred i ako se želi poVećanje raciomalizacije građevinarstva. Pitanje određivanja osnovne jedinice ovog sistema koordinacije mera — modula ne sme se na brzini rešavati. Potrebne su obimne i isprcne studije koje će obuhvatiti sve uticajne faktore i koje će ispitali i ulvrditi najvažnije uslove. Zbog toga bi trebalo da se za taj problem zainterestje šio. šir) krug siručnjaka kako iz oblasti projektovanja tako i proizvodnje, i da aktivno učestvuje u njegovom rešavanju, donoseći originalne predloge ili kritikujući druge. Treba da se razvije što šira diskusija ma tom polju, jer se tako mogli majbolje pretresti svi detalji ovog problema i iskristalisati ispravno rešenje.

Jedanput konačno utvrdem modul oselno će uticati ma dalji razvoj naše građevinske industrije, našes projektovanja i arhitektonskih stvaranja, naše socijalističke izgradnje uopšte, a zavisiće od njegovog pravilnog odmeravanja da li će uvođenje modularnog sistema u naše gradđevinarstvo, biti na štetu ili od velike koristi za naše narode.

Arh. Ivanka Ivanić

LITERATURA

A62. 1—1945 »American Standard Basis tor the Coordination of Dimensions of Buiding „Materials and Equipment.«

A692. 2—1945 »American Standard Basis of Clay and Concrete Modular Masonry Units.«

»Modular Coordination«e — Architectural Record, June 1950 g.

»Jedinstveni sistem moduia« — Sbo:inik rukovodejščev materijalov, 1948 g, |

Byggstandardizeringen's Report on Modular Coordinatione —/L. Bergvali i E. Dahlberg (Swedish Standards Asocociiacilon).

»Systeme du Module« — Institut Belge de INormalisation. »Le systeme du Module•e — M. J. Verdeyen, Architecture, Urbanisme — Habitation. Mars 1950.

»Arhitekt i industrijalizacija građevinarstva« — referat E. Neulerta na Prvom kongresu Internacionalnog saveta arhitekata.

»Primena modula na keramičke materijale — retlerat bivšeg Gradevinskog instituta Minstarsiva građevina NR Srbije.

»Primena modularnog sistema na drvenu građu« referat ing. Srdana Turka — Tehnički fakultet — Ljubljana.

Izveštaji 'Ministarstava industrije NR Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine.

ee. Izveštaj ing. Vladimira Potočnjaka i Zvonimira Vrkljana po pitanju primene modularnog sistema na dimenzije prozora i vrata.

- Jzvešlaj arh. Mate Baylona, prof. TVŠ u Beogradu po. pikanju primene modila kod projektovanja stanbemih zgrada.

Izveštaj arh. Branislava Kojića prof. TVŠ u Beogradu po pitanju primene, modularnog sistema kod projektovarija privrednih zgrada.

| #