JUS standardizacija

BROJ ? SEPTEMBAR 1950

noslima uvođenja modularnog sistema u naše građevinarstvo i proceniti približno koja bi veličina modula mogla najbolje odgovarati našim uslovima, kako u građevinskoj industriji tako i u projektovanju. Sa problemom slu upoznati stručnjaci iz drugih ustanova (fakulteta, građevinske industrije, drvne industrije, projektantskih ustanova itd.) te je dogovoreno zajedničko razrađivanje toga problema u odnosu na osnovne najvažnije elemente koji utiču na njegovo celokupno rešavanje. Kao baza uzeti su naporedo moduli od 10 cm i 12,5 cm, a data je ) puna sloboda u pronalaženju nekog novog modula. Međutim, ipak se zadržalo samo na prva dva modula. U tom smislu informativno je razrađeno pitanje primene modula na keramičke materija!e (i opeke) od strane bivšeg Gradđevinskog inslituta Ministarstva građevina NR Srbije. Isto tako, donekle je proučenmo pitanje primene modularnog sistema na drvenu građu i stolariju, zatim ma izvesne konstruktivne elemente kao i čitave arhitektonske objekte.

Prema referatu Građevinskog instituta Ministarstva građevina NR Srbije konstatovano je da se sadašnja opeka ne može prilagoditi ni modulu od 10 cm, niti od 12,5 cm. Prema tome trebalo bi menjati dimenzije današnje opeke. Ukoliko bi se uzeo modul od 12,5 cm opeka bi trebalo da bude 24% 11,5% 5,8 cm, a za modul od 10 cm opeka bi verovatno imala dimenzije 99 X 14 X 6,5 cm. U referatu se zastupa mišljenje da bi modul od 12,5 em bio pogodniji za dimenzionisanje opeke i zidova, omogućio bi veću racionalizaciju. Međutim, pre nego što bi se prihvalio neki predlog, trebalo bi ipak što detaljnije ispitati sve mogućnosti i sa modulom od 10 cm, jer prema rezultatima postignutim 1 Švedskoj gde je stara opeka pribižnog ili istog formata kao i naša (25% 12 X 6,5 cm i 25 X x 12 % 7,5 cm.) došlo se sa modulom od 10 cm na dimenzije nove modularne opeke od 25,7 X Xx 19,3 % 8,5 cm. Znači, kod nas nisu dovoljno proučene sve mogućnosti niti iznađene sve VaTijante za modularnu opeku (pomenuto je gore da je kod nas bilo tek informativno razmatranje na tom polju, a ne i dublje proučavanje). U pogledu drugih keramičkih materijala — porozne ,i šuplje opeke itd. — prilagođavanje bilo kom modulu ne pretstavlja veliki problem kao što je to slučaj sa opekom, jer je proizvodnja tog materijala tek na početku razvoja. U svakom slučaju mogu se za ove maferijal!e odrediti veće dimenzije pošto Su oni srazmerno dosta male težine.

Po pitanju primene modularnog sistema na drvenu građu u referatu ing. Srdana Turka Tehnički fakultet Ljubljana — podvlači se korisnost OVOg sistema kako zbog pojednostavljenja rada šumskih uprava i drvne industrije, tako i projektovanja drvenih konstrukcija, a maročito zbog znaime uštede koja se u drvetu može postići. »Tačno određivanje modularnih dužina drvene građe omogućavalo bi šumskim upravama da kategorično odrede dužine trupaca, da naprave ı tom pogledu tačan raspored na kakve dužine će se iseći stabla raznih prečnika. Pošto bi

35

OU E UL LO i O LL

se o tom rasporedu prethodno dobro promislilo,

sigurno bi se postigla veća ekonomičnost u korišćenju drvne mase nego što je to danas, kada dužine trupaca, dasaka itd. još n'su modularno određene. Primena modularnih dimenzija ma piljene građe omogućavalo bi racionalnije korišćenje Irupaca u drvnoj industriji. U pilanama bi se smanjila količina otpadaka, pošto bi se ostaci kod piljenja većih dimenzija mogli bez daljega rezali na tanje daske ili letve koje bi opet imale modularne dimenzije«.

U referatu se zastupa mišljenje da bi najbolje odgovarao modul od 12,5 cm, jer se može lako povezali sa sistemom colovskih mera koje danas vladaju u drvnoj industriji. S druge strane, ako bi se usvojio modul od 10 cm morale bi · se menjati dimenzije naših dasaka što bi imalo lizvesnog ulicaja na naš izvoz drveta. Primena

· modularnog sistema na neobrađenu drvenu gra-

đu mogla bi se bolje bazirati na modulu od 10 cm. Jugoslovenski standardi JS 1001 i JS 1002 (od 1947 god.) određuju debljine građe od 20, 30, 40, 50 i 60 cm, što odgovara decimalnom metarskom sistemu pa prema tome i modulu od 10 cm. Tehnički uslovi za isporuku (JS 1002) daju uopšte dimenzije od 10, 20, 50, 100 em itd.

· što opet odgovara modulu od 10 cm. No, uprkos

tome, u referalu se zastupa mišljenje da bi ti trebalo primeniti modul od 12,5 cm, ako se, naravno, on uvodi i u drugim granama.

Što se liče primene modularnog sistema ma dimenzionisanje šper-ploča, lesonita i sl. materijala, kod izvesnih industrija, kao na pr. u Srbiji, bolje bi odgovarao modul od 12,5 cm jer ne bi trebalo velikih promena u proizvodnji, dok u Hrvatskoj, gde su hidraulične prese za šper-ploče građene za naše standard-mere 120 X% 220 cm i 120 X 200 cm, mogao bi se bolje primeniti modul od 10 cm. Interesantno je ovde navesti jedan pasus izveštaja Ministarstva drvne industrije NR Hrvatske: »Mišljenja smo, međutim, da bi irebalo kod građevinske stolarije stvoriti neke module, pomoću kojih bi se uskladila produkcija kod naših tvornica građevinske stolarije. a koja zapanjuje baš zbog toga što postoji ogromna raznolikost mera kod jedne jedine zgrade, dok u nizu zgrada je tolika raznolikost mera da više puta nismo u mogućnosti izvršiti poslove, a koje smo. ugovorom dužni izvršiti«.

U Sloveniji lesonit ploče rade se m dimenzijama 100 200, 1925 X 220, 150 % 250 cm, te bi se prema tome mogao primeniti i modul od 10 i modul od 12,5 cm, jer otprilike i jedan i drugi zahteva približno jednake izmene u proizvodnji. U Bosni i Hercegovini fabrikacija šperploča i panel-p:oča predviđena je na bazi Neufertovog modula od 12,5 cm.

U pogledu modularnog dimenzionisanja izVvesnih konstruktivnih elemenata i delova ili raznih tipova obejkata, dali su mišljenje pojedini arhitekti i inženjeri, pretstavnici tehničkih fakulteta, projektantskih i dr. ustanova. Tako na pr. ing. Vladimir Potočnjak i ing. Zvonimir Vrkljan sa Tehničkog fakulteta u Zagrebu, po pitanju pri-