JUS standardizacija

BROJ ? SEPTEMBAR 1950

mlinskih proizvoda kao i kvalitetu hleba, teslenina i keksa. Posle mnogobrojnih diskusija i stručnih konferencija nadležna komisija NR Srbije uspela je krajem 1949 godine da izradi predlog: propisa kvalteta mlinskih proizvoda hleba. Taj svestran i opširan predlog nije naišao u drugimi narodnim republikama, kojima je bio dostavljen, na pravilno razumevanje, niti je dosada u Vezi s lim predlogom dosfavljeno Upravi za unapređenje proizvodnje Savezne planske komisije, odnosno sada nadležnom Centru za standardizaciju pri Savetu za promet robom Vlade ENRJ, odgovarajući profivpredlog, analiza, dopuna ili izmena postojećeg predloga. Površnost u ocenjivanju predloga najbolje se vidi iz odgovara Gen. dir. prehranbene industrije LRS, u vezi primedbi na predlog koje je dostavila NR Srbija u obimu od 50 stranica, koji odgovor je dostavljen Planskoj komisiji NR Srbije posredstvom Planske komisije LR Slovenije u svega četiri rečenice. Nažalost, i le četiri rečenice nemaju nikakav stručni ili naučni karakter već se odnose na sasvim drugn materiju tj. na konstataciju da će se Doslići propisani kvalitet tek onda, kada se preurede mlinovi i obezbedi snabdevanje mlinova sa kvalitelnom sirovinom. O samim propisima o kvalitetu meljave i o načinu i Zavisnosti preuredenja mlinova s obzirom na predložene propise, nema ni reči. Logično je da se takvim radom ne doprinosi nikakvom osve({ljavanju postojećih problema, niti se dovode naprezanja za što polpuniju i pravilnu standardizaciju, kao i za donošenje saveznih propisa kvaliteta, u sklad sa potrebama naše mlinske industrije i prehranbene industrije uopšte. '

Prilikom podnošenja predloga za donošenje propisa o kvalitetu minskih proizvoda, bilo je predviđeno da će se {i propisi svestrano proučiti i prodiskutovali, naročilo u pogledu nove preorijentacije mlinske industrije i akliviziranja me·ljave u svakoj narodnoj republiki, prema mogućnostima i potrebama dotične republike. Na osnovu svih predloga i eventualnih izmena i dopuna postojeći predlog će biti redigovan i podnet na opštu “diskusiju, odnosno zajednički predlog o propisima kvaliteta mlimskih proizvoda wusvojiće se kao važeći za celo područje FNRJ još pre nastupanja žetve. Na taj način, bile bi već u teku'Ćoj godini otklonjene veće greške u proizvodnji brašna, dok bi se pojedini proizvodi mlinske industrije po kvalitetu i asortimanu manje — Više izjednačili. Zbog izloženog stava odgovornih komisija u pojedinim narodnim mrepubl/hama dosada je predlog NR Srbije ostao bez protivpredloga, odnosno izmena ili dopuna, te se Zbog loga još ne može objaviti delinitivan tekst propisa, koji bi važili za celokupnu mlinsku indu: Strijut.

U industriji preradevina od brašna mne postoji ni od jedne generalne direkcije ili druge neke ustanove nikakav predlog u pogledu propisivanja saveznih propisa o kvalitetu, kao ni sličnih propisa u obimu nadležnoskli pojedine narodne republike. Na ovom sektoru potrebno je da generalne direkcije prehranbene industri je lu

narodnim republikama preuzmu inicijativu za donošenje odgovarajućih predloga, kako bi se materija, koja je dosada bila ostavljena uviđavnosti i sposobnosti pojedinih preduzeća, odnosno tvornica, uokvirila propisima koji bi važili za sve ivornice testenina i keksa. Poznato je da je keks u pofrošnju dolazio u manjim količinama (ovde se podrazumeva široka potrošnja), pa'i one količine koje su se pojavile na tržištu u slobodnoj prodaji ili pak kao dopunsko snabdevanje često su kvalitativno bile u takvom stanju koje nije dozvoljavalo njihovu upotrebu za ljudsku ishranu.

Mnogo je bolja situacija kod propisa kvalitela prerađevina voća i povrća. Svakako i tu ireba da se primeti da slandardi za razne proizvode prerađevina voća ı povrća misu rademi po istom sistemu, što se tiče oblika, niti je izvršena klasifikacija na jednoobrazan način u pogledu vrsta, tipova, raznih kombinacija prerade, recepture itd. Bilo bi potrebno da se uporedo s propisima o kvalitetu prouče i donesu i jedinstveni propisi ambalaže za sve proizvode prehranbene industrije. Kođ prerađevina voća i povrća oseća se potreba izmene i iskustava između već postojećih svetskih standarda i naših propisa. Komisije . za izradu propisa o standardima trebalo bi da su u pogledu opšteg i opisnog dela standarda za prerađevine voća i povrća, koje imaju u izradi, rUkovode već donetim s:ičnim standardima United states department ol agriculture, Washingtom, USA, koji obrađuju svu. materiju konzervisanog povrća i voća, kao i raznih ekstrakta, voćnih sokova, sušenog i smrznuto voća | povrća.

Kod voćnih prerađevina oseća se nedostatak obrade materijala u pogledu voćnih sokova i sušenog voća, dok o smrznutom voću dosada još nema nikakvih radova. Isti je slučaj sa povrćem. Razne kombinacije povrća, mesa i drugih proizvoda u konzervama, kao i kombinacije raznih vrsti povrća ili voća u koncentratu odnosno konzervi lakođe misu još obuhvaćeni propisima o. kvalitetu. Proizvodi iz šumskog voća kao i proizvodi jagodičastog voća takođe još nisu trelirani od strane komisija za standardizaciju. Izmene iskustava o izradi propisa kvaliteta iz oblasti naše konzervne industrije do sada se vrše na ograničeno. aktivan način, te će zadaci Centra

kao i pojedinih komisija za standardizaciju biti

da poslovanje i rađ na tim propisima objedine odnosno ubrzaju. |

U pogledu industrije prerade mesa nemamo još dovoljno jasnih i potpunih propisa. Problematika oko izrađe propisa kvaliteta za meso i mesne MO leži i u promenljivosti sirovine, lj. :valitetu stoke i različitosti postrojenja u pojedinim klanicama i industriji prerade mesa. Velike praznine postoje naročito kod mesnih konzervi. O rashlađenom mesu i smrznutim mesnim proizvodima nema još nikakvog traga i radu komi- . sija za izradu propisa kvaliteta. .

Pošto smo već dodirnuli pitanje rashladenih i smrznutih proizvoda, primećujemo da se sve jače oseća neodložna potreba da i naša zemlja učestvuje u medunarodnoj izmeni iskustava iz domena Irigorifikacije, Pre svega, nas ovde jnte-