JUS standardizacija
4 OMJ,
restiju međunarodni standardi i standardi pojedinih zemalja za. pojedine lako kvarljive proizvode, koji se pretežnim delom nalaze u Međunarodnom birou za Irigoritfikaciju. Drugo, još Vvažnije pilanje, je naše učešće pri razradi i domošenju međunarodnih propisa i primeni jednakih uslova u proizvodnji i međunarodmoj razmeni rashlađenih i smrznutih proizvoda. I jedmo i drugo, kao i naše učešće u tom muedđunanodrnormi telu, uslovljeno je učlanjenjem Jugoslavije,u Medđdunarodni biro za frigorifikaciju. Naša nastojanja da stvarno doprinesemo podizanju svetskog standarda života i zalaganja da se učvrsfi mirna izgradnja boljeg života u svim zemljama sveta, dobiće pristupanjem u članstvo i našim lčešćem n radu Međunarodnogz bjroa za Irigorilikaciji stvaran i nedvosmislen oblik, a istovremeno će to biti i novo polje naše delatnosti na međunarodnoj saradnji. |
Veliki nedostatak u našoj prehrambenoj industriji bilo je otsustvo jedinstvenih propisa o kvalitetu ) recepturi kavovina, nadomestaka kave i začina, kao i standardnih propisa saveznog Značaja koji bi regulisali tu proizvodnju. Ma da je pitanje donošenja propisa za ovi vrstu delatnosti naše prehranbene industrije pokretano već 1947 godine, nije se ni do danas uspelo, poglavilo zbog medovoljne koordinacije zainteresovanih, da se obnaroduju redigovani tekstovi odgovara-
jućih propisa. Slična situacija vlada i li proiz-
vodnji alkoholnih pića.
Sređenije stanje je sa proizvodima tvornica čpirita i kvasca, gde su savezni propisi kvaliteta u završnoj lazi. | -
U našem pivarsitvu još nije postigniita saglasnost u pogledu donošenja saveznog propisa, Već postoje interni propisi u pojedinim narodnim Tepublikama i privremeni propisi za pivo sa obaveznom važnošću za područje NR Hrvatske. Oltstupanja u pogledu kvaliteta, asortimana, boje, kao i jačine piva, koja dele pojedine narodne repo nisu od tolikog značaja da bi pretstavijale. ozbiljne teškoće za donmošemje saveznog standarda, pa ipak taj mali korak ka ujednačavanju odnosno popuštanju, nije učinjen, ma da smo na najboljem putu da se pitanje proizvodnje kvaliteta piva reši na zadovoljavajući i jednoobrazan način. |
STANDARDIZACČIJA
| U industriji prerade uljarica sve se jasnije oseća potreba za jedinstvenim propisima, na kojima se intenzivno radi. Naročito je živa delatnost na izradi propisa za biljna jestiva ulja. Međutim, izgleda da propisi kvaliteta za biljna tehnička ulja imajn kod nosilaca zaduženja drugostepenu Važnost.
Kod ostalih propisa kvaliteta i standarda
_ oseća se medovoljno poznavanje polreba priori-
teta i razrade standarda uopšte. Dešava se, da se za proizvode drugoslepene važnosti obrazuje nekoliko komisija, dok proizvodi primarne Važiosli nemaju svog cb5radđivača. Slaba koordinacija i nepoznavanje nadležnosti prilikom obrade i donošenja saveznih standarda i propisa kvaliteta, već stu istaknuli.
Pored nadležnosti i zadatka Centra za stam'dardizaciju pri Savetu za promet robom Vlade FNRJ,.da povezuje delatnost na izradi standarda ii propisa kvaliteta za prehrambenu industriju 1 samom resoru proizvodnje i razmene robe, moraće se usposlavili i tešnja veza sa ostalim centrima za standardizaciju pri drugim savetima FNRJ. Pre svega, prehranbena industrija: je zainresovana n pogledu kvaliteta sirovine za preradu,
zalim u pogledu mašinskih postrojenja i instala--
lliea, oblika i kvaliteta razne ambalaže itd.
Neka pitanja nadležnosti, odnosno razgraničenja u donošenju propisa između saveta još nisu rešena, kao što je to pitanje donošenja propisa o kvalitetu i standardu za sušenmo voće i povrće, etivirano Voće, pekmez i prerađevine mleka uopšte, gde, pored sira i maslaca, spadaju kazeim, evaporirano mleko i mleko u prahu. Ta pitanja su Već pokretana, samo još nema nadležnog iZVeštaja Saveta za poljoprivredu Vlade ENRJ o načelnom stavu i o nadležnosti rešenja pojedinih prednjih pitanja. |
Zasebno pitanje u pogledu donošenja propisa kvaliteta i standarda je odnos cena s obzirom na postupak prerade i kvaltet proizvoda, koje će Centar za standardizaciju pri Savetu za promet robom Vlade FNRJ rešavati u zajednici sa zainteresovanim saveznim savetima, odnosno njihovim centrima za standardizaciju, a na OSnoVI postojećih propisa o cenama i nadležnosti ustanova i organa koji se bave pitanjem cena.
Ing. Joško Simončić
da dlatulaedatctB
Standardoteka Savezne komisije za standardizaciju prima dnevno porudžbine za standarde i raznu međunarodnu standardnu dokumentaciju od preduzeća, direkcija i drugih ustanova. Da bi ta služba mogla besprekorno da funkcioniše potrebno je pridržavali se sledećega:
1) u porudžbini naznačiti broj i oznaku dokumenta (npr. DIN-517, ili ASA B14.9—1944 jtd., dokumenat IEC (naziv itd.);
2) označiti broj svog čekovnog računa.
Za sada standardoteka nije u stanju da izvIšava porudžbine Iormulisane na drugi način kao npr.: »Standarde i standardni materijal koji obraduje električne sklopke« i slično. U toku je sređivanje kartoteke standardoteke po. medđunarodnoj decimalnoj klasilikaciji, tako, da će onda bili stvorena moglćnost da se udovolji i ovakovim porudžbinama.
una m —— in _—_— i ii E
| | | | ji