JUS standardizacija

U pogledu dozvoljenih tolerancija kod raznih dimenzija, treba imati n vidu da će se desiti da materijali i elementi ne budu uvek majpreciznije dimenzionisani, što bi moglo prouzrokovati promenu nekih glavnih nominalnih dimenzija. Da bi se to izbeglo, razlike tako izrađenih netačnih dimenzija moraju se izravnati na račun Sspojnica. Pored toga, tolerancija u dimenzijama dozvoljavaju se neki put u smislu povećanja nominalne dimenzije a meki put u smislu njenog: smanjenja i to: za dimenzije elemenata i detalja dopuštena ije tolerancija u smislu smanjenja a me povećanja, jer bi ovo onemogućio uklapanje u već odmereno mesto; dok kod dimenzija otvora, čitavih prostora i sl. dozvoljava se tolerancija lu smislu povećanja a me smanjenja.

Švedski izveštaj isliče važnost modularnih Vveličina a projektovanju. Studije su dokazale da modul od 10 cm daje dovo:jmu elastičnost ı projektovanju. Predložena koordinacija dimenzija neće doneli samo uštedu u budućnosti, kada bude razvijenija industrijalizacija građevinarstva lu Švedskoj, već i sada kada preovlađuje zanatski način rada.

Shvatajući neophodnost normalizacije građevinske industrije, koja se ne može poćeti bez određivanja modula i uslova mjegove primene, Belgijski institut za normalizaciju izdao je dve morme NBN 180 i NBN 181: »Koordinacija dimenzija konstrukcija — sistem modula«; »Osnovne i opšte direktive za zidarstvo« (Coordination des dimensions des constructions — Systeme idu module; Directives fondamentales et directives generales applicables a la maconnerie). Ove norme su rezultati rada specijalne komisije za norme, osnovane od strane toga Instituta, a sadrže iste osnovne: principe kao i radovi na tom pal u drugim zemljama: modul je osnovna Ve-

ičina za određivanje niza formata pojedinih elemenata i za koordinaciju dimenzija; celina jedne jkonstrukcije i svaki njen pojedini deo moraju se uklopiti u osovinsku mrežu sa osnovnom jedinicom — modulom. Veličina modula je 10 cm, što je određeno nakon proučavanja i ispitivanja raznih drugih predloga i nakon mnogobrojnih diskuisija. Pored ostalih prednosti, koje ima ova veliičina modula, ona zadovoljava uobičajenu praksu \kotiranja tipskih dimenzija u okruglim brojevima. Na samom gradilištu me menja se način merenja po decimalnom sistemu i olakšava se shvatanje i prihvatanje modularnog sistema od strane samih radnika. I ıu ovoj zemlji modul od 10 cmi omogućava lako prilagođavanje mnogih produkata građevinske industrije. Norma NBN 181 daje opšte direktive za sve konstrukcije od prirodnog i veštačkog kamena, ona daje nominmalnu zapreminu konstruktivnih elemenata. Me'đutim, posebna komisja radi normu za modularnu opeku. Ova komisija još nije završila rad, ali je već stigla do znatnog rezultata i uspeha: od 70 dotada postojećih različitih formata opeke, · ona je zadržala svega 3 formata. Isto tako rade i posebne komisije za prozore i vrata, za veličine _ Taznih prostorija, spratne Visine itd,

STANDARDIZACIJA

M. J. Verdeyen, ing. savetnik, prof. Univerziteta u Brislu i pretsednik Komisije za modul pri Belgijskom institutu za normalizaciju kaže »da je modularni sistem polazna tačka kod racionalnih, harmoničnih i ekonomičnih konstrukcija. Nema obnove bez modularnog sistema i bez naučne organizacije gradilišta. Za postizanje tako velikog cilja kao što je smanjenje troškova,

nepotrebno gomilanje materijala, regulisanja i

oživljavanja produkcije, neophodna je saradnja arhitekata, inženjera i proizvođača građevinskog materijala«.

U Nemačkoj je poznati arhitekta proi. Ernest Neufert dugo godina· proučavao pitanje sređi-

vanja mera dn projektovanju. Pri određivanju

modula Neufert se bazirao na izv. normalnim brojevima, objavljenim uDIN 323, a koji su za sada uglavnom primenjeni u mašinstvu. Ovi brojevi su određeni prema sistemu brojeva 2 i 10, ali su uzete u obzir i druge matematičke relacije. Neufert je kao polaznu meru za određivanje modula uzeo 1000 mm pa je zatim ovu delio postupno stalno sa 2 te dobijao 500 mm, 250 mm, 195 mm. Otuda je došlo do usvajanja modula od 12,5 cm ili »Oktametarskog sistema«, pošto je modul 1/8 od metra. Naufert je na osnovu toga modula dao nove mere za opeku i to 25 > 12,5 > >žX 6,95 cm. Za module velikih dimenzija uzimana je kao polazna tačka 10 m, te su se istim putem kao i gore dobijale podele od 5 m, 2,5 m, 1,25 m i 62,5 cm. Stoga je za industrijske građevine osnovna osovimska mera u Nemačkoj 2,5 m, a za privremene stanbene prostorije i vojne barake 1,95 m. U Nemačkoj normi DIN 4171 ovo normiranje je ozvaničeno. Što se liče obrazloženja usvajanja modula od 12,5 cm a ne od 10 cm, Neufert iznosi pored ostalog činjenicu da se ova mera slaže sa starim sistemom mera i to maročito onim kada u Nemačkoj još nije postojao metarski sistem, već se merilo na stope, aršine, colove i sl.

U Francuskoj je još 1942 god. objavljena norma POl—001 »Zgrade — dimenzije konstrukcija — modulacija« (Batiment — dimensions les constructions — modulation) kojom je lutVIiđen modul od 10 cm, odnosno kada je ovaj Suviše veliki, može se uzeli i modul od 5 cm i 2,5 cm. Prema ovome modu'i već su objavljeni neki standardi za kuhinjsku opremu i dr. |

Iz celog gornjeg pregleda vidi se da mnoge zemlje ozbiljno prihvaćaju modularni sistem kao sistem dimenzionisanja građevinskih materijala i oprema; detaljne studije i ispitivanja ma pojedinim građevinskim elementima dale su u svima zemljama izuzev Nemačke, veličinu: modula 10 cm.

Kada se razmatra pitanje uvođenja modularnog sistema u građevinarstvo jedne zemlje, ma pr. naše, ne megu se automatski prisvojiti tuđa iskustva i luđa rešenja, jer sl uslovi 1 svakoj zemlji različiti, naročito u pogledu industrijskog i ekonomskog razvitka. Zbog loga se prilikom razmatranja toga problema u Saveznom gradevinskom institutu, još 1948 god., želelo pre svega steći jedan opšti informalivni pojam o moglć-