JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

6. Izvesni standardi, čije hitno donošenje zahtevaju potrebe naše privrede i opšli interesi zemlje, donosili bi se u vidu „privremenih standarda”, nakon prethodnog konsultovanja kratkim putem sa najzainteresovanijim preduzećima, ustanovama itd. Ti „privremeni standardi” objavljivali bi še sa važenjem samo za određeni rok, u toku koga se mogu podnositi predlozi, primedbe i dopune na iste. Njihovo važenje počelo bi od dana donošenja. Nakon završetka toga roka, doneo bi se definitivni standard. Tnteresenti, koji se ne bi mogli pridržavati DpDojedinih odredaba donetih „privremenim standardom”, mogli bi, u smislu čl. 7 Uredbe o iugoslovenskim sfandardima, saveznim propisima kvaliteta proizvoda i proizvođačkim Sspecifikacijama (Sl. list PNRJ 17/51) da u roku od 30 dana od donošenja „privremenog standarda” traže za sebe odstupanje od tih tačaka.

Takvim radom, jugoslovenski standardi i naša standardizacija uopšte, dobijaju svoj ekonomski karakter i nove prednosti:

1) Predmet standardizacije biće samo materija koja je potrebna privredi, jer će ona sama učestvovati pri prihvaćanju programa i moći da taj program dopunjuje pri svakoj potrebi.

2) Standardi će, pri određenom stepenu mnašeg privrednog razvitka, pretstavljati ekonomski optimum sa stanovišta naših proizvodnih mogućnosti i potreba potrošnje, jer će u njihovom stvaranju učestvovati ekonomski zainteresovani faktori.

3) Troškovi izrade standarda smanjiće se, u prvom redu, jer će predloge standarda primati samo oni koji žele i mogu, i kojima je od inte-

D K 389,6 : 658,51 „1952”

3

resa da daju svoje primedbe i dopune na predloge standarda pre njinovog donošemja, a u drugom redu, jer deo troškova izrade mose sami interesenti kojima je donošenje standarda . i pravilan standard od mnajprečegs interesi.

4) Biće uprošćen na najveću moguću meru administrativni i formalni postupak oko izrade i donošenja standarda, dok će saradnja svih ekonomski zainteresovanih ipak biti u punoj „meri omogućena i obezbeđena.

Razumijivo je, da taj način rada i takav karakter jugoslovenskih standarda mogu da budu obezbeđeni samo ako privreda, nauka i odnosni organi državnog aparata shvate važnost standardizacije i posledice koje proizilaze iz njihovog učestvovanja, odnosno neučestVova-– nja, ne samo po njih same, već i za našu Dprivredu u celini. Radom na standardima u tome smislu, treba da se bave proizvođači, potrošači, trgovina kao pretstavnik želja i traženja Širokih potrošačkih krugova, naučne ustanove, privredne ustanove i organi državne uprave, radnički saveti privrednih preduzeća i privrednih udruženja, stručni saveti za pojedine industriske grane i društvene organizacije.

Na takav način ostvareni i doneti standardi, neće pretstavljati akt administrativne prinude sa strane državne adminstracije koja organizuje taj posao. Oni će biti rađeni i donošeni uz demokratsko učešće svih zainteresovanih koji to učešće sami žele i koji su u stanju da pri tome radu učestvuju; na taj način, jugosloven= ski standardi poprimiće karakter međusobnih sporazuma, ozakonjenih formalno-pravnim ak= tom donošenja.

PROGRAM RADA NA IZRADI JUGOSLOVENSKIH STANDARDA U TOKU 1952

Nakon pripremnog rada od preko dve godine, Savezna komisija za standardizaciju objavljuje prvi, konkretni program rada na izradi jugoslovenskih standarda.

Taj program rada ne treba smatrati definitivnim. On je ustvari poziv na saradnju i diskusiju svima privrednim, proizvodnim i trgovinskim preduzećima, privrednim ustanovama, privrednim naučnim institutima, svima onima koji treba da učestvuju pre nego što se ozakone standardi koje će oni sami morafi da primenjuju.

Program sadrži: a) rad na dovršenju u cilju ozakonjenja tokom 1952 godine onih standarda, koji su već bili objavljeni na javnu diskusiju putem biltena »Standardizacija« krajem 1950 i u toku 1951 godine; b) rad na pripremi novih predloga standarda u cilju

njihovog objavljivanja na javnu diskusiju u foku 1952 ·

godine i rad na njihovom dovršenju u cilju ozakonjenja u toku 1952 godine, i c) rad na izradi projekata novih predloga standarda i dalja priprema u cilju njihovog iznošenja na javnu diskusiju fokom 1955 godine i ozakonjenja tokom 1953 godine.

Iz prioritetnih, a i iz tehničkih razloga, u program za dovršenje i ozakonjenje tokom 1952 godine nisu ušli svi predlozi standarda koji su dosad objavljeni na javnu diskusiju.

Za popunjavanje programa pozvani su svi zainferesovani, kako za dopunu, tako i za izbacivanje pojedinih tačaka toga programa. Svaki takav novi predlog potrebno je da kod proizvoda bude obrazložen ekonorskim razlozima, naročito podacima o približnoj količini proizvodnje u našoj zemlji, o broju proizvođača i neposrednih potrošača (kupaca neposredno od proizvođa– ča); a, za svaki predlog, potrebno je dati obrazloženje o koristi koja bi bila postignuta standardizacijom fe materije. O svakom takvom predlogu biće zatražena mišljenja najzainteresovanijih faktora i tek tada će

taj predlog ući u program. Uz svaki predlog, za uzimanje u rad nove materije, potrebno je dati izrađeni projekt predloga standarda ili, bar materijal koji bi mogao da služi kao osnova za diskusiju (proizvođačke specifikacije, dobavni uslovi, katalozi, navođenje stranih standarda kojima se preduzeće. služi itd.). Osim toga, trebalo bi da bude navedeno šta bi standard

trebao da obuhvati (određivanje dimenzija, kvaliteta, ~

lipizacija, metode ispitivanja itd.).

Saradnja preduzeća i ustanova ne iscrpljava se samo dopunjavanjem programa; ona je još važnija, neophodna, pri izvršenju programa. Standardi, pri čijoj obradi ne sarađuju zaiteresovani, gube karakter optimalnog rešenja sa stanovišta čitave prevrede, jer se takvo rešenje može iskristalizovati samo diskusijom u cilju dopunjavanja predloga koji nužno, više ili manje, nosi pečat subjektivnosti autora ili grupe autora. Na predioge standarda koji su dosad bili izlagani javnoj diskusiji, stizalo je malo primedaba. Mnogi od njih, da su bili ozakonjeni samo na Osnovu iznetog predloga i prispelih primedaba, ne bi pret-

' stavljali unapređenje, već kočnicu, pa bi takvo njihovo

dejstvo teško osetila i naša privreda, a i konačni potrošači. Bilo je izvesnih predloga standarda koji nisu odgovarali ni uslovima proizvođača, a ni uslovima potrošača, ili su, pak, izrađeni samo sa stanovišta proizvođača koje nije uvek identično sa potrebama potrošača. Cilj je saradnje zainteresovanih da se taj nesklad otkloni, pa da i jedni i drugi, a i svi oni koji će te standarde u praksi primenjivati, dođu putem standarda da rešenja koja će odgovarati njima svima.

Potrebno ·'je da zainteresovani, u vezi sa izloženim prcgramom na str. 4, 5 i 6, u roku od 15. dana po islasku ovog broja „Standardizacije“ dostave svoje primedbe i da se izjasne u pogledu njihove saradnje pri izvršenju programa. Bliža uputstva o načinu siradnje naći će u uvodnom članku ovog broja.