JUS standardizacija

62 uu BE

Kontrola primene standarda

Formalno, kontrola kvaliteta započela je Uredbom O određivanju i kontroli kvaliteta proizvoda od 1948 godine. Začeta u uslovima administrativnog poslovanja, ona je i sama morala nositi administrativni karakter. Distributivni način raspodele nije mogao proizvođačima da daje stimulus za poboljšanje kvaliteta i zato je u ono vreme i mogao da bude primenjen jedino administrativni način kontrole. T takav sistem kontrole kvaliteta nije mogao da se ostvaruje, jer je nedosfajala objektivna podloga za ocenjivanje kvaliteta: proizvođačke specifikacije, propisi kvaliteta i standardi. Postepeno napuštanje administratiVnoS po= slovanja našlo je, u vezi sa kontrolom kvaliteta, svoga odraza i u Uredbi o jugoslovenskim standardima od 4 aprila 1951 godine. U novom privrednom sistemu, sa potpuno izmenjenim uslovima. i kontrola kvaliteta dobija sasvim nov karakter. Kontrolu kvaliteta vrše u prvom redu sami proizvođači, koji žele da se, pored drugih istorodnih proizvođača, s uspehom: plasiraju na tržištu.

Kontrola kvaliteta kod stavljanja u promet trebala bi da bude različita u odnosu na razne katego-

rije standarda. \

Pridržavanje opštih i osnovnih 10 da da trebalo bi da bude najstrožije obavezno bez ikakvih iznimaka. Pošto je mnepridržavanje takvih standarda relativno lako uočljivo, bio bi potreban samo jedan organ koji bi u slučaju oftstupanja pokretao postupak n3 osnovu odgovarajućih članova Krivičnog zakona.

Kontrolu primene standarda kod materijala za reprodukciju i kod standardnih delova i ostalih standardnih elemenata vršile bi same privredne organizacije koje taj materijal, i t. d., nabavljaju.

Za kontrolu pridržavanja standarda kod građevina i građevinskog materijala predviđena je Građevinska inspekcija, Uredbom o građevinskoj inspekciji, Sl. list br. 11/52.

Kontrolu kvaliteta prehranbenih proizvoda vrše sreske sanitarne inspekcije prema već POštojBĆITH zakonskim propisima.

____ _ TOLERANGIJE U

Grupa standarda o tolerancijama u mašinogradnji, koja se sada stavlja na javnu diskusiju, spada među one osnovne Standarde, na kojima počiva savremena proizvodnja u mašinogradnji. Zbog svoga izuzetnog značaja, to je materija, koja je među prvima uzeta u rad i obrađena od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISA). Tako je danas stvoren u celom svetu poznafi ISA-sistem tolerancija, koji je u stvari izdat samo u vidu preporuka, ali je od većine evropskih zemalja usvojen, bilo u celini, bilo sa izvesnim proširenjima. Zasada, taj sistem obuhvata samo oblast nazivnih mera od 1 do 500 mm, koja pretstavlja oblast u mašinstvu najčešće upotrebljavanih mera. Oblasti ispod 1 i preko 500 mm još su u proučavanju.

U pogledu same oblasti od 1 do 500 mm postoji takođe izvestan broj nerešenih pitanja, po kojima će se raspravljati na preistojećim sastancima ISO-e, naslednice predratne organizacije ISA. To je u pr=vom redu pitanje izmena nekih tolerancija u oblasti malih prečnika (od 1 do 3 mm), a zatim važno Ditanje napuštanja i.zv. vrednosti y i Yu, koje su u

prvobitnom sistemu ISA tolerancija bile usvojene

kao privremena mera, diktovana tadašnjim mogućnostima proizvodnje mernog alata, konkretno graničnih merila. Sa y i yi bile su tada označene vrednosti, za koje su date tolerancije mogle da budu u proizvodnji prekoračene u izvesnim finijim HKkvalitetima (kod rupa u kvalitetima 6 do 8, a kod osovina

Tra eĆ

ii |- r STANDARDIZACIJA

" Kako je već ranije pomenufo, primena standarda kod proizvoda široke potrošnje ne bi morala da bude tako dosledna i potpuna kao kod ostalih proizvoda. Pridržavanje standarda trebalo bi da bude obavezno samo kod proizvoda koji se stavljaju u promet pod standardizovanom oznakom toga proizvoda (na pr. „gojzer šivena obuća”), ili pod oznakom „JUS”, pošto se pod takvom oznakom pretpostavlja kvalitet koji je definisan standardom zana odnosni proizvod. Prema ıwputstvu o organizaciji administracije sreskih i opštinskih narodnih odbora, koje je 15 aprila 1952 godine doneo Savet za zakonodavstvo i izgradnju narodne vlasti Vlade FNRJ, nadležnost za vršenje inspekcije nad kvalitetom robe u trgovini imaju privredne inspekcije u sreskim, ili privredni inSpek{Ori u Opštinskim narodnim odborima.

lako nepravilno izrađeni električni aparati i Dpribor, i loše izvedene električne imstalacije mogu da pretstavljaju opasnost po ljudske živote i imovinu, u našem zakonodavstvu, zasada, još ne postoje zakonski propisi koji bi tu materiju regulisali na sličan način kao kod sanitarne i građevinske inspekcije. Potrebno je donošenje zakonskog propisa i obrazovanje inspekcija u vezi sa elektrotehnikom, koje bi odobravale stavljanje u pogon određenih električnih instalacija izvedenih prema jugoslovenskim standardima, ili stavljanje u Dbromet standardizovanih električnih aparata i pribora. |

Pri spoljnjoj trgovini, naš bi izvoznik bio obnvezan da se pridržava jugoslovenskog standarda za odnosni proizvod, ukoliko sam sfrani kupac ne zatraži određenu izmenu. Zakonskim odredbama predviđeno je da kontrolu kvaliteta pri izvozu mogu da obrazuju trgovinske komore.

Kazne za nepridržavanje standarda trebale bi da budu visoke. Kod manjih prekršaja, pri promefu robom široke potrošnje, postupak bi sprovodile frgovinske inspekcije ili sudovi za prekršaje. Kod ostalin slučajeva, postupak bi sprovodile nadležne arbitraže, ukoliko karakter prekršaja ne bi zahtevao postupak po krivičnom zakonu. Postupkom bi trebali da budu obuhvaćeni i proizvođači,ioni koji proizvode stavljaju u promet.

Ing. Mile Ljubičić

MAŠINOGRADNJI

u kvalitetima 5 do 8), usled istrošenosti strane »ide« graničnih merila. Pošto se smatra, da današnji stepen razvitka proizvodnje graničnih merila omogSu= ćava da dozvoljena „istrošenost graničnih merila ostane u granicama folerancija za delove koji se mere tim merilom, učinjen je od strane podkomiteta SC3 predlog, da se vrednosfi y i y, anuliraju, ij. da se stvarne tolerancije u proizvodnji poklope sa nazivnim +folerancijama, utvrđenim u ISA sistemu, u svima kvalitetima.

Dalje nerešeno pitanje je pitanje proširenja sistema za dalje tri toleranciske zone (tioleranciska Dpo= lja) iza zone z odnosno Z, uvođenjem zona za, zb i zc, odn. ZA, ZB i ZC. Osnovna oltstupanja za te zone utvrđena su privremeno, a konačna odluka još nije doneta. Uvođenjem ovih zona znatno se proširuje mogućnost formiranja čvrstih spojeva sa velikim preklopom, tj. velikim viškom prečnika osovine iznad prečnika rupe sa kojom osovina ulazi u Spoj.

Kao što se vidi, mora se očekivati da će ISA-sistem tolerancija biti vremenom dopunjavan, a u nekim detaljima i korigovan. No, to ne smeta da se osnove sistema, kao i najveći deo utvrđenih detalja, mogu smatrati potpuno stabilnim.

Kada se govori o ISA-sistemu tolerancija i O prihvatanju toga sistema od strane pojedinih zemalja, treba razlikovati sledeće:

1) načela po kojima se određuju dozvoljena ot-

stupanja komada koji se obrađuju;