JUS standardizacija

138

STANDARDIZACIJA

Prihvaćene su preporuke o tome, kako treba da se izrade specifikacije tolerancija za konične drške.

Ništa nije odlučeno o predlogu za brzine mašina alatljika, već je rešeno da to pitanje prouči najpre svaka država. Š

Prihvaćen je većinom glasova prisufnih pretstavnika država, predlog o posmacima kod mašina alatljika. Delegacija SAD objasnila je da će se predloženi standardni posmaci moći primeniti samo na mašine alatljike sa mehanički konfrolisanim posmacima, ali ne i na mašine sa hidrauličkom ili elekfronskom kontrolom.

Prihvaćen je predlog o šiljcima sa uglom od 60%", sa preporukom da ugao od 90” treba upofirebiti samo u izuzetnim slučajevima kada je ugao od 60” premalen. Duga diskusija o predlogu dimenzija za T-žljebove, vijke sa T-glavom i za odgovarajuće navrtke, dovela je do odluke da podatke američkog standarda za T-žljebove (B5. 1-1919) treba što je moguće fačnije upotrebljavati stim, da se podaci dati u inčima preračunaju u mefarske mere. Isto ftako odlučeno je da se sadašnja širina niza T-žljebova proširi na manje i veće dimenzije.

Predlog o smeru rada kontrolnih: naprava za mašine alatljike prihvaćen je sa napomenom, da se smer obrtanja ručnog ftočka na Kkonjicu struga obavezno naznači, a ne da se to samo izuzemo čini.

Odlučeno je da se skupe podaci za pripremanje predloga o postavlianju abrazivnih točkova na mašinama za obradu. Za proučavanje tog pitanja uzeta je kao osnova američka dokumenfacija, a naročito američki standardni propisi za upotrebu, čuvanje i zaštitu abrazivnih točkova (B7 1—1947).

Pozvati su aktivni članovi komiteta da podnesu podatke o glavama za vretena struga. U vezi stim pozvana je delegacija SAD-a da objasni američki standard o glavama vrefena za strugove (B5 9—1948).

Načeto je novo pifanje o nafpisnim pločiecama za mašine. alatljike. Rađi se o standardizaciji pločica koje se učvršćuju na mašine alatljike i koje daju podatke o brzinama, posmacima i radu Kkonfrolmih naprava i to pomoću simbola Koji se mogu razumeti u svim zemliama.

Rad tehničkog komiteta broj 50 — za lakove

Komitet broj 50 razmatrao je probleme onih vrsta šelaka koje su od interesa za mueđunšBrodni promet — šelak u listovima, šelak u zmu i beljeni šelak u suvom sfanju. Kao baza za diskusiju uzete su odluke donete u januaru 1950 u Njudelhije — Indija. Donefta su rešenja skoro po svim pitanjima — date su definicije termina, određen obim rada, propisani način uzimanja uzoraka i ispitivanja, date su granice folerancije prop:sanih osobina.

Doneto je rešenje da šelak za međunarodni Dpromet treba da bude klasificiran kao što je prvobitno bilo predloženo, u seđam kvalitetnih vrsta, bez obzira na poreklo. Odlučeno je da se pristupi iznalaženju metoda ispitivania stepena beljienosti da bi se izbegla upotreba standardnih uzoraka šelaka i ova vrsta ispitivanja učinila što jednostavnijom. Pristupiće se izradi metoda ispitivanja boje i materijala nerastvorljivih u alkoholu, a koje bi odgovarale potrebama svih zainteresovanih.

Šelak je klasificiran u 12 vrsta: šest za ručnu proizvodnju i šest za mehaničku proizvodnju. U odnosu na beljeni lak, raspravljano je o donošeniu standarda za vlažan beljeni lak i rešeno da se metode ispitivanja regularnog i rafinisanog belienog laka mogu da primene i za ovu vrstu laka. Ovo pitanie je trebalo raspraviti zato, što neke zemlje proizvode i prodaju beljeni lak u vlažnom stanju. na donošenju međunarodni

Očekuie se da će ove odluke, zafo što imaju međunarodni karakter, uticati na uklanianje nesporazuma koji nastaju usled primena različitih specifikacija pojedinih zemalja, i da prema tome preistavlja korist, kako za proizvođača, tako i za potrošača. tpgovinu i sve ostale interesente,

Komitet je doneo odluku da se nastavi sa radom na donošenju metoda za ispitivanje boje, osobina beljenja, rastvorljivih materija u hladnom alkoholu, O OVO materija u toplom alkoholu i smola za šelak.

Razmatranje metoda ispitivanja adhezivne moći šelaka odloženo je dok se ne dobiju podaci o propi=sima probojne izdržljivosti. Odlučeno je da ovaj komitet ne unosi u program svoga rada lakove nižih kvaliteta.

Rad tehničkog komiteta broj 56 — za liskun

Pretsednik sekretarijata komiteta za liskun, koji drži Institucija za standardizaciju Indije, izjavio je. posle zasedanja komiteta da je fo prvi put u istoriji industrije liskuna da su se okupili stručnjaci i razmo-

trili pitanje kvaliteta liskuna. Postignute odluka materijalno će doprineti međunarodnoj trgovini liskuna.

Na zasedanju demostrirane su vrednost i praktičnost nove električne metode za klasifikaciju siTOVOE liskuna. Ova mefoda je predmet reviziirm američke standardne metođe za ispitivanje maferijala (ASTM —D—7485—5277).

Izglađene su razlike u ferminologiji. Đemarkaciona linija između blokova i listova ostaće i dalje kod sadašnje minimalne debljine od (0,007 inča (= 0,177,8 mm). Donete su specifikacije za obrezivanje, za uklanjanje pukotina, rupa i drugih nepravilmosti:; definisana je razmera ukupne površine prema upotrebljenoj površini. Ograničavanje V ureza treba da bude predmef sporazuma između prodavca i kupca.

Izabrana je radna grupa sa zadatkom da izradi standardne uzorke blokova liskuna. Pošto je ispitan veliki broj uzoraka koje je podnela indijska delegacija, odabrano je šest klasa „bihar” blokova Koji odgovaraju uslovima specifikacija. Međufim, bilo je nemoguće postići o tome konačnu saglasnost i indijska delegacija je zadužena da vrši dalje proučavanje. Poređ foga, zatraženo je od američkog društva za isptivanje materijala (ASTM) da pripremi niz standardnih uzoraka.

Posle sastanka komiteta, američko društvo za ispitivanje materijala (ASTM) izjavilo je da će sazvati sastanak pofkomiteta IT. svog komiteta D-9 za liskun, da bi se izvršila revizija standarda ASTM D—-3851 i 0D—748, u vezi sa izvesnim primedbaman koje su Do tome pitanju stavljene na sastancima ISO-a.

Rad tehničkog komiteta broj #83 — za omake za standardizovane proizvode

Sekretarijat komiteta drži Francusko udruženie za standardizaciju.

U komitetu je diskutovano obeležavanje proizvoda koji odgovaraju standardima. Mnoga nacionalna udruženja za standardizaciju, koja su članovi Međunarodne organizacije za sfandardizaciju, označavaju izvesnim znakom proizvode čiji kvalitet odgovara propisima standarda za tu vrstu proizvoda. Ovi su znakovi u nekim zemljama zaštićeni zakonom. Način obeležaavnja nije jednoobrazan u svima zemljama. U nekim zemljama znak za obeležavanje standardizovanih proizvoda ima široku primenu i proizvođači ga smafraju kao sretstvo koje u velikoj meri pomaže prođu njihovog proizvoda. Međutim, u nekim zemljama se ničim ne obeležavaju sftandardizovan: proizvodi.

Danas, znak ISO na nekom dokumentu znači. da on odgovara preporukama koje je izdala Međunarodna organizacija za sfandardizaciju (ISO).. Predloženo je da se ovaj znak upotrebljava u međunarodnoj trgovini za označavanje proizvoda koji odgovaraju propisima međunarodnih preporuka. Posle završene diskusije. komitet je zafražio od Generalnog sekrefarijata da preduzme korake radi zaštite ovog znaka, registrujući ga prema posfojećim „zakonima svake pojedine zemlje. -