JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

137

zemlje „upotrebljavaju isti faktor pretvaranja, jer bi se na taj način izbegao svaki razlog za nesuglasice, između isporučioca i kupca zbog zapremine i težine. Tokom 1949 god. sprovedena je anketa pa je ustanovljeno, da ne postoji jednoobraznost u tabelama za merenje nafte u zemljama koje upotrebljavaju metarski sistem. Zbog toga je Američko društvo za ispitivanje materijala (ASTM) i Engleski institut za naftu (IP) pristupilo izradi standarda ASTM/IP za tabele merenja. Ovaj se standard sastoji iz 89 tabela koje odgovaraju potrebama zemalja koje upotrebljavaju tri glavna merna sistema — SAD sistem, engleski sistem i metarski sistem (The U. S. System, The Imperial British System i The Metric System). Tabele za prva dva sistema publikovane su u avgustu.

Kao osnovu za rad na ovom zasedanju komitet je uzeo ove ASTMI/IP tabele.

Pretstavnici SAD-a opisali su pred komitetom tok svoga rada na izradi metoda određivanja oktanskog broja za motorna goriva i ukazali na postojanje ASTM priručnika za mašimsko ispitivanje goriva, a koji obuhvata i ASTM privremene metode određivanja oktanskog broja moftomih goriva, metodom istraživanja i metodom motornog ispitivanja.

Rad na termimologiji sastojaće se u prevođenju sa jednog jezika na drugi, koji se upotrebljavaju u vezi sa proizvodima nafte. Komitet neće raditi na formulisanju definicija.

Neosporan i važan rezultat ovog sastanka jeste uverenje koje su stekle članice učesnice, đa je tamo, gde postoji principijelna saglasnost, moguće bez teškoća postići i saglasnost u postavljanju međunarodnog programa standardizacije.

___Predviđeno je da se idući sastanak održi u jesen 1953. u Londonu. :

Rad tehničkog komiteta broj 36 — za kinematografiju

Sekretarijat komiteta drži Američka komisija za standardizaciju.

Komitet za kinematografiju uneo je u program rada na ovom zasedanju nekoliko problema koje je smatrao od naročite važnosti i čijim bi se rešenjem omogućilo, da se kinematografski filmovi izrađeni u jednoj zemlji, mogu sa uspehom da prikazuju u ostalim zemljama. Od primarne važnosti smatralo se rešenje dimenzija sirovog filma, standđardizovanje neupaljivog filma, položaj emulzije i zvučne piste u kamerama i projekcionim aparatima, dimenzije zvučne piste i polja zvuka, položaj i veličine otvora za sliku i norme u pogledu veličine projekcione komore.

Komitet je, kao bazu za diskusiju i rešavanje ovih problema, uzeo američke standarde, kao i francuske i engleske komentare na ove standarde. Razmimojlaženje u gledištima bilo je neznatno.

Prihvaćen je sa vrlo malim izmenama veći broj američkih standarda. Tako, na primer, američki standard za dimenzije pozitivnog sirovog filma primmljen je sa izmenom metoda određivanja veličine filma, tako da je omogućeno širenje filma u slučaju povećane vlage, a da film ipak ne pređe standardizovanu veličinu od 35 mm. Prihvaćena je francuska metoda određivanja dimenzija filma ograničenjem stepena inklinacije perforacije.

Rešeno je da američke norme za neupaljivi film prođu kroz pismenu diskusiju. Svi delegati su mišljenja da je metoda ispitivanja koju ovaj standard propisuje nepotrebno komplikovana. Članice svih pretstavljenih zemalja smatraju da treba uzeti za razmatranje jednostavniju metodu koju su demonstrirali pretstavnici Engleske.

Sa malim izmenama usvojeno je 10 američkih standarda koji se odnose na postavljanje i veličinu otvora za sliku u kameri, projekcionom aparatu i printeru.

U svoj budući program rada, komitet je uneo izradu „definicija, dimenzija, metoda „određivanja dimenzija i metode ispitivanja i uslove izrade materijala i aparata koji se upotrebljavaju u nemom i zvučnom filmu, insfalacijama za prenos zvuka, pro-

jekcionim aparatima i postrojenjima za reprodukciju zvuka. Isto tako, rešeno je da se uspostavi saradnja sa svima tehničkim komitetima čiji rad ima veze sa ovim problemima. ; e

Izrađen je nacrt međunarodnog standarda za emulziju i položaj zvučne trake na filmu, ma bazi sedam američkih standarda.

Odluke donete na ovom zasedanju i budućim zasedanjima tehničkog komiteta za kimematografiju jesu ključ za uspešnu međunarodnu saradnju. Rad OvVOg komileta proširiće se i na televiziju, jer će i televizija, kao što je i kinematografija, dobiti međunarodni oblik. Problemi tranmsmisije preko okeana, koji sada izgledaju nerešljivi, rešiće vreme i nauka — rečeno je u pozdravnom BgOVOTU.

Rad tehničkog komiteta broj 38 — za tekstil

Iz oblasti tekstilne industrije komitet je rešavao dva problema i to: u potkomitetu broj 2 problem skupljanja tkanina u pranju i u potkomitetu broj 5, probleme ispitivanja vlakna.

Potkomitet 2 postigao je znatne rezultate u donošenju međunarodnih metoda za određivamje ste= pena skupljanja pri pranju. Rešavana su sledeća pitanja: veličina uzoraka za ispitivanje, koliko dugo i na kojoj temperaturi treba prati uzorak, kako treba sušiti i glačati oprani uzorak, koliki treba da bude pritisak na tkanini za vreme glačanja, težina uzorka, odnos između fkanine i f{ečnosti. Naročite živa bila

je diskusija o tome, koji način pranja treba usvojiti.

Način dizanja i spuštanja tkanine u tečnosti ili način okretanja (kovitlanja tkanine u tečnosti). ISO je doneo odluku da se preporuči način „dizanja i spuštanja” tkanine, kako je već propisano u američkim i engleskim standardima. Ova odluka doneta je jer se smatra, da se tkanina treba da pere prilikom ispitivanja pod istim uslovima, pod kojima se vrši i kod komercijalnog pranja. Kao baza za ovu diskusiju uzet je američki standard za određivanje stepena skupljanja u pranju pamučnih, lanenih i pamučno-lanenih tkanina.

Po završenoj diskusiji po svim podnetim pitanjima, potkomitet 2 zadužio je američku delegaciju da rediguje predloženi tekst standarda i primerke dostavi svima članicama učesnicima, zajedno sa izveštajem o nerešenim pitanjima o vremenskom trajanju pranja i ispiranja uzoraka, da bi članice nastavile rad na proučavanju ovih pitanja.

Potkomitet broj 5 radio je na donošenju međunarodnih metoda ispitivanja vlakna. Izrađeni su predlozi standarda i oni će biti dostavljeni svima članicama „učesnicama. Potkomitet smatra da je savladao veliki maferijal za izradu pojedinačnih standarda o metodama određivanja osobina: srednje linearne gustine, jačine kidanja i istegljivosti.

Doneta je principijelma odluka u pogledu definicija. Detaljno je diskutovano o aparatima koje treba upotrebiti prilikom propisanih ispitivanja. Raspravljano je o tipovima dinamometara — '“dina= momektru koji radi na principu jednake brzine opterećenja, dinamometru koji radi na principu jednake brzine okretanja i dinamometru tipa klatna. Rešavano je o mefodama pripremanja uzoraka za ispitivanje, o metodama kondicioniranja, o vlažnim UZOTcima, o načinu beleženja, o načinu izračunavanja rezultata i načinu spremanja izveštaja.

Rad tehničkog komiteta broj 39 — mašine alatljike Sekretarijat ovog komiteta drži Francusko uđruženje za standardizaciju. i Na sastancima komiteta, na kojim je kao po=smatrač takođe učestvovala i Jugoslavija, razmotrilo se pitanje donošenja preporuka za svetski standard za mašine alatljike.

Organizovana je nova radna grupa za ispitivanje tačnosti koja će upotrebiti podatke koje je pripremila radna grupa za definicije i merenja.

Predlozi sekretarijata za konične drške alata i glave vretena glodalica izmenjeni su tako, da se približavaju američkom standardu za alatne konične drške, drške sa velikim i malim nagibom (B5.10–1943).