JUS standardizacija

14 F i = e? Vi

vanje pojedinih životnih namirnica, kao što su mleko, sir, buter, voće, povrće, hleb, živina i dr. suviše skupo koštati, i- da, prodajući ih bez ambalaže, pravimo uštedu. Istovremeno se ne uočavaju velike štete koje nastaju kvarenjem i rasturom tih proizvoda usled slabog pakovanja, pored toga što našem radnom narodu ne pružamo kvalitetnu i-higijensku ishranu i što je potrebno daleko više radne snage kod primitivnog premeravanja nego kod automatskog punjenja.

U Sjedinjenim Američkim Državama i nekim drugim zemljama, hleb se normalno prodaje u standardnom pakovanju, pod jednim zaštitnim omotfom, najčešće parafiniranim; voće, povrće, bonbone, živina, sir, mesnati proizvodi i dr. u omotu od celofana itd., što preistavlja ne samo garantiju higijene, jer fime štiti proizvode od prljavštine, prašine i insekata, nego vrši ulogu i konzerviranja proizvoda, održavajući im zadovoljavajuću svežinu i kvalitet. -

Nedovoljno upućenima izgleda da smo mi vrlo daleko od tog stepena usavršavanja ambalaže, mada za to ne postoje ožbiljni razlozi. Naša privreda bi već danas mogla pristupiti, bar delimično, takvom standardnom. pakovanju, kad bi se uloga ambalaže pravimo shvatila i kad se ne bi pogrešno primenjivao princip štednje i tamo, gde on donosi samo štetu. Kad ojačamo našu papirnu industriju i izgradimo fabriku celofana moći ćemo taj način pakovanja životnih namirnica primeniti u potpunosti, a u punom · interesu naših naroda, našeg izvoza i cele privrede.

Naše voće i povrće izlazi na naše i strane pijace u vrlo lošem pakovanju, usled čega imamo vrlo mnogo gubitaka, kako u samim proizvodima, tako i u postizanju njihove cene, što se naročito nepovoljno odražava na stranim tržištima. Kad uzmemo da je naše voće i povrće vrlo dobrog kvaliteta i da imamo prvoklasan materijal za izradu najbolje ambalaže, tada vidimo da je jedini uzrok tim našim nedostacima i gubicima neshvatanje značajne uloge ambalaže i nedostatak njene standardizacije.

Naše lekovito bilje izvozimo u skoro sve industriski razvijene zemlje, u vrlo primitivnom pakovanju i uz. vrlo niske cene, mada bi mogli postići daleko veće uspehe, kako u pogledu količine izvoza, tako i visine cene, kad bi ga izvozili u ukusnom standđardizovanom pakovanju koje te zemlje traže.

Za izradu konzervi upotrebljavamo iz uvoza beli lim sa slojem kalaja do 1,80 funti po baznom sanduku, koji je zbog velike sadržine kalaja znatno skuplji od kvaliteta sa sadržinom kalaja od 0,75 do 1,25 funti po baznom sanduku. U inostranstvu se sa uspehom upotrebljavaju za iste svrhe poznati kvaliteti belog lima Electrolytic Tin Plate sa slojem kalaja 0,75 funti po baznom sanduku i Hot Dipped Tin plate sa slojem kalaja 1,25 funti po baznom boksu. Ovom pitanju naša konzervna industrija treba da posveti mnogo više pažnje, jer se za nabavku belog lima sa većim slojem kalaja plaća približno 17% više,

Slično stoji sa čitavom našom ambalažom, te se postavlja ozbiljna potreba da se rešavanju pitanja ambalaže i njene standardizacije pristupi sa puno ozbiljnosti. Pokušaji učinjeni od bivšeg Ministarstva lake industrije i Ministarstva spoljne trgovine za parcijalmo rešavanje ovog vrlo važnog i složenog Dproblema nisu dali veće rezultate. Rešavanju problema ambalaže treba pristupiti temeljito i odmah, utoliko pre, što za to postoje svi potrebni uslovi i što nema većih smetnji. Svakako da bi u čitavom nizu mera, koje treba u tom cilju preduzeti, pitanje standardizacije zauzelo najvažnije mesto.

Koliko nam je poznato, u našoj zemlji ne postoji služba evidencije koja prati sve štete zbog kvara raznovrsne robe za vreme transporia i njenog skladištenja, a koje nastaju isključivo usled rđavog pakovanja. Statistike iz industriski naprednijih zemalja kazuju.nam da te štete iznose godišnje ogromne sume koje se penju na desetine miliona tona robe i na stotine miliona dinara vrednosti,

. STANDARDIZACIJA

Prema stanju naše ambalaže i prema pojedinim evidentiranim slučajevima može se naslutiti da su te štete kod nas — još daleko veće.

Sve ovo ukazuje na potrebu pristupanja proučavanju ambalaže sa tehničke strane i njene standardizacije, vodeći računa o interesima proizvođača, po-

trošača, saobraćaja i osiguranja, a samim tim i cele ~

naše privrede. To proučavanje freba da nam omogući iznalaženje najboljeg rešenja pakovanja za svaku vrstu robe i njegovog standardizovanja uz punu saradnju i saglasnost svih zainteresovanih. . s

Da bi se kod nas moglo efikasno pristupiti stan-

dardizaciji- ambalaže potrebno je stvoriti organizaciju

rada i ustaljenu proceduru, koje će dati maksimum garantije — ozbiljnosti u proučavanju, brzini, izvođenju i nepristrasnosti u odlukama.

Prema sadanjoj organizaciji državne uprave Dpostoji, s jedme strane, Savezna komisija za standardizaciju, koja je nadležna za donošenje saveznih

· standarda, a s druge strane, postoje odgovarajuće

industriske i trgovačke komore koje se bave problemom ambalaže. - ~

Mišljenja smo da problem stanđardizacije naše ambalaže treba posmatrati kao problem opšteg značaja, kako obzirom na potrebe u zemlji, gde standardizacija može omogučiti ogromne uštede u materijalu, radnoj snazi i transportnim sredstvima, tako isto obzirom na potrebe našeg izvoza, koji se ne da ni zamisliti bez standardnog pakovanja. ~

Ovde ćemo pokušati da sa nekoliko primera iznesemo prednosti donošenja dobrih standarda ambalaže.

Naša duvanska industrija upotrebljavala je za pakovanje svojih proizvoda 16 raznih tipova drvenih sanduka i za njihovu proizvodnju trošila godišnje oko 4000 mš* meke rezane građe. Ovi sanduci, usled svoje nepraktičnosti i raznolikosti tipova, nisu mogli biti upotrebljeni u toku jedne godine više od dva puta i u većini slučajeva propadali su ležeći u gomilama na kiši i suncu. Dalja upotreba tih sanduka bila je onemogućena usled teškoća pronalaženja pojedinih delova, koji su se međusobno razlikovali za nekoliko santimetara i zbog čestih oštećenja pojedinih strana prilikom sastavljanja i zatvaranja sanduka pomoću eksera, ili njihovog otvaranja i raskivanja.

Pronalaskom rasklopivog sanduka i njegovom primenom u duvanskoj industriji otpale su sve teškoće za njegovu višekratnu upotrebu (šest do deset puta godišnje), jer je utvrđen jedan jedinstven tip za sve fabrike i za sve proizvode. Na taj način otpada DOtreba izrade oko 100.000 kom. sanduka godišnje, čime se stvara ušteda i na ostalom materijalu i radnoj snazi. Primenom ovog rasklopivog sanduka postiže se znatna ušteda na transportnom prostoru pri povraćaju praznih sanduka. n

Sličan je slučaj i sa primenom rasklopivog sanduka u tekstimoj, prehranbenoj, hemiskoj i medicinskoj industriji, a isto tako i kod svih ostalih grana industrije mogu dase postižu znatne uštede.

Naša industrija obuće upotrebljava nekoliko desetina raznih tipova drvenih i kartonskih sanduka i kutija, koji se ne mogu više puta ekonomično iskoristiti. Na taj način godišnje se troši preko 2000 mš građe i 2000 tona kartona. ;

Primenom jednog ili dva tipa standardnog složiVOg kartonskog sanduka i jedne ili dve kartonske kutije, ova se upotreba smanjuje na svega 800 tona kartona.

Ova velika ušteda postiže se na taj način, što se kartonski sanduk može upotrebiti do 8 puta i što se

prazan odmah vraća najbližoj fabrici obuće, po una-

pred utvrđenom planu. Ako ovome dodamo da je kartonski sanduk složiv i prema tome ekonomičan za transport; a da se posle višekratne upotrebe može ponovo preraditi u novi karton, tada vidimo da su prednosti od upotrebe ovakve ambalaže još znatno veće. : -

Naša industrija stakla proizvodi godišnje mnogo raznih tipova staklene ambalaže, usled čega se sma-