JUS standardizacija

62

STANDARDIZACIJA

nego što je bila pre Drugog svetskog rata, pa se normalnom preradom: ne bi mogla' dobiti količina popruga koja bi opravdala znatne troškove oko izrade, manipulacije i transporta ovog artikla do fabrika: parketa.

U specijalnu rezanu građu bora uvršteni su oni artikli, koji se troše u znatnim. količinama, ali koji imaju specifičnu namenu i posebne potrošače s obzirom na uslove kvaliteta i dimehzija. Borovina se primenjuje za mnoge specijalne svrhe, no u predlog su uneti samo oni artikli, koji se mogu izraditi iz borovine naših šuma.

Među fim specijalnim artiklima predložili smo:

1) Radioničku građu, zapravo samo patosnice za

_ otvorene teretne vagone. Tako se ove patosnice razli-

kuju po svojim dužinama: od: dužina ostale normalne robe, neki proizvođači sasvim neopravdamo izbegavaju da izrade i isporuče za potrebe Jugoslovenskih željeznica, i ostalih fabrika vagona ovakve patosnice, zahtevajući da potrošači ovog artikla, nabave mormalne dužine, što potrošaču prouzrokuje znatne gubitke. Sa druge strane, Jugoslovenske državne' željeznice i druge fabrike železničkih vagona čine proizvođačima. poteškoće, stavljajući upogledu kvaliteta: uslove, koji u velikoj meri umanjuju mogućnost i stimulans za, proizvodnju radioničke građe.

Predlog standarda za radioničku građu ima cilj, da dovede u sklad mogućnost proizvodnje sa, potrebama. potrošača.

2) Letve za izradu roletni. Uslovi kvaliteta za ovaj artikal su strogi, ali, stručnom: preradom mosla bi se u našim: pilanama dobiti ona: količina letava ili materijala za izradu letava, koja bi pokrila potrebe naših radionica: za izradu roletni.

3) Rezane grede spadaju u specijalnu građu, jer se izrađuju po specifikaciji dimenzija: od slučaja do slučaja. Specifikacije su upogledu dimenzija predmet spDOrazuma između: proizvođača: i kupca.

4) Kocke za popločavanje izrađuju se kad se zato ukaže potreba, za popločavanje ulica, mostova, skladišta i t.d. Predmet standarda su neimpregnisane kocke. Proizvođač može da' isporuči i impregnisane kocke, ako se a tome sporazume sa kupcem.

5) Ostala specijalna građa. Predmet izrade i ispOruke može da bude ona. rezana' građa: bora, koja nije predviđena ovim predlogom: standarda, a za koju se, u pogledu dimenzija, sporazumeju proizvođač i kupac.

Marko. Šprung

PREDLOG NACIONALNOG STANDARDA ZA INSTALACIJE! ELEKTRIČNIH OGRADA U POLJOPRIVREDI |I ŠUMARSTVO

U mnogim tehnički naprednim zemljama, već pre= ko tri decenije uspešno se primenjuje novi, ekonomičniji način ograđivanja životinja pomoću električne ograde. U toj primeni veliko iskustvo imaju Sjedinjene Američke Države, a, u poslednje vreme Engleska, Francuska, Belgija, Holandija, Danska, Švajcarska i Nemačka. U Prancuskoj, naprimer, do 1948 godine bilo je postavljeno preko. 50.000 električnih ograda i investirano na takve ograde oko 800 miliona franaka.

Električne se ograde upotrebljavaju u različite svrhe:

a) u cilju da se domaće životinje drže ograđene na jedmomi prostoru;

b) da se sprečava ulaz divljih zveri u šumske predele, kao i pristup domaćih životinja: u bašte ili aleje; c) da se bolesna stoka drži odvojena. od zdrave;

d) za plansku ispašu rogate stoke — dnevnim. pomeranjem širine pojasa ispaše pomoću: prenosive električne ograde. –

Blektrična ograda sastoji se obično iz jedne ili više metalnih glatkih žica, zategnutih nad zemljom preko izolovamih koturića učvršćenih na niskim stubovima (kočevima pobodenim u zemlju) i električnog aparata Opulzatora«) koji periodički u regularnim. kratkimi vremenskim razmacima. šalje kroz žicu kratkotrajne impulse vrlo male jačine struje, a visokog napona. ŽiVOtinja, ili čovek, stojeći na zemlji pri dodiru sa, žicom oseti oštar električan udar, ali bezopasan.

RBlektrični provodnik sastoji se obično iz bronzane ili gvozdene pocinkovane žice prečnika oko 2 mm, a postavlja se na različitoj visini nad zemljom, zavisno od namene. Za krupnu rogatu stoku i konje postavlja se na visini od 75 do 90 cm, dočimi za, sitniju stoku i životinje na visini od 40 cm. nad zemljom. Pri ograđivanju prasića i koza postavljaju se dva reda žica, jedan na visini od 20 cm, a drugi na 40 em nad zemljom.

Stubovi koji se upotrebljavaju za: električnu ogradu mogu biti od drveta (jelovi kočevi), ukupne visine od 1,35 my od koje se 40 cm pobija u zemlju. Pri vrhu stubovi imaju prečnik oko 7,5 cm i namenjeni su za raspone od 8 do 15 m. Nai krajevima i uglovima stubovi moraju biti pojačani i amkerisani gvozdenom žicom. Kod pokretnih ograda, koje se često premeštaju, zgodno je primeniti. gvozdene profilisane stubove lake kon=strukcije koji imaju betonsko postolje. Duž stuba pomera se izolator, a provodnai žica se namešta na određenu visinu, prema potrebi. Žica mora biti dobro zategnuta, tako da ne dodiruje zemlju, granje ili travu.

Ne sme se upotrebiti zarđama, nego takva: žica, koja i za električku i za mehaničku primenu ima odgovara– juća svojstva. Provodnik električne ograde spaja se sa uređajem električnog aparata koji intervalno stavlja električnu ogradu pod visoki napon. Ovakva električna ograda, napajana iz jednog aparata, može se primeniti u: dužini od 20 do 30 km.

Električna ograda me služi kao fizička prepreka za životinje, već se njena efikasnost zasniva kako na Pi ziološkom dejstvu na organizam životinja, tako i ma psihičkomi refleksu. Životinja pri dodiru sa provodnikom oseti električni udar, pa se ubuduće ne približava, žici takve ograde.

Prema analizi froškova, podizanje električne ograde sa kompletnim uređajima i amortizacijom, jeviinije je 2,5. do 3,5 puta. od ograda sa bodljikavom: žicom nameštenom na stalnim kočevimar zabijenim u zemlju, koji preko zime ostaju napolju i trule.

Preimućstvo električne ograde sastoji se i u tome, što se brzo može montirati i demontirati, uz dragocenu uštedu vremena poljoprivrednika. Ovakva ograda je vrlo podesna za parcelisanje livada, a naročito pri planskoj ispaši krava muzara. Danas se u poljoprivredi teži povećanju proizvodnosti po hektaru zemlje. Prema iskustvu engleskih poljoprivrednika povećanje proizvodnosti mleka i mesa po hektaru trave i deteline može se povećati intenzivnom ispašom: i obnavljanjem sveže trave. To se može postići blagovremenim ograđivanjem parcela i omogućavanjem rašćenja trave. Troškovi ograđivanja malih parcela za intenzivnu ispašu starim metodama pomoću 3 do 4 reda bodljikave žice, znatno su veći od troškova lake električne ograde. Naročito je električna ograda korisna, kada pri planskoj ispaši treba širinu, pojasa pomerati dnevno 1 do 9 m i planski na livadama hraniti krave naizmenično keljom i svežom. travom. Ovde je električna ograda nezamenljiva. Pored toga, električna ograda ne zahteva stalnu radnu snagu — čobane.

Zato smo smatrali da je došlo vreme, da. se i kod nas primenjuju takve električne ograde i u tom cilju izrađen je jedan predlog za domaći standard pri podizanju instalacija električnih ograda. Ovo je potrebno tim pre, što će se i kod nas izrađivati uređaji za električne ograde, a u Oglednom demonstracionom centru. za elektrifikaciju poljoprivrede u Gornjoj Jasenici u NR Srbiji, u Centru koji podiže Tehnička pomoć OUN u zajednici sa našom vladom, kroz koji mesec biće primenjeni uređaji za električnu ogradu.