JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA |

107

prisilno uzimao nešto što mu nije bilo potrebno, a 5 druge strane, lišavao je drugog potrošača, da dobije ono što je njemu neophodno.

Da bi lakše 'uočili stvarnu sliku: opadanja. etata seče jele i smrče za industriske svrhe, navešćemo podatke kako se taj etet prosečno. kretao: ~ ii

1950 do 40 god. „oko 6,500.000 mš

1947 55 „ 4,939.000 „

1948 : „ ,860.000 „

1949 e „ "7,949.000- „

1950 5 „ 6,053.000 „ | 1951 a „ 4,711.000 ; 1959 :? „ 5,100.000 „

1953 : „ 4,500.000 „,

1954 3,400.000

Smatramo da ovakvom prikazu nije potreban nikakav komentar i da je neophodmost hitne štednje i racionalne upotrebe rezane građe jele i smrče dovoljno jasna. Nije, takođe, potrebno ponovo naglašavati, u kojoj su nam meri neophodni standardi koji mogu da: uttiču i na obezbeđenje kvaliteta koje uslovljavaju: tržišta.

Dole navedeno upoređenje proizvodnje i izvoza jasno ukazuje na naše izvozne mogućnosti, koje u našim specifičnim uslovima, mogu biti obezbeđene samo upornom borbom; za pravilnu proizvodnju: i racionalnu. DOftrošnju w našoj zemlji.

1947 god. 1,741.000 mž 302.600 17,4 1948 ,, 2,628.000 „ 657.600 25,0 1949 „, 2,549.000 ,, 30.400 28,6 1950 ,, 2,2836.000 ,, 85.550 33,0 1951 ,, 1,746:000 „ 631.639. 36,0 1952 ,, 1,600.000 ,, 464.095. 29,0 1953 ,. 15600:000/ ,, _ 663.770 40,0 1954 1.060.000 „, oko 400.000 37,8

Kao Što vidimo, upadljivo je da' izvoz nije smanjen u onim razmerama, u kojima je opadala proizvodnja. Usled mnogostruke upotrebe jelove i smrčeve gra-

đe doći će do još veće potrošnje te građe, a naročito u –

ambalaži. Potrebno je stoga, da se potrošači pozabave i problemom zamene drvne ambalaže drugim materijalom kao kartonom, staklom, limom itd., a građevinari većom upotrebom veštačkih drvnih ploča itd.

U predratnoj Jugoslaviji velika, industriska preduzeća — pilane polagale su majveću pažnju sortiranju građe. Tako je, naprimer, nekad bilo u jelovoj i smrčevoj građi (Našička) 7 klasa kvaliteta samo zato, da, bi se izvuklo što više materijalne koristi. Mislimo, da ni naši proizvođači ne mogu potcenjivati ove činjenice, pa bi bilo pravilno da sei bore da za svoje preduzeće ostvare maksimalne dobiti kroz ekonomski opravdan i racionalan rad. Verovatno će mnogi pri-

PREDLOZI STANDARDA NA JAVNOJ DISKUSIJI

govoriti ovoj postavci, navodeći da nemaju prostora za sortiranje, da je to skupo itd. Na to se može odgovoriti samo fo, da 80% pilanskih pogona radi na istom ili većem prostoru od predratnog, pa ako je kapitalista našao računicu da mu je sortiranje, a naročito pedantno sortiranje, jeftinije nego da gazduje načinom lošeg domaćina, onda je to činjenica koja se ne može pobiti. No, u svakom slučaju, u to možemo uveriti svakoga i u današnjim uslovima. |

Za pbilane malih kapaciteta standard predviđa i kvalitet »po ispadu« (tombante), ukoliko se ne nađe ekonomsko UpraVdanjo za šire klasiranje i te IO građe.

Samo takvim radom, primenom: ida 0 dobiće svaki potrošač šta ireba, izbeći će se loši Rkvaliteti finalnih proizvoda: od drveta, uštedeće se na odpatku prilikom izrade itd. ~ ,

Predloženi standard naročito je vodio. račuma baš o tome, da se građa proizvodi i sortira kako će najbolje odgovarati nameni, tako da je DEO standarda predvideo:

— čistu i polučistu kao građu za naročito finu izradu finalnih! proizvoda,

— TI klasu kao bolju stolarsku,

— II klasu kao: slabiju stolarsku, |

— TII klasu kao bolju građevinsku,

— IV klasu kao slabiju građevinsku,

— VV klasu kao građu: za betonske radove.

Posebno standard predviđa i građu za izradu že- lezničkih kola, lađarskog poda i rezonantno drvo za upotrebu u avionskoj OOU i proizvodnji muzičkih instrumenata.

Ovakvo sortiranje, poredi stimulacije domaćeg pofrošača, daje ogromne prednosti izvoznicima. drveta: proizvođačima, koji mogu stvarati sve moguće kombinacije tražene na inostranim tržištima, te su time zadovoljeni zahtevi koji će se u krajnjoj liniji odraziti u ekonomskim: prednostima POO. i potrošačkih preduzeća.

Posebno je obrađen lađarski pod, u kome su predviđena tri kvaliteta, iz razloga koje smo napred naveli i za jelovu-smrčevu: rezanu građu.

U zaključku moramo još jednom naglasiti, da jelove i smrčeve građe imamo sve manje, pa iz tih razloga moramo da je cenimo, a analogno tome i štedimo. Iz dana u dan ona će postajati sve vrednija, te u vezi S tim bićemo prisiljeni da ograničavamo njenu primenu svugde, gde se ona može zameniti drugim materijalom.

Marko Šprung

Na niže objavljene predloge standarda primedbe treba dostaviti najkasnije do 1 oktobra 1954 godine

Predlog br. 1009

TEHNIČKI PROPISI ZA IZRADU, I ISPORUKU MAŠINSKIH NOŽEVA

DK 621.9.025 JUS K.C1.005

1 Opseg važnosti

TJ Ovaj standard važi. za sve mašinske noževe, čiji su oblik + dimenzije propisani pojedinačnim jugoslo-

venskim standardima za mašinske noževe. 2, Materijal i osobine

2.1 Mašinski noževi. izrađuju se iz alatnog ugljeni čnog, legiranog i brzoreznog čelika ili sa telom: od ugljeničnog konstruktivnog čelika sa navarenom gla vom ili pločicom od brzoreznog čelika, ili zalemljenom pločicom od tvrdog metala. Srednji hemiski sas tav ovih: materijala dat je u tabeli br. 1.

2.2 | Prilikom porudžbine mašinskih noževa mora. se navesti željeni materijal prema 2.1

29 Mašinski noževi sa navarenom glavom: ili ploči com izrađuju se prema sledećem.:

231 „Telo iz ugljeničnog čelika čvrstoće 60 kgpg/mmč.

2.92 „Sečivo iz brzoreznog alatnog čelika Č 5780, 5781, 5371 ili tvrdog metala!

2.4 Posle termičke obrade (kalenja i popuštanja) tvr doća noža merena u Rokvelovim jedinicama, na delu gde se nalazi sečivo, treba da bude: 3

2.41 „Za noževe izrađene od alatnog ugljeničnog i legi ranog čelika Rc 60 — 64.

2.42 „Za noževe izrađene od, brzoreznog čelika Rc 63 —66 yOhp ia

2.5 Noževi na mnestu gde su sečiva ne smeju imati mestimično mekih i odugljenisanih mesta. WO

3 _Soljni izgled •& Sporo

9.1 Mašinski noževi ne smeju imati ljuskica, yidlji vih i nevidljivih prskotina, opaljenih i iskrzanih Ra: tragova rđe i ogorelih površina,