JUS standardizacija

da bi se utvrđilo habanje pokretnih dđelova i kod većeg opterećenja-graničnog da bi se utvrđilo ponašanje permanentnog magneta i uticaj zasićenomti strujnog elektromagneta. G%

Ako se posmatra kriva greške brojila (sl.l) u funkciji opterećenja vidđi se da je ista skoro linearna za sva opterećenja od 0,1 1,

2 Ss Dozvoljene granice greške |

Kriva greške monofaznogs brojila

do I„, a da se najveća odstupanja javljaju kođ malog opterećenja 0,05 I, i maksimalnog Im. Imajući ovo u vidu ispitivanje brojila na svim tačkama opterećenja shodno metrološkim uslovima dalo bi suviše informacija od kojih većina ne bi bila od većeg značaja. Ako se ograniči na najbitnije informacije, uvek je moguće ostale informacije dobiti iz osnovnih. Pa izlazi, da bi ispitivanje brojila bilo najcelishodnije izvršiti pri referentnom naponu i faktoru snage cos P = 1 kod opterećenja: 0,05 Io; 0,5 To 05 To i Im Kod: trofaznih brogila ova bi ispitivanja trebalo sprovesti kod istih tačaka opterećenja i to pri uravnoteženom (simetričnom) opterećenju.

Kođ malog opterećenja bolje je mesto opterećenja 0,05 Io izabrati opterećenje 0,1 To, jer se u drugom slučaju može očekivati pre normalna raspodela grešaka. Verovatnoća da će brojilo na ostalim tačkama opterećenja ispasti iz klase tačnosti, ako je na naveđenim opterećenjima zadovoljilo, je mala.

Što se tiče postupka ispitivanja može se uzeti bilo koji postupak, koji je odobren od strane Zavođa. Tako se može koristiti postupak merenja snage i vremena, kao i postupak merenja rađa. Kod primene ovog drugog postupka treba imati na umu da brojilo kod svake tačke opterećenja treba da registruje najmanje 4 kWh električne energije. Greška merenja bi se izračunavala po obrascu:

+ x Wi= Hi Ten Mo U - 100 . ı00% r x Mo (EC 660 ) gde je:

Mo električna energija u kWh koju je registrovalo etalon brojilo,

x - relativna greška etalon brojila,

W - električna energija u kWh koju je registrovalo ispitivano brojilo.

473