JUS standardizacija

Kod malog opterećenja bilo bi bolje i ekonomičnije da se koristi postupak merenja snage i vremena.

Merenje bi se moglo sprovesti i na terenu pomoću etalon brojila i transfommatora za opterećenje, ali je ipak bolje izvršiti ga u laboratoriji uz vrlo pažljiv transport brojila. Tako dobijena kriva greške brojila je u stvari karakteristika greška/vreme i ona ne bi smela da predje raspon uslovljen dozvoljenim granicama greške brojila, ukoliko to nije slučaj može se odmah videti posle koliko vremena rada je zakonom odredjena granica greške bro=Jjila prekoračena.

Dozvoljene granice greške treba da su nešto šire od granica grešaka kod tipskog i normalnog ispitivanja, jer u ovom slučaju nije moguće eleminisati neke uticaje kao što su: transport i slično. Kod odđredjivanja maksimalnog iznosa dozvoljene greške, treba imati na umu dđa održavanje brojila mora biti takvo da potrošač prvenstveno ne bude oštećen u finansijskcm smislu. A to govori da srednja vrednost greške ne treba da ide ni suviše u plusu ni suviše u minusu.

Samo po sebi je jasno, dđa je svaki potrošač više zainteresovan da je zaštićen od većeg iznosa pozitivne a ne negativne greške. Elektrođistributivna preduzeća pak.sa svoje strane, imajući u vidu troškove servisiranja, nemaju interesa da je rok povremenog pregleda mali. Kako je kođ duže eksploatacije brojila logično očekivati

da će brojilo kođ malog opterećenja ići u minusu, elektrođistributivna pređuzeća se obično zaštićuju na taj način da povećavaju iznos tarife.

Imajući sve ovo u viđu, prilikom rešavanja OVOg problema mora se prvenstveno poći od zakonskih propisa , pa se kodđ odredjivanja granica greške treba prvenstveno i jedino oslanjati na metrološke propise, imajući

u vidu specifičnost sprovodjenja kontrole. Na osnovu napred rečenog, za navedene tačke opterećenja u industrijski razvijenim zemljama, granice greške su za 1% pomaknute prema gore i prema dole u odnosu na greške propisane metrološkim uslovima i za sve napred date tačke opterećenja greška treba đa iznosi najviše + 3%. Ovaj veći iznos greške usvojen je iz ranije navedqdenih razloga, a i zbog toga da se kođ analize polazi od granica za izmenu brojiši Ta, a osim toga i zbog očekivanja većih odstupanja merenih vrednosti od normalne raspodele. Nesigurnost merenja ne bi trebalo da iznosi više ođ } O,5%.

Postupak ispitivanja ugradjenih brojila je atributivan i to zbog većeg odstupanja mernih vrednosti od normalne raspodele.

Ako bi se desio slučaj da rezultati ispitivanja ne zadovoljavaju potrebno Je,.rađi bolje eviđencije, kao i uvida šta je uzrok

tome, a da bi se znalo šta bi đalje trebalo pređuzeti, đati iscrpno sleđeće podatke:

– koji je razlog da rezultati ispitivanja nisu zađovoljavajući,

– da li je to posleđica sistematske ili slučajne greške,

-– da |i je ponovno servisiranje ovih brojila sa ekonomske tačke gleđišta opravdano, kao i kakva je dalja njihova upotrebljivost; OVO bi se naročito odnosilo na protočno vreme (kapacitet) brojčanika , kao i na maksimalnu struju brojila. Na osnovu ovih podataka mogao bi se doneti sledeći zaključak:

- odvojiti loša brojila i popraviti ih,

- odvojiti loša brojila i eliminisati ih,

-– sva brojila zameniti, a zamenjena broJila izbaciti iz mreže,

- sva neispravna brojila zameniti, a zamenjena brojila popraviti,

-– odabrati loša brojila i popraviti ih.

Tako bi se na bazi sproveđenih ispitivanja imao uvid u kvalitet pojeđinih fabrikata i tipova brojila, a na osnovu toga mogla bi se sprovesti tipizacija brojila izborom samo dobrih fabrikata. Sva ostala brojila, koja ne odgovaraju, u dogledno vreme bi se zamenila brojilima dobrog kvaliteta.

Ova bi se kontrola mogla sprovesti i nakon skidanja brojila iz mreže i ređovnog servisiranja i ponovnog pregleđa. U slučaju da je rezultat ispitivanja povoljan mogao bi se dati predlog za produženje roka ponovnog pregleda i bez daljeg skidanja ostalih količina brojila istog fabrikata i tipa, kao što su već skinuta brojila. Izbor brojila bi se u svakom slučaju morao da izvrši postupkom ođabranih uzoraka na bazi slačajnih brojeva.

Mačan orgmrsouvanja kontmnofne brojila ugradjenih u mrež3+

Kada se želi đa sprovede postupak ispitivanja brojila ugradjenih u mreži rađi produženja roka ponovnog pregleđa bilo bi potrebno dobiti saglasnost Zavođa. Kađa se saglasnost dobije, trebalo bi ostvariti tesnu saradnju sa područnim organima kontrole mera u čiju nađležnost spada pregled ovih brojila. Po ostvarenoj saradnji dđetaljno bi se razmotrio plan pregleda broJila. Plan bi trebalo da sadrži sleđeće podatke i postavke:

– podatke o fabrikatu, tipu brojila, naponu, jačini struje i frekvencije, isti ovi podaci mora da budu naveđeni i u lotu izabranih brojila.

- pođatke o brojčanom stanju, kao i regionu u kome se bira brojna vrednost lota,

4714 ____ _____________________