JUS standardizacija
Mi praktično nemamo ograničenja, prema Zakonu, da izvršimo propisivanje i Sprovodjenje obaveznog atestiranja u svim slučajevima kada je to u interesu naše zemlje.
Razmotrimo uticaj sprovodjenja obaveznog atestiranja na domaće proizvodjače-organizacije udruženog rada, uvoz i izvoz naših proizvoda.
U organizacijama udruženog rađa propisi o obaveznom atestiranju nisu jedini zahtev
u odnosu na obezbedjivanje propisanog kvaliteta proizvoda. Prema članu 8. Zakona o standardđizaciji svaka organizacija koja stavlja proizvode u promet /proizvodjači, trgovina, uvoznici/ dužna je da obezbedi kontrolu kvaliteta, a proizvodjači moraju da obezbede kontrolu i u procesu proizvo=dnje, rađi provere i utvrdjivanja da li se ispunjavaju uslovi i zahtevi kvaliteta utvrdjeni standardima, propisima, specifikacijama itd. Pre obavljene provere nije moguće staviti proizvode u promet, niti se smeju stavljati u promet proizvodi koji su lošeg kvaliteta. Neizvršavanje ove obaveze,;, koju nadgledaju organi inspekcije, povlači za sobom sankcije, iz čega proizilazi da mi u pogledu ostvarivanja kvaliteta proizvoda već imamo jednu branu koja bi, dasu organi inspekcije dovoljno moćni, mogla da pude veoma efikasna.
Moramo konstatovati da je i po prethodnim zakonima o standarđizaciji postojala odredjena obaveza OUR-a da se pridržavaju standarda i propisa u pogledu kvaliteta
proizvoda, inspekcija je vršila kontrolisanje, a iza svega su postojale sankcije, ali su rezultati izostali. Rezultati provere inspekcija pokazuju da se u nekim slučajevima standardi i propisi ne pDoŠtuju i do 70%. Organizacije udruženog rada su vrlo malo pažnje posvećivale kontrolisanju kvaliteta i organizovanju kontrole kvaliteta, a nisu retki slučajevi kada se svesno planiraju proizvodi koji nisu u sklađu sa zahtevima standarda i propisa.
U našem društvu se došlo do zaključka da u odredjsnim slučajevima mora da se MusDpu=– stavi državna kontrola nad kvaliterom
LJ
| izvoda i usluga-obavezno atestiranje. Propisivanjem atestiranja za odredjene proizvode ostvarujemo sledeće:
- odobrenje da neki proizvod može da se stavi u promet na našem tržištu daje savezni organ uprave ili od njega ovlašćena organizacija posle sproveđenih detaljnih ispitivanja i provera usaglašenosti sa propisima i stanđardđima;
- organ uprave ili ovlašćena organizacija o usaglašenosti izdaje atest, kao dokument da proizvod može da bude stavljen u promet;
- organizacija udruženog rada nesme da · stavi proizvod u promet bez pribavljenog atesta.
Stavljanjem u promet proizvoda koji odgovaraju kvalitetu prema propisima, odnosno sprečavanjem da nekvalitetni proizvodi odu u promet, ostvaruju se sledeći efeki: 502
a/ Organizacija udruženog rada mora da Organizuje kontrolisanje kvaliteta, mora da izradjuje proizvode prema zahtevima propisa, čime se kvalitet obezbedjuje na samom izvoru, tamo gde se stvara;
b/ Potrošači /industrija, organizovani i individualni/ imaju garanciju da kupuju proizvode koji su im potrebni i koji će najbolje služiti nameni prilikom eksploatacije; c/ Obezbedjuje se konstantnost kvaliteta atestiranih proizvoda na domaćem tržištu, samim tim i stabilnost tržišta;
d/ Konstantan kvalitet je preduslov za us pešan izvoz odredjenih proizvođa, posebno u industrijski razvijene zemlje;
e/ Svest i obaveza da se mora održavati konstantan kvalitet podstiče stvaralačke napore organizacije udruženog rada za povećavanje ekonomičnosti prilikom izrade proizvoda, zamene materijala i elemenata kvalitetnijim i boljim, ali manje skupim, zamene uvoznih materijala i elemenata domaćim itd. što sve doprinosi ekonomskoj stabilizaciji organizacija udruženog rada, a samim tim i cele zemlje.
f/ Obaveza održavanja konstantnog kvaliteta podstiče OUR da se bori za odgovarajući kvalitet materijala i elemenata koji se ugradjuju u proizvode, da organizuje kontrolisanje istih i na taj način da doprinese da se i kod isporučilaca materijala i elemenata ostvare pozitivni
rezultati u vezi sa kvalitetom;
g/ Proizvođi propisanog i konstantnog kvaliteta smanjuju potrebuza prevelikim popravkama i zamenjivanjem delova, proizvodi traju prema predvidjenom veku trajanja, čime se smanjuju troškovi korisnika i otstranjuje nepotrebno rasipanje društvenih sredstava, Što takodje doprinosi ekonomskoj stabiliZa), Činjenica da više uvozimo nego ŠtO iZVOzimo nije Jedini razlog negativnog uticaJa na ekonomsku stabilizaciju naše zemlje. Odstranimo ovde efekte preteranog uvoza i uvoz. možda pbGokĐUuno nepbotyrebnuin prolzvoda, raznin kičeva u vidu narodne radinosti pOjedinih zemalja itd. sve po vrlo visokim cenama, i zadržimo se samo na materijalima, sirovinama, poluproizvodima, elementima i proizvodima koji su od vitalnog značaja za privređu i inđustriju naše zenlje. Najveći deo našeg uvoza odnosi se na strategijske i ostale važne sirovine ili poluproizvode /nafta, pamuk, gas, vuna, čelik, koks, koža, sirova guma itd./. U preradi se često dešavaju veliki gubici zbog neođgovarajućeg kvaliteta ovih sirovina. Sigurno đa nismo tako bogati da treba da kupujemo neodgovarajuće materijale i poluproizvode i da pri tome prihvatamo izgovore komercijalista "teška je situacija na inostranom tržištu sa materijalima", "nema ovih materijala na tržištu" i sl. Na-
~-šoj ekonomiji se nanose ogromni gubici zbog