Književne novine

NW La

”

JJ NR lč, 0 M)

VI Toy 1

e otvoreni

STRANA 3

KNJIŽEVNE NOVINE

KULTURNA IZGRADNJA ~

oka

U OSLOBODJENIM KRAJEVIMA KINE

Narodnooslobodilačke trupe postižu sjajne pobede nad „reakcionarnim hordama Čang Kaj Šeka, oslobođava– jući kinesku zemlju od kuomintiangovskih porobljivača i' američkih inspiratora, Oslobođene su Mandžurija i Severna K'na, dovršava se oslobođenje centralne kineske ravnice, basena Jang Ce Kjang, naiglavnije atterije, od životnog značaja za ovu zemlju Zastava slobode vije se u najivećim centrima Kine. Oslobođen je Peking, kulturni centar od međunarodnog značaja. sa stanovništvom od preko dva miliona ljudi. Ruše se zido-vi skroz istrulele feudalno-kompradorske satrapije, Zadaju se smcvitni' u darci polukolonijalnom režimu sa svim njegovim „dotrajalim nad?gradnjama na političkom i ekonomskom polju.

Samopregorna borba Narodnooslobodilačke armije na frontu praćena je odlučnim razaranjem stare feudalnospahiske kulture s njenim dogmatskim „tradicijama i konfuciianskim kanonima koji su preživeli svoji vek; kulture koja je služila interesima vla-

dajućeg buržoasko-spahiskog Kuomintangovog bloka. »Mi. komunisti, — veli Mao Ce

Tung. — već se mnogo godina borimo > ne samo za političku i ekonomsku revoluciju, već i za kullurnu revoluciju u Kini. Svrha ove borbe svodi se na to da se izgradi novo društvo i nova država kineske nacije, U tom novom društvu i novoj državi postoiaće ne samo nova politika i nova ekonomika, već i nova kulfura. A to znači da mi težimo da politički ugnjefavanu i ekonomski esploatisanu Kinu oretvorimo u politički slobodnu i ehkonom-

Ski naprednu, da ie istovremenn Ppre-,

tvorimo iz zemlje u kojoi vlada stara. pa zato mračna i zaostala kultura, u zemliu u kojoi vlada nova kultura, u zemliu koja cveta i napreduje.«

Prošlo je preko 10 godina otkako su še kultura i prosveta u oslobođenim oblastima Kine pretvorile u dobro širokih narodnih masa,

Do proterivanja kuomintamgovaca iz oslobođenih krajeva. u niima je vladao feudalni poredak. praćen vekovnom zaostalošću, sujeveriem. bedom i nepismenošću, Tako ie, prema podacima godišnjanka lista »Huan šan pao« »u pograničnom kraiu provincije Šensi —-Hansu—Minsu pre oslsbođenja preko 90 procenata stanovništva bilo nepismeno, bedno ice egzistiralo, nije imalo odela i lečilo se kođ čarobnjaka i vrača U ovom kraju bilo je oko 60 zlih duhova razne vrste i radilo 2.099 čarobnjaka i vrača. Samo u Januansrom srezu 58 čarobniaka su za godi”u dana oterali u smrt 278 bolesnik j

Iz osnova se promenilo stanie u ftom kraju posle niegovog oslobnđenia. Sada u tom Januanskom srezu izlazi opšte poznati list »Ce fanži pao«, koji među stanovništvom oslobođenih krajeva imns oko 1 1009 vlastitih dopisnika i izlazi u masovnom firažu. Narod je dobio mogućnost da učestvuje .u orga– nizaciji i izdavanju novina. postavljajući kao glavni cili štampi odbranu inferesa trudbenika. Prema podacima godišnjaka lista „Huan šan pao«, 1948 godine u oslobođenim krajevima izlazilo je preko 100 različitih listova, koji su imali svoje dopisnike i u najmanjim mestima.

Nisu manje upadljivi uspesi koje su postigle demokratske vlasti oslobođenih krajeva i na poliu prosvete, Dovoljno je reći da samo u pograničnom kraju provincije Šensi-—Hansu—Ninsu. gde je do neđavno vladala skoro sveopšta nepismenost. postoie preko 3.000 narodnih škola, U Januanu, gde su doskora vladali čarobniaci i vrači, su Janumanski univerzitet,

medicinski institut. Akademija umo-t-

nosti »Lu Sin«, Akademiia prirodnih

nauka, Administrativna akademija i

druge škole. U pograničnom kraju

provincije Šansi—-—-Čahar—Hopei otvoreni su Ujedinjeni univerzitet Severne Kine, medicinski institut. industri-

ski institut, i drugi. Istovremeno su u

drugim oslobođenim krajevimn otvo-

rene takve škole kao što su Šantun-

Ški univerzitet, Cijanhuaiski univerzi-

tet. Tungpejski univerzitet. Pajšanm-

ska umefnička akademijia, Voino-_politička akademija, Induštrisk+ univerzitet itd.

Prema saopštenju agencije Nova Kina, u oslobođenom delu provincije Kjangsi za dve godine su. i porcd ogorčenih borbi koje su vođene u tom kraju. postignuti veliki uspesi na pro8svetnom polju. Nedavno je tamo odršana konferencija o prosvetnim bDta-

njima, Prema podacima sa kunferencije, preko 20.000 studenata završilo ie više škole i ušlo u narodnu arml;u, stupilo u državne ustanove ili u f=brike. I pored teških uslova, otvorene su preko 8.022 osnovne i srednje škole, koje pohađaju više od 9281 000 učonika,

"U isto vreme organizovano ie preko

2.940 razreda za obuku odraslog ne-

pismenog stanovništva, koji pohađa

130 000 lica. U selima je organizovano

1.340 dramskih kružoka. koi broje

27.000 lica. U oslobođenom kraiu za 6

meseca 194G4 godine bilo ie izdano u

masovnom tiražu 178 knjiga. a proda

no preko 600 000 primeraka kniga.

Desetine hiliada kineskih omladinaca dobili su mogućnost da pohađaju više škole oslobođenih krajeva Ovde se mogu naći ne samo devojke i mlađići: obližnjih provincija već i studenti iz najudaljenijih, krajeva Kuomintangovog režima, odakle su oni ilegalno došli na teritoriju oslobođenih oblasti. Ovamo su kroz liniju fronta dolazile stotine i hiljade studenata poznatih univerziteta u Pekingu, Šangaju. Nankingu. Kantonu. Često su ovi studenti dospeli u Kuomintnngove koncentracione. logore i zatvore Mnogi su morali pri ilegalnom prelasku u oslobođene krajeve da plate životom. Alj želja omladine da radi na novim univerzitetima na oslobođenoj teritoriji, želja da saznaju istinu i slu~

že interesima svoje nacije, svome narodu, bile su tako velike. da pretnje i represalije Kuomintangovih - policiskih organa nisu imale nikakvo dejstvo Prosveta i kultura u. oslobođenim krajevima postaju „dobro i prisna stvar narodnih masa. Kineske demokratske snage, pod rukovodstvom Komunističke partije Kine. bore se za stvaranje moderne nacionalne kulture — novodemohkratske kulture. ..Novodemokratska kultura, primećuje Mao Ce Tung, — kultura je narodnih masa, kultura demokratska, Ona mora služiti radničko-seljačkim trudbeničkim masama, koje sačinjavaju preko 90 procenata nacije, ona mora postati niihovom kulturom«.

Stanovnici Mukdena, .Čangčunsa, Ti,emcina, Pekinga žudno apsorbuju novu. istinski demokratsku kulturu.

Direktor jedne škole u Mukdenu posle oslobođenja grsđa i obnove nastave u školama izjavio je: »U toku

svakim đanom stiču sve veću popularnost u Kini, Danas su u oslobođe_ nim krajevima Kine prevedena na kineski jezik sva najveća dela Mark-. sa, Bngelsa, Lenjina, Staljina i izdana u masovnom tiražu.

U ovaj period spada takođe pojava i razvitak novog realizma u stvarala= štvu revolucionarnih pisaca Kine Iu Sina, Mao Tuna, Tin Lina. Ho Mo Žoa i drugih. koji su stali na,čelo borbe za razvitak i učvršćenje narodno= sti u kineskoj književnosti,

Isti ovi kulturni radnici stoie danas na čelu nove kulturne izgradnje u o_ slobođenim krajevima, Kineski demokrati mogu biti ponosni što se u njihovim redovima hrabro bore svi najveći naučni i kulturni radnici Kine: Ho Mo Žo, Fan Ven Lan, Mao Tun, Čen Bo Da, Hou Vaj Lu, Ten Ču Min, Hua Hon, Čou Jan, Kun Šen i drugi.

Naučnici i književnici oslobođenih krajeva Kine nalaze svoj poziv u odano] službi svom narodu. U tome i je_

Ku Juan: Drug Ce Tan pripada narodu

dve decenije radio sam u školi. ali prvi put vidim vladu koja se stvarno zainteresovala za narodno obrazovanje«. Studenti Nankajskog univerziteta u gradu Tijencinu izišli su da Dozdrave trupe Narodnooslobodilačke armije kada su ove ulazile u grad.

Kuomintangova reakciia., kako u političkom tako i u kuliurnom životu, suprotstavlja naprednim teorijama i idejama svoju koncepciju »zakonite demokratije«, čije pristalice klevetnički unakažuju glavn» osobine kineskog naroda u prošlosti i sadašnjosti. Pristalice »zakonite demokratije« ističu svoje filozofske sisteme slične {3moznom »vitalizmu«, „»dinamizmu« itd., koji pretstavljaju neprikriven opskurantizam, Sve ove »teorije« pretstavljaju direktan odraz reakcionarne ideologije feudalaca-spahija i političara s fašističkim sklonostima, Pristalice ovih pogleda smaftraiu da tobože kineska zaostalost osobite vrste pretstavlja izraz nacionalne stihije kineskog naroda,

Istorija kineske kulture. kao što je poznato, ima više od četiri hiliade godina. U Kini je prvi put pronađena štamparska veština. Ali u Kini nije nikad bilo slobode govora i štampe. Uwslovi monarhističke autokratiie. koja je vladala tokom mnogih stoleća, isključili su mogućnost razvitka slobode misli. Prvi »prejasni imperator« Kine Cin Ši Huan (921—210 godine pre naše ere) proslavio se svoiim surovim despotizmom, uveo smrtnu kaznu za »neoprezne izraze« i varvarski je spaljivao knjige na lomačama, S druge strane, u Kini ie vekovima kul_ tivisan moralni »kodeks časti« koji ie zahtevao smernost i pokornost u ime sinovske dužnosti, a tako isto Doštovanie prema vladaocu i mudrim upravljačima, i diktirao da se prećutkuju socijalna nepravda i diskriminacija. Klasična kineska književnost. koja je sačuvana do današnjih dana u obliku besmrtnih spomenika kao što su »Knjiga pesama«, »Tanane strofe«, »Istoriski zapisi« i drugi, imala is osobitu vrednost baš u to doba kada su ieroglifska pismema ovih remek-dela prefstavljala živ i narođu razumliiv iezik Ali otprilike već pre dve hiliađe godina stari iezik kao da se c*kinun nd živnta pretvorio se u čisto knišževan, umrtvio se postavši dmnbro ipd'mn Mmnste Wmjiiževmih nadrinauženjaka i pristalica »čiste umetnosti«. Strlećimn je sazrevala pofreba za ozbilinim promenama. i evo gde se ta“kozvmnn »kniiževnn revoluciin«. koia je pmstala den marodmn-naftriotskng poireta uperenog proliv imme”vijalističke agresije i feudalizma pYofiv konfucijanskogs morala i starih obreda, za narodnu demokratiju i nnuku. — neolazala -kan prekretnica m jstoriji stvaranja snvremene nacionalne Mul-

ture i ivo. novih fradiciia u kniižev~-

nosfi i jeziku

U Kini, kao i u drugim zemliama na svetu. istozija je donela koliko su. rovu toliko i pravednu presudu oveštaleom feudalnom pogledu na svzti kulturi, koji su vekovima bili nuti od života i narodnih interesa.

To je razlog što je pitanje uloge naroda u procesu istoriskog razvilka po-

· stavljeno u centar pažnje ceje kineske

napredne javnosti, Iz istog je razloga u femelje tradicije novog književnog pokreta stavljeno traženie istine. služenje narodu, neustrašivost u Dostavljanju nagušnih i oštrih životnih pitanja, razvitak i popularizacija literature pristupačne narodnim masama. pisane jednostavnim i razumliivim jezikom \ | LOVA (a

Veoma je značaino da je razvitak narodnooslobodilačkog pokreta praćen opsežnim širenjem ideia marksizma i dijalektičkog materijalizma u Kini. Dela „klasika „smarksizma-lenjinizma

otki-

ste izvor ogromnog interesovanja u naučnim i književnim krugovima Kine za dela sovjetskih književnika.

U Kini se može navesti dosta primera kako ruska i sovjetska kultura inspirišu i ohrabruju pisce i pesnike koji teže da služe svom narodu. Profesor istorije kineske Književnošti Čeng Čen To piše u svom članku „Sovjetska umetnost«e:

»Progres i izgradnja Sovjetskog Saveza za 30 godina pokazali su se zaista neobično veliki, oni su nam pružili primer kako treba da služimo na-

' rodđu«.

Savremeni književnik Tun Pin u članku »Istoriski zadaci novog reali-

zma« podvlači da pod sadašnjim ·u+ ·

slovima pisci-realisti treba da u svom umoetničkom stvaralaštvu nemilosrdno demaskiraju stvarnu fizionomiiu vladajućih klasa: feudalce, kompradore, vladajuću birokratiju i militariste koji su gurnuli kineski narodđ, u ponor krvavog građanskog rata. Savremeni književni krugovi treba da se odazo= vu pozivu Ho Mo Žoa: »Sve za narod«, da odvažnije afirmišu principe novog realističkog stvaralaštva: »Sve u ime naroda, sve za demokratiju«.

Kineski progresivni književnici, inSpirisani prmerima sovjetske Kknjiževnosti, teže da u granicama svojih moći pomognu narodu u njegovom narodnooslobodilačkom pokretu. Narodnooslobodilački rat u Kini za njih je izvor realnih herojskih motftiva, i u današnjoj borbi oni teže da ugledaju perspektivu svoje sutrašnje slobode.

»Danas je, — piše Ho Mo Žo u jednom svom članku, — narodna epoha. Umetnost koja nam je potrebna. prirodno, treba da bude narodna. U osnovi narodne književnosti treba da budu narodni interesi, Ona treba da bude književnost za mase, književnost realistička. nacionalna i istovremeno internacionalna«,

Iste misli podvlačio jie i Mao Tun u svom članku »Narodna epoha«:

»Realizam, — piše on, — pretštavlja tradiciju naše nove umetnosti, Mi smo protiv preuveličavanjia pojedino=sti i ignorisanja zajedničkog. Mi smo protiv panegirizma i suvišnih ukrasa, protiv smo kratkovidosti koia vidi samo danas, ali ie nesposobna da zagleda u sutra, protiv smo bezdušnog i «hladnog posmatranja. Mi smo za kritiku u ime naroda, radi naroda. za na-– rod«, I dalje: »Bez demokratiie Kina ne može imati budućnost, Umetnost treba da služi zadacima sadašnjeg demukratskog pokreta«.

Analiza umetničkog stvaralaštva kineskih pesnika i pisaca u oslobođenim krajevima svedoči da sve veći značaj u razvitku savremene kineske književnosti stiče određena tendencija za njenim zbliženjem s narodnoumofničkim sfvaralaštvom. Ova pojava ukazuje na težnju kineskih Knji_ ževnih krugova da postanu bliži narodu, da progovore na njegovom jeziku,. ;

Za savremenu etapu kineske Mnjiževnosti u oslobođenim kraievima kaYakćeristična je težnia pisaca i um»tnika da osmisle veliki porast nacionalne svesti, da razumeju preokret koji se zbiva u intelektualnom životu zemlje. da unesu realističko osećanje sveta u sistem koji se slaže sa potrebom za korenitim ukiđaniem iučerašnjež poretka i koji odgovara današnjim socijalno-političkim tendencijama i sutrašnioi stvarnosti.

Zajedno s ruskom, sovjetskom kulturom koja ide na Istok, stvaralaštvo soviefskih pisaca i pesnika sticaln je vodeću ulogu u kniiževnom životu „Kine. Poslednjih godina uticai šovjetske kniiževnosti na umetničko stvaraln=

· štvo progresivnih Wineskih pisaca ve-

oma se povećao Veliki razvitak na_

rodnooslobodilačkog pokreta u Kini i

u vezi s njim porast svesne aktivnosti širokih narodnih masa postavili su

nove zahteve nacionalnoji literaturi, koja nije bila uvek u stanju da zado-

· volji potrebe čitalaca,

Veliki priliv ruske književnosti u Kinu doprineo je u znatnoi meri porastu novih, progresivnih tendencija u umetničkom stvaranju kineskih pisaca, Uticai ruske književnosti na intelektualni život Kine izazvao je razvitak i formiranje čitavog niza najvećih kineskih pesnika i pisaca. Dobro je poznato da se osnivač realističkog pravca u kineskoj književnosti Iu Sin izgrađivao pod ogromnim uticajem pisaca kao što su Gogolj. Čehov, Gorki,

Lu Sin u svom članku »Knijiževne veze između Kine i Rusije« primeću= je da i pored napora imperiialističkih zemalja da zadrže Kinu u kolonijalnoi izolaciji, ruska književnost prodrla je u Kinu još krajem prošlog stoleća, :

»Onda smo mi saznali, — piše Lu Sin, — da je ruska književnost naš u– čitelj i prijatelj, jer nam jie ona pružila mogućnost da iza agresije Ruske imperije u Kini sagledamo veoma značajnu činjenicu da u svetu postoje ljudi dveju vrsta — ugnjetači i ugnjeteni«. i

I dok je sa gledišta savremene stvarnosti ova okolnost iasna kao dan, u Ono vreme »ovo je bilo, — podvlači dalje Lu Sin, — veliko otkriće koje po svom značaju ne izostaje iza pronala-

ska vatre, koja je osvetlila tamu no-

ći i dala ljudima toplu hranu«.

Dovoljno je reći đa su dela Malksi_ ma Gorkog skoro potpuno prevedena na kineski jezik, a mnoga njiegova dela izdavana su u Kini nekoliko dese= tina puta. Nijeđan strani pisac ne uživa takvu liubav i popularnost u Kini kakvu je stekao svojim Kknjigama Gorki. Među drugim sovjietskim piscima koji su postali najpoznatiji u Kini treba navesti imena M. Šolohova. A. Tolstoja, A. Serafimoviča, A. Fadejeva, V. Ivanova, B. Lavrenjeva, N. Ostrovskog, K. Feđina, V. Katajeva i druge. Dela »Tihi Don«, »Uzorana ledina«, »Donske priče«, »Hleb«. »Pe= tar Prvi« »Gvozdena bujica«. »Poraz«, »Oklopni voz«, »Kako se kalio čelik«, »Vreme, napred!«, »Ja — sin radnog naroda« i druga preveli su značajni književnici i najbolii prevodioci i ona doživljuju nova izđania u najrazličitijim mestima Kine.

Ne manji uspeh i popularnost ste= kla su u Kini dela sovjetskih dramskih pisaca „»Front« A. Korneičuka, »Ruski liudi« i »Čekaji me« K. Simonova, »Najezđa« IL. Leonova osvojili su vodeću ulogu među stranim koma=dima prevedenim na kineski iezik.

U Kini, kao i u svim zemliama obasjanim idejama komunizma. komu-– nisti se pokazuju kao naidosledniji borci za mir, za demokratska brava, za istinsku nezavisnost i slobođu. Njih s pravom nazivaju savešću i nadom kineskog naroda. Kineski komunisti su najsamopregorniji i najinesebičniii borci za socijalno oslobođenje i demokratske slobođe svog nmaroda. Razum= ljiivo je što su u svesti narodnih masa kineski komunisti postali simbol nacionalne hrabrosti i poštenia,

Narodnooslobođdilački pokret u Kini, kome su komunisti na čelu, oličava prekretnicu kineskih masa frudbenika i seljaštva u borbi protiv Kuomintangove, reakcionarne diktature i njenih američkih inspiratora, za Sslobodu i nezavisnost svoje otadžbine.

Pretsednik kompartije Kine Mao Ce Tung u svom govoru »O savreme=noj situaciji i našim zadacima« s pravom je rekao:

»Zasnivajući Se na principima marksizma-lenjinizma, kineska komunistička partija imala je jasnu pretstavu o međunarodnoj i unutrašnioj situaciji i bila uverena da sve napade kineske i strane reakcije ne samo treba odbiti, nego da će oni i biti odbijeni«. Nema nikakve šumnje đa će kineski narod ušpešno dovršiti veliko delo oslobođenja svoje zemlje i stvoriti slo= bodnu i nezavisnu Kinu s novom nacionalnom demokratskom kulturom,

F. TERSKI (Kuljtura i žiznj«, br. 4/1949) e

DO PROCESA

OD »PROCESA KRAVČENKO«

BROJ 13

KRAVČENKU

Jakov LEVI

;

Gospodin Pol Kedrin dobio je pasoš bez dosadnih formalnosti, rezervisao mjesto u kliperu Njujork — Pariz, isposlovao „takoreći preko telefona francusku ulaznu vizu i iskrcao se sa ostalim putnicima na aerodromu Orli.

Gospodin Pol Kedrin zvao se ustvari Kravčenko, Viktor Kravčenko, čovjek čije se ime, umnoženo u stotine hiljada primjeraka, prvi put u Javnosti pojavilo na naslovnoj strani jednog od najbezočnijih američkih »literarnih« propagandnih antisovjetskih djela. Kravčenko, koji nije američki građanin, dobio je američki pasoš na ime koje nije njegovo.Za to su se, po propisu, morala angažovati četiri američka administrativna tijela: povlastice ove vrste, ekspeditivnost u pasoškim odeljenjima (Ama ostavite, molim vas, mi ćemo to sve urediti! Ne brinite za takvu sitnicu!«), legalno putovanje na ilegalno ime — tako šta uživaju u Americi samo ljudi koje šalju u inostranstvo po važnom i povjerljivom poslu.

Zato je V, A. Kravčenko, izdajica svoje zemlje i špijun za.račun stranaca, na pitanje poznaje li Pola Kedrina triput pred sudom odgovorio: »I da i ne«, dok ga pretstavnici „optuženog francuskog naprednog književnog lista »Le letr francez« nisu pritjesnili uzazid

da prizna da je to on sam, Kravčenko,'

sin menjševika, rođen 1900, suđen zbog moralnih prestupa i {ialsifikata, intri.gant i ljenčina, defraudant ji, najzad — po istoj liniji svog razvoja — dezerter, izdajnik, špijun,

Rat se još vodio kad su Kravčenka, sitnog službenika komisije koja je u SAD preuzimala ratni materijal za Sovjetski Savez, zavrbovali u stranu obavještajnu službu. Još je krvario Staljingrad kad se, daleko od ratnih strahota, u glavi izdajnika pojavila misao koja je značila dolare: mnogo, mnogo dolara. I to bez ikakvog napora! Udobno, sa svim konforom., „Dođavola i majka, glupa starica koja tamo negdje iza fronta (prokleta stvar front) slini od nekakvog ponosa što joj sin preuzima oružje koje će pomoći da se dotuče fašizam. A šta je njemu, Kravčenku lično, i ačinio fašizam?

Tako se, godinu dana poslije njegovog »bijega« iz SAD u SAD, o Kravčenku pojavila bilješka u »Njujork postu« od 26 aprila 1945: »...Saznajem da se Eugen Lions, koji je upravo napuStio »Pedžent magazin«, priprema da napiše knjigu za Viktora A. Kravčen= ka, bivšeg člana sovjetske komisije za nabavke...« Uskoro se takva knjiga pojavila: »Izabrao sam slobodu«, sa podnaslovom »Javni i privatni život jednog*'visokog sovjetskog funkcionera« Ne zna se da li ju ju napisao Lions. Zna se jedino da je nije napisao Kravčenko. A ona nosi baš njegovo ime,

O tome se pisalo u Americi, O tome se pisalo u. Evropi, O tome se pisalo u svih dvadesetak zemalja na čije je jezike propagandni „aparat američkog »Sikret servisa« preveo ovu knjigu 5 engleskog originala. Jer, ruski original ne postoji; čak je i ukrajinski prevod napravljen prema američkom izdanju Šribnera, upravnika Fulton Trast kompanije. To znaju svi i o tome je jedan dokumentovan članak izišao i u »Le letr francez«, organu francuskih progresivnih pisaca.

Kravčenko se »uvređio« po nalogu svojih poslođavaca, (On lično ne poznaje inače riječ čast.) Poveo je proces protiv »Letr fransez«, »Ovakav proces — objašnjava on sam — nisam pokrenuo u Americi zato što je Komunistička partija SAD mala partija, dok K. P. Francuske, koju smatram ekspoziturom Moskve, zaslužuje da se o njoj vodi računa. Eto zašto sam došao da povedem ovaj proces u Francuskoj« Okružen odabranom maršalizovanom publikom, koja mu na pauzama Dprilazi da bi dobila autogram, pred sudom koji ne krije simpatije prema njemu kao neke vrsti »bosu« (»bosov« emisar je u neku ruku isto što i sam

»bos«), brenovani Kravčenko i ćelavi .

zlobnik Metr Izar, advokat Kkvrgave

lobanje i kolaboracionista, trude se da*

dokažu da američki policiski roman koji nosi Kravčenkovo ime nije djelo američkog Intelidžensa već Inteli-

POLJSKA i

Pedeset godina pesničkog rada Leopolda Stata

Krajem prošle i početkom ove EO dine proslavljena je u Poliskoj pe-

desetogodišnjica pesničkog rada Leo-

polda Stafa.

Staf je rođen 1878 u Lavovu, gde je završio gimnaziju i univerzitet (romantistiku). Prve pesme počeo je objavljivati 1898 u krakovskom studentskom časopisu »Mladost«, a već 1901 izdao je svoju prvu knjigu pesama »Snovi o moći«. Od tadašnje poezije »Mlade Poljske«, za koju je bila karakteristična umetnička raspojasanost i filozofski pesimizam, njegova poezija se od samog početka razlikovala umetničkom «disciplinovanošću i optimističkim pogledima.

Povodom „proslave „pedesetogodišnjice pesničkog rada. krakovski Jagjelovjski univerzitet dodelio je Leopoldu Stafu titulu doktora honorig causa, a pretsednik Poljske re·publike odlikovao ga je Komandorskim krstom ordena preporoda Poljske. Krajem januara ove godine održana je u Poljskom teatru u Varšavi svečanost povodom pesnikovog jubileja. Uvodno predavanje održao je pomoćnik ministra za kulturu i Umetnost V. Sokorski, a zatim je o pesnikovom stvaralaštvu govorio Jaroslav Ivaškjevič. Tom prilikom Juljan Tuvim i Juliuš Gomulicki predali su pesniku spomen-knjigu, izdatu povodom njegovog jubileja, koju su oni pripremili i u kojoj je objavilo svoje priloge sto dvadeset savreme= nih poliskih pisaca.

U toku svog dugogodišnjeg rada na ' književnosti Leopold Staf objavio je

niz pesničkih zbirki i prevođa svetskih klasika (za prevode je prošle godine dobio knjževnu nagradu). Poljska kritika ocjenjuje Stafa kao jednog od najvećih savremenih poljskih pesnika. Na njegovim stihovima vaspitavalo se nekoliko generacija poljskih pesnika.

. S. 5.

MAĐARSKA

ANKETA O KNJIŽEVNIM PITANJIMA

Mlađi mađarski književnici priredili su u Šaroš — Pataku (Severna Mađarska) anketu o aktuelnim pitanjima književnosti, Književna anketa, priređena u ovom pro” 'wvinciskom kulturnom centru, privukla je veliki broj publike u staru gradsku tVrđavu, gde je održan sastanak Tokom ankete došlo je do izražaja mišljenje da književnici već sađa treba da daju glasa o novom svetu, o daljoj izgradnji i o budućnosti. Mladi književnici su na kraju konferencije doneli rezoluciju u kojoj se zalažu za mir i napredak i jednođušno se -prik!jučuju .odiukama Kongresa napredne svetske inteligencije u Vroclavu,

Povodom kongresa Saveza mađarskih sindikata u svečanim salama Parlamenta priređena je velika izložba, na kojoj je kroz istoriska dokumenta, slike, grafikone i mnogobrojne podatke prikazan razvoj i istorijat mađarskog sindikalnog pokreta. Izložba je postigla veliki uspeh.

Demokratski savez mađarskih žena uputio ie svoje automobile za širenje kulture „u 56 mesta zapadne Mađarske. Ovi automobili nose filmove, knjige, izložbe i drugi kulturni materijal i prevoze pOozo0rišne grupe u oblasti koje su daleko od kulturnih centara. ,

Obnovljeno ie Mađarsko društvo za Kknjiževnu istoriju: Za novog pretsednika društva izabran je profesor Đerđ Lukač,

oznati estetičar. Time ovo naučno dru-

Oi ulazi u novu fazu društvene delatnosti, : ;

· ku za večemje

džensovog agenta Kravčenka. Svjedoci optužbe protiv »Letr fransez«, sumnjivi raseljeni probisvjeti, bjelogardisti i petenovci, treba da sa svoje strane potvrde »grozote« sovjetskog života, o. kojima se u knjizi govori. Za sve to izabrana je zemlja u kojoj je, po računu gospodara, u kapitalističkom svijetu najxslizavije tlo za njegove inte. rese: 35% Francuza glasa za komuniste. Zar je bez razioga u Francuskoj — 1947 godine kad domaći pisci nisu mogli da dobiju hartiju ni za štampa– nje svojih djela u 1000 primjeraka »Izabrao sam slobodu« (»Že šoazi la li<. berte«) izišlo u izdanju Pidisjon Self Pariz, u prevodu Kerdelanda s tiražom od 100.000? Zašto je, ako ne za reklamu u Francuskoj, ovo »djelo« dobilo nagradu Sent-Beva?I da li je onda čudno što je takva amerikanizovanha vlada, kao što je ona na obali Sene, pustila u zemlju čovjeka za koga je znala da nosi lažno ime Kedrin, dok mnogima — naravno ne Amerikancima — ne daje vize ni na njihovo pravo ime? Kravčenko — Kedrin podigao je tužbu sa četiri tačke: on je autor knji. ge; sve u knjizi je istina o Sovjetskom Savezu; on nije izdajnik; on nije agent američke obavještajne službe. Postepeno, na procesu se tope tvrdnje optužbe. Evidentna je laž o »užasima« — izlizana policiska priča o SSSR-u. (Uostalom, u toj »njegovoj« autobiografiji navedeni su lažni podaci. To do,

' kazuju i fotokopije dokumenata koje

je vlastoručno ispisivao: nikad nije bio student u Harkovu; bio je rukovodilac odjeljenja jednog gradilišta, a ne direktor fabrike sa 27.000 radnika itd.). Dezertirati 1944 godine, zar to nije dovolino velika izdaja? Kedrin, pasoš, dolari, vize, luksuzna izdanja, vizitkarta na mekom avionskom kožnom koferu, — prošlost i sadašnjost agenta. Ali, autor! Kravčenko optužuje što mu je osporeno autorstvo!

U njegovoj se knjizi govori o Ibzenovoj »Nori«, ali Kravčenko ne zna da ispriča kraj drame. On ne ma đa na=' broji »nekoliko revolucionarnih drama Dostojevskog« koje isto navodi u svojoj knjizi, Umjesto da da odgovor on se »revolkira«, lupa šakom o sto: »Je li fo moskovski proces?+ Ali me daje odgovor.

Pređ sudom u Parizu tužilac i optuženi izmijenili su uloge.

Odbrana optužuje. Zar čovjek koji je pola vijeka proveo u svojoj zemlji

može da preseli Staljingradđ u blizinu -

Himalaja, ili Ašhabadđ do Kaspijskog Mora, kao što čini Kravčenko u »svojoje knjizi? Sedam sovjetkEsih građova 8 ponosom nosi ime Ordžonikidzea (viđi svaki školski atlas), a knjiga čiji se autor traži govori da je Ordžonikidze — valjda kao »prisni prijatelj i zaštitnik« Kravčenka — izbrisan, iz sjećanja u Sovjetskom Savezu. I tako dalje.

Prije nego što se »proces Kravčen= ko« pretvorio u proces Kravčenku, izdaji, antisovjetskom i antidemokratskom ratnom huškanju, špijunaži i falsifikatu, u sali Geografskog društva u Parizu izaslanik „»Američkih novosti« i izdavač knjige »Že šoazi la liberte« pretstavili su novinarima i publici glavnu ličnost đana. Kravčen-= ko je na toj „konferenciji za štampu dokazivao: zlo je u SSSR-u, zar ne vidite da sam se ja odlučio za njujorške barove radije nego na povratak u svoju zemlju? „Opozidćija, naravno, postoji u sovjetskoj zemlji: ] a sam živ primjer, đovoljan da to dokaže. A ja nisam američki građanin, pa ipak sam za Amerikance. I za rat protiv Sovjetskog Saveza. |

Piskarala su bilježila »ekler« rubribulevarske * listove. Magnezijum lampe su sijevale, »dernije kri« sa povrtnjacima na šeširima histerično se oduševljavale, a pred uJazom u zgrađu i po okolnim ulicama kordoni policije i »džipovi« u pripravnosti obezbjeđivali su od nemilih događaja ovu manifestaciju bratskog razumijevanja prodanih francuskih dvesta porodica i — doduše sitnog, ali u ovom momentu vrlo šik — izaslanika bogatog kupca.

Ista publika pojavila se na procesu da uzdiše kod svake riječi svog štićenika i negoduje protiv optuženih-tužilaca, Svjedoci za »Le Jetr francezć, poznati i cijenjeni kulturni i javni radnici raznih zemalja, borci {irancuskog otpora i čuveni američki pisci, sovjetski građani i engleski poslanici, uznemirili su svojim iskazima okupljeni krem Pariza, njegove preistavnike u sudskom viječu, njegovog tužioca, prodana škrabala. Svjedok Pjer Debrej, saradnik lista »Temoaniaž kretjen« otpušten je iz redakcije. jer je svojim iskazom·išao valjda na nerve nekoj dami ljubičaste kose sa nježnim i mirisnim velom, koketno podrezanim do' polovice lica. Ali, ni pristrasnost sudija i većine štampe, ni snažna zvanična rađiopropaganda, ni »Riders dajdžesti« i »Figaroi«, nisu uspjeli da Kedrin-Kravčenka američkog obaveštajca i izdajnika, prefarbaju u orhi-

„deju,

Ruskog teksta njegove knjige, na-

„ravno, nema. To ne znači da se — ako

proces još potraje kako po svoj Pprilici izgleda — on ne može i prevesti s

"engleskog »prevoda«, Ali ličnost pisca

knjige neće se vjerovatno nikad saznati. No to nije ni važno,

Važno je u svemu ovome to da je na optuženičku klupu, namjesto »Le letr francez«, sjeo sađa Kravčenko sa svim prljavim balastom Moji on pretstavlja: izdajom, Nolaboracijom, prodajom nacionalnih interesa i ratnim huškanjem. A to u ovakvom, dolarima bogato finansiranom procesu, i u onakvoj, dolarima jevtino kupljenoj zemlji, ipak prilično znači,

aaa