Književne novine

BROJ 23

· štvenoj

— -

Aleksand ar Puškin

' (nastavak &a prve strane)

i uprlja čistotu duše. Likovima Onjegina i Tatjane počinje galerija tipičnih likova ruskoga društva koje je dela ruska književnošt XIX veka.

· »Mivgenije Onjegin« je tako veran i

dubok odraz ruskog društva u prvoj polovini XIX veka, da ga je Bjelinski 8 pravom nazvao O heV Lap e

života«. U pogledu i{ezlika i stiha SRO el) obeležava vrhunac Puškinova majstorstva.

Lirika A. Puškina pretstavlja veoma značajnu stranu njegove delatnosti. Ona je odraz duboko proživljenih osećanja i rezultat razmišljanja o drustvarnosti, o ljudima. Puškinova lirika tesno je povezana sa realnim životom. Kao i u drugim svojm delima, Puškin i u svojoj

lirici izražava svoj borbeni stav, svVO-

ju mržnju prema svakom nasilju i mračnjaštvu, ma da je ponekad,pravio i krupnije greške, na primer, u vezi s poljskim ustankom 1831, Svoj borbeni stav on zadržava i dalje, u Bvojim kasnijim pesmama, do kraja BWvoga Života, Razume se, bilo je kod

mjeća momenata utućenosti ı razoća-

renja. To je sasvim razumljivo i nije mi moglo drukčije biti u mračnoj eposi Nikolaja I. Takva je, na primer, pe= sma »Sužanj«. Veseli ton ne bi priMičio toj eposi. Međutim, činjenica da Pušlcrin ne pada u očajanje, u beznadđežni pesimizam, pokazuje njegovu veru u pobedu zdravih, demokratskih Bnaga nad mrakom samod?žavlja. Posle paraza u decembru 1825, kada su mnogi pređašnji prijatelji dekabrista pali duhom, Puškin šalje u Sibir zafočenim dekabristima poslanicu, u koBoj hrabri okovane borće ža slobodu: »Teški okovi će pasti, tamnića će se &rušiti — i B8lobođa će vaš radosno primiti na ulazu, i braća će vam predati mač«,

istaknuto mesto u Puškinavu atvaranju zauzima njegova broza, Puškin Me napisao niz većih i manjih književnih dela u prozi, »Pripovetke Ivama Petrovića Bjelkina« pretstavlja-

· ju zbirku majstorskih novela re-

alističke &adržine. U njima se prikazuje provincijalni život ruskih plemića, Život u vojsci, čak život zanatMHja u građu. Najznačajnija po svojoj realističkoj Badržini pripovetka ove zbirke jeste »Nadzornik poštanske sta= mice«, U toj naveli data je istorija malag čoveka, kome je obesni carski oficir odveo jedinicu ćerku, i nesrećni otac umire od očajanja i bola, Posebno mesto. među stvarima „Puškinovim zauzima fragment »Istorija sela Gorjuhima«. To je nemilosrdna kritika feudalnog drušiva, mračna slika ugnjetavanja ruskih kmetova. U nedovršenom romanu »Dubrovski data je takode alika ieudalnih odnosa, slika obesnih spahija i pobune kmetova, iako u delu nisu rasvetljeni socijalni koreni nezadovoljstva seljaka.

Tridesetih godina XIX voeka Pušlin se bavio proučavanjem seljačke buna Jemeljana Fugačova,·i plod tog njogovog rada jesu istorisko delo »l1stovija o Pugačovu« i roman »Kapetanova kći, U »Kapetanovoj kćeri« Puškin je dao umetničku “sliku Ru sije u drugoj polovini XVIII veka — u doba seljačke bune, "Tu je prikazan i sam vođa ustanka Pugačov i drugi učesnici tog krupnog istoriskog događaja. Puškin je i Pugačovu pristubio na nov način, Vođa gseljačke bune prikazivan je ranije i u istoriskim i u književnim delima kao običan

razbojnik. Puškin prikazuje Pugačova kao čoveka sa puno pozitivnih ljudskih osobina, ističe ljubav naroda prema'· Pugačovu.

Puškinova književna delatnost veoma je široka i raznolika. On je radio u svim književnim oblastima. Smrt ga je prekinula, te nije mogao dovršiti sva započeta dela i ostvariti sve svoje književne zamisli. U jednom lratkom članku nije moguć» dotaći sa svih njegovih dovršenih i nedovršenih dela. Ovde ćemo pomenuti samo još Puškinovu publicističku delatnost. Zajedno sa pesnikom Doeljvigom ureć«(ivao je »Književne novine« (O»Litera= turnaja gazeta«). On je osnovao časopis »Savremenik«, koji je odigrao Ogromnu ulogu u ruskoj književnosti u toku sledećih decenija, U ovom časopisu i u drugim časopisima Puškin je napisao niz članaka i beležaka o književnosti i drugim pitanjima. i članci pokazuju veliko životno isku-

stvo, ogromno znanje i fino poznava–

nje književnosti.

Stvaralaštvo A, Puškina je ogromno i veoma raznoliko. U svojim delima oh je uspeo da obuhvati čitavo rusko društvo 8voga vremena. U svojim lirskim pesmama, poemama, u velikim delima kao što su »Boris Gogžunov .i »Bvgenije Onjegin«, u izv. malim tragedđijama, u pripovetkama i Tomanima — on je uspeo da obuhvati svu problematiku ondašnjeg ruskog društva, svu stvarnost feudalne Ru 6ije, koja je brzim koracima išla ka svojoj propasti, Njegova dela Sa istoriskim temama imaju najživlju: vezu: sa stvarnošću; on i u njima postavlja iste one probleme kao i u delima iz savremenog života. Realističnost njegovog dela ogleđa se wu fome što on. svuda wu njma poštavlja osnovni problem ruskog društva u XIX veku; problem rušenja feudalizma, problem ošlobođenja seljaka. Realističnost Puškinova stvaralaštva ogleda seiu jeziku kojim su pisana njegova dela. Puškin je odbacio sve zastarele nepotrebne ele= mente iz ruskog književnog jezika, uneo u nj elemente narodnog jezika, demokratizovao ga i učinio pristupačnim za široke narodne mase. Dana= šnji ruski književni jezik — to je u osnovi jezik Aleksandra Puškina.

Puškinov značaj za rusku književnost i kulturu nikad se ne može preceniti. On je osnivač nove ruske knijiževnosti. To je ona velika realistička, napredna i humana književnost koja je ponos i slava ruske kulture, koja pretstavlja ogroman doprinos svetskoj kulturi. To je ona visoko umetnička i, visoko idejna književnost koja se uvek borila za sreću čovekovu, za sreću naroda i · čovečahstva, To je ona književnost koja je u sebi ova= plotila najplemenitije crte ruskog nacionalnog karaktera, koja je služila i služi za ugled svim istinskim književnim stvaraocima, Zato ime Aleksandra Puškina spada među najveća književna imena sveta.

PUŠKINOVA DELA U SRPSKIM PREVODIMA |I PREPEVIMA

. ova dela prevođena Bu (ili preMESADRVBHB u opiginalhom tekstu) po srpskim listovima i časopisima još za njegova. života, Otada do danas može % nabrojati preko pet stotina prevoda prepeva.. dedna ista pesma ili priča prevođena je po hekoliko puta, jer su BO" tovo BVi srpski čašopisi a i mnogi dnevni listovi donosili prevode iz Puškina, De taljha bibHografija tih prevoda ispunila bi jednu celu knjižicu,

Zbog toga ćemo mi ovđe pomenuti Bamo Vagniju prevođe ili prepeve koji su objavljeni posebno u Kmjigama i brošu“ Fama,

Prvo Puškinovo delo na Brpskom jezi+ ku u ebnoj Mnjizi izišlo je ravno pre Bo M a u Beogradu. To je »Kapeta-

pova ćerka« koju je i državnoj štampaiji čtampao starom ćirilicom Miloš Po pović, brat Đure Daničića. To je uopšte prva posebno objavljena Puškinova knj da kod Južnih Blovena,

Navođimo đalja Isđanja, ne ulazeći sađa u kvalitet prevođa: KAVKABKI ROB 'Aleksanđara Puškina. Spjev. Preveo Sto> am Movaković, Beograd, 1863. »DUBROV-

«. S ruskog jezika preveo i predgovor mapisao Milutin Stokić, đakon Saborne beogradćke Črkve. U Beogradu 1864,

JEVDJENIJE ONJEGIN« Roman u stihovima. Preveo Rista J. Odavić. Beograđ 1893,

»RKAPETANOVA ČBRKA« Pripovjetia. Wreveo B ruskogf i predgovor napisao Dušan M. Radović. Izđanje Mnjižare Vladimira M. Rađovića. Mostar 1896,

»ARAPIM' PETRA VELIKOG4, Izđanje kolkte Antonija P. Đorđevića. Beograd, (bez imena prevođiočeva, Mite Jankovića — MRobespjera koji se nije smeo potpisati zato Bto je knjifa objavljena posle atentata, te Janković kao opozićioni novinar nije želeo da obraća ma sebe pažnju vlasti.)

A. 5. PUŠKIN: »Skaske«, Preveo i predgov napisao dr Nikola Đorić, Beograd, 906. Dru#o izdanje 1940 u biblioteci »No

· VO kOlO«.

»DUBROVSKI«. Pripovetka. B ruskog reveo B. V. Vukosavljević, Izđanje knjire V. Valožića.

»KAPETANOVA KCČI« 8 ruskog prevela Lj. Z. (Jelena Zrnić), Nova biblioteka br. 1. Beograd 19513 jSOVRI isti prevod preštampala je knjižara »Natošević« u Novom Sadu, 1926, ne označivši prevodioca).

»USPOMBNA+, (Ustvari »Upravnik poštanske stanice«•). S. ruskog 8. P, B, Srpska „dloničarska štamparija u Sarajevu 1914,

»DUBROVSKIJA, Preveo s rusškog M. M. Satajevo 1917. ·

»PIKOVA DAMA I DRUGE PRIPOVE!T“KB, Preveo i predgovor napisao M. M. Izdanje IL. Đ. Đorđevića. Odabrana bibliČIRA br, 2? Sarajevo 1918.

»GOSPOĐICA SMLJANKA« S ruskog

· Vukajlović, Jevtina biblioteka ruske literature br, 9, Izdanje Braće Gruzinge-

h, Beograd — Novi Sad 1920. (Druga izdanje 19%). _

»PUCAN. MPRĆAVA«. S ruskog iča Vukajlo. Tevtina bibiloteka ruske litera-

ture br. 5, Izdanje Braće Gruzincevih. Beograd — Novi Sad 1920, (Drugo izdanje 1921), ;

kiće-

UKOPNIK.. Preveo Mih. M. Vu

#. Jevtina biblioteka ruske literature br. . Izdanje Braće Gruzincevih. Beogra

· Novi Sad, 1921.

»DAMA ' PIKK... Prevela Zorka Velimiro~

vič, JeVtina biblioteka ruske literature br. 83. Izdanje Braće Gruzincevih, Beograd Novi Sad 19931 (Dva izdanja. iste godine.)

»SKASKHE«. O ribaru i ribići u prevodu Jovana Jovahoviča Zmaja. — O caru Sultanu i knezu Gvidonu Sultanoviću, nepotpišan prevod Dragutina Kostića.) Dečja knjiga, Izdanje knjižare »Vremea Beograd, 1923.

»EVGHNIJE ONJMGIN«. Roman u sti hovima. Preveo Rista J, Odavić, Savremuna biblioteka br. 935, Iždanje »NarodnoB dela«. Beograd 1984. Nov. prevod, različan od ranijeg Odavićeva prevoda iz 1893).

»PRIPOVETEKE A .S .PUŠKINA« (Ukopnik, Upravnik „stanice, Gospođica se“ ljanka, Metak, Mećava, Pikova dama, Dubrovski, Arapin Petra Velikog.) Preveo i predgovor napisao Stevan ĐĐ, Janjić, Srp* SK njiževna zadruga br. 245, Beograd, 1988. ij : »BJELKINOVI} PRIPOVETKHE«, Preveo Milivoi Sokolović. Skoplje, 1934.

»POLTAVA«. Preveo Ivan 8. Bajković. Helsinki 1935.

»VITEZ TVRDICA«, Preveo Ivan S. Šajković, Helsinki, 1937.

»MOCART I SALIJMRI«. Preveo i pređgovor napisao Ivan S. Šajković, Helsinki 987.

»IZ PUBKINOVM LIRIKMH«, Preveo Ivan S. BŠajković. Helsinki 1937.

»KAPETANOVA KCĆI«. Zlatna knjiga br. 671 Izdanje Izđavačkog i knjižarskog pre duzeća Geca Kon A, D. Beograd 1937. (Bez imena prevođioca — Vuka Dragovića.) »BAJKA O CARU SALTANU I SINU NJEGOVOM BSLAVNOM I- SILNOM JUNAKU KNEBZU GVIDONU SALTANOVIČU I O PREKRASNOJ GAREVOJ KĆERI LABUDICI«. Preveo s ruskog Božidar Kovačević, Izdanje Zadružnog preduzeća, Beograd, 1046. |

»BAJKA O RIBARU TI RIBICI«. Preveo s ruskog Hožidđar Kovačević. Izdanje Za+ družnog izdavačkog preduzeća. Beograd, 1046.

»PROZA«. (Arapin Petra Velikog, PriORO, pokojnog Ivana Petrovića MNjel-

ina — od izdavača, Metak, Mećava, Pogrebnik, Upravnik poštanske stanice, Gospođica kao seljanka, Dubrovski, Pikova dama, Krdžalija, RBgipatške noći, Kapetanova kći). Preveo Božidar Kovačević. Svetski klasici, Izđanje »Kulture« 1947.

»MEČAVA. UPRAVNIK. POŠTANSKH STANICH, PUCANJ« Preveo HBožiđar Kovačević. Mala biblioteka br. 17. Izdanje »Prosvete« Beograd, 1948.

»BAJRA O MHRIVOJ GAREVOJ KĆERI I SMDMORICI VITEZOVA, Preveo Boži« dar Kovačević, Izdanje »Prosvete« Beo~> građ. ·1948.

»<RDŽALIJA-• ( »MIĆAVA«). Mala bi'blioteka br. 1, Izdanje »Svjetlosti«. Barajevo 194) (Bez imena prevodioca — Ho» židđara Kovačevića). |

»PRIPOVETI Ba. Preveo Božidar Kovačević, Svetski klasici, Izdanje »Kulture« 1949. (Drugo, Dopunjeno i popravljeno izdanje »Proze« A. S. Puškina iz god. 1D47; pored ranije objavljenih priča dodate i dve nove: »Istorija sela Gorjuhinas« i »Roslavliev«. Jubilarno, kritičko izdanje

' svih Puškinovih pripovedaka.)

Ove godine izdavačko preduzeće »ProsVeta« objaviće »Borisa Godđunova« u pre=vodu B. Kovačevića, a »Novo pokolenje«

' izbore Puškinove proze i poezije.

D. B.

A. S. PUŠKIN

'KRJIŽEVNE'NOVINE.

Brončani konjanik

(odlomak)

Ja liubim te, o Petra djelo,

"voj strogi, vitki liubim lik,

I Neve tijek, što hita smjelo,

A granit joj je zaštitnik.

Na ograđama gvozden-šare

IT tvojih noči mutni plam, Bez mjesečine što se žare,

U svom sobičku kađa sam,

Bez svjetiljaka čitam, pišem,

I zdanja u snu, sve to tišem, Kad samo igla tanana

Ma Admiralitetu sja.

1, Žureći, da snaga tmine

Ne zasjeni nebeski svod , wa worom zora hitro sine, Te kratkoj noći zastre hod, Ja volim tvoje vime sure Mepomičan i mrazni čar, Bnonice hađ MNevom jure,

A ženskim lišeem plane žar. TI sjaj, i šum, i žagor bala Cv'jet mladosti gdie bukti sav, IF šumor pjene iz bokala. šoriejor pumnša plamen plav. ustrinu, živost volim vojnu

Na vedrom volju Maršovom,

I konjioi, i četu bojnu

Ja volim #avko, dužom svomt 1 zastave u giphom stroju i Što pobjeda još nose trag; Prostrijeljenih u ljutom boju Sjai kaciga je memi drag.

Ja volim, vojna prijestolnice, Ba tvrđava fi dim i grom,

Kad sinka na dar ođ carice

U ponoć prima carski dom.

II pobjeda kađ dušom svom

U Rusiji se nova slavi.

Kađ pramaljeću stigne ređ,

Te Nevom stane pucat led

I krene moru, Što se plavi.

O cvjetaj, Pettov građe, Sto, Ko Rusija što čvrsto stoji. M Obuzdat skoro bijes će svoj SVe sile ispod nogu tvojih;

I starih raspri silan broj Zaboravit će finski vali,

Što zalađnom su zlobom zhall Razbijat Petrov vječni san!

Preveo Gustav RRKLBC

SLOVENCI I PUŠKIN

Tema Puškin kod Slovehaca dovolj=:

no je već razrađena. Dvije godine po= slije proslave stogodišnjice pjesnikovog rođenja g. 1901 objavio je dr, Ivan Piiiljatelj prvi opširi prikaz i kritičku ocjenu dotadašnjih slovenačkih ođnosa prema Puškinovom genjijalnom djelu. Za stogodišnjicu pjesnikove smrti fiogli su N. Preobraženski i Hratko Kreft, prvi na ruskom, a drugi na slovenačkom jeziku upotpuniti spomenutu studiju | druge članke o Puškinu, 8 kojima je Ivan Pyijatelj udario temelj naučnoj puškinologiji kod Slovenaca.,

Uvažavajući rezultate dosadašnjih istraživanja, možemo spomenuti, da Puškin do svoje S9miti g. 1837 nije bio prevođen na slovenački, ali je bio pož“ nat u uskom krugu Prešernovih prija telja, jer je Matija Čop, Prešernov mentor u pitanjima književne teorije, imao u svojoj biblioteci sedam Puškinovih kniga. Ovo je nesumnjivi dokaz, da se je· Čop, a preko njega možda i Prešern, upoznao s nekim značajnim | „Puškinovim pjesmama. Puškin sa svoje strane zacijelo ·nije mogao mhogo znati o Slovencima, ali u njegovoj biblioteci pronađeni su Murkov slovenačko-njomački riječnik. i njemačka gramatika slovenačkog jezika, a među njegovim zapisima jedna slovenačka poslovića, napišana u ofi ginalu, ji

Puškinovo ime javlja se prvi puta u ljubljanskoj štampi 1838., kad je »Ilyrische Blatt« štampao njemački prevod Puškimove pjesme »Delibaš«. Prvi slovenački prevod iz Puškina izišao je 1853 u jednoj školskoj knjizi, koju je uredio čuveni slavista Miklošić. Bio je to prevođ pjesme »Ribar i ribica« i prema mišljenju profesora FP. Ilešića, preveo je tu pjesmu sam Miklošič, Drugi prevodilac Puškina bio je A. Žakelj, poznat pod imenom Rodoljub Ledinski, Taj panslavistički romamtičar znao je ruski,

Od pedesetih godina dalje javlja se Puškinovo ime češće na štranicama slovenačkih časopisa i novina. Biblibografski detalji ne mogu da uđu u O kvir ovog informativnog prikaza, ali treba usput špomenuti nekoje značajnije pojave i imena. Puškina su prevodili naročito u drugoj polovini prošlog stoljeća Jovan „Vesel Koseski, Ivam Vesel, Fran Levstik, Simon Gregorčič, Mencinger i drugi. Prvi čla nak o njemu napišao je Janko Badnik 1880 u »Slovenskom narodu«, Prvu Puškinovu prozu (»Dubrovski«) preveo je na slovenački pisac prvog slovenačkog romana Josip Jurčič 1870, prvi prevod »Kapetanove kčerni« jzašao je g. 1883, a pet godina kaanije, u Trstu prvi prevod »Pikove dame«. »Ruska Antologija« koju su uređili Vesel i Ašlterc, donijela je 1901. trideset i pet Puškinovih pjesama, a 15093 pojavio se u tršćanškhom časopisu »Slovenka« »Boris Godunov« u Dprilično neuspjelom prevodu, pa je stoga ostao nezapažen,

Prvi zamašniji đogađaj u šlovenačkoj puškihologiji XX |wijeka bio je potpuni prevod »Evgenija Onjegina« od Ivana Prijatelja, Prevod je izišao 1900, popraćen opširnijom Prijateljevom študijom o Puškinu.. Prijateli je pisao o Puškinu u više navrata, uvi“ jek s velikom erudicijom i ljubavlju. Nakon prvog svjetskog rata izašlo je nekoliko novih ili prerađenih prevoda Puškinove proze. Između. naučnih studija o njemu valja pomenuti đoktor= sku tezu O, Benkopeca »Puškinovi prevodi srpskohrvaft&kih narodnih piesama« i Bratka Krefta »Puškin i še 8pir«, ) |

Stogođišnjicu &mrti A, S. Puškina 1937 obilježili su Slovenći nizom priredbi i književna ipdanja, naštojeći da ovom zgodom demonstrativno iBtaknu svoje simpatije prema geniju ruskog naroda i priključe se istodobno velikoj proslavi u Sovjetskom Savezu. »Lijubljanski zvon« posvetio je čitav broj tom jubileju (s člancima Berkopeca, Franceva, Krefta, Lumačarskog Bantina i drugih »Sodobnost« je opširno pisala o Puškinu, nedeljni list

· odjeka Puškinovog

»Življenje in švet«, izdao je također poseban broj s popularnim člancima o Puškinu, više značajnijih priloga izašlo je:u reviji »Mođia ptića«. Najveći i hajtrajniji rezultat slovemačkih jubileja bili su prevodi Otona Župančičn i Mile 'KJopčiča. Župančič je preveo četifi Puškinove lifske pjesme { »Priču o caru Snltanu«, a Mile Klopčič izđao je svoje prevode iz Puškina u kniizi s na= slovom »Pesmi«. Sa Župančičevim i Klopčičevim prevođima. koji pokazuju dotle u Slovenaca gotovo nepoznn= tu vjermost formalnim i umjetničkim

odlikama Puškinovih pjesama, melo.

điji njegovog Btiha, ljepoti i mazi pješničkih slika, Slovenci su postici vrhunac u svojim osamđesetogodišnjim nastojanjima đa osvoje Puškinovu liriku, Svakako je velika dobit da se prevođenja Puškina prihvatio bješnik Mile Klopčič, jeđon od pretstavnika pređraine napredne literature kod Slovenaca, Župančičevi i njefovi prevodi otvaraju u pogledu umjetničke dikcije i vjermosti Puškinovom duhu — novu epohu prevođenja Puškina na slovenački jezik, Godine 1946 igdao je Slovenski književni zavod novo, ptošireno izdanje Klopčičevih pDrevođa lirike, Sada &e sprema izdanje Izabranih djela A, S. Puškina u šest knjiga i 8vi Klopčičevi prevodi štampani 1 neštampani — {ziči će u ovom izdanju.

Ovo je svakako najznačajniji bod-

vig u pobpularizovanju Puškina kod Slovenaća, Ustvari, nijednom stranom pjesniku nije palo u dio, da buđe iždat kod Slovenaća u takvom izboru { 8 tolikom pažnjom. Izabrana dijela A. S. Puškina izdaće Držayma založba Slovenaca. Ustvari, ni jednom stranom spremaju se za jesen ove godine, a naredne tri izići će u toku 1950, Tako će u godini Puškinove 150-godišnjice izići knjiga od nekih 260 strana s izborom njegovih najboljih lirskih i ep= skih pjesama. Ove će pjesme izabrati i prevesti Mile Ktopčič, On će dati i komentare. Kao druga knjiga izići će dio Puškinove proze s nekim nairna= čajnijim djelima, kao što su: »Bjelkinove: povjesti«, »Arapin PPetra Veli. kog«, »Dubravski« »Pikova dsama« i druge. Ovu je prozu preveo Vladimir Levstik. Prevod »Bjelkinovih povje= sti biće drugi u poslednje dvije podine, jer je 1948 ·izišao u Maloj hmjižici Slovensikog književnog žavoda prevod Dayorina Ravljena. Kao treća knjiga spremaju se Puškinove drame i dramske pjesme u prevodu Jošiba Vidmara i 8 uvodom Bratka Mrefta. Slijedeća knjiga obuhvatiće ostalu prozu s izborom članaka, kritika i pjesnikove. Dre piske. I ovu će knjigu prevešti Vlađimir Levstik, U petoj knjizi izlazi najbolje. Puškinove poeme u prevodima O. Župančiča, · Klopčiča, Udoviča i drugih, a u šestoj će izići »Bvgenij Onjegin« u potpuno novom prevođu M. Klopšiča)

Pored ovog imdanja, koje pretštavlja najveći spomenik Puškinu na slovenačkom jeziku, šptema 86 (u nnikladi Mlađinske Nmjige) novo izdanje »Gara Saltana« & ruskim koloriranim ilustracijama, a revija »Novi &vet« obilježiće Puškinovu 150-godišnjicu prilozima i prevodima. M, Klopčiča i drugih (ovom će zgodom izići i »Brončani honjanik« u prevodu Otona Žu= pančiča.) | : B.

\

A. S. PUŠKIN :

EPIGRAM

Komaj je car postal,

že se o njem raznaša hvala; Žž 'pri priči je sto dvajset jih v Sibirijo poslal, a pet jih je obesil na Vešela, |

(1826)

Preveo Mile RLOPOIQ

Uspg

—

IKE 9 MO ei Ali

:7, 5,0 ; !

,

_prl3r.t (Mia a, : POR. M iy aj, ea n iya(Vpr Sa 0 .

Ha: aj PI al Pa ya Pa

STRANA 3

MASOVNI RULTURNO-UMETNIČEKI RAD

h iglrmičonja dramskih

grupa orbije

Savez kulturno-prosvetnih društava. NR Srbije, koji je osnovan pre nešto v.je od godinu „ana, objeđi< njavajući kulturno-prošvetni rad na ših masovnih organizacija, stvaraju ći nova kultuno-prosvetna društva u selima, dajući inicijativu i stalno potstičući &vestrani kulturni razvitak najširih narodnih slojeva, uspeo je da za ovo vreme zainteresuje, uključi i poveže u široki kulturnoprosvetni rad ogroman broj naših trudbenika grada i sela. 150 kulturno-umetničkih društava i 1847 kulturmo-prosvetnih društava po selima (izuzimajući šesnaest srezova iz kojih nema brojnih podataka) svedoče o živom i organizovanom kulturnom radu, koji se sprovođi kroz razne forme kulturmoprosvetne delatnosti Najveći deo ovih društava, hnaročito onih po agelima, za Poslednju godinu đana, otkako poštoji Savez. Pođ rukovodstvom, stalnom brigom i pažnjom Partije, Narodnog frohta i masovnih organi» zacija: — Rkulturmno-prosvetna i kul. fturno-umethička društva prefstavljaju danas, — a svojim organizacionim učvršćivanjem i proširivanjem svoje delatnosti značiće još više, —, snaŽnog i značajnog čČinioca u „kulturnom podizanju naroda, u izgradnji socijalističke kulture kod nas,

Svestrano razvijajući sevoju delat-.

nost, kroz razne oblike rada, Savez kulturno-prosvetnih đruštava Srbije organizovao je dosad i dva takmičenja:. prvo takmičenje, koje se široko odvijalo hekoliko meseci, bilo je posvećeno narodnim igrama i pesmama. Kroz ovo takmičenje trebalo je okupiti što veći broj učesnika, vezati ih za jedan određeni rađ i učvrstiti nji. hovu aktivnost u kulturmo-prosvetnim. društvima.· Tako je ovo takmičenje ušpelo, u najpristupačnijem 1 najrasprostranjenijem vidu narodne umetnosti, da okupi široke mase učesnika i orgahizovano veže mjihov rad u kulturno-prosvetnim društvima, da bi se posle prešlo i na više i složenije forme kulturnog rada. Drugo takmičenje bilo je posvećeno dramskim grupama, Ono je završeno

pre izvesnog vremena i pokazalo je

sve mogućnosti za rad ove vršte: vo= liku zainteredovanost širohih narod“ nih slojeva, temeljne i organizovane pripreme kod većine dramskih gru=pa koje su nastupile na takmičenju, ozbilino prilaženje repertoaru, ozbiljan i sistematski rađ na spremanju pretštava da bi uspeh bio što bolji ita. Oko hiljađu dramskih grupa nnjviše seoskih, sa preko deset hiljada učeSnjha, svedoče o njihovom širokom i organizovanom rađu i učesštvovaniu na širenju pozorišne umetnosti u našem radu.

U nekim srezovima i građovima učestvovanje dramskih grupa na takmičenju bilo je naročito izražito, U Srezu posavotamnavskom, na primer, u dramškom takmičenju učeštvovalo je triđeset grupa, u Srezu ftamnavskom dvadeset seđam, u Srezu ljubićkotrnavskom dvadeset pet, u Kragujevcu dvadeset pet, u Srezu kolubarskom šesmaest, u Srezu žičkom četinaest, u Srezu mlavškom dđevetnasi Hrupa itđ. U Vojvođini je takmičenje imalo vrlo šitok zamah: dok ranijih godina (pošto je u Vojvodimi poštojao Savez amaterskih pozorišta) niktnda broj dramskih. grupa ž\nije prelazio dve slotine, dotle je ove mWoOđine u takmičenju učestvovalo oko

tri stotine osamdeset, pozorišnih gru-'

pa ša hekoliko hiljada učesnika. Ove godine, u sklopu opšteg republičkog takmičenja, učesivovale su prvi put i dvadeset dve grupe sa „Kosmeta. Potrebno je istaći i veliki broj dram6WWhih grupa nacionalnih manjina koje su istupile na takmičenju. Na takmičenje je izišlo seđamdeset mađarskih pozorišnih grupa (njihov uspeh bio je znatno bolji nego ranijih godina, pošto je u Subotici održan poseban kurs za rukovođioce mađarskih grupa), trideset dve rumunske grupe, dvadeset četiri 6lovačke, devet rusinskjih i šest šiptarskih pozorišnih grupa.

U ovom takmičei.ju, međutim, nisu učestvovale sve amaterske pozorišne Bioe koliko ih ima na teritoriji NR

rbije, Slab odziv u takmičenju haročito su pokazale sindikalne dramske grupe, koje su, manje više, bile po Strani ovog takmičenja. Isto tako na takmičenje nije izišao ni veliki broj već postojećih seoskih dramskih grupa, bilo zbog neđovoljnog organizaciohog učvršćenja pojedinih šreskih saveza kulturno-prosvetnih društava bilo zbcg izvesnih tehničkih teškoća na koje ove mlađe seoske dramske grupe još uvćk nailaze.

Repertoar dramskih Pruba koje su še takmičile bivu je, uglavhorn, dobar i na višini., Slabih i izrazito bezidej=

. nih komađa, čega je bilo ranijih go-

dina na „eoertoaru amaterskih pozorišnih grupa, ove godine nije bilo. Orijentacija u izboru dramske literature bila je bravilna. Dramske grupe zadržale &u Se majvećim delom ma domaćoj dram::još literaturi, uži< majući ı prvom ređu ono što Be gluc mački i tehnički moglo izvesti, Od domaćih pisaca najviše je igran Nušić, "Trifković, P. Kočić, I. Cankar, zatim dramatizovane Ćopićeve pri povetke itd. Međutim, u repertoaru pozorišnih grupa nacionalnih manjina bilo je izvesnih bezidejnih, zaštarelih i ponekad i izrazitije Wlabih dela. To se, izvesnim delom, ogetilo u repertoaru mađarske nacionalne manjine. Nesumnjivo je đa će u ovom pogledu morati znaino više da se učini u prevođenju na jezike nacionalnih manjina. dobrih i iđejnih dela iz već postojeće dramske literature, u čemu će naročito morati da se založe Pokrajinska uprava Saveza kulturnoprosvetnih „društava Vojvodine i Oblasna | uprava. Saveza kulfurnoprosvetnih društava Kosmeta. No,isto tako, kađa je ~% o literaturi za 'amaterška pozorišta. biće potreono da se i savremeni domaći pisci više pošvete pisanju kraćih dramskih

osnovan je.

dela za a,.,uterske grupe, kako bi se. obogatila naša dram”5ka literatura pristupačnim i lakše 'zvodljivim delima i, proširic sadašnji veportoar, Verovaino da će u ovom pogledu «da= ti izvesne rozultate i konkurs za jednočinke koji je raspisao Savez kulturno..prosvetnih društava Srbije, ali će, nesumnjivo. biti potrebno da se naši književ~ici više i sistematski aktiviziraju u ovoj grani književno sti, I ovo takmičenje dramskih g#rUpa, brojnost učesnika, elan s kojim se pristupilo i izišlo na fakmičenje, najzad sama polreba za savremenom dramskom lile,uaturom —1X7 to traže, postavljaju 'j zahtevaju.

Tnkmičenje dramskih grupa Srbije pokazalo je i druge rezultate, Naime, na takmičenju se ispoljio izvestan broj talentovanih amatera, lake v-+ vom pilanju nije svuda, u svima srezovima i gradovima, „poklanimna dovoljna pažn u toku takmičenja, niti su svuda zabeleženi talentovani omladinci da Diseonjihovom daljem razvoju vodilo rmučuna, Što je, nesumnjivo, greška organizatora takmičenja na terenu, — ipak, na osnovu postojećih podataka, može se i treba govoriti o izvesnom broju mladih ljudi koji su pokazali hesumnjivi talenat i mogućnosti za dalji razvoj. Svakako da će biti jedan od prvih zadataka rukovodstava saveza ma ic< renu da poklone punu pažnju ovim mlađim ljidđima i da ih, gdagod je tO moguće, upute na školovanie u dramske škole, Tako će se naš glumački

kađar stalno podmlađivati i osvežB- .

vhti novim snagama iz širokih matodnih redova. U ovom pogledu moći će mouatno ja pomomnu i smavezima kulturno-prosvetnih društava u gra– dovima i srezovima, i samim dramskim grupama. profesionalna DO;ODrišta i profesionalni glumci. Njihova pomoć draniskim grupama, čegn im bilo prilikom ovog, fakmišenja , (u Kragujevcu, Čačku, Subotici itd,), u gradovima koji imaju profesionalna pozorišta bilo je te pomoći negde više negde manje. — prjipomoći će da se već postojeće dremeke grupe osnaže, očvrsnu. da prodube svoju delatnost, da &e pronađu i ofkriju talentovani amateri itd.

Takmičenje je, dalje, pokazalo da su izvesne dra ake grupe toliko ojačale i da prelaze okvire u kojima su dosad nostojale, tako da se nameće kao nužno da se samostalno orga» nizaciono učvrste i da se izdvoje iz sastava postojećeg kulturno-pros etnog društva. Naim prema radu, mogučnostima, postignutim rezulta/ma, biće potrebno pretvarati ove dramske grupe u samostalna amaterska pozorišta, koja bi poslužila kao uzor dđobroFa amalerrkoća pozotišnoga rnda u čitavom {ednom srezu ili kraju, Na taj način, izdvojene iz uobičnjenih sekcija Kkulturno-prosvetnih društna, osnmostalienje i prefvore= ne.u amaterska pozorišta, — ove dramske grupe, kao upledne, sa potrebnom brigom i pažnjom, imaće daleko bolje usšlove i mowučnogst: a dnlii razvoj u okvimi Saveza kul. fturno-prosvetnih dđruštavi,

TI pored izvesnih sla osti, najviše organizacionih, što je i razumljivo s obzirom i na mladost Saveza kul+ turno-prosve{nih ·društava Mao organizncjije i "amih dramskih gmipa, ovo“ takmič»nje je domelo dobre i korisne rezultate, Ono je pokazalo, u prvom ređu, mudasovnost grupa i takmičara, što je đokaz ogromnog interešsovan' i rasumevaunjia za ovu vrstu Multarmn-umetničlkog rnda.. Dalie, povećan je broj novih dram'ih groba koje su stvorene pred takmičenje i, u qamom takmičenju; or ie pripomoglo osnivanju novih kuliur– no-prosvelnih društava u našim selima, povezalo je čvršće profesionalne pozorišne · radnike sa amaterima, ofkvrilo niz fnlenfovanih amate {dejno pročištilo repertoar ođ be vrednih, bezideinih i površnih pozorišnih konada, ukazal na još veću potrebu stvarani đomaće dramske literature, Bltiviziralo jioš više pro6vetne radnike. u prvom redu učitelje, u kulturno-mašovnom radu, ot krilo mogućnosti širokog Kulturno prosvefnog rmda na selu, ponajpre u seljačkim radnim zarrupama. i, što je naibitnije, Y'\rilo široke persnek= five. uslove i mogućnosti u raz-ijanju kultume delatnosti u sloievima naroda, .

BB. B.

II ————- —————---——————--——_——_——--- ----— "

KOMBMORATIVNA IZLOZBA BLIKARSKIH RADOVA RAMONA PHTROVIĆA

Nedavno je u Izložbonom paviljonu u Sa-

ralevu otvorena komemorativna izložba rađova slikara Romana Petrovića, koju je organizovalo Udruženje likovnih umetnika Bosne i Hercegovine povodom druge godišnjice njegove smrti Iwložbu je otvorio Niko Milićević; upravnik šarajevskog pozorišta. U svom govoru on je ocrtao lik ovog majplodnileg i najreprezentativnijeg likovnog umetnika o sne i Hercegovine.

Na izložbi je prikagano preko stotinu” Yadova, poejsaža, portreta, kompozicija, naročito iz pgaletije »Besprigzorna deca«. Povodom otvaranja izložbe Udruženje Jjikovnih umefnika Bosne i Fercegovine izdalo je »Spomeniu „Romana Petrovića« u hMhojoj su ugledni Mmliževnici, likovni umetnići i kulturni radnici objavili svoe uspomene i zapažanja o umetniku. U »Spomoenici« se nalazi | 25 „reprodukcija njegovih saka. |

ZAVRŠEN JE DOMAĆI FILM U BOJAMA »JUGOSLOVENSMI

NARODNI PLHSOVI« “

Prije kratkog vremena dovršen je naš drugi' film u bojamo + »Jugoslovenbiti narodni plesovia Film je sniman u pro-

dukciji »Jadran« Zagreb, prema scenarijl 1 režiji Rudolfa Sremcća U filmu e prikazao dio velikog folklornog blama m

roda Jugoslavije + najkaraterističniji marodni pioov) u izvedbi SISA "uz T izvornu muzičku pratmiu. Snimljen je Uupno dvadeset | jedan ples iz Hrvatske, Bone ! Hercegovine, Srbije, POTOM ; Slovenije, Makedonije | SOKO Gore | to na samom ferenu gdje se pleše i MNE nim narodnim nošnjama. Narod po će ma pokazao je veliko razumijevanje a prenošenje folklora na filmsku vrpcu | s požrtvovanošću pomogao režiseru i snimatelju u rađu pred kamerom.

v/b

najširim

sr

au a OIR.