Književne novine
Yi ba
· ljani, pakosno konstatovao
uskladi i oživi.
MBWIRANHA4
POVODOM PETNAESTOGODIŠNJICE
«LJUDSKE PRAVICE« ~
U vreme kada &u &lovenačke ma Todnoe mase, rukovođene Komumističkomni partijom, sve više i više ispoljavale težnju i upornu volju da se oslobode jamma diktature, odlučio je PK. KPJ za Sloveniju, đa se počne sa izdavanjem antifašističkih novina za široke seljačke slojeve. Članstvo
Partije odmah je pristupilo kampanji
za prikupljanje pretblatnika i, već 5 oktobra 1934, započeto je sa izdavonjem novina »Ljudska pravica«. »Ljudska pravica« počela je da izlazi u Donjoj Lendavi, u maloj prekomurskoj wvarošici, U to vreme, u Trekomurju živeo. je napredni knjiž nik Miško Kranjec, koji je bio određen za urednika. ·Stoga je bilo majpogodnije da se novine ' onde i štampaju. Sem toga, pretpostavljalo se da će cenzura biti tamo donekle
. 6nošljivija. Kako se Lendava nalazi
na samoj periferiji i nema pogodnih komunikacija, što još više važi za Veliku" Polanu., malo selo u Preko~
lurju, u kome je movine uređivao
'Miško Kranjec, — nije bilo lako o
kiši, snegu i blatu gaziti put od Polane do Lendave i natrag i to još sa teretom. Sav taj posao obavliao je Miško» Kxanjec zajedno sa prekmurskim omladimcima · seljacima. "rud nije bio uzaludan. »Ljudska pravica« počela je naglo da se širi, iako je iz lazila samo svakih 14 dama, Broj či. talaca &talno se povećavao. |
U broju od 9? novembra 1934, pod naslovom »Kako žive seljaci u svetu«, »Ljudska pravica« je, između ostalog, pisala: — »Ljudska pravica« zamišljena je kao nezavisan list, koji freba da brani interese čoveka i pokazuje mu put ka boljem životu. Takav će uvek i ostati. Ona hoće da okumi oko sebe uaš radni narod koji treba zajednički da brani svoje interese i postavlja svoje zahfeve. Dosad je bio nejedinštven i podeljen a razne grupice. Zbog toša niie ni čudo što je danas u tako rđavom položaju. Seljaci i naši radni liudi! Ne čekajte da vam drugi pomosnu. Dokle god radite ovako, vaš položaj se neće poboljšati. Sami najbolje znate šta vas Žulji i sami morate da tražite put kako da se pomognete. Zbog toga se uđružite oko svog: lista. Kažite u njemu sve svoje misli i zahteve, kako biste na taj način našli zajedničko rešenje i zajednički put ka poboljšanju prilika svih narodnih maša...
Zbog takvog pisanja, mali provin-
>
ciski progresivni list ubrzo je postao _
ftrn u oku slovenačke reakcije. Avgušta 1935, izdao je Dr Korošec, tada. šnji ministar „unutrašnjih „poslova, naređenje sreskom načelniku da stalno zaplenjuje čitav firaž »Ljudske pravice« kako bi se na taj način sprečilo izlaženje lista. „n
Čim je prvo kompletno izdanje »Ljudske „ravice« bilo konfiskovano u Lendavi, odmah je »Slovensk& .emlja«, list Dr Mačeka, koji je izlazio na slovenačkom „jeziku u Ljubda je »Lbjudsška pravica« prestala da izlažči, iako su urednici tog lista vrlo dobro znali da „je »Ljudska ·pravica« konfiskovana, Tako je tzv. Mačekova opozicija, već 1935, nekoliko mesšeci posle petomajskih izbora, hvalila i odobravala mere Dr Korošca protiv napredne štampe. Ova «olidarnqst Mačekovih ljudi sa merama Korošca protiv »Ljudske pravice« izgledala je čudovišna. Koroščevim i Mačekovim
(Nastavak sa treće strane)
„PUSTA ZEMLJA“
austro-ugarske okupacij" i opisag ih hroničarski brižljivo i verno, na osnovu prilično obimne dokumentacije, a ponajviše, kako se čini, koristeći se svojim vlastitim iskustvima i doživljajima. Pojedini prizori ratnih ftegoba i stradanja koje on opisuje imaju punu uverli'vast i snagu viđenog i doživljenog. Ali dalje od te hroničarske naracije, reporterskog i pravoliniskog manja činjenica i prizora Siniša Paunović ne ide. Služeći se takvim uprošćenim i površnim 'postupkom objektivističkog i dokumentarnog prilaženja stvarnosti, pisac neminovno dospeva do simplicističkog i površnog razrešavanja društvene problematike, do konvencionalnog i jednostranog fretmana likova koje opisuje. U romamu »Pusta zemlja« društveni odnoši do MWrajnosti su pojednostavljeni i šematično prikazani: na jedmoj stranj rodoljubivo stanovništvo svih slojeva, od seoske ji sradske sirotinje
do uglednih građana iz Palilule, bo-
gatih trgovaca i seoskih gazdi, svi bodjednako zadojeni mržnjom prema. ne-
prijatelju, izražavajući svoju mržnju
i rođoljublje svi na jedan isti način; na drugoj strani okupator kao apStraktna, nevidljiva destruktivna sila, koja pokreće svoju zločinačku, ratnu
mašineriju negde iza kulisa, ali se na
pozornici ne pojavljuje, osim u licu nmekolicine konvemcionalne prikazamih žamdara i dvojice-trojice do-
maćih odrođa, većinom stranog pore~
kla. koji su prišli okupatoru više po sili svojih zločinačkih predispozicija
nego po svome ličnom računu i kla-
snim interesima. U romanu se potanko opisuje kakao je »sve pojurilo u zaradu«, kako se Žalin i njegovi vršnjaci dovijaju na sve moguće načine da štogod zarade kako bi se prehranili: međutim, čitalac nigde ne susreće glavne činioce i jedine profitere u toj
utakmici, krupne špekulante i crno· berzijance, kojima je akupacija pružila pogodnu mogućnost da se uzdignu i obogate na račun naroda.
Taj površan i šematski način pria&tupanja društveno-istoriskoj problematici, neumešnost da dublje pronikne
'u &ištinu zbivanja, da rasvetli mnogo-
strane i složene .odnose u jednoj neobično složenoj istoriskoj situaciji, onemogućili su Siniši Paunoviću da sav taj zanimljivi i obiman materijal koji je pripremio kao građu za svoj romah celishadno upoirebi, umetnički
Zoran MIŠIĆ i ————–
o ri 1 MIO a
S ĆERAVICA
politikantima w Sloveniji bilo je jaSno da »Ljudska pravica« nije samo glasnik amtifašističkih seljačkih ma sa već da je njen pokretač Komunistička partija. Znali šu da »Ljudsku pravicu« č,ta preko 50.000 ljudi. Znali su da su poverenici i dopisnici »Ljudske pravice« bili uske povezani sa masama i da s njima zajedno” na masovnim sastancima čitaju te svoje novine, Razumljivo je da se i Mačekovoj protivnarodnoj kliki nije svidelo što se na ovim sastancima raspravljalo ne samo o pročitanim člancima, već i o svim aktuelnim pitanjima kako domaće, tako i svetske
ČLAN pa kyaryisYi( i PaBYOOM ALO VN0)M,
PP A_većio lacijnet sa vema tpda već siri, #'Trhavtiah |o 1clanska hr;gads urana Zapariška uakopala BB | auroveija protiota 44551 aa rularja
politike, i što Su novi dopiši za »Ljudsku pravicu«, wve veći novčani prilozi, sve veći broi pretplatnika i pristalica, bili rezultat ovih diskusija. To je bio razlog što je Mačekova opozicija s tolikim oduševljenjem pozdravila konfiskaciju »Ljudske pravice«.
Uskoro pošle prelaženja u Ljubljanu za »Ljudsku pravicu« nasao je novi, tzv. polilegalni period, Tu se najjasnije pokazalo kakvim je solidnim aparatom raspolagala »L/judska pravica« u borbi protiv reakcionara koji su na sve moguće načine omefali izlaženje „novina. Pomato je vrlo dobro kakvim se metodama služila reakcija. Najpre je novinama odđuzeto pravo na preventivnu cenzuru. Čim bi bili otštampani svi primerci novina i plaćeni Svi troškovi oko štampanja, policija bi prema naređenju državnog tužioca plenila Rompletni tiraž. Ali, kako je organizaci-
__ vina' Hrvatska,
ja poverenika bila veoma čvrsta, mogao je uvek da se 6pasi priličan broj primeraka i da se rasturi na terenu, tako da mi najmanje planinsko selo nije ostalo zaboravljemo. 7)
Rasturanje i kolektivno čitamje »Ljudske pravice«, koja je propagirala stvaranje narodnog fronta i borbu protiv fašizma, bio je vrlo važan zadatak povereničkog kadra »Ljudske pravice«. Takav kadar bio je u stanju da dostavi pretplatnicima i one brojeve »Ljudske pravice« koji su Spaseni od zaplene.
Uz Mačekovu podršku „Koroščeve kompanije protiv »Ljud.ke pravice« završio se. 1536 polulegalni period izlaženja »Ljudske pravice«.
Kad je avgusta 1939 stvorena banoizdavači »Ljudske pravice« smatrali su da će neko vreme mofi izdavati lišt u Zagrebu. Pretpostavilo se da će tu biti boljih' uslova za izdavanje, ako. ne bar isto takvih kao što su bili u Lendavi i Ljubljani. No već prvih dana posto“ janja banovine Hrvatske izdavači i pretplatnici »Ljudske mpravice« došli su do uverenja da u novostvorenoj Mačekovoj banovini nema mesta antifašističkim novinama. Bilo je ipak odlučeno da se »Ljudska pravica« sa pridevom »nova« štampa uprko. Mačekovoj volji i da se primerci ilegalnim putem dostavljaju pretplatnicima. Tako je i učinjeno.
Dok je »Ljudska pravica« mogla da izlazi u Donjoj Lendavi skoro godinu dana, zatim u Ljubliani više od pola godime, dotle je u Zagrebu mogao biti štampam samo jedan jedini broj. Pa i taj je bio konfiskovan, a urednik zaftvorem.
To je naferalo izdavače »Ljudske pravice« na ilegalmo izdavanje lista. Prvi brojevi ilegalne »Ljudske pravice« ipašli su početkom 1041 u ilegalnoj štampariji CK KPS »Podmornica& na Viču kod Ljubljane. Šta je značio prelazak »Ljudske pravice« u ilegalnost? S jedne strane, to je omogućilo potpuno raškrinkavamie Maček: — Cvetkovićeve vlade, koja je pre dolaska na vlast, uoči takozvanog Sponazuma, obećavala | jugoslovemskim marodima slobodu štampe, zbona i dogovora, a po dolasku na vlast
pokazala se gora od svih prethodnih
vlađa.S druge strane, »Ljudska pra- .
vica« u novim uslovima nije više zavisila niti od cemzora niti gd štam„ para, te je mogla vlaštodršcima da kaže sve obvoremo u lice, Takvu ilegalmu »Ljudsku pravicu« primilo je za svojh me samo radmo seljaštvo, već i radništvo i narodma infeligencija. Time je »Ljudska pravica« ispunila sve uslove da' za vreme Narodnooslobođilačke borbe postane organ KPS i da uz »Borbu« i »Naprijed« postane glasnik i tumač &vih majpozitivmijih stremljenja i emaga maših naroda, Ivan KREKY
Ljubica, Sokić: Sremski Karlovci
U NR SRBIJI SE PROŠIRUJE MREŽ UMETNICKIH SKOLA ·
Mreža umetničkih škola u NR Srbiji proširuje se svake godine sve Više, Dok je pre rata bio u Srbiji sasvim neznatan broj umetničkih škola, a i one se malazile uglavnom u Beogradu, danas je broji umetničkih škola upetorostručen, tako da su one ravnomerno raspoređene na celoj teritoriji NR Srbije. Usto, otvorene su potpuno nove škole za pojedine gra-
. ne ume{nosti.
Na kraju školske godine radile šu u Srbiji dvadeset i dve muzičke škole, Pored Muzičke akademije i muzičkih škola u Beogradu (srednje mu zičke Škole »Mokranjac« i »Stanković« i Niže gradske muzičke škole, Niže muzičke škole t Zemunu i Niže muzičke škole V rejona), u NR Srbiji nalaze se srednje muzičke škole u Novom Sadu i Subotici i niže muzičke škole u Kragujevcu, Šapcu, Nišu, Zaječaru, Vraniu. Prizrenu, Vršcu, Somboru, Kruševcu, Smeđerevu, Senti, Rumi. Zrenjaninu i Bečeju. Niže mugpičke škole (kojih je bilo u toku „prošle školske godine sedemnaest samostalnih, četiri u sastavu srednjih muzičkih škola i jedna mepotpuna u sastavu MuzičFe · akademije) znatno su doprinele da veliki broi talentovane dece iz unufrašniosti počne da dobija pravimo muzičko obrazovanje. U svim muzičkim školama „bilo je 1948/49 gođine 4987 učenika. Pored toga u Beogradu šu radili i rejonski muzički fečajevi sa 1197 „uwučenika. Ove školske godine otvaraju se YOUu'sičke Škole tu Boru i Leskovcu. Dalie, ove godine otvaraju se pri postojećim nižim muzičkim školama u Nišu i
Prizrenu nastavničko-teoriska, odeljenja srednje muzičke škole, dok će se ta odeljenja u srednjim „muzičkim školama »Stanković«e i »Mokranjac« u Beogradu, zatim u Novom Sadu i Subotici, 2natno proširiti. Na tai način pristupiće se bržem podizanju nastavnika muzike za srednje škole (niže gimmazije, gimnazije, učiteljske škole). |
Do 1948 godine u Beogradu je postojala Akademija likovnih umetfno-
sti i Srednja škola za, primenjenu Uu- .
metmost. Škojske 1948/49 godine otvorena je u Beogradu i Akademija »priwenjenih umetnosti, a u Nišu i u Novom Sadu otvorene su sredmje škole za primenjenu umetnost. Ove školske godine otvara se i Srednja škola za brimenjenu umetnost na Kosmetu, u Prištmi. = * | Baletški podmlađak podiže še kroz srednje baletske škole u Beogradu i Novom Sadu. Do pre godinu dana ove škole su radile više po Sistemu Kur, seva negoli pravih baletskih škola. Danas su one organigzaciono UčVvnšĆene i pravilno postavljene, a nastava je usmerena ka pravilmmom „mpodizamju budućih baletskih igrača. Ove škol ske godine otvara se i Niža baletska škola u Nišu. ; Pored. Pozorišne akađemije, kao vi? soke bozorišne škole saveznog znača. ja u Beograđu, osnovane su školske -1948/49 godine R&rednje pozorišne ško: le u Nišu i Novom Sadu. Tako je kra" jem protekle školske godine "prestao „Sa radom Dramski studio u Beogradu,
jE TI a re ar Me ae i 1
ProwaN U, f
{t
• ~.
Odgovorni urednik: Jovan: Popović, Beograd, Prancuska
(a. ca 4 „O
Zadarsko Narpdnp
· kazališnoj SB20Ii
“ Po |
Narodno kazalište u Zadru postigla je veliki napredak i uspjeh od ošlobođenja do danas. Naročito pada u oči da je broj posjetilaca kazališnih predstava u protekloj sezoni porastao za punih 45% u odnosu na ranije sezone, Umjetnička vrijednost predstava znatno je nadmašila ranije predstave a i tehnička oprema je neuporedivo bolja ođ ranijih.
Uw prošloj sezoni Zadarsko narodno kazalište izvelo je premijere: »BeZ krivice krivi« od Ostrovskog, »Narodni poslanik« od Nušića, »Ribarsške svađe« od Goldonija, »Duboko korijenje« od Gew-d-Usseawa i »Sedmorica u podrumu« od Kolara, a iz prošlih sezona bili su obnovljeni slijedeći koma-– di: »Dundo Maroje« od Držića, »Kir Janja«.od St. Popovića, »Prst pred nosom« od Horvata i »Pop Čira i pop Spira« od Sremca.
Tokom prošle šezone bile su izvedeme ukupna 92 predstave, koje 'je gledalo 35.850 gledalaca, što iznosi prosšječno preko 400 gledalaca na svakoj predstavi. Ove brojke vidljivo govore o velikom interesu naših radnih liudi za kazališnu umjetnošt, kao i punoj radnoj pobjedi kazališnog kolektiva. Taj uspjeh je utoliko veći, što je kazalište prošlogodišnju sezonu počelo sa zakašnjenjem od 38 mješeca, jer je 5 glumaca (od ukupno 15) uče» Voaii0 u snimanju filma u Beogra: u j }
Naročico lijepe uspjehe poštiglo je zadarsko kazalište gostovanjima po selima Zadarskog kotara i vam njega. Ono je dalo 46 predstava u 30 mjesta, a redovito im je prisustvovao Veliki broj trudbenika. Na tim gostovanjima bila su prikazivana 3 djela: »Kir Janja«, »Bibarsške svađe« i »Diundo Maroje«. Od većih mjesta kazalište je gostovdilo u Splitu, Šibeniku, Kninu,
' Biogradđu i dr. U odnmošu na broj posjetilaca na ranijim goštovanjima po našim selima procenat se povećao za oko 40%, broj predstava za 20%, a broj posjećenih mjesta .za 100%
Uprava kazališta posvetila je punu pažnju kako političko-ideinom, tako stručnom uzdizanju kadrova, što je omogućilo stvaranje jednog dobrog i solidnog kolektiva, a mlađim gslamcima pružila mogućnost, da se razvijaju i u režiranju. Drugovi Krtić i Majetić, svojim talentom, zalaganjem i voljom postigli su vidne rezultate ne samo kao glumci, već i kae mladi redatetji. Opće je mišljenje nu Zadru, da su predstave, davame u prošloj sezoni, bile na vavidnoj umjetničkoj visini
" i idejno pravilno posštavljene.
Osim postignutih uspjeha u kazali~
„štu, sindikalna podružnica organizirala je planski rad u pomaganju diletanfskih grupa kod jačih industrijskih kolektiva. što je donijelo vidne rezultate prilikom naskupa svih diletaniskih grupa u Zadru na frećem gradskom festivalu. Četiri glumca amateYa, koji sm. se istakli u svojim dđiletantekim grupama, uzeti su u kazahište kao Tobrovoljci fe će, po svoj DpriTici, preći na stalan rad u Nanodno kazalište, Zahyaljujući radu članova sindilalne podružnice Narodnog kazališta kulturmo-prosvjetni život grada Zadra dostigao je zavidnu visinu, što se vidi iz slijedečeg: u Zadru stalno djeluju 4 diletantsko-dramske sekcije da 56 amatera glumaca, 3 folklorne grupe sa 46 plesača, 8 mješovita zbora sa preko 150 pjevača i 2 grupe veoitatora ša 192 članova. Osim toj djeluje dramska grupa i pjevački zbor omladine, njena baletna sekcija i dramska grupa pionirske organizacije.
aa o——
Otvaranie muze'a u Balkru
Uskoro će u Balkru biti otvonen mali mesni muzej koji će prikazivati kulturmu prošlost ovog nekada znameni(Og jpomorskog i trgovačkog centra Hrvatskog Primorja. U šest prostorija jedne stare palate, sagrađene krajem XVII veka, smešten je Bakarski mu-– zej, koji će biti otvoren polovinom septembra ove godine.
Mugcej nije velik ni po prostoru ni po broju izloženih predmeta, ali baš mali broj izloženih oredmeta daje mu preglednost koja često nedostaje mesnim muzejima, Jedna prostarija mu-– zeja pokrivena je po zidovima i tavanica zanimljivim freskama 'iz prve polovine XIX veke. što pretstavlja osobitu vrednost ove proštorije.
Ostale prostorije ispunjenje &u bogatom štarom bibliotekom, bakarskim ispravama, slikama, pamorskom zbirkom, zbirkom dokumemata iz NOB.
_D. Amdrejević-Kun: Studija, za, sliku OLI. 0) (14 decembar«
kazalište u 1048—1040 -
U M (TOaR30 ai)
71
Kao organ Instituta za savremeni jezik u Sarajevu izišao je prvi broj časopisa »Pitanja savremenog književnog jezika«. U »Uvodnoj riječia urednici — d–r Jovan Vuković, Midhat Šamić i Rihard Kuzmić — kažu da je zadatak časopisa »da pomogne našim javnim radnicima na usavršavanju književnog jezika, na boljem upoznavanju ša osobinama našeg književnog jezika i našeg jezika uopšte.« .
Pored pekoliko članaka naučnog karaktera, koji će pobuditi pažnju naših filologa, časopis pokazuje Živ interes za kontakt sa problemima koji se svakog dana javljaju u našem javnom životu na planu kulture jezika i stila, nastojanje za aktivnu interven= ciju nauke. Postavljen tako, časopis će, kako se čini već prema prvom broju, moći da okupi oko sebe mnoge naučne radnike koji rade na ovom polju, a postaće i koristan savjetnik u svima pitanjima koja dodiruju razvi-
tak našeg jezika, naročito danas u do- ·
ba izgradnje socijalizma, kad brzo kretanje čitavog našeg društvenog Živo'a ne ostaje bez odraza i na ovom sektoru kulture. *
Aleksandar Belić u članku »Povodom pokretanja OVOE časapisa« daje nekoliko korisnih sugestija redakciji lista. Marko Marković u jednoj zanimljivo pisanoj historijskoj ekskurziji pod maslovom »Tragom kvarenja našega jezika u neđavnoj prošlosti« govori o tuđinskom uticaju na narodni jezik u Bosni i Hercegovini u periodu austro-ugarske okupacije od 1878 do 1918 godine.
»Tuđinčev nanos i njegovo četrdeselogodišnje Mkwvaremje našeg jezika« kaže Marko Marković na kraju &vog članka — »odrazilo se Uu izvje-
snoj — većoj, manjoj, ili najmanjoj ,
-· mjeri na radovima škoro 8vih na ših Književnika posljednjih trideset godina, pa čak i onih stilista i JeZi-
čkih čistumaca na koje su se ugledali'
savremeni književnici. Taj nanos, koji Be decenijama kretao od svijesti do polsvijesti i ta se negdje taložio, nenadamo je i ko zna kakvom asocijacijom iskT; o — kađ u vidu zamućčene ili teške reč: nice, kad u oporom igram, kad mw mepravilnom obliku riječi, u. njihovom poređenju i međusobnom odnosu u rečenici.
Boriti se protiv tos nanosa i, jednovremeno, boršti se za osvježavanje našeg jezika i za nelažemje, odnosno stvaranje, riječi za nove pojmove i predmete — jedem je ad zađataka &avzremenog injiževnika. Isto toliki ako ne i odgovorniji zadatak pade i na
~. TMP PORN Na e m Ur ii i pos Kor: SBB. a 10 2 1 ly aa | ,PaVG Maja /My a · 7
__DRGJ BSBD | PRVI BROJ „DITANJA SAVREMENOG
KNJIŽEVNOG JEZIKA“
ČASODISA
|S | LIH'TOJOJI
naučne ustanove, kod nas na Institut koji, izdajući ovaj časopis, treba po ugledu na naše ustanove koje vrše likvidaciju ostatka mneprosviječena prošlosti, nepismenosti da izvrša likvidaciju, potpuno uklanjanje kvara iz našeg jezika, Imaimo na umu da je naš jezik još natrunjen tuđinštinom koja nam je ostala za okuDpatora. Njegovi se iragovi i danas vide.« J. Vuković u dva članka analizira i lingvistički objašnjava meke nove jezičke pojave kod nas. U člančiću »Primjeri bogaćenja književnog jezika« N. S.. govareći o potrebi da pisci bogate književni jpzik, ne prekidajući svoju vežu sa narodom, učeći i tu od naroda, pokazuje kako to rade u svojim dielima naši književnici: Rodoljub Čolaković, Ivo Andrić, Branko Ćopić i dr. Bilo bi korisno, kad bi se ova ispitivanja pradužila a narednim brojevima časopisa i obuhvatila i druge naše pisce. U odjeljcima »Jezik u srednjoj školi« govori se o obrađi maternjeg jezika u srednjoj školi, o Dpismenosti naših srednjoškolaca, o jeziku i pravopisu u školi — sve dabro dokumentovano. Redakcija čašopisa obečava analizu jezika i stila sarajevskih književnih časopisa i drugih listova. U ovom brojti doneseno je »Nekoliko mapomena o jeziku i 6tilu omladinskog čašopisa »Zora««, Na kraju ovog prvog broja »Pitanja 6avremenog književnog jezika« čitalac će | naći na tridesetak strana niz primjera pogrešnog pisanja iz dnevnih lstova i časopjsa, iz pozorišnih i filmskih programa i dr, · Treba spomenuti, na kraju, i kratak prikaz Midhata Šamića o učenju o jeziku sovjetskog linmgviste N. J. Mara, i kratak rezime diskusije o bezidejnosti i apoliptičnosti u lingvističkoj.nauci u Sovjetskom Savezu, takođe od Šamića. rPehnička oprema časopisa je na potrebnoj visini. Ipak treba zamjeriti što u avom prvom broju nigdje nije označeno kako ' će časopis izlaziti, u kojim vremenskim razmacima, i kolika mu je pretplata. Isto tako nije označena ni adresa uredništva. Inicijativa koju šu pokretanjem ovog prvog časopisa za pitanja Mmjiževnog jezika u našoi socijalističkoj domovini pokazali sarajevški naučnici, irebalo bi đa odjekne i u drugim repubiilkaema kod svih naših vadnika na polju nauke o“ jeziku, da se odrazi u njihovoj saradnji, u pokretanju sličnih publikacija. Vjerujemo da bi to bilo ma korist našoj nauci, našoj književnosti i čitavoj našoj kulturi, M. 1.
„JUGOSLOVENSKI MORNAR“
časopis naše Ratne mornarice
Na planu Svestranog idejno-političkog, stručnog i Kulturno vaspitanja pripadnika naše Armije, značajno mjesto zauzima naša armiska štampa. Ona se stvarala 1 izgrađivala uporedo sa stvaranjem, na?dstanjem i izgradnjom oružanih snaga Oe še zemlje, tako da danas pretstavlja moćčno sredstvo za oživotvorenje limije Partije u Armiji, za dalju izgradnju Vvojničkog i oficirskog kadra, | -
·g nizu armiskih listova i časopisa, ilustrovani časopis Jugoslovenske Haime mornarice »Jugoslovemski mornar« zauzima jedno od vidnih mjesta. On je počeo izl}aziti avgusta 1945 kao časop1iS namjenjen u prvom redu pripadnicima Momarice, a zatim i široj čitalačkoj publici u Avmiji i vam nje. Neposredno Dposlije uspješnog Završetka Narodnooslobodilačkog rata, u pe” riodu rađa ma daljem ovganizacionom Uučvršćenju i jačanju naše Momarice, ma vaspitanju hiljada movih vojnika koji su stizali u niene jedinice, časopis JE imao ozbiline i važne zadatke. Pred njim Je, pored ostalog, stajao zadatak da borbena iskustva. naše Rafne mornarice iz oslobodilačkog rata sačuva i doprinese da se ona svestrano koriste u movim, mirmodopskim uslovima, a, s druge strane, đa oživljava– njem likova boraca naše Mornarice va-– spitava mladi kadar vojnika na tim primierima u duhu nmoVOS, jugoslovenskog sOcijalističkog patriotizma, u duhu ljubavi prema svojoj domovini. Casopis je takođe bio obavezan da, bar djelimično, zadovoljava sve veće kulturne potrebe pripadniRa Momarice, i na taj mačim doprinosi njihovom svestranom razvoju.
I pored teškoća koje su bile meminovne u početku rada, i nedostatka stručnog kadra u početnom periodu svoga izlažemja,
»Jugoslovemski mornar« je sa uspjehom 0-.,
bavio mnoge od ovih zadataka. Svestrano, prateći izgradnju i jačamje naše Ratne momarice, časopis uboznaje maše trudbenike sa njenim razvojem i uspjesima, sa važnošću savremene Momarice u očuvanju nezavisnosti i socijalističko izgradnje maše zemlje. Poređ toga, osvefljavajući bogate pomorske tradicije naših naroda, a narOčito . oživljavajući slavme borbe na moru u Oslobodilačkom ratu, časopis doprinosi Yagzvijanju ljubavi za naše more, upoznajući naše. mlade mornaTe i naše trudbemike sa koliko dragih i dragocjenih žrtava su plaćene slobodne morske obale domovine
Upomavajući čitaoce van Armije sa životom i rađom pripadnika Momarice, a 5 druge strane, prafeći redovno nm svojim stranicama majvažnija dostignuća naše S5Ocijalističke izgradnje, u prvom ređu uspijche naše brodogradilišne industrije, i »Jugoslovenski momnar«, sa svoje sifrane, doprinosi . daljem produbljavanju jedinstva Avmije i naroda. |
Na svojim stranicama časopis odražava i
onai silni polet i takmičarski elan naših ı
mornaričkih jedinica na ispunjenju SsVaKcodnevnih zadataka, njihovu ljubav Pprema svojoi Partiji, drugu - Titu i naroadu, niihovu nepokolebljivost na braniku sociinlističke domovine. Om je posvećivao baŽniu ne samo popularisanju uspieha na kulturno-prosvietnom poliu u jedinicama, mego je nastojao da svojim prilozima fumkcijom što više doprimese da taj uspjeh buđe bolji i veći. Povremeno su u časopisu objavljivani khjiževni prilozi, mnmaučne manimljivosfi i ostalo šfivo, koje su zah:tievale sve veće kulturne potrebe pripad* nika Momarice. Njegova je zasluga dn je mekoliko mlađih književnih počelbnika. novinara-reportera. mlađih piesnikn i 'ikoV„nih umjefnika-samouka, priparinikn Rabn mornarice, istuvio pbređ publiku sm SVOjim prvim prilozima, ma da je većom usmjerenošću broj i kvalitet ovih priloga mogao biti veći i bolii, Nema sumnje da ie to bio. značajam potstrek za dalj razvoj mladih početnika i uopšte za kulturno-umjetničku djdlatnost, u prvom redu u iedinicama Raftfme momarice. Na stranicama »Jugoslovcnskog mornara« pojavlilvali su se, ma dđ#, istina, Vr]O rijetko, naši poznatiji kriiževnici i umjet
O i a a ONOG
brej 7. — Mamparija aBorba« Beograd, Dečamska GM, i
{ Ze vo va NS" i ra |Y - u
mici. To pored ostalog, svjedoči o činjenici da naši književnici nisu raskinuli veze koje su postojale između Armije i kmjiževnika u toku rata. Međutim, ipak je potrebno maglasiti da saradnja naših Kmjiževnika u armiskoj štampi, u prvom vyedu onoj koja je pristupačna i širem krugu čitalaca u građanstvu, nije u srazmjeri sa njihovom stvammom, istinskom povezamošću sa svojom Armijom. Danas naša Armija pretstavlja silno bogatu, zahvalnu i snažnu temu za svakog našeg umjetnika. Milan i takmičamnski duh pripadnika Armije, veliki uspjesi ma vaspitanju mladih građana naše domovine, sve je to dostojno da se opjeva, naslika, dramatizuje ma ovaj ibi onaj umietnički način uobliči. Casopis Jugoslovenske Ratbie mornarice omiljen je me samo.u jedinicama Armije nego i van mje. Naši iseljenici — primorci, u inostnanstvu, vrađosno dočekuju svaki Đroj lista koji im govori o snažnoj Ratnoj mom:iarici domovine, o kakvoj su oni 'nekada mogli samo sanjati, o uspjesima naše trgovačke Mornarice, donosi im rodnu riječ naših mornara i trudbenika, rodnu pjesmu naših Wmjiževnika i pjesnika, donosi dio velike istine o Jugoslaviji.
Poslednji broj časopisa, pored priloga povodom Dana Jugoslovenske Ratne mormarice, članaka i reportaža o Momarici u Narodnoj revoluciji, o Prvom momaričkom partizanskom odredu, dokumenata O revoluociomarnoj borbi koju su pod rukovodstvom svoje Partije vodili naši narodi i na kopmu i na moru, donosi priloge O pbrotesimim mifinzima pripadnika Mornarice povodom diskrimi{atorskih postupaka mađarskih Vlasti prema mašoj omladini, članak o pokušajima rukovodilaca SSSR i đrugih zemalja Informbiroa da zakoče razvoj maše Mrornarice i pomorstva, priloge i fotografije iz života i rađa jedinica Mormarice, iz Rulturmo-prosvjetne i umjetničke djelatnosti momara, priloge eo uspjesima u mašoj brodogradilišmoj industriji, književni prilog »Negda i sada« od Viktora Car Emina, piesmu Pitaj našeg ložača« od poručnika Franje Jurića, itd.
St a —- odi |— Cr ČE a NWN BIBLIOGRAFIJA
Izbor iz Puškina. Linika. Drama, Proza.
Preveli Josip Badalić, Gustav Krklec, Petar Lasta. izdanje Matice Hrvaiske, Zagreb, 1940, 4933 &trame, latinicom, cena 146,2% dinara. ~
Branko Ćopić: Priče za djecu, Izdanje »Novog mpokolenja« Beograd, 1949, 182 &trame, ćirilicom, cena 30 dinara.
Branko GCopić: Ježeva kuča., Stihovi Za pjonire. Izdanje »Novog pokolenja, Beograd, 1949, ćirilicom.
Božidar Kovačević: kova biografija za pionire. pokolenja«, Beograd, 1949, licom, cena 10 dinara.
Vuk Karadžić. VuIzdanje »Novog 36 strana, ćiri-
Redakcioni odbor
Jovan Popović, Čedomir Minđerović, Minrijan Jurković, Ivan P otrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović, i Dmitar Mitrev
PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za nišu zemliu na 3 meseca 35 dinar na 6 meseci %0) wimara i Ba godinu dana • 140 dimAayra Za Mnostranstvo: na 3 meseca 00 diva na 6 meseci 100 dinara i na godiMu diiar 200 dinara. Mukobplsi se ne vracaju. Broj čePpvnom račupa.l-—-0U3WR Poštanski rab 61%
< TL 30 ly,