Književne novine
|| Na predlog Drugog svetskog 6inđi-
Inog kongresa Birou Svetskog kon-
esa pristalica mira, sve' organizaci“ je pristalica mira u svetu uslanovile 8u međunarodni dan borbe za-mir Drugi oktobar, 027792 i Komilet Jugoslavije za odbranu
mira, u saradnji sa sindikatima i o '
gtalim masovnim organizacijama,bdao je inicijativu da še, u znak solidar> . nošti naših marođa sa akcijom pyristaTea mia u svetu/hoju vodi Međuna+ rodni odbor u Parizu, za taj dan orgpanicuju ww &vima našim 'preduzećis ma 7 ustanovama predavanja i mitin=
zi Bavaraći
A PFužerom: Plakat
radi se ma Orgamizćvianju ođbora pri: stalica mira ga pretstavnicima masov~-
mih organizadija. | „DruBoOg oktobra, Nacionalni komitet Jugoslavije za odbranu mira održaće “svečanu 'mamnifestaćiju u Beogradu, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
U manifestaciji učestvuju pretstavnici Narodnog fronta, Saveza sindikata, Narodne omladine, Antifašističkog fronta žema i Saveza boraca Jugoslavije. —MReferat o borbi naroda Jugoslavije za, odbranu mira održaće Čedomir „Minderović, sekrekar Nacionalnog ko4 oeWloaavilt bi odbranu mira.
„da g/dm ME MP uv up jpihdyanrina } paujnovajpnaj — « aa aMer ua ' = o df" „i ı ax Bas POLJBKA pa CO KO ar i n BUGARSKA || |
"IZLOŽBA POLJSKE
NARODNE UMETNOSTI U VARŠAVI
'.8 prostorijama. Wisoke tehničke škole u Varšavi otvorena je Izložba poljske..narodne. umetnosti:i zanatatva, Olo.500.izloženih, predmeta, prikazuju/ragvoj· poljske narodne. umet« nosti , od --krakoevakih a&eljačkih slika do.jpredmeta. od. originalnog poljskog, KES „odo.jednostavnih „ćilimova:
Bjalistoka. do “finih Nepkiih ipak poljakih. vezova, „narodne „nošnje, predmeka izrađenih u dryorezi itd. „,
UTO,
» 034 8%5Va DŽO 55 BĐYOGBT WfiTOo?700 | 1. NBbroedng amdrički. mmetnik,: vajar *|Džo; Devidsonm, boznat” u ) kulturmom 5orgvati'kao.lportretistaYkoji je:đdo. naj» Oveći\Wfoj likova Đretstavnika ·politi' Čkog i'tmetničkog života mnogih. zeTmaljap doputovao "jelovih dana u na+ 01 Ba gemlju,“kao' gost Saveza liko umetnika dugoslavije. al 6 r , Beravak u.našopj, zemlji „„Džo,. Deyid„tBonay-koji uživa renome velikog majwe vtora, dvostruko. je: značajani „.on o r omogućava, „na „jednoj: strani, našoj onr:javnosti, da/ee. upozna sa ovom istak nutom umetničkom; ličnošću, a. na
wi jedi \ ti og i odo progrdivpĆE politkog, 3D VAN bJŠ ye Ma Profi umetnički i tekov maše, zemlje 1. njen politič O i make! 1 alni MprasSf, eu. JTI Q i . Džo. Devidson, populanni »biograf u brangieylu „političkom: životu. Sjeđinjeka, Valašove Prograšivne stranke, lar konski karakteriše wvoj umetnički sad: on živi životom čoveka čiji lik
vaja, u taj lik o upisuje čitav Živož ličnosti i, i da izrazi njenu prošlost, &adaščnjošt * Dudućnost. Da
ram đ
.ui
om u ftome/uspevay mhdgo je puta potvrdila ORO Writika Amerike, 5, Engleske i drugih zemalja
Bvrope i,odtalih kontinenata.” “|
\I iluštrovanoj brošuri sa reprodukcljama radava Džo Devidsona stvara · pih u revoluoeionamoj Bpaniji, u kojoj su razni američki pisci dali sažeše biografije La Pasionarije, Manuela 'Asanje, Bnrika Listera i drugih VvOđa španske republikanske vojske i španskog naroda, američka. spisateljica Doroti Parker piše o jednom mo| montu ig bliske prošlosti velikog umetnika, i kaže, da, je on „stojeći uvek na &trani slobode, ostavio &voj
/ |
BVIDSOH- NIOGRRPUBRONJI' ' TiHofhir STANOJEVIĆ |
Riran i udoban Život i ofišao u ze- .
PRED NARSTUPAJUĆU POZCRIŠNU i SBSONU U SOFIJI _ - Bugarsko Narodno pozorište pripre=
ma nove komađe za naštupajuću po-
sopičnu. gezomu, „Kao; prva premijera prikazivaće'B8&' komad biigarskog.'pis~
ca A. Guljaška »Obećanje vlađi«,
Među, drugim..novim delima koje.priprema'Narodno pozorište: nalazi se i »Oklopni.;voz« ićovjetskog. pisoa Vsevoloda Ivanova,
mlju španskog naroda koji se borio za pravo :da živi: slobodnim. životom, i temio, w. vatri borbe, izvajao. glave značajnih ličnosti antifašističkog fronta 37 ia iii { 500 Tnoomi
_ Daleka: prošlost. 67-godišnjeg amet=
nika počela je mučnim: životom :de-:
teta” poniklog u 'siomašnoj' porođici. Možda je već prvi njegov korak, kađa je kao ulični prodavac novina, a
zatim kao mehaničarski, učenik stva-,
rao sWebi sredstva za život i. učenje, učinio dđa se u njemu Yazvije moć: bosmatranja ljudi i razumevanja nji-
hovog unutrašnjeg života, U, vreme,
kad je:odlučio da se pripremi za. medićinske' studije on o toj š&vojoj moći, Koja se razVijaja, i O obliku u, kome je trebalo da je izrazi očigledno nije mmogo znao, Ali, kad je u krugu. uni»
veržiteta prvi put posetio umetničku.
SkOMu, Shvatio je da je njegov živokni,put -- put umetnika i počeo je da radi, kana učenik.i pomoćnik, kod, njujorškog vajara'Hermana Mek Nila. Pošle" dve godine, 1907, otišao'je u Pariz, gde mu je, nažalost, umesto novog dat stari način rada, koji njega: nije sadovoljavao. ., Još tada Dža Devidson je saznao veliku istinu, da nije važno odakle dolaziš već kuda Prvi vajarski rađovi Devidsona datraju dd'1905. Prvu izložbu glava i figura priređio je u.Londonu 1009, u septembru mesecu, tačno: pre. četrdeset godina. | Bio, Odd ila
Ali njegov razvitak kao portretiste docnijeg je datuma. Veliki interes za
Jedna grupa čehoslovačkih kulturnih radnika uputila je proglas našim narodima izražavajući svoje »duboko
", ogorčenje gbog okrutnog i nečovečnog
! postupka jugoslovenskih vlasti prema
jugoslovenskim narodima. Ta »OgOr~
- Čena« grupa istupila je na dati znak s
kao naručeni hor na informbiroovski odium šarenog programa laži, grdnji leveta, tužaljki i naricaljki. • Grupa čehoslovačkih kulturnih rad nikaj splela se u svom proglasu u mučni posao da odvoji jugoslovenske narode od svojih vođa, Pevajući laž, nim glasom o ljubavi prema jugoslovenskim narodima i njihovoj borbi, ona se &luži parafraziranjem besmisle
| ne obede kao da su jugoslovenski na|" rodi došli do revolucionarnih tekovi-
: na mimo rukovodstva i u prkos nje-
govog rukovođenja. Ponavljajući pa, pagajski ružne obedđe histerične vike sa stranica ožučenog lista »Za čvrsti mir i demokratiju« gmupa čehoslovač kih kulturnih radnika, pisaca, umetnika i profesora, hipokritno nas upozorava (izjavljujući nam | „medeno ljubav) đa nag rukovodstvo pod kojim su jugoslovenski narodi gradili svoju „ šlavnu istoriju danas vođi u propast, Ona: #e pokorila nalogu i izvršila harikiri savesti, :
Uuwmetnik —to zvuči gordo —- je atvaralačka snaga progresa čovečanstva: dok je na eWtrani istine, Ako se opredeli za laž, on ubi svoj moralni lik, njegova reč nema više krila, vuče &e po đubrištima, jamama | kloakama. Reč grupe. čehošlovačkih pisaca i umetnika i njima pride dodatih profesora, suočena na našem ferenu borbe za socijalizam, sa našim . gsooijalističkim progresomi sa revolu= cionarim tekovinama koje 8e sva>
kim danom javljaju u eklatantnim či-.
njenicama, ta reč banaMma je kao psovka, ružna kao pakošsna histerična grimasa, odvratna kao zmijski ujed, Ogorčenje potpisnika proglasa je u. Btvanj ogorčenje zbog mašeg socijalističkog uzrasta i zbog naše borbene pozicije, u međunarođnom rađničkom pokretu, ono je neuzdržani glag slabomoćnosti, infantilnosti, pubertetskog zaostajanja sa istoriski događajima, Bolje bi bilo da ta »brižna« bratija čehoslovačkih kultur=
radnika prione na ozbiljan posao izgradnje gocijalizma.
Proglas nam »otvara očia.kako 6e kod nag ubijaju »najbolji komunisti«, kako kad nas vlada feror, kako se kod nas u mesto izgrađnje socijalizma postepeno likvidiraja #revolucionarne tekovine narođa. S jedne strane se: podlo podilazi jugoslovenskim na rodima sa pohvalama za .·revolucioname tekovine koje je postigao pod napadanim rukovodstvom, 5 druge strane se bestidno i ignorantski uđa= ra po njegovoj sadašnjici, Gigantski
_
AMERIKA USPOMENE NACISTA NA PILMU Hiftlerova štičenica i poznati režiser nacističkih propagandističkih fils mova Leni Rifenital priprema u Ame» rici mov film, u kome će biti prika= zano »sjajno doba« Trećeg rajha i vladavina njenog pokojnog pokrovitelja, Pilm će nositi naslov »Kađa sam još bila Lenhen«,
KRIZA U »FABRICI BNOVA«
Američka štampa izveštava o za” iyaranju miza filmskih wWiuđija i o odpuštanju velikog broja radnika, List »Uolgstrit džornal« piše da je filmska Rompanija »XX ČR vek Foks« smanjila svoj personal za 25 procenata, kompanija »Juniveršule — za 30, »RRO« — za 75 pracenata.
čoveka, ljubav prema njemu i želja ·da sagleda i izrazi njegova unutrašnja doživljavanja učinila su da se on ra= zvije kao portretista, Dok je živeo i radio u Prancuskoj i Engleskoj oblikovao je veliki broj glava pisaca i umetnika &a kojima se poznavao, Go> dine 1914, sve do pada Belgije, slao je kao ratni dopisnik crteže i Wkice 8 fronta engleskim listovima. U Americi je 1916 vajao lik pretsednika Vilsona, a pred kraj Prvog svetskog rata dobio je od američke vlade svoj prvi veliki zadatak, da u Francuskoj izvaja glave vodećih državnika Antante. Među frideset portreta, koje je tada radio, nalazili su se likovi maršala PFoša, Klemanšoa, Lojda Džordža, Žofra, Venizelosa i drugih,
Kad se javila iđeja stvaranja ujedinjene Čehoslovačke 1918, vajao je bistu Tomasa Masarika, a lik Beneša, s kojim se upoznao na konferenciji u Ženevi, radio je 1922.
'U Ženevi se susreo i sa baljševicima, koji su ga pozvali đa dođe u Sovjetski Savez, gde je 1922 i 1923 ra-
dio biste Kalinjina, Litvinova i dru-
gih,
Galerija likova. koje je on urezao u kamen, bronzu ili sadru veoma je 'boghta i čovek, čitajući đugi spisak, đobija utisak da prelistava stranice istorije sveta. Devidsona. zato i nazivaju »plastičnim istoričarem«, čavekom koji je prvi u istoriji vajarstva dao tako veliki broj bista najpoznatijih vodećih ljudi političkog i kulturnog života raznih zemalja.
Trancuski portretista Žan Antoan Hudon (Jean -Antoin Houdon, 17411828), čiji su likovi Valtera, Lafajeta, Napoleona * drugih istorijških ličnosti prznati širom sšveta. dobio je u Džo Devidsonu sledbe”ika koji se vr-
Velibor GLIGORIĆ
aocijalistički preobražaj koji 6e doga- W đa danas u našoj zemlji nevidljiv je ·
za ovu grupu čehoslovačkih pisaca i umetnika i kulturnih radnika. (Jana
· Drdu, Franju Krala, Mariju Pujanovu, Margitu Figuli, Vičeslava Nezvala, Vaclava Ržezača,., Mariju Majerovu,
kompozitore Jeremijaša i Dobijaša, . pianistu Jožefa Paleničeka, direktora Narodnog pozorišta u Pragu Vaclava Rabasa, profesore Karlovog univerziteta Bohumile Havraneka, Juliusa Dolanskog i dr.) nevidljiv jer su im vezane oči, jer im je vezana Sare · su pristali da njihovim mišljenjima, njihovim opservacijama, umom, duhom i srcem, diriguje „primitivna. 1 poluinteligentna propaganda Judina sa materijalom iz kriminalističke literature najniže vrste, Kako mogu i da vide uzrast socijalizma „u našoj zemlii, socijalistički uzrast naše ćkonomike i kulture, kad im je vid zamućen, kad im misao nije slobodna, kad su ih stavili u iste klupe sa lažnim svedocima, dam ponavljaju iste fraze, oni pisci i umetnici koji bi morali biti majstori &lobodnog pera, a postali su ordinarni prepisivači falsifikata istorije ij istine! ·»Potresne vesti« o našoj zemlji Koje stižu iz falsifikatorske propagandne radionice Judina morale bi ih potresti svojim. nemoralom kad bi oni u istini bili napredni ljudi, ka.a bi se oni u istini zalagali »za pravednu stvar soci, jalizma«, Zar bi mogli kePo pisci i umetnici, kao napredni ljudi, da ima= ju gavesti i da samostalno misle, pri» miti režiju buđimpeštanskog proce8a, kao sastavni deo borbe za mir, demo» kratiju i socijalizam u celom gveću, a da ne vide koliko u toj režiji ima, neinteligenine #falsifikatorske mon= taže, kojoj eto i oni čehoslovački pis« ci, umetnici: i javni radnici kumuju! Neka grupa čehoslovačkih kulturnih radmika ostavi faj proglag za &ebe, za svoje kućne pofrebe. Čehoslovački narođ. znaće đa oceni njegovu moralnu vrednost i, što je glavno, snaće njegovu izvornost. Jednog dana on” će dati i sam. dostojan odgovor ovim svojim hipokritima, Proglas neće na~> činiti nikakav utisak na jugoslovenske narode. Borac za 8ocijalizam ·u Jugoslaviji nasmijaće se zdravim s4me hom nad njegovim tekstom, reći će »Gle atlete Jana Drđe, kako je nau=čio lekciju na izuste, zabruj BvoOjim optimizmom nad tim kiselim »o• gorčenjem« grupe čehoslovačkih kulturnih radnika i poći još dalje, čvrstim korakom na revolucionarna stvaranja, revolucionarni rađ za Titom, ponošan što je čovek sađašnjice Jugošlavije, što je čovek žčiste Bavesti nepovređene istine i što ne mora pred istorijom đa se atiđi 6vojih postupaka.
OMEDJU NJIMA ~
Poseta bioskopa takođe opađa, U 1048 gođimi poseta se smanjila u poređenju sa 1947 godinom za 15 pro= cenata,
AUSTRIJA : PRIJATELJI FAŠISTIČKIH KNJIGA Nedavno se na &ednici austrijskag Saveznog veća raspravljalo o donoše= nju jedne uredbe koja bi predviđala poržbenie iz prometa #fašističkih njiga, Tom prilikom je pretstavnik vladine stranke izjavio da bi ta u redba pretstavljala »opasan i nepo» treban fteret« ma administrativni apa> rat i da bi »povlačenje fačističkih knjiga is upotrebe nanelo menadoknadivu štetu bibliotekama«, Savezna veće saglasilo se sa mišljenjem pretstavnika vlađine 6tranke i odbacilo je ovu uredbu, štetnu za ljubitelje faši-
stičkih knjiga. .
lo rano oslobođio uticaja drugih vajara, stvorio školu svog atila i naštavia biografski rad velikog francuskog majstora, \
Da pomenemo samo imena nekoliko ličnosti iz kulturnog i političkog života i godine rađa, osim onih dela De-
Sar: BBB
o oev-uAMyy wWaiMYLA a A w ry NL: aBRaeA i NR ZO 40. aa i
· LIRICN.
Svobodna zemlja v brstju in Fazovetu, kot Be nikdar srce se te oklepa...
. aaa in vsak dan boli lepa, O ukok glag vesti utripaš v hrupnem svetu! —
Z leđine plodne, z novega DOseva, „umikajo yode se skoz | rekope; i krčih jutrišnjega dneva
SS ijuđje in stroji — Vse zateglo sope.
o Yanešene tople, koš lubavna plsma - vsak-dan nas nove vzradoste novice
— od novih pla,
OV pr
: glasnici
U Modkvi je štampan prvi tom 60– vjetskog | »Pređavanja o Gorkome: U knjizi se nalaze članci: »Stvaralački pokušaji
mladog Gorkog«e od B. Mihajlovškog, »Autobiografska trilogija Gorkog« od
N. Bjeljkine, »Istorija romana Dijelo Artamonovih« od V. Maksimove i dr. U drugoj knjizi će poglavlja nošiti naslov »Gorki i ruska , književnost XIX vjijeka«, »Gorki u borbi protiv imperijalističke reakcije«. Zbornik. izdaje Institut svjetske književnosti »A, M, Gorki. !
NOVO DELO D. ŠOSTAKOVIČA
Nedavno je kompozitor D. Šostakovičš gavršio novo delo — oratorij »Pesma o šumama« (prema.tekstu pesnika M. Dolmatov&kog). Ovo delo, na kome je kompozitor radio više od po-
la godine, napisano jeza hor, za 68O--
liste i orkestar.
_ _ ZBORNIK: · OMAJAKOVSKOM ·
Izdavačko preduzece »Sovjetski pi- |
sac«e pripremilo je za štampu zbornik rnlađih istoričara književnosti O Majakovakom. Bkoro svi autori zbornika — apgolventi Filološkog fakulte„ ta. Državnog. univerziteta u Moskvi,
vidsoma koja smo već naveli: Gčorg Brandes . (1913), gnac adđerevaki (1920), Džordž Bernard Šo (1930), Čarli Čaplin (1924), Mahatma Gandi (1981), Franklin Delano Ruzveli (1938 i 1999), Fiorelo Lagvarđija {1934), Al-
bert Ajnštajn (1934), Sinkler Luis
· uda WUuuečAR, muJka Naroumoug hero ja Janka: Omelika
(Crtež Džoa Devidsona)
zbomika ~ pod , naslovom.
_ in često solza radosti na lice. l i privre v zanosu iz oči nam vlažnih: L že, bratje, sinje reke s šumno Jczo nam naše lastne ženejo turbine,
wžev. se cedi, čelezo in v- vetru niha prvi cvet bombažni,
Zganile so-se vse globine ljudstva, f'' ki s polnimi zađihalo je pljuči... er Tir Povod Mkop'dhkpsraj prebijajo na dap se svešla, čustva, ker v dnu srcavse ista bol pas muči . in ista volja giblje milione...
| Bi mar pohod, ki niso streti mogle ga krogle, tanki in ne mine, - #avri6 naj dogmaiske pajčevine? "Naj mar kleče in hlapčevsko pokorno slavimo njih pohlep in laž prozorno? Petlletka, naša jim zapahne sapo, s Bramole sirga madnji figov lisk! HYTSa ) „rđeči prapor, še više vaplovi, nealomljiv im čist! e | Kok nikdar pojte, lirične vrskice, tn svobodni wemlji v jutrišnjem razoveu, i braiskega sožitja-v svelm, — vie ki v smu ga zrl je poet »Zdravljioe«! wait
Zdaj v sebi čutim silo vseobsežno, . | Rea 5197 da bi prestavljal gOre in planete, ab :: | vdaj v meni vse-tako je čudno j a ovoVabi vw wanosu: zaihtel ko đefe...
Pred (vojim &iinim"vzponom, zemlja rodna, Ne mrak zapada in ne senca vzhodmna vzhajajoče zarje ne-sasenči...
ZBORNIK MAKSIMA GORKOG
y
w%
'trhle spone
Petep LEVEC
isabrali su za GVoj diploma{ski rad. stvaranje velikog.pesnika,
RUMUNIJA L
"UMETNIČKE IZLOŽBE U BUKURBŠTU
Na neđavnom. otvaranju Izložbe , grafike: i dekorativne umetnosti« u Bukureštu izlagalo je 175 likovnih umetnika. Teme izloženih rađova bile su uzete mahom iz savremene rumun„ske stvarnosti. Dal
Veliko interesovanje je izazvala »Izložba rumunske likovne umetno> sti«, otvorena u Bukureštu. Tzloženi radovi prikazuju razvoj likovnih Umetnosti u Rumuniji, počevši od XVI veka do danas.
MAĐARSKA OSNIVANJE INSTITUTA ZA KINEMATOGRAFIJU U BUDIMPEŠTI Nedavno je u Budimpešti osnovan Tnsfitut .a kinematografiju. Nova ustanova biče centar nmaučno-istraži-. vačkog rada'u· oblasti hinematografije. Inatitut'će takođe voditi brigu o uzđizanju novih stručnih kadrova va” kinematografiju, -
la Mora, Valentin Gonzales i drugi
Španci. (1938). Godine 1940 pretsšednik . Ruzvelt, poslao ga je·u Južnu Ameri»
ku, gde je proveo šeđam meseci. Like Henri Valasa vajao je dva puta, Na
izložbi Devidsaonovih wadova koja je priređena 1948 u korist Dečjeg fonda
Ujedinjenih nacija bilo je izloženo. oko
dve etotine bista i kipova i mnogo
brojni crteži i skice, ~ j
Džo Devidson je čovek pun bodrosti ili, kako on voli da kaže o Bebi, još uvek mlad čovek. On o 6&vemu go” vori sa - prijatnom ·duhovitošću i ošsmejkom na licu koji ne &kriva ni bogata šeda brada, JER Ne
“Kad je u ratnom logoru Listera va> jao bište španskih republikanskih pr+' vaka okolo su padale topovške granate. 7 :
— Bilo je to vrlo interesantno kaže Devidson sećajući &e fijuka i eksplozija granata, Pa ipak, Lister, Modest, ja i đrugi ostali emo živi. Ali da smo tada poginuli, ne mogu reći da bi bilo interesantno,.
Jeđan od radova u koje je umetnik nastojao da unese šta više izražajnosti, iđejnosti i života nesumnjivo-je kip velikog američkog pesnika Walt Whitmana (Volta Vitmana), kdji znači snažnu revolucionarnu pojavu u američkoj književnosti i u političkim stremljenjima naprednib ljudi novog kontinenta. Kip Vitmapa bio je 1939 donet iz Pariza i izložen na Svetskoj izložbi u Njujorku, a sada ukražava Bear-Mountain-Harrimen Bate Park.
Vitman je Đevidsonov omiljeni pesnik, pored Tom Pejma, on o njemu vado i Često govori i nikad 8e ne ra-