Književne novine

Ser 0 A IEA i - MOO - E

Sp u———— ——___-- R ___

Kralke vesti iz inovsiFansiva

ZŽeriko: Poštanska kola yaLANOUBIKA GRAPIKA DEVETM, D A SOS .B8TOG

Pod naslovom »Crteži francusldh majstoSOS ORSRLON vehh« objavljena eto o Og vremena jednnm veća studija frane grafike toga vremena. Autor ove slue aus Bemger dao jie voliki izbor reaca francuskih majstora. Knjiga Je NSavijena u izdanju edicije »Alem i An« u Londonu. Između ostalih, u Manjizi Taa gornji crte meri:okxa »Poštan-

BIOGRAMYIJA PFENIMORA KUPBRA

Pođ maslovom »Džems Fenim « objavljena je pre kratkog Oea uje? anju izdavačkog preduzeća »Metuem«e u ngleskoj, bliografila ovoga čuvenog: američikow pisca, autora »Posleđnjeg Mohikhnn= . Oa«, »Piomira« 1·drugih romana, Autor ove biografije Džems Grosman pored nekih nepoznatih blografsWih podataka daje 1 iscrpnu stuđilu Književno rađa ovoga pisca pa ala SA a veliki broj izdanmia, aa na mnoge {ezilce i stella veliki Oopularnost širom sVeta, ii "

KRATKA IBKURIZA. BMGLNSBRH DRAME

KnijlMa pođ naslovom »Kprafka istorija gleste drame« objavljena je neđavno u anju· eđicilje »Stapls pres« u Londonu. tor ove istorije Tfor B. Evans dnje preed razvoja emrloeskog dramskog stvaralava počevši od Srednjem veka pa do dela Dž. B. Pristlija,

POZORIŠTE INDIJE

velika stuđ!ia pođ naslovom »Inđilsk! te-

« objavliema je pre kratkog vremema u

nju Međunarodne pozorišne 1 filmske

ĐAblloteke u Londonu. Autor ove studije

Taedus Mull Raj Anand osvrće se na razvoj

dusicog pozorišta od vremema sanskrit-

· Bte dđramo pa do savrememog IndijBskog narodnog pozorišta,

PROBLAVA 2.00. GODIBNIIOB OSNIVANJA PAMRIZA

“olcom ove godine proslaviće franotslka prestonica #2.000-tu godišnjicu svoga osmila: Majica Pariza, kako se naziva Trim-

naselje Imutecija na kome je izgrađem Pari» spominje se u Cezu Amalima BB-ćoj godini pre naše ere, Alko 1 nile Žan 1951 godina tačno vezana Uuž gođilcu osmivanja naselja ma kome še ka-

e impradio ·Pariz, ona je, DO mišljenju toričara, tom đatumu svakao VvVrio bil-

i je rešeno da se proslava, održi ove - e. Ceo Pariz biće u znaku 2.000-te godđišnjice osnivanja: organizovaće se raze umetničke 1 arheološke svečane Driređibe, koncerti itđ. Pred kateđralom Notr [7 priređiće se OJO RH ARJ6 141) -

tave. U mu Je manje ma SBBalE O GMA Tatteclije« po scenariju Reodlično đe Vilfo88, poznavaoca e istorije,

OTKRIVENA JEDNA RASPRAVA BLIKARA POLA GOGENA

U·wmetnički muzej građa St. Luisa neđavmo je nabavio VvrIO zanimljivu, dosada još mepublikovanu, raspravu poznatog irancuskog Blikara XIX veka Pola Gogena pod na-– slovom »Savremeni duh 1 Jratolicizam«. "Tu

e studiju Gogen napisao za vreme svoga vika ma

'Tahitima, gde se 8 io naMeom tibeđenja da ćo propasti u »civjlizotome je đelu radlo i

vanmom« svetu, Na melkcollko godina kasnije i ilustrovao ga na kojima su bili prikazani RWrao 1 njegov autoportre. Mu} toj raspravi je Gogen, čovek Wcoji se vratio prirodi, ustao. protiv verskog odgoja i uopšte protiv okivanja čovelca religiOoznim misticizmom.

monotipijama, llicovi Tabičamna,

NOVI FILM DZONA FORDA

'Američii ređitelj »Vesterna« — filmova sa divljeg zapađa — Džom T'orđ, završlo je neđevno svoj majnoviji Ovaj film nosl maziv »Rio Or S. E Oi ja mači poznati am' glumac on Vein. TMim je smimljen u prođukciji preduzeća

»Ripablike.

DV TN UBO JO aus OIR: Sala a

Mihailo Lalić

—

. POVODOM DEVEDESET GODINA SMRTI

TARAS ŠEVČENKO.

re devedeset godina, kad su borbene strofe Đure Jakšića naznačavale novu struju u srpskom društvenom životu i književnosli, umro je najveći ukrajinski pesnik, čiji stvaralački razvoj i život imaju izvesne sličnosti 5 Jakšićevim. Stariji od Jakšića za osamnacst go-

'dina, Taras Ševčenko je prešao kra-

tak i vrio težoic životni put — put nemilosrdnog gonjenja i nmnipodaštlavanja umetnika koga je opora stvar– nost na svakom koraku suočavala S carskim despotlizmom, nemilosrdnim nnročito prema sinovima ukrajinskog naroda, |

U uslovima rushkog carizma razvoj slobođarske misli | stvaralačke indiviđualnosti bio je sputan još surovije, i to mnogo surovije nego pod obrenovićevskim režimom. Zato bi poređenje između Ševčenkovih i Jakšićevih patnji bilo nategnuto, ali je potpuno Opravdano poređenje po drugim Oobeležjima, kako suštinskim, tako i čisto biografskim: po težnji oba velika pešnika da što više doprinesu potsticanju narodnih snaga, po nadabnjivanju prošlošću svoga naroda, po B8tapanju pesničkog i slikarskog talenta u jednoj ličnosti. 1 pored toga — po trajanju života (Jakšić je umro u svojoj četrđeset sedmoj godini, a Ševčenko <— odmah po ulasku u četrdeset osmu).

I jedan, i drugi naučili su da čitaju

po psaltiru i časlavcu, tim knjigama

bez kojih se nije mogla zamisliti ni sveštenička kuća Dine JaMšića, ĐUu:na oca, ni »npwtavni sigtema w&eoslih đakona nn koje je zla sudbina roba uputila malog Tarasa. Po Multurnom nivou sredina u hojoj je odrastao Đura Jakšić bila je muaino iznad one T'arasove, Ševčenhlto je rođen kao rob Bpahije Pngelharta i sve do svoje dva deset pete godine, kad je »oslobođen«, patio je pod pritiskom dvostrukog ropstva — fiacionalnog i ličnog.

'Po osećanje prožima sitanice Ševčenkova »Kobzara«, knjige leoju nije domašio nijedah drugi ukrajinski pesnik, Nepokoren, do kraja odlučan u Sšvome otporu podjarmljvaču koji je težio da uništi naclonalnu 6vesšt ukra= jinskog naroda i da zagužnji njegovu kulturu, Ševčenko je u »Wobzaru« prvenstveno pesnik-borac, Za svoju borbu on se nadahnjivao na vrelu narodne prošlosti i napodne pesme, dočara= vajući likove ukrajinskih junnlta i boziVajući sunarodnike da raskinu lance, Proikamo mlemenilim gneyom upravljenim proliv porobljivača, Ševčenkovo rođoljublie bilo je čisto, bez ikalcvih primesa macionalne isključi vosti. On nije odgovorio šovinizmom na šovinizam najuticajnijih ljudi Petroprada i Moskve. Kao pripadnik jednog atmljenog slovemgskog naroda, Ševčenko je odlučno odbacio nazadne i megalomanske tešnje ru skog slovenofilstva, čiji su pretstavnici, 8 časnim, ali veoma reticim izuzecima, naginjali pretvaranju gloven= skih zemalja u gubernije »njigovog imperatorskog _ veličanstva«,

' Povezanost ŽŠovčenkove poezije 5 narodnom nužno je nikla iz Osnovne svrhe njegova stvarnlaštva. Pesnik je umetnički preobražavao narodnu pesmu, čineći je znatno bližom stremlje= njima najnaprednijih ukrajinskih duhova svoga doba. Preobražena i obogaćena, pesma 6 vraćala narodu da zauzme dostojno mesto u njegovu ži-

votu.

Nad SŠevčenkovom poezijom lebdi lik »kobzara«, ukrajinskog narodnog pevača koji je, neznan, sSlcroman, ali igtrajan, pronosio selima gvoje domo-

· vihe večnu lepotu i čuvao &alobodar&lku

tradiciju i nacionalnu svest, Međutim, Ševčenkov zbornik »Kobzar« uzdigao je na još viši stupanj sadržaje koje su ti pevači kazivali narodu. U svom najznačajisijem delu, posti »Gajdamaci«, Ševčenko je opevao, na način blizak narodnoj poesii, ustanak Ukra+ jmnaca protiv neznjažljivih poljskih plemića u šezdenetim godinama pret prošlog stoleća. Rivvavo ugušen zajedničkim naporima poljskih i ruskih vlastodržaca, taj ustanak je nadahnuo Ševčenka da napiše poemu koja je u osnovi romantična, ali obiluje realistički datim rojođinoslima u slikanju Ukrajinaca i njihovih podjarmljivača,

Tatas Ševčetikko

O neprolnznhoj snazi posme »Gajdamaci« gveđoči 1 to đa se njeti odjeci ŽIVO {i neposredno osećaju u »Pesmi o Opnnagu« IWduarđa Bagrickog, savremenika Majakovskog | Jogenjina, --- i jedinog pesnika koji & ovom dvojicom obeležava majviši domet ruške poezije u {oku poslednjih decenija.

Ševčenko ima i pesama koje se do favesne mere udnljuju od narodnog vrola i icreću se dcoloselcom „~ Onovremene Umetničke poezije. U tim pesftnama nailazimo na imena iz mitologlje, kao i na korišćenje epistolarnog oblilca, ali one u nemmogobrojne i neltaralkteristične za Ševčenkovu poeziju koja je okrenuta liku 'UUkrajine, njenim ljudima i pejzažu. gad je reč o najizrazitijim lirskim pesmama 'Tarasa Ševčenka, teško je povući grabicu između pesnika i slikara, jer su ta dva elementa stopljena u jedan, tako da, na primer, pesma »U višnjiku kraj izbe« deluje i kao lepa, rečju izražema

KNJIŽEVME NOVINE

P rofesor Leonov je prilično poznata ličnost u SSSR-u —, barem u krugovima onih ljudi koji su posredno ili nekim Orugim bulera vezani aa rad na teoretakim pitanjima. Njegov se polpis sve doskora mogao maći ispod članaka u raznim teoretskim časopisima i publikacijaraa. O radu Leonova na polju filozolije posebno u oblasti dijalektičkog maierijalizma, bilo je napisano. poređ osvrta sa kritičkim primeđbama, isto tako i dosta lepih reči. Doduše, kvalitet Leonovljeve teoretske »zaostavštine« ne služi kao dokaz neke naročite naklonosti boginje Minerve premn rijemu. Ali, u uslovima koji karaltorišu sađašnje stanje na teoretskom frontu u SSSR-u, ova činjenica nije mu nimalo smetala da buđe smatran za društvenog radnika »Vvišeg ranga«, odnosno za teoretičara koji stoji iznad »rjađovih kadđrah« na polju filozofije. Leonov je bio šef katedre dijalektičkog materijalizma u Institutu za filožofiju — važna i VeOma visoka funkdija.

On je pre nešto više od dve godine napisao pokrupniju knjigu pod inače skromnim naslovom: »Ogledi iz dijnlektičkog materijalizma, koja je bila ubrzo štampana u dosta velikom tiražu. Međutim širina problema koje ova knjiga obuhvata, kao i autora-

· tativni hočih fretirerija pojeđinih Dpi-

slita ulkrajinskog sela u večernjim ča- .

sovimh,

Veran narodu svom, Ševčenko Je tu vernost platio desetogodđišnjim progonstvom tu pustinju, uz izričnu ca= revu zabranu da piše 1 slika. Pod okrutnim kasarnsiim režimom, ponižavan, ali neponižen, pemik Je sačuvao duhovnu čvrstinu i našao načina da prekrši carevu zabranu. Vratlo se iz progomnstva još borbemiji, još veđriji duhom, ali zdravstveno iscrpljen i slomljen, tako da je posle četiri godine umro čime je razrešio petrograđsku policiju dužnosti da motri na svaki njegov korak,

•

Prvi prevođi Ševčenkovih pesama na srpskom pojavili su se 1868, sedam gođina posle pesnikove smrti, Časopis »Vila« doneo je tada tri prevoda iz »Iobzara«, a između ostalog poćmu »Neofiti« koju je preveo Stojan Novaković. Lav ZAHAROV

PRED POTJEROM

ataljon stalnih četnika stiže iz Kolašina u Moraču i prvi posao

mu bi đa — zajedno s mora-

čkim četničkim bataljonom — opkoli puste stjenovite strane u klisurskoj jakatuništima. Dva dana u tom kraju su obavje-·

mi prošaranoj prije snijega

. štajci primijetili pramičak dima i prijavili da je to glavna partizanska baza, je obavještenje bilo sigurno,

Kako

tako je i odgovor na njega došao, brzo. } Napadnuta iznenađa, neoprezna par'+tizamska grupa, koja se ustvari sastojala samo od tri čovjeka, dađe se u nepromišljeno i beznadno bjekstvo po

strmom snježnom kamenjaru, lurčbemim gustim kišama kuršuma.

“

pevi koji je istrčao, radnik iz KoTečina "Tošić, stiže do Morače i preBavi je praćen. plotunima. Dah mu je nestajao i vid ga izdavao kad izađe

M na drugu obalu teturajući od umora. Tamo upađe u zasjeđu i, ponovo izne-

= Drugi,

ž seljak iz Morače Danilović, uspio je

kao mje-

” sečar, prođe iznad provalije gdje mu

M više niko nije mogao pratiti trag. Tako

" je stigao đo obalske pećine zarasle u

E gustu mrežu svelog lozara pod injem,

” Bpasio bi se tu đa ga nijesu primijetili

P i potkazali oni s druge girane rijeke.

: i mamljen obeća-

a znao da su lažDa,

F- 4 pusti se bez ot-

”

„

L_|

“

nađen, predađe se bez metka. da izmakme goničima i da,

Zatvoren, opkoljem njima, za koja je izgubi prisebnost

pora.

Njihov ftreči drug, bjeglica iz su čeflmici mu »drli kožu, meso Živom na ražnju ga pekli« i slotrljao niz liticu, mučen, uspuzao se opet Bore, ćine iz koje su ga malo prije Tu je čekao

pogine prije

bi bilo teško opisati, ihvaćenih doznali ko je 8 njima Sjutradđan su

•

bezemljaš i izMetohije Rakić — na koga bili naročito kivni, te i

nije bježao daleko. Još na izlazu bio se okliznuo. izotucam i oša-

da ispali svoj metak ili toga. Čekao je do noći, a onda othramao do sigurnijeg skloništa.

U tolu noći, ma saslušanjima koja četnici su od bio. uzeli Rajcdićevog mlađeg

(Odlomak iz pripovijetke)

brata, Manojla, kao taoca i kao živi pa su tako pre- · tražili sve pećine oko Morače — ali

zaklon pred so! > Rakića tamo više nije bilo.

U Kolašin je odmah javljeno o UuOtuda odgovoriše da ge uhvaćeni partizani ne ubijaju usput, kao što je bilo uobičajeno, nego da se živi otpreme do zatvora, Za ia stvar se naročito zagrijaso četnički komamndant Ljubo Minić, koji je pređuzeo i druge korake da spasi život uhvahtio je đa se tako oduži T'ošićevoj porodici koja mu je, u vrijeme kađ su partizani držali Kohraneći dok je on četovao po Zaostru i strijeljao zarobljenike u Ljubni-

spjehu potjere.;

ćenom ''ošiću —

Jačin, učipila velike usluge,

mu djecu,

cama.

Ova Miničeva želja ne ispuni se, kao ni naređenje četničke komande, uglavnom krivicom samih zarobljenika. Naime: upitani za jatake lkoji su ih hra- · „nili, mn onom krvavom saslušanju gdje i majčino miljeko, oni rekože da su im hranu davali — od straha ili iz kakvih drugih razlogn domaćini i glavari. To je bila istina, ali da ta istina ne bi došla do Đurišićevih ušiju — morački četnici riješiše da tako opasne puste u Kolašin, Uspuf,

se proklinjalo

ugledni četnički

svjeđoke ne na Crkvini, ubiše ih sprovodnici izgovovom da su pokušali da bježe.

Mijat Lakićević s drugovima nije sve dok Dragoje Rađović, poslan da uspostavi Ve-

zu B tom već iščezlom grupom u kli-

guri, umalo ne nastrada od potjere,

koja je tražila Rakića, Još se Dragoje

nije bio vratio s tog puta — a Mijat

i Ćetko nmabasaše na vod stalnih čet-

nika umoran od uzaludnog tražemja.

Bili su pošli da nađu kakvu vezu

s Mijajlom i Ninom Jankovićem, i da

ih upozore na opasnošt. Oko njih noć

i razgažem šnijc_, koji već dva dana

leži na zemlji bez ikakva izgleda da

će skoro kopnjeti. S oblačnog neba na-

- izmjenišno pada 1 prestaje, pa mu se ništa ne može vjerovati. Po selu lavež

oživi čag iu čas tamo — te se vidi

da nije eve u ređu i da se neko tuđ

znao o svemu tome —

. kreće po uvršljanoj ko je to, niti se po pogoditi kuđa ćo.

Pred jednom »prijateljskom Rtučom«, čija siromaština nije mogla ni psa hraniti, zastadoše da pređahnu i upitaju. zadržavali, Mijat osta pred kućom a Ćetko sam uđe. Čuo je samo da neko galami u drugoj sobi i nazvao je dobro veče moždz nešto glasnije što je trebalo. Teško je reći po · čemu su prepoznali taj njegov glas — tek, iz te sobe pokuljaše četnici domu da stane, da ne gine, da Čak i da im mešto odgovori — oni ga više ne bi čuli. Dok je otkopčao od dovratka ženu je smetala da otvori vatru — četnici, kao slijepi, u gustom roju projuriše pored njega, istrčaše napolje i, uobražavajući da neko pred njima bježi, rasuše še strminom ispod kuće uz česte bpucnjc i nerazumljive povike. Mijat sačeka Ćetka u zaklonu pređ kao da se &ve to njih ne

Da se ne bi

nego

vikujući se pređa, da baci OrUuŽjO... je htio da

vevolver i odguyrnu”? koja mu

kučom, p3, tiče, pođoše uzbrdicom povrh sela. »Ovo ne valja ni pet para,

koje su se već lim fe, umjesto unaprijed, mi... od slušaja...

imao vremena ni

kog, na ljude

Mijata. »I ti

Morača od prošlog

»II ne bi đugo išao, ja ti jemac!« »A ko bi me, tome?«

»Kovijanići — slađe bi te ubili nego se hljeba najeli. I tvoj Stanko Lakibi da im

ćević, ona zmjca, pritrčao

bjelini. Ne zna se tom kretanju može

l reče Ćetko kađ su odmakli od kuće, oko stišavali pucnji. »Moda smo se pripremili

Tdiotizam! Zavisimo Šašava stvar, i gotovol« Pošto prije, u toku ove gužve, nije da se ljuti, to je sad morao iskaliti svu nakupljenu žuč, A. kad bi jednom počeo s time, krivo mu je bilo istovremeno na sve i svai na stvari. Pa da ne bi nikom dužan ostao, osvrmu se i na

si nekakav čudnovat čovjek: stalno zamišliaš da ti je ovo ona ista rata, Jest, vragal« »Da je sama Morača, i da nije onih stalnih«, reče Mijat, »ja bih naveo kapu pa još i danju išao preko sela«.

misliš, spriječio u

tanja dđijalektičkog materijalizma, pokazuju da su piščevoe pretenzije znatno prevazišle skromni nagoveštaj naslova — mesto »Ogleda« išpalo je nešto Bto bi trebalo đa buđe slično zaokrugljenoj Sštuđiji, odnosno gištomatslom i celovitom izlaganju osnovnih postaviti materijalističjtog pogleda na svet. Kao talcva, ova je knjiga sa priličnim ihteresovanjem bila primljena u javnosti. Knjigu su mnogi zhboravili i možda no bi. ni došlo do ponovnog pričanja o Leonovu u štampi SSSR-a đa se nije desila jedna VeoOma nezgodnn stvar, A evo zapravo O čemu se rađi.

»Kultura 1 žizna«a — organ odđeljenja za agitaclju i propaganđu pti CK SKP(b) — doneo ja jedan dopis u viđu pisma upučenog redakciji, pod nnšlovom: »O nedostojnim metodđama t rađu profesora TL,eonova, U ovom pismu potpisanom sa »N. Budrejko, PF. Rnevič 1 S. Petruševski«, govori se 6 amoralnom postupku Leonova prilikom pisanja njegovih ogle đa iz dijalektičkog materljalizma, Tu se poređ ostalog laže?

»Umesto da je đuboko promislio 1 samostalno izložio najvažnjja bpitanja teorije, koristeći originalne materijale i nove činjenice. T,eonov je stupio na lak i sramotan put propisivanja materijala iz tuđih ra= dova, na put plagijata«e

dalje:

»Kako se u poslednje vreme otfrilo om je prepisivao čitavo stra njiee iz rukopisa PF. Hashaika »ogled o teoriji saznanja dijalektičkog makterijalizma« čije je izdavanje sprečila direkcija Tnstituta filozofije još 1945 godine, pozivajući se na zastarelost materijala u ovom rukopisu. Profesor Leonov je isto tako prepisao od reči do reči, od slova do slovn, čitave pasuse i stra= nice iz knjiga i članaka drugih autorn.« 2

U đopisu se kritikuje čitav rađ na Institutu, govori se O pokušajima po-

—

pa ni onaj Novak, što si mu glavu spasio, ne misli ti dobro...«

»Ne valja kađ je čovjek toliko nepovjerljiv da u svakog summja«.

»A ti samo vjeruj lupežima, pa ćeš Be dobro provesfil«

Mijat reče da je svakog Moračanina zadužio li uslugom. ili uopšte nečim dobrim, a Ćetko mu odgovori da baš zato, što oni ne vole da se odužuju,

pomogne;

mora biti oprezan prema njima. Mijat'

zastade i upita: -

»Pa zašto se onda boriš, kađ ne vjeruješ u ljude?«

»Ja?...«, iznenadi se Ćelko. »Borim se ga one ispod deset godina, jer još nijesu imali vremena da se pokvare«.

»Proći će to tebe, samo ireba da se naspavaš. Umoran Si, reče Mijat, a Ćetkco, osjećajući i sam da je opet prešao »u drugu Rkrajnost«, ne odg ništa. aj Produžiše ćutke, nezađovoljni jeđam drugim, a i sami sobom. Toko se vratiše u Bare, kod Mijatove kuće, gdje ih je, umoran i slomljen dugim putovanjem, čekao Dragoje s rđavim vijestima. On ispriča ono što je viđio i doživio i dođađe ono što je naknadno čuo — suvim glasom.i već bez ikakvog uzbuđenja, Ćutali su neko vrijeme, a ošida Četko upita kuda da se pođe.

»U pećinu — no!«, reče Mijat. »Jer kad bi mi djecu- pred sobom doveli na vrata, kao što, eto, rade — bojim se da ne bih mozao pucati. Znači, moramo ma otvoren prostor, negdđie po tim Šumama, iako je io za ove moje zglobove najgora stvar«.

Večeraše bez volje i nekako kao po službenoj dužnosti, a onda Mijat i Dragoje izraziše želju da so odmore i prospavaju sat-dva, bar dok im se obuća Trosuši. Na to opet skoči Ćetko, kao da je lično uvrijeđen tim predlogom, i planu svom žestinom:

»Odm'.h da ste ustali! Neću ništa da čujem, neću da razgovaram! Mopu ja i sam đa pođem... Samo pazite, kad meni đavoli pridođu!.. Dosta mi je toga šašavog mamurluka, toga iđiotizma više! Neću đa me hvataju u lučama među djecom, ni u tjeskobi, neću da časim ovdje! Ili iđemo, ili — zbogom...ć _

»Šta je ovome čovjeku noćaš?«, i Dragoje začuđeno pogleda Mijata, kao da bi on to morao znati.

»Ne znam, možda ima pravoć, reče Mijat i ustade. »De da iđemo«.

na zubatog vjetra. Prešli su

Napolju ih dočeka hladna tama puideala đa sta Oro izirani položaj u pojedinim na oblnstidit, i na kraju se ističe, da će »filozofski kadrovi morati izvući po" ultu iz slučaja sa knjigom Leonova. Na taj način, sa veoma visokog mesta (odeljenja za agitaciju i propagandu CI SRT(b)) razgolićen JE 1 žigosan nečašni po8aO OVOB 'nekađa visokog pretstavnika teoretske misli u SSSR-u, dok su metodi njegovog Ta” da prikazani kao »tuđi sovjetskim naučnicima«.

»Kultura i Žžizn« napada T,eonova a zatvara oči pred činjenicom da se njegovim metodima u manjoj ili većoj meri služi pretežni deo teoretiča= ra, literata i umethika u OVvOj zemlji, Dovoljno je pogleđati samo teoretske i druge časopise koji izlaze u SSSR-u, kao »Boljševik«, »Pitanja filozofije«, »Vesnik Akademije nauka« itd., pa videti da se u njima na jedan šablohski način, lišen svakog stvaralaštva,

jedinaca koji žele

piše o svim teoretsko-naučnim prose uglavnom pre-

blemima, pri čemu pričavaju jedne te iste stvari, Najveći đeo fteoretskih radova, kao i radova na polju hnjiževnosti i um tnosti uopšte, pretstavlja ustvari veoma mučno natezanje da se učini uverljivom apologetika društvenog stanja u SSSR-u. Tamo se kao merilo kvaliteta ma bolju teorije i umetnosti uzima sposobnost idealizacije konWretne stvarnosti, sposobnost prečutkivanja unutrašnjih sukoba i previranja koja su dovela do likvidacije osnovnih fekovina proleterske TreVOlucije, Profesor Leonov je do krajnjih grahica vođio računa o tom kriteriju — on je u Bvojoj šao da unutrašnje stanje u SSSR-u prikaže kao afirmaciju naučnog sociializma, a praktičnu delatnost ruko= vodstva — odnosno samog Staljina, kao dalju razrađu marlističke nauke 1 njenu nepogrešivu primenu u svim oblastima društvenog života ljudi. On je pri tome prepisivao od Hashačikta i drugih autora, a BHashačik i oteli — preko drugih transmisija li neposredno, preplsivali su ili parofrazirali ono što ja Staljin rekao i nsbisao o ovom Droblemt. Kao O8nova za rad na filozofskom polju tnmo služi Staljinov napis »O đijalektičkom 1 istorishkom ~„materijalizmu«, koji, ako iz njega apstrahiramo ideplistička zastranjivanja i pragmatističko Izopačavanje pojedinih stavova Rlasika, ne rrotstavlin ništa đrupo, do pokušnj da se kompilativnim putem jslože osnove dijalektičkorf-mnterifhlističkog, shvatanja razvitka prirode, društva 1 ljudskog. mišliemja. Staljin se prikazuje nmutorom »Krntkog Pursa istorije SIP(b) — čitav istoriski đeo ove lmiiže ustvari pretstavlia prepričavanje Jaroslavskog, koji je đavno pre Sioliina napisao 12 tomova o istoj temi. Mogu da se nađu i takva mesta, koja su doslovno prebisivana, odnosno preneta iz knjige Jaroslavsko# u Istoriji SKP(b), Znači svako prepisuje od svakoga — a čitava društvena misnmo okovana je u uslte okvire onoga što dolazi »odožgo« i što Ima značaj apsolutne istine. Razume se da ja ovakav diktatorski režim tu oblasti teorije morao dovesti do stagnacije i regresa društvene misli u SSSR-u, Ako je tačno da revolucionarna previranja koja obeležavaju prelaz iz jedne u đrugu đruštventu elonomsku formaciju, nužno nalaze svoj odraz u delima velikih ljuđi koje rađa svaka takva epoha, onđa je na prvi pogled veoma teško

Tiroraka, kađ u komšiluku zalajaše psi. Pored plota što su ga tek ostavili za sobom, povukoše se pogrbljene oprezne sjenke, Oko kuće utišane u mraku, šklopi 8e obruč i zatutnjaše potkovane cokule ma drvenim basamacima i na vratima. Čuše se promuhli grubi glasovi.

Oni požuriše do izlaza iz sela, zatim sva sporije, umomi, u sve većim okukama, počeše da se uspinju k šumovitoj visoravni iznađ moračkih naselja. Nije im se žurilo više, ništa dobro nije ih očekivalo tamo — na beskrajnoj hladnoj i bijeloj prostirci, koju im niko ne može oteti ni uskratiti.

Oko ponoći stigoše i izabraše osrednje, ničim neupadljivo mješto u čestaru među listosjecima i od suvih brastovih lisnika upališe istovremeno četiri lomače jednu do druge. Prinosili su nove naramlke drva i grijali se nad njima gledajući kako se rastapa snijeg i ognjište propada u dubinu. Najzad se ukaza crna raskvašena zemlja prekrivena mokrim ugljevljem i pištavim ugarcima., Ostaviše samo jednu vatru nasred crnog »prokopnjeloge kruga i oko nje posijedaše po »ljiljcima« suvog lista izvučenim iz stogova. Mijat se približi vatri i poče da trlja ·dlanovima oboljela koljena. Radovići se pribiše oko njega 8 obje strane, da mu bude toplije. Dragoje zaspa glavom naslonjen na Mijatovo rame; Ćetko je 6 vrenfena na vrijeme ustajao da prinese lisnike i potstakne plamen.

Tako ih'zateče zora, mulna i rasplinuta, sve sivlja i hladnija ka krajevima vidika izgubljenim u daljini. Pod njima ?ija izdužena i nepravilna moračka pukotina ispunjena pritajenim hajkama. Iznad bijelih beđema Ocke i griva Troglave i visoko preko kupastog zvonika Ostrivice, štrči #ćom kao kula od oblaka, Desno od njega pruža se zbrkan miz ružnih pustinjskih dolina, k Prekobrđu i Nožici i neznanim klamcima gdje se dijele crnomorske i jadranske vode. Sve je zamrznuto i nepomično u fi :ni, čak i svjetlost i trajanje, nad tim zanstavljenim talasanjem, |

»Nekalko slično mora da je izgledao svijet u leđeno doba«, reče Ćetko, i crn, čađav, nakostrešen, ispruži prst prema Komu. »Ničex, živog ni da proleti, ni da se viđi ili čuje — samo visovi i ćafe, kao zavijbni, zamrzli božji il đavolji savardaci... Šta je onda čovjek među tim. tolikim suruljajama?

. rezultate u

knjizi poku- ·

BROJ 13

(VAT PLAGIJATA

Povodom slučaja profesora Leonova

ghvatiti relativno siromaštvo društvene misli u Ovoj zemlji u. periodu po. sle Oktobarske revolucije. Radi zapravo O ovome. — Razvitak proiz vodnih snaga U eposi nastupanja kapitalističkih odnosa u Rusiji, a Uporedo i pre toga — prodiranje napređnih ideja sa Zapada u OVOJ tada Veomn zaostaloj zemlji, sve je to — krajem XVIII i u XIX veku dovelo do snažnog razvitka i filozofije i umetnosti, dovelo je do novih otkrića Sko- : ro u Svim naučnim disciplinama, Međutim, u ovom razdoblju od preko iri decenija (koje dođuše nije veliko ali ipak dovoljno đa pokaže znatnije tom pravcu), društveni ži« aBSR-u i, pored relativno Velikog napretka u razvitku ekonohike, još nije izbacio na površinu takve mislioce i umove kakav je bio recimo pBjelinski u literarnoj kritici, Pleha= nov \ teoriji, Tolstoj u Ionjiževnosti, itđ, Ne samo io — tamo se sada Jadikuje i grdi na BVĆ strane Što još nisu proučena izvesna pitanja od bilne važnosti za razvitak teorije — posle još nije napisnna Istorija filozofije, nije izdat udžbenik iz đijalektičkog i istoriskog materijali-

zma, nije napravljen nikakav napredal u proučavahju. problema oSnOvnih pokretačkih Snaga u Bocijalizmu ita, itđ. Svakako đa se tu ne rađi o subjektivnoj nesposobnosti ljudi već o nagilnon ukalupljivanju teoretske i naučne misli, o pokušajima da se ona DotDuno upregne u kola birokratskom aparata, koji u revidiranju marksističke teorije, u ubijanju njenog revoluclonarnog jezgra, viđi jednu od garancija daljeg padržava= nja 85VOB povlašćenog položaja u odnosu nd rađne mase. Ne može biti ni-

vot u

kaleve sumje u to, da bi rezultati na

polju teorije i nauke u SSSR-u bili sasvim drukčiji, kađa bi čovekova misao tamo bila oslobođena surovih stega, hađa bi reči o socijalističkoj demokratiji, koje se toliko ponaVljaju, prestale biti fraze u najobičnijem smislu te reči i kada bi dobile · Bvoj Bađržaj u praktičnom životu lju= đi. :

Vratimo se profesoru T.eonovu, n Je prikovan za Btub sramote. Međutim njegov slučaj ne samo što ne može biti potvrđa nastojanjima koje Vvrši i »Wealtura i Žizn«, koja se truđi dn dokaže kako se u njegovom slučaju rađi o metođamn nepoznatim i tuđim teoretskim radnicima u SSSR-u, već naprotiv — na ovom Be primeru vidi đo hakvih se 8ve clkscennih pojava ta= mo dolazi kako u oblasti teorije, tajo isto 1 u svim oblicima nadgradnje. Žigosnanje Leonova, svakako bi bilo sračunato i nn to da izazove ufisnk DOstojanja konstruktivnih stremljetja i unutrašnje čistote savremene teori= je i prakse u SSSR-u. Međutim, Dla= gijati u teoretskim rađovima, literarna kleptomanija nnjširih razmera u književnosti, ubogo stanje u svim umetničkim sektorima, a što je najva“ žnije društveni faktori koji su vslovili tu situaciju (likviđacija osnovnih tekovina revolucije i zavođenje siste= ma birokratskog despotizma) sve BU te činjenice tako očigledne, đa razgolićuju pokušaje koji idu za tim đa na veštački način sakriju stvarnoBt, da se njena inače Biva suština, nama

la ružičastim bojama, Tlija TOPALOBSKI

Sitno stvorenjce s jakom maštom i koje je uobrazilo da je za tih dvadese= tak hiljada godina izvršilo veliki napređak. Volio bih da viđim neki stvaTan dokaz toga nmarretka, namijenjem. živobu, a ne — samo sprave za ubijanje...« f

»A Ja bih volio đa vidim u kome 1 yyž PosTNe a savardaka mrzne đa-

l hkić, onako sam... I je izvjđa Uroš Novičić, ako i njega lie BIO“ falo ovo čudo; i gdje je Mijajlo Jam ković zaklonio glavu, onaj božji zvi• jerac, što se, vala, neće pustiti bez zamjene?.. Gadno srmo se nekako prosuli«, zamišljeno nastavi Mijat »l0 Rkađ se sastanemo — biće nas izgleđa mmogo n.ananje«.

Dragoje se probudi, zahvati šal snijega i mjime protbrlja podbule oči i potamnjele koščate ruke. ;

»Kako su vam ispucala usta«, reče, »Poružnjeli ste za jednu moć«.

»Šta bi tek rekao o svom licu, kađ bi ga mogao vidjeti?« odgovori Ćetlco,

»Zmam, sigurno ličim na čergaša..« bez čerge«. |

Negdje nisko, u đubokoj dolini pod njima, muklo zapucaše puške. Dan se stušti, kao da je uplašeno svitanje stuknulo unazad. Vjetar zašušta u čestaru rasipajući hladan i pust miris sjevernih pustinja. Siva zavjesa me98 prekri visoravan i kao oblak, svaljen na zemlju, rašir | Prekobrđu. i b-Bo EHO

; % |

Popodne iz vijavice izroniše tova djeca noseći hranu 1 PoopiVa Uveče donesočše sjekiru, bocu rakije. i pribor za brijanje bez koga se Mijat" nije mogao zamisliti. Bio je navikag da pazi na svoj izgled i još uvijek je živjelo u njemu sjećanje na bolja vremena. ı . »Kućimo se«, reč Dragoje Radović, »Jošs malo, pa ćemo i goste doček vali«, |

»Ja ih nijesam željan«, reče Ćetko i zabi flašu u snijeg iza sebe. »Predložio bih im da pričekaju do proljeća. Kad ozeleni šuma i zamiriše zdravac, ' othda nek navale«.

Ali gosti navališe već sjutradan: Mijatovi.susjedi, seljaci iz Bara, došli. u list i u drva 1 željni. da ga vide. Neki su već znali da je tu, pa Su i nešto hrane ponijeli sobom, M.vaseći usne i brkove rakijom, a ipak štedeći tu vatrenu tečnost za one kojima je potrebnija, nazdravljali su »domaćinu i 'ulu=