Književne novine

'ačevo. je jedno od bogatijih sela Skoplja i ima čuvenu zadrugu, —,Dut što vođi od Skoplja do

e dovoljno nakuditi. To kao da i nego nešto privremeno i , zakaljano i razlokano, pru· pored ograda i živica, sadljivo i basto, Tužno i ljepljivo, razma-

adi koji vješto dđobuju petama eke životinjske trbuhe — ne ide tetura, s mukom izvlači noge, lizi i prska blatom do u grane neog drveća unaokolo. a nije toga — kraj bi bio vrlo liPitoma varđarska ravnica, mirna, posljednjih ogranaka planine -itke, s jasikama drhtavim u suncu. daljini se slute rasuti dimnjaci i neke fabrike što jesu ili će tek biti egdje ciglana, negdje oksigen-indđutrija sa šapama u ftravnom polju. A 3 don je već bila učinila svoje onog | Gana kad sam tamo prošao. Pod voćama, u krugovima, kao gomile plo| dova — zlaino lišće. Tako ono pada Bamo u blagu jesem, kad nema nigdje _ vjetrića da list zanese dalje od stabla. _ List se tađa otkida mirno, po starom . zakonu zrelosti, zahvaljujući grani ko___ja ga je držala, a ostaje pod njom _ da vrati suncu i majci zemlji ono što _ ___je njihovo. . | ___Na Markovoj Rijeci put se prekiđa. Mosta nema, ako ga u međuvremenu nijesu napravili. Oko rijeke još se vide tragovi njene prošlogođišnje poplave, i ovce kako pasu. Sađ je vođa splasnula — može se pregaziti ako čovjek skine obuću, a može ako je i ne skine, I ništa ne gube oni što obuveni pregaze — obuća se samo opere ođ onog blata,

Tako se ulazi u selo, đosta veliko, prilično zbijeno, koje je još početkom ovog vijeka bilo čifčijsko i u razmaku od pedeset gođina prešlo dugi razvoj od feudđalizma do socijalističke zadruge, Od svega što je prošlo vidi se pomalo po ovim tamnim plotovima.

Ulazeći u zgradu zadružne uprave, putnik koji je i ranije posjećivao takve zgrade, već unaprijed: ima predosjećanje da će unutra naići na one Rkancelarijske optimiste i veseljake što su u stanju da za tren oka navaljaju masu zlatnih brda svud naokolo i da, govoreći o perspektivama, iz suve drenovine istjeraju međ i mlijeko. Ovdje u Dračevu ne bi tako. Potpretsjednik zadruge (pretsjednik je poslom otišao u Skoplje), omalen čovjek u zgužvanom starom odijelu i novim crnim cipelama, koje lupaju kao rekrutske, pokaza se suviše skup na riječima.

__Jedya od.njega iscijedih nešto o istoriji zadruge.

Osnovana je 1947 gođine, 13 jula, Ba svega 14 porodica, Od ješeni 1949 zadruga broji 280 domaćinstava, a samo 14 ostalo je »privatista«. Sad bi i neki od tih privatista htjeli da uđu, ali im ne da inat i strah da će im se neko potsmjebnuti što su zakasnili,..

Tu potpretsjednik zaćuta kao da ji rekao sve što se može reći, Otada,

_ naš razgovor, prekidan nervoznom lupom novih i vjerovatno tijesnih cipela, tekao je samo u pitanjima i odgovorima, dugim pitanjima i kratkim odgovorima, evo ovako:

»Šta ste napravili od zadružnih zgrada, novih, kojih prije nije bilo?«

»Motorni mlin«, reče on i zaćuta.

. »Zar samo to? To je malo, čini mi se, prema onom što su drugi podigli.«

»Jesmo još i ovčarnik«, dodđdađe on kao da se cjenka,

Kao topac za slamku, uhvatih se za

riječi što se završavaju na »arnik« i, vadeći kao kliještima, doznadoh da su napravili i svinjarnik za tačno devedeset svinja, velikih, i živinarnik za ne znam koliko pernatih stanovnika, i dvije štale za volove — jer imaju 140 volovskih zaprega... Zatim stvar

i|- NA

i. Pre podne, | štaba u Brezovom Dolu, 8 trojicom drugova koje

KEI—C—

što vodi za Hisan, na

| nelo se među stražom, | Ako! Da hoće! .,. —

| mu se odvalio đon. dodao je,

|| vio nije.

LLO Jel | ske

a takav je da ga čovjek ne

— —_-------I — –___ ____ _______

opet zape, bez nade da će se pokre-nuti. Okrećući še svud naokolo i tražeći šta još da upitam, rekoh:

»Možda ste i neku česmu napravili, za vodu?..,.«

»Jesmo — česme« popravi me on.

Bi mi milo što je ipak progovorio.

„»A vodovod jeste li i prije imali?«

»Nijesmo ga imali!«

»Znači li to da ga ni sad nemate?«

»Imamo, kako da ne. Napravili smo — hiljadu i dvjesta metara dužine.a

»Čovječe, pa što ne kažeš? Vidiš ds jedva čekam šta bih zapisao.«

»A ti pitaj!• mirno reče on i spremi se da odgovara kao na saslušanju ili ispitu,

Vidjeh da se tako ne može, te izađosmo na vazduh, Tamo se pokaza da su napravili i »navesu« (smještaj za kola) dugu sedamdeset mefara i žitni magacin za dvadeset vagona i koš za kukuruz, da su kupili traktor i kamion i dobili vozače koji su u vojsci naučili zanat. Radni dan im je 1948 bio 1223 dinara, 1949 — 130, 1950 —,113. 1951 — preko 200, Samo za crni luk uzeće dvadeset miliona dinara. Preko dvadeset zadrugara prave nove kuće... Od bijelog luka očekuju da će dobiti dvanaest miliona dinara, od bostana i paprika dobili su pet miliona i nekoliko stotina hiljada, od paradajza i kupusa blizu pet miliona...

Umori me njegova milionska računica, Da je put od Skoplja duži te cifre bi sigurno bile znatno manje; kad se put napravi, a i tome će doći red, milioni će narasti i biće više novih kuća da se zida i ziđaće se boljim materijalom, ljepše i trajnije,

Ravno polje pružilo se u daljinu, nedogledno, s blavičastim pramenom isparenja iznađ blata zaraslog trskom, Slute se Kaflanovska Brda, fantastična i lijepa čak i zimi, s brazgotina'ma i slikovitim urvinama. Kaflanovo je egzotično selo s trščanim ogradama i kućercima kao iz bajke; ime mu je došlo od turske riječi »katlan« — figar, ali s tigrovima nema nikakve veze, sem ako sijera brda iza njega nijesu nekog potsjetila na tigrovinu. Iza tih brđa ima pustih visoravni iznad kojih lete samo orlovi i avioni, a oko zaraslih rovova napuštenog rudnika, u

ye Ok via

Ljubo Belogaski: MAVROVO

potocima, izviru kisele vođe — za čo= bane i za zečeve, jer niko drugi ne dolazi na te česme.

Mutna i sedefasta teče Pčinja dolinom koju još niko nije naslikao, pored vrba. Jedna kuća usamljena, neke njive, nečija stoka, Tišina. Razvaljena vodenica. Zatim rijeka ulazi u klisuru, pored Banje gdje stare ogromne vaze s crvenim trbusima svjedoče o rimskim vremenima i gozbama. Gore na brdu modre se i isparavaju topli sumporni izvori pod svjetlucavom pjenom. Most u klisuri minirali su Nijemci pri otstupanju, bez vojničke potrebe, prosto iz pakosti.

Penjanje na Katlanovska Brda opet je jedna prijatna promjena pejzaža i osvjetijenja i boje. Kraj puta je Hajdučka Česma, jedna od mnogih hajdučkih česama u Makedoniji, a onda spomenik partizanima što su ih Bua gari ubili — jednoj grupi boraca, jednoj od mnogih. To je jedno čudo kako te Bugare i one Mađare uvijek neko gura da nam ubijaju liude: nekad Carigrad, nekad Beč, nekad Berlin, sad — Moskva... TI uvijek pronađu nešto u ime čega je tobože opravdano mučki, nožem u leđa uđa-

OP ui) (}ty,

aa

KRJIŽEVNEINOVINE

MAKEDONSKI SUSRE

riti onog koji ti je od Velbuždđa do Hitlera oprostio milion zločina i bezbroj zloba...

Ono što se s brda, pri spuštanju, vidi pred očima — opet je jedna ljepota makedonske zemlje. Polja žutog okera a na njima čudna ornamentika fantastičnih linija i kula s tajnim i neshvatljivim smislom. Neke rijeke, kojih više nema, probile su tu čudna korita i ostavile slikovite obale — za gledanje, za čuđenje. Sve to ostane na lijevoj strani, a put se spusti u predio vinograda i usamljenih lijepih vila koje su pripadale bogatašima, zakačene nacionalizacijom. Zatim se, kroz suton, nasluti šum Vardara i šum grada.

Titov Veles, kad se iz noći stigne u njega ,daje čudan ufisak. Preko Vardara svjetlucaju prozori Prcoreka, Čokaline Česme, Dervena, što se penje uz urvinu potoka, sve tamo do Četkušove Česme i Crne Džamije. Dvorovi, kod. mosta, s platanima i svijetlom, muzikom i saobraćajem, nagovijeste oveći grad. Gore k Vršniku — Buzana, Kojnik i Megdan propinju se kao američki oblakoder sa stotinu spratova i hiljadama pro-

agvvepeopynso 99909 P9P Pepo |P PBe eee prevvpgsgv ego.

Šana Lukić: MOTIV SA JADRANA

evevesoepeevepeveeeBB BB]? IIIOIIIIIIOIIIIITIIITI

vevsoosneveoooeeoeeovve eee 9 eee ePe ep epe eee 99 9999eeeoı? 99 PE

|__Fo=

LM LE

zora. Građ pjesnika Žiznifova i Džinota i Koste Racina, grad Vasila, Glavinova — prvog makedonskog socijaliste. a

Danju je Veles drukčiji: male kuće bez svjetla i vazduha, jedna iznad druge poređane da uhvate bar nešto sunca, oko strmih uskih uličica koje samo kiše ispiraju. Nekako se po tim kućama vidi, i po tužnim prozorima, da je tu bijeda vjekovala i da se hljeba i rada željelo. Tu negdje, među tim kućama, borio se Bogdan Karakostov, stolar, komunista, bolestan, opkoljen u kući, dok je poginuo. Tu če Mirčev i radnik iz kamenoloma Blagoje Strašov, ubijen sjekirom od Bugara. Kroz te ulice i kroz kapidžike bježalo se od bugarskih racija kao od kuge.

Ima još jedan Veles — on se širi prema futbalskom igralištu, tamo gdje su Bugari mitraljirali masu jedne nedjelje kad je bila utakmica, Tamo su sad planirane nove stanbene zgrade za Egejce i podignute su nove fa-

· brike., Tvornica metalnih proizvoda

nosi ime braće Košulčevih (bila su tri brata, svi su u borbi poginuli) za devet mjeseci proizvela je 17.369 kreveta, a osim toga proizvodi dječje krevete, dječja kolica itd. U blizini stoji fabrika talka, čije su nove ma-– šine stavljene u pogon 1949, a već 1950 Ispunila je petogodišnji plan: proizvodi talk u prahu — za medicinske i kosmetičke preparate, gumenu i hemijsku industriju — zatim zemljanu boju oker, prašak za čišćenje metalnih površina i mleveni feldspat za porculan i keramiku.

Naokolo su ciglane i lokalno preduzeće »Trajčo Kapčev«, a malo dalje fabrika zejtina s novim mašinama i povećanim kapacitetom. U daljini se sluti neka velika bolnička i neke druge nove zgrade, a brijegom iznad puta nizaće se dvjesta novih stanbenih zgrada po regulacionom planu.

Za brdom, iza veleškog vidika, tutnje peći fabrike kreča čija, roba stiže za novogradnje Štipa, Bitolja, Đevđelije, Tetova, Krive Palanke, Pančeva i Zrenjanina. Dolje kraj Topolke, čije su obale rumene od jeseni, na bivšem čifluku davno zaboravljenog bega. diže se džinovski krov nad površinom od 43,500 prostornih metara — buduća fabrika porculana sa tri industrijska kolosjeka, Biće gotova krajem ove godine, a neka odjeljenja počeće da rade i prije. Podignuta je čitava šuma ocementnih stubova: kola idu kroz tu šumu, čuju se a ne vide se — toliko je gusta.

Malo dalje diže se svilarski kombinat. čija odmotačnica (»filanda«) sma svojih 120 »lavora« radi već odavno punim kapacitetom. Dograđuje”"se končara, kopaju se temelji za šappredionicu... Tu gdje sad stoji žuti bagrem — stajaće dimnjak visok sedamdese} metara i dva parna kotla blizanca...

•Umoran, uvjeren da nije vidio ni stoti dio od onog što se vidi u toj stvaralačkoj simfoniji, čovjek jedva napušta te ogromne košnice rada odlazeći u puste predjele i sive talasaste strmovite prostore uz Topolku. Put se penje i spušta iz doline u dolinu,

· dok se u vidiku rumeni Babuna, ve-

lika i blaga, u čijim šumama su se sklanjali odđasvud gonjeni Manijevi vjernici sa svojom čudnom mješavinom orfičkih mitova o grešnom fijelu. Ova rječica što teče iz planine, s crnom naprašenom vodom, ljeti je puna vodenih kornjača za koje se priča da su zlobne i otrovne, a u pećinskim virovima žive neke ružne crne ribe. Pored silosa i bivola, kroz Prilep i Pelagoniju, stiže se do južnog kraja ravnice pod peristerskim ograncima. Tu je, kako navodi Dimica — Pilip Makedonski, pobijedivši Ilire i da bi osigurao „Pelagoniju i Linkestiju, osnovao grad Herakleju u slavu svoga pretka Herakla. Sad je od tog PFili-

\

Tr o OM

— — – – –__—- — __ -----—-O— CGC-- _-- —_——

Tada ostalo samo nešto starog Romana i jedan mozaik za zabavu OSa lj, kasnije za

ovenski Bitolj, koji je za PI ao th Herakleju (jednu od trideset njih) — bio je poznat 'po trgovini i turskim kasarnama, po mješavini stanovništva, razvratu i nečistoći na koju se žale mnogi putopisc!. Godine 1492 pokušao je jedan derviš u Bitolju da ubije Bajazita — »zbog ove drskosti« derviš je zaklan na jednom ćd bitoljskim mostova. |

U drugoj polovini prošlog vijeka / došao je u Bitolj egzarhistički vladika Natanajl. Bugarin Eničarov piše da je vladiku pozdravio »častoljubivi Dimitar Robev, koji si je laskao da je on glavar Pelagoniske eparhije« Evo kako to KEničarov dalje opisuje: »On (tj. Robev) se pomuči da se izrazi, no kako još nije mogao da se izražava na pismenom | bugarskom jeziku, on smunđa nešto i dedo Natanail ga prekrati...&;.. Još 1947 godine Bitolj mi se učinio haotičan, ružan i čađav, nekako kao bankrotirani trgovac u starom progorelom levantinskom kaftanu. Sad je mnogo ljepši, i — što je interesantno

"— toj ljepoti nije doprinijelo zidanje

| — — —_—-- — _— S e_—_----—-—--

novih koliko rušenje starih zgrada. Otvorena su dva gradska trga i saobraćajnice, nešto popravljeni kojovi na Dragoru i — grad već izgleda skoro normalan, .

Pored Dragora i pored rasadnika pođoh prema Dihovu, selu čuvenom po zadruzi koja se takmiči s najboljima u Makedoniji. Put je daleko ljepši od onog dračevskog, predeo zanimljiv, sve u redu, ali — pretsjednika ne nađoh u zadruzi, a kad pretsjednika ne nađeš — onđa su ti sva muke uzaludne, Ključevi saznanja kod njega su, Pri povratku, srećom, nađoh pretsjednika na ulazu u Bitolj i dogovorismo se da ga sjufrađan posjetim u zadruzi.

Ostalo mi je još priličn, vremena

„da posjelim stari Bezistan, očišćen i

uljepšan staklenim površinama. Onda se nagledah raznih džamija, vidjeh novu ciglanu, pa livnicu, pa termocentralu sa stanbenim „zgradama, zgradu za fermentaciju duvana ,novu kožaru u izgradnji, parnu pekaru, zoološki vrt, pozorišnu zgrađu, muzej, biblioteku, novi hotel, izložbu minerala. bioskop, tri čevapčinice, sportski stadion itd...,

Ujutru opet pođoh istim putem za Dihovo. Put lijep, priroda u jesenjim bojama žutim i rumenim — ali pretsjednika opet ne nađoh u zadruzi. Pošao je u lov — rekoše mi; vratiće se — tješili su me, da ne izgubim nadu Znao'sam' iz iskustva da će se vratiti — lovci se uvijek vraćđju, ako ne radi drugog, a ono bar da pokažu ono što su ulovili. Ipak pođoh da ga potražim, po putu posutom orahovim lišćem, pored potoka što žamori. U vinogradu zatekoh berbu, sličnu onoj što ju je Bora Stanković opisao: kosirčad, kotarice i oni što u korpama prenose grožđe i tovare ga na maga– rad. Usput mi rekoše da su napravili trideset stanbenih zgrada i šest štala i neke valjaonice i da jmaju još nešto u projektu, ;

Onda se vratih do zadruge — opet kao i prije — uzalud. Pođoh uz Ssa-– punčicu, poredđ Nižopolja i kopača krompira, kroz zamagljene žutaAi crVene peristerske ogranke,. T:=b su livade, ovce i ogromni stogovi sijena, zatim pustare obrasle u paprat, zatim bukovina prošarana brezama... Najzad, u divljini i pustoši, brana na Sapunčici i kuća za čuvara brane nešto nevjerovatno i lijepo kao usamljeni zamak iz priče,

Popodne se vratih s puno neizrečnih lirskih „raspoloženje, a preksjednika ipak ne zatekoh. Onda pođoh bez nađe da ću ga ikad više videti, i bez. čaljenja., s

ga EE

Erih KOŠ

dok smo bili na straži, stigli su iz

omandir čete ogao poznati. Po| .a ka utvrđenja duž ad S su malo obraćali - | pažn je i u razgovoru spustili se prečeem u ZOečavi. || __— Spremaju nešto ... biće večeras borbe! — pro-

„NAPAD

| GLOGOVINE

komesar i k · smatrali kroz dogl etan Sr ali su kroz dogled talijans · druma

rekao je Čeranić, koji je ležao u zaklonu do mene, i pokazao cipelu s koje Nabaviću bar druge!

| Predveče je zaista, sav zadihan, Brezovog Dola i poručio nam da od položaje i siđemo do štaba, ali oprezno, đa Talijani ništa ne primete. Bio je već pao prvi mrak, Crkvice || mu 6e jedva i nazirale, i nije nam bilo teško izvršiti | naređenje, Vod je krenuo — na položaju nikog osta-

'Kod štaba smo odmah mogli poznati da se nešto ema, Pred kućom su gorele vatre pod dva velikt na — Botovila se večera celoj četi. S Kabla se opdoljanski vod, stigle su desetine s Orjena, e i okupila se štabska straža; moglo

stigao kurir iz mah napustimo

je u svemu biti oko pedeset boraca. Svi su posedali u svom' krugu. Nag su smestili uz Orjensku desetinu. Tu su nam svima podelili večeru — Rkačamaka i parče hleba u ruku, Iz štaba su izišli komandir i komesar, drugovi koje smo jutros videli, i još trojica ili četvorica, u pomrčini ih je teško bilo razaznati, Vatre su pod kazanima pogašene, nastala je odjednom tama. Samo je na prozore i otvorena vrata kuće, na kojim se skupila čeljad, — deca u košuliama i žene — izbijala crvenkasta svetlost s ognjišta. Pala je komanda. Poređali smo se u jednu vrstu. Naš vod negde na kraju kolone. Drugovi iz štaba podelili su se, većina je pošla na čelo, komesar s dvo-

jicom na začelje. — Ko ima ranac ili torbicu nek ih ovde ostavi!,.. — savetovali su nam, — Aha! — rekao je neko iza mojih leđa,

Sručili smo se niz strminu pod Brezovim Dolom, puteljkom između stena i gustih hrastovih kukrika, čas gubeći, čas sustižući jedni druge. Kamenje se otiskivalo pod nogama, poneko bi se okliznuo, spotakao i tiho opsovao. Zveknula bi o kamen puška. Kad bi se kolona rastegla svak je jurio, klizao se, razgrtao grane, čuvajući se da ga neka ne ošine po licu. Kad bi se opet zbila svi bi dahtali zasopljeni trkom.

— Priključi! Požuri! Drži vezu! — prenosilo se duž kolone.

Na nebu su se javljale zvezde, Sa talijanskih položaja na Crkvicama polefali su ka njima meci, ostavljajući za sobom svetao frag;: to su straže, negde daleko, razgonile strah i pucnjevi su se jedva i čuli. Počelo je da nam biva toplo pod šinjelima — nastupio

· Je mart i snega je bilo još samo po senovitim, zak!o-

njenim .mestima. !

Nisam znao ko ide preda mnom; pozađi, na mahove, kad bi se kolona zbila, čuo bih gde neko dubokim glasom objašnjava kud prolazimo: ~

— Sada ćemo na džadu! \

— Prošli smo Šćepov Do! Nećemo znači u Uni-

jerinut ... mogli bi napasti Cerovik. ! . —~ Na dmmu za Risan? .,. Koliko ima tamo vojske? . i

— Ne znam ..: biće bataljon alpinaca ,.. dobro su se utvrdili!

Dok smo prolazili kroz Zvečavu, porušenu i popaljenu, zalajali su psi koji ne mogu da se odvoje od pustop sela, Kraj nas je žurno protrčao komesar. Kroz kolonu se pronelo »Gasi cigarete!« i »Tišinal« — iako

igi bi OG A a a Oi O iguana n e une e u n

'

niko govorio nije. Talijani su bili levo, ali podalje, — uzbuđivalo nas je što smo tako tiho išli kroz noć, ne znajući kuda. Od toga se i meni uznemirio dah,

Napred se čuo razgovor. Kad sam prolazio poznao sam komesara; govorio je s nekim ljudima koji su sedeli na niskoj kamenoj ogradi. .

— Desetina s Ubala! — čuo ram gde vele iza mene,

p — Biće gužve, dok isu i njih povukli! — pomislio sam. E

·'Kolona je opet zastala, sabila se. Ugleđao sam neku svetlost i tek zatim poznao da su to vrata kuće u koju smo ulazili,

Prostoriju su osvetljavale đve petrolejske lampe. Prozori su bili zatvoreni, kapci zaklopljeni da se svetlost ne bi videla napolju. Soba je bila poveća, golih zidova, nalik na školsku.

Razmeštali smo se kako smo ulazili — po podu, klupama i tronošcima, Petrolejke su se dimile, svetlost je bila slaba; jedva sam razaznavao lica. Poznao sam neke Krivošijane iz Jelovdoljanskog voda. Posedali su na pod, ispred klupa, i puške položili na kolena. Pozadi njih smestili se Bokelji: ribari i radnici iz arsenala. Oko mene drugovi iz vođa: dva Ilića iz Gornjih Krivošija, Stijepović, bivši podnarednik, dva Cvetkovića. ribari iz Bijele, i mali Čeranić brodski mašinist. Na podu, do mojih nogu, Marko, kuvar, za koga se znalo đa ne voli borbe. Spazio sam još neke, ali ih se posle nisam mogao setiti. Toliko su nam svima pogledi bili upravljeni napred. |

Tamo su za podđužim stolom sedeli komesar odreda, koga u prvi mah nisam ni poznao jer je pustio brkove, komandant odreda, sav izukrštan remenicima komandir i komesar čete i ona tri druga koje sam jutros video. Oni mora da su iz neke više komande.

— To je, znači, nekakav zbor? — pitao je Marko, kuvar, i odahnuo.

— Vidjećeš kakav! — rekao je jeđan od Ilića, Pokrupniji, dok, je cio štab na okupu.

Komesar odreda, mršav i žut, počeo je da govori. Pre dva meseca, rekao je, uspeli su Talijani đa se probiju ka opkoljenim Crkvicama. Po glavicama uokolo podigli su manja utvrđenja, sađ se slobodno kreću drumom, a kad sasvim okopni produžiće za Grahovo ako na vreme ne budu sprečeni. Plan je da se napadnu Glogovine i zapleni hrana i municija: tako će se prešeći lanac utvrđenja, Talijani će morati da napuste,

z—O dd Sc—>c—zc>—c<ZzŽZ-—Xž. RR ILI C<C<Cc&NII-- — i i-IARCRSCcCCTBIIRr—= severnija i leva strana druma biće opet pod našom vatrom. : Komesar je zadržao na nama pogled, kao đa očekuje odgovor, ali mi smo ćutali. Pogledao je onda drugove za stolom, koji su, uostalom, znali plan, i oni su klimnuli glavom, j

Bio sam na Glogovinama. Do pola su obrasle šumom, vezane uzanim prevojem za zvečansku visoravan i nadnete nad samim drumom. „Greben imad Risna i Cerovik najbliža su talijanska utvrđenja: položaji na drugoj strani doline manje su opasni.

— Napašćemo ih noćas — kazao je komesar treba sve završiti prije zore. Glavicu brani više od stotinu vojnika. Dobro su naoružani, lakim i teškim mitraljezima — napad mora biti iznenađan! +

Zaćulao je. Uzeo je da govori komandant — njega | sam slabo poznavao; kao i ja bio je izvanjac 1) od | skora u odredu. ! peh

— Spustićemo se do prevoja — rekao je; govorio je mirno i ravnomemo kao da čita. — Tu će se izdvo” jiti vod sa bombama, opkoliti glavicu i poći naviše. Na steni iznad prevoja smestiće se trojka. s mitraljezom. Kad vod počne da podilazi trojka će“otvoriti vatru, Talijani će odgovoriti i od buke neće čuti kako naši napreduju kroz šiprag. Dve patrole postaviće zasede prema Ceroviku i Grebenti; treća će obići glavicu i zapasti pored đruma, da dočeka Talijane ako počnu da beže. Ostali će ići pozadi bombaša.

— Ko će u bombaše? — pitao je.

— Do sad su se javili sledeći — rekao je komesar i sa neke hartije počeo da čita imena — Rađulović, Kosić, Đurović... .

Pomenuo je sve što su seđeli za stolom; i onu trojicu koju nisam poznavao, izgleda, jer su potvrdili glavama, 116

— Ko se još javlja?

Počeli su da dižu ruke sa raznih krajeva sobe. Komanđant je zapisivao imena, Pored mćne javi se jedan od Ilića, zatim i Stijepović. Marko, kuvar, zgrčio se na podu i gledao u svoje noge, Onda sam i ja podigao ruku.

Komanđant je zapisao.

.Javili su se još neki, pa su i njih zapisali. Za stolom su se nešto sašaptavali, a nama se sad čipilo da već dugo sedimo i da bi odmah trebalo_krenuti ako ne mislimo da nas iznenađi zora,

n——zoOzmKe6G6C_C. GIGIIDKqiCCKttKKKII . [ ——_ıI6WEJIHNRI>“