Književne novine

BBRANA 8

L_\ » i | : F

ye 5 : < | WHWKKRASiA&A&4kKAWMaKWWoWVe ea ao aaa e ae oeoMpaeWae aaa aaa eee Ba Bada eee Bee 86404) [e00060Bae Baba 06 abe so eee eee eoBaBaep oba PM eee ae eee eoB eda RA paaa aaa eee aas aaa aaaoe eegee oboe eepabe e aneeeseeveve Pe oeeeeoeaaaeo eee aaneoeaseeeeeeeee9e6O

»BEZ MILOSTI«

uredan: eo :bić no human film

! Kao da nam je zamračena dvorana više nego ikad pomogla da se sa• svim prepustimo zbivanju koje gledamo: bili smo u pravom smislu sv“edoci potresne tragedije utkame u običnu priču o dvoje mlađih ljudi različite boje kože, ali istovetnih ljudskih cvaliteta. Pozornica tragedije — još jednom Italija. Mutna i nemirna njena svakidašnjica često prekidana sirenama policiskih kola, pucnjavom i divljačkim arlaukanjem džeza. 'U tom gorkom i surovom svetu zaia nema milosti, Ni prema kome.

Judi postaju zveri, U mraku i očajanju, u kome sve izgleda. izgubljeno, gube se vapaji onih koji žele da pobegnu iz imine u svetlo. Ljudi iz. dva različita i daleka sveta, bela žena i ornac koje je slučaj spojio tražili su samo mir i ništa više. I zato što taj mir nisu našli u životu, zato što su njihove nađe i stremljenja ostala u krvavim Kkrhotinama kamiona, zato je optužba umetnikova jača, opilužba koja se spontamo rađa u. svesti gledalaca kao rezultat umefnikovog nastojanja,

U ovom snažnom filmu tesno &se prepliću dva problema. Društveni ·1 rasni. I teško se može reći za kojj je od njih umetnik pokazao više razu. mevanja. Prisustvo američke vojske omogućilo je da se u društveni pro blem Italije uplete i postane njegov š&astavni deo i još jedan drugi, rasni problem. Time je umetniku proširena sfera nastojanja, ali i povećana odgovornost pred istinom. .

Nismo imali prilike da često vidimo crnce u filmu. Ili tačnije, nismo uopšte imali prilike da vidimo ovako prikazane crnce. Holivud se da se diskriminacija prema crncima nikađa nije mogao pohvaliti naporima ukloni. Onako kako su crnci za dugi niz godina tretirani u američkom običnom životu, tako su tretirani ako me i gore iu američkom filmu. I u književnosti i u filmu pravljeni su ustupci društvenom siclopu kome večno naglašavana inferiornmost · crnaca sasvim odgovara. Koncepcija o mentalnoj inferiornosti crnaca stvarana je godinama i postala je sastavni deo američkih filmova, a oni su kao glavni fumači fe žalosne koncepcije o crncima, širili i na druge zemlje i Rkontinemte, dok nismo najzad dobili standardizovanu pretstavu o nekom simpatično smešnom stvorenju koje se samo naziva — crnac, a ne liči ninašta poznato u prirodi, Tek pod pritiskom događaja iz rafa Holivud je počeo da menja fu svoju koncepciju o crmcima. Ali izuzev nekih primera sve je fo rađeno stidljivo i teška srca. I bez obzira Što su Dproblemi rata uzdrmali i Ameriku i što se tamo sve više javljaju ljudi koji nastoje da otklone tu sramotu, značajno je da je jedam evropski umetnik učinio dosađ: najsmeliji korak u izmnošenju ovog problema kroz filmsku 'umetnost i pokazao baš na ovom problemu da nije važno osigurati ljudima samo materijalnu · slobodu, već i onu koja je vrednija — duhovnu ag&lobodu.

„Latuada je, imajući glavne uloge jednog crnca, svojom duboko humanom koncepcijom toga lika pomogao suzbijanju mišljenja o mjegovoj nižoj vrednosti, a pritom nije ostao dužan ni onima koji bi želeli da dokažu suprotno. Čitava konceptija crnca Džerija prožeta je šnažnom simpatijom, On je prikazam kao prostosrdačam čovek, koji je u stanju da voli i pati isto. kao i svi ljudi. Dobrota, !:oja ide i do naivnosti, okreće se protiv njega samog i on postaje žrtva svojih „vrednosti u jednom svetu gde Bori pobeđuju. I nije slučajno što tvorci filma zapliću dramsku radnju baš oko takve jedne sudbine bludnice i crnca, Anđele i Džerija. Posrnula devojka koja je još uvek. dovoljno čista da se grozi sredine u koju je zapala i prezreni crnac žele da pobegnu iz prljavštine i kala koje ih okružuje. I kada Anđela pada kao žrtva svoje odanosti crnću om, dosledan samom sebi, svom. moralnom liku odlučuje da se nikad ne rastane s njom, I ta poslednja vožnja u smrt, to sve brže i brže promicanje druma pod točkovima „zahuktalog kamiona, uzbuđuje nas sve više i više, da bi maš potpuno potreslo u momentu kada poslednji put vidimo od bola zamaipljene Džerijeve oči. | Ali osim što ukazuje na nepravdu društvenih odnosa posleratne Italije, umelmik upire svoj kritički pogled i na drugu &tranu. On ga upire i na odnosa koji vladaju u redovima ame· ričke vojske. Grub i pofsmešljiv odmog belih vojnika .prema crnim žalosna je činjenica. Kao umetnik koji

kao mnosioca

DŽON KICMILER U GLAVNOJ “ULOZI U FILMU »BEZ MILOSTI«

Je: CON

po MJ

SCENA IZ FILMA

želi da „polpuno istinito obuhvati, problem Latuada nije mogao preći ni preko činjenice da amerikamci vTše snažan ulicaj na italijanski život. Zato i vidimo da su amerikanci svugde, da njihove Vlasti rešavaju iskrsle probleme dok se figure Italijana jedva naziaru iza belo obojenih šlemova američke vojne policije.

Stvhralački metod Latuade u ovom filmu ne može se nazvati sasvim realističkim, Otuda i prilično mračan i težak utisak koji se nameće gledaomemo {Tražio samo crne strane živocima. Izgleda kao da je reditelj nata i truli amibijent u koji će smestiti radnju filma, U svom umetničkom · postupku Latuada kao da se služio metodom koju je pre više od sedamdeset godina uveo u italijansku književnost Džovani Verga. I kao što je nekađa Verga, tako je danas Latuada izneo i obradio surovu stvarnost koja ga okružuje. Skoro sve elemente Verginog verističkog stila nalazimo u filmu »Bez milosti«. Tu je i neizbeŽni melodramski sukob na koje nailazimo skoro u svim delima Verge, uopšte u delima verističkog pravca, te tipično južnjačke, italijanske Va-. rijante naturalizma zapadne Evrope. Kao i Vergini tako i Latuadini junaci bivaju pobeđeni nakon uzaludnih pokušaja da savladaju nadmoćnu silu sudbine. To svesno prepuštanje onome što večito preti da se sruši na junake Verginih novela i što se obično i ruši na njih, to prepuštanje nepoznatoj nadmoćnoj sudbini nalazimo ı u poslednioj sekvenci filma kada se Džeri odriče borbe i beži u jedini .izlaz — u smrt, Ovako veristički shvaćena koncepcija odrazila se i na Latuadinom idejnom stavu i onemogućila mu je da svoja iskrena nastojanja da osudi uzročnike zla oformi do kraja. Kao i Verga on se kao umetnik izdvaja, zauzima stav isuviše »objektivan« i samo konstatuje činjenice, ne ukazujući na neki izlaz ili rešenje, I premđa je duboko proživljeno i humiano shvatanje ređitelja problematike koju obrađuje ne• prečišćen idejni stav reditelja pretstavlja slabost ovoga filma.

BesesbapooogegBeooe eegee eee BBB 668978 IIIITITIITID

/9 * – -

—

Sava Nikolić:

: sure, Pored nje — vrela zmija puta,

titra, posuta kamenim prahom.

bistričke zavirke.

sena bilo?

sokove za svoja listanja? Koliko

zelene? S

kad su oko tebe pucale stijene i gromade?

Ti si iz kamena usrknuo surovu snagu prkosnu. U tvojim žilama, u granama, zgrčenim za Otpor, ima

nečeg od čvrstine kamena-stanca,

Ispod {iebe su prolazile mnoge vojske tuđinske.

Halakale su ordije paša-pusštahija.

; ljene divizije. Ovim drumom vukle su se potučene kolone. Srljale povorke izbjeglica, podbijenih tabana.

Srdito ječi Bistrica u tijesnu koritu Rugovske Kli-

crnom. S jedne i druge strane dižu se gole litice. : Modre kao i nebo nad njima. Iznad rijeke teče, lomi : se i buja huka njena neprestana, Plavetna traka neba

_ Zarobljen je pogled ljudski. Grudi su u procijepu stijena, sićušne, krhke grudi. Tu se glasna riječ U. isprelamani urlik izvija, a uzdah šumno sklizne niz

S lijeva, ideš li uz rijeku, na uspravnoj litici drži se zeleno drvo. Kržljavi tvrdi jasen. Oko ne vidi pukotine u stijeni. A mora je biti, inače — zar bi ja-

Mali jasene! Usamljeno drvo, pusto! Kako si se održao na kršu, kvrgavi jasene? U šta si upib žile samohrane? Zar u kamen ljuti? Kako si otkrio na: puklinu uzanu da pronikneš u svijet i crpeš iz nje

tvoja, sahranjena u divljim grudima planine? I otkud ona tamo? Jasene, da li se sunce nadnese kadgod nad : klisuru da zaviri u dno njeno i pomiluje kose tvoje

Kako si prkosio olujama, kako te ne prelomiše, ne iščupaše bjesovi burni sa Čakora, sa razvođa vođa i raskrsnice vjetrova? Kako si se održao, jasene zeleni,

»BBZ MiLOS1i«

Druge mane filma odmose se najviše na nedostatke dramaturške prirode. Snimajući prema scenariju, u čijem je stvaranju i sam učestvovao, Latuada se kao režiser nije uspeo osloboditi nedostataka koji leže u njegovoj dramskoj konstrukciji, Dramaturški, scenario filma »Bez milosti« pati od konstruktivnosti čitave fabule i preterane „razvučenosti eksplikativnog dela filma. Čitav prvi deo filma sastoji se iz niza nedovoljno vešto „povezanih scena koje ometaju pravilan „ritam

filma, a koje se leče na taj način što se policija obavezno pojavljuje baš

u frenucima kad je ta pojava neophod na da bi se zaplet mogao dalje odvijati. Zar osim toga rije naivno zamišljeno da se reflektor u logoru pokvari baš kada je to potrebno bekstvu Džerija? A zar nije tačno da se dramatični razvoj radnje u drugom delu filma mogao odvijati samo zato, jer je kapetan broda u prolazu pored A,đele rekao Pjer Luiđiju mesto, vreme i količinu novca koju treba đa dobije?

Ali svi ovi nedostaci formalno zanatske prirode nisu opasno ugrozili osnovne vrednosti filma. Ono što uprkos svim pomenutim nedostacima čini ovaj film zaista zrelim umetničkim delom, ono što ga izdvaja i stavVlja čak iznad njemu srodnih filmova, jeste neobična humanost kojom je film obojen, humanost koja čini da ovaj film izlazi iz okvira svoje nacionalne pripadnosti. Prožeta humanim stavom i ftežnjama reditelja Latuade i ostalih autora ovog filma, tematika filma »Pez milosti« prelazi okvire jedne zemlje, ona se odnosi na sve ljude i na sve krajeve gde su ljudi zaboravili na ljudskost. Ova istina utisnuta duboko u fkivo filma neoboriva je i nagoni nas silovito da duboko primimo tragediju jumaka filma, da saosećamo sa njima i ne samo sa njima, već i sa ftragedijama koje se svakodnevno odigravaju među ljudima svih boja — ma gde se oni na-

lazili. Sava MRMAK

“7

ič i

KNIŽEVNE NOVINE =

Dor da 2:

ff ,

n uje

OTTO III

KNJIŽEVNO DELO KAO · INSPIRACIJA ZA FILM?

Danas se već sa priličnom sigurnošću može tvrđiti da se smernice filmske ume{inosti kreću u pravcu davanja sve više mesta pšihološkom ele-. mentu u filmu.

Sve više društveni i psihološki problem zanimaju filmske umetnike. Na platnu se ozbiljno i sve češće obrađuju fenomeni koji su doskora bili isključivo domen književnosti: unutarnji život čoveka, radost i bol, pitanja i sumnje, odnos prema sredini, prema aktuelnim „problemima. Teme psihološke prirođe veoma često postaju dramska okosnica filma i logično da se u još nesigurnim koracima na tom novom putu filmska umetnost obraća književnosti crpeći iz nje potrebnu osnovu. Otuda sve veća težnja za korišćenjem romana ili sličnih književnih vrsta koje u sebi sadrže potrebno psihološko jezgro i pojava niza filmskih adapticaja poznatih dela svetske književnosti, dosada neiskorišćenih. Američki film »Veliki grešnik« spada u red filmova koji su nastali kao rezultat traženja, proba na planu razvoja psihološkog filma. Ali u ovom &lučaju ne radi se o čistoj adaptaciji jednog literarnog dela (novele »Kockar« F. M. Dostojevskog), upravo ne radi se samo o adaptaciji, već, tačnije rečeno, o inspiraciji za temu »Kockara«. Autori filma svesni svoje veoma slobodne koncepcije ogradili su se već na samom početku filma izjavom da je »inspirisan „delom besmrtnog pisca koji je i sam bio kockar«. Čini nam se da fa ideja sadrži u 6ebi i nove veoma interesantne momente. Ne ići više uskim tragom literarnog izvora „ego se nadahmuti delom ili delima ,ličnošću kakvog umetnika ili čak čitavim opusom njegovog stvaralaštva i stvoriti novo i samostalno filmsko delo. Takav zahvat umetniku daje velike mogućnosti da ostvari duboko ličnu sliku teme koju obrađuje. Ali i tu, kao i u problemu filmske adaptacije, postoji i druga strana medalje. Nađahnuće umetnika mora služiti umetniku i onima kojima se on obraća a ne onima koji često stoje iza umetnika. A specijalno u Holivudu ima dosta takvih O tome se može govoriti i u vezi sa filmom koji je pred nama. Ne ulazeći u analizu literarnih vrednosti Dostojevskog, a posebno njegove novele »Kockar«, zadržimo se samo na momentu o karakterističnom za ličnost čuvenog pisca, na autobiografskom karakteru njegovog stvaralaštva, Duboko subjektivna obrada teme pretstavlja bilmu osobenost Dostojevskog kao pisca, Mračni likovi, jadme figure, duševne more i snaga bolesnih strasti, toliko često susretane u njegovim delima, samo su izraz onoga što je proživljavala piščeva nemlrna duša, Zbog tog dubuko ličnog življenja sa temom, sa materijom koju Qbrađuje, realizam Dostojevskoga ddbio je specijamo obeležje svojstveno samo njemu. Premda su neki kritičari skloni da mu to pripišu kao nedostatak, ta subjektivnost izlaganja samo je jedna karakteristika njegovog

realističkog izraza. Likove svo · jih romana i sveukupne književne de- *

latnosti on je stvarao na zaista realnim osnovama crpeći podatke o hjima iz života oko sebe ili unutar sa-

III III III LJ ..... po keve Bese eeteeveBePRBRE Bebe eee Bh eP

{Oe — | Ji:

(( 802

| Pr RAP)

17777 a AA O

~ bc

ILUSTRACIJA ZA JEDNU ČEHOV LJEVU PRIČU

ali. eaod aan OB aa o daa 7_3LJ e CO O. NLJJKL CJ) wW.ZLC- | Nape cene est Hrad aaa Šbiii

LL JASEN ŠA-LITITCE

s glavom u tunelu

plahovite krvi.

na straži.

je spavala klica

rušile se kamene

trovi i ljudi.

Valjale se oklop- Hyastao!

Umirali su ljudi s gutljajem vođe bistričke u grlu. Sa stijena opakih strijeljale su hajdučke oči ispod čalme rugovske. U pećinama, nedosežnim oku, gnjijezdili se orlovi, samotni gospodari visina. Dolje, pri rijeci, zaziđane su pećine — staništa isposnika., Oni su, o vodi i hljebu, na kamenu i u kamenu, tiho 6agorijevali. U dlanove hvatali kapavicu s pećinskog tavana i gvožđima okivali uđove, gaseći u sebi treptaje : «

Minulo je doba isposnika, A i si, jasene, ostao

Kakva je svrha tvog mučeničkog postojanja, bdijući nad ponorom? Kakva je ćudljiva sila u tebi? | Kakve je strave odnijelo sa sobom lišće tvoje, ploveći niz mufne valove jesenje?

Znam, nijesi tu zato da na grani tvojoj počine orao — on i na oštru čuku sleti. Možda si zato izrastao da prolaznik zadivljeni stane i, onako sitan i malomoćan među stijenama, oslušne tvoju priču o životu koji ne zna za bespuća, ti

Iz kamena biju ključevi vode, I ti si, jasene, je_dam živi mlaz. Iz pore kamene šiknuo si nad ambisom, izuvijao grane da žilavije budu. \

Ti mahanjem grana pozdravljaš orlove i bijele slapove vode, što sunovraftiee pada i katkada te orosi rojem sićušnih kapljica.

Ti si. kao barjak, ti si zeleni pramen i čuđesni dašak životni, nad provalijom kojom deru vode, vje-

Čezneš li za braćom svojom stasitom po blagim padinama prikomskih brda? Čezneš li za kolom njihovim, od vjetra uzvitlanim? Ne žali! Ti si ih nad-

Osakačeno drvo čvorovito! Ljepota je tvoja u podvigu životnom! :

okspeceveeeseoesanegononeeeeoeeeee69ee969 99.998 BBB... eope69ee99.·e9e89Be9.99e8e 689999 ePP9P8OŽ

Pe.eee...

moga sebe. U noveli „Kockar” autobiografski momenat je takođe značajan. Nije teško naslutiti da je kroz lik povučenog učitelja Alekseja Dostojevski obradio moru od koje je i sam patio. I lik Pauline samo je jedna varijanta žene koja je na Dostojevskog vršila. snažan uticaj — Pauline Suslove, čiji je lik inspirisao “pisca

za niz ženskih karaktera. U društvu ·

te kompleksne žene Dostojevski je prvi put počeo đa kocka, da ga ubrzo strast za kockanjem toliko zahvati da je nekoliko puta gubicima na ruletu bio doveden do ruba propasti. Njegova pisma prijatelju Majkovu kao i pismo bratu iz Torina osvetljavaju tu tragičnu stranu njego= vog privatnog života. Veliki gubici na kocki, sa povremenim dobicima i uspesima, obično su se završavali zalaganjem i poslednje sitnice ženinog nakita i dali su Dostojevskom materijala za roman o čoveku koji lagano propada zahvaćen ovim „porokom. Septembra 1861, u Badenu, Dostojevski je prokockao čitav svoj imetak i bio je doveden do potpunog slo= ma. Smirivši se on piše novelu „Kockar” u kojoj sa velikim majstorstvom opisuje igru, promenljivu sreću igra= ča, privlačnu snagu te strasti kao i čitav ambijent jedne svetske kockarnice. Ono što je naročito uspešno obrađeno u noveli ,ono što je inspirisalo i tvorce filma „Veliki grešnik”, jeste vanredan psihološki prikaz postepene degradacije kockara. Inspirišući se uglavnom „novelom, a u izvesnoj meri i ostalim „delima Dostojevskog (scena sa sekirom u zalagaonici potseća jako na scenu Raskoljnikova u „Zločinu i kazni”), pisci scenarija Ladislav Fjodor i Kristofer Išervud načinili su dramsku podlogu koja je omogućila reditelju Robertu Siodmaku da načini snažan i uzbudljiv film. Dramsko. zbivanje u noveli oni su veoma slobodno koristili, izbacujući stare i stvarajući. nove karaktere i vršeći znatne izmene u psihološkoj objektivaciji likova. Zadržali su nešto izmenjen siže, a za glavnu ličnost filma uzeli su ličnost samoga Dostojevskog. Ođafle čini nam se da potiču slabosti ovog filma, Pitamo se zašto je bilo potrebno menjati lik iz

novele u kojoj je autobiografski znomenat samo nagovešten i otvoreno isticati da se radi o ličnosti pisca. Tu”· je inspiracija promašila, jer se autori filma izgleda nisu ozbiljno trudili da kroz filmsku priču dočaraju stvarni lik Dostojevskog, računajući valjda ' samo na popularnost njegova imena. Čitava psihička struktura lika na filmu zamišljena je bez stvarne veze sa psihološki veoma složenim likom samog Dostojevskog. Zato su insistiranjana nekim osobinama Dostojevskog neuverljiva i slabe inače vrlo jaku tenziju čitavog filma. Tu mislimo na samo ovlaš dođirnutu i vrlo naivno obrađenu bolest padavice koja je zaista mučila Dostojevskog (scena u sobi Poline) kao i na potencirano religiozno osećanje glavnog junaka, To tako đe treba da potvrdi sličnost sa stvarnim piscem ,ali to nikako nije u skla=du sa veoma realno koncipiranim likom kockara u filmu. Insistirajući na sličnim momentima tvorci filma dali su izvesnu mistifikatorsku notu koja se provlači kroz čitav film od njegovog mističnog početka pa do mračno simboličnih scena u crkvi. Tamo pak gde se inspiracija kretala na psihološkom planu ona je veoma dobro izvlačila dramatične momehte u bogatim nijansama, što je dovelo do snažne i veoma uspele studije kockard. Ta psihološka studija kao i dramaturški odlično obrađen postupni razvoj moralne i materijalne degradacije kockara, uverljivo započete u veoma dobro ostvarenoj sceni velikog dobitka' na ruletu, čine osnovne vrednosti ovog filma.

Izgleda da je autorima filma, tačni-” je producentima frebao heroj i ljubavnik već osveđočenog tipa, a Dostojevski nije bio ni jedno ni drugo. I tako smo dobili Gregori Peka, čiju glumačku vrednost treba istaći, ali koji sa Rusijom i sa Dostojevskim nema nikakve veze. Dočaravanje onog specijalno “ruskog” u likovima nije uspelo tvorcima ovog filma. To je uopšte slabost američkog filma, za koji vređi duhovita, premda drastična izjava da je za Amerikance svako ko nosi brađu stranac, a ako je brada duga, onda je — Rus.

S. M.

JEDNA INTERESANTNA UNESKOVA PUBLIKACIJA | O UMETNOSTI

U brošuri „Film o umetnosti“, izdanje UNESCO Pariz—Brisel (na francuskom i engleskom jeziku), skupljeno je nekoliko interesantnih članaka o odnosima filmske i likovnih umetnosti. S obzirom da je film'o umek{tnosti na početku svoga razvoja, u brošuri srećemo razna, često i suprotna mišljenja o zađacima i značaju ovog filmskog žanra.

Pilm o umetnosti u našoj proizvodnji je tek počeo. S druge strane spomenici umetničke prošlosti naših naroda pružaju obiman materijal, materijal na kome bi nam mnogi mogli pozaviđeti. Svakako da ova grana filmske umetnosti ima kod nas sve uslove da se razvije i da postoji potreba za stvaranjem velikog broja filmova o našoj umetnosti koji bi zainferesovali ne samo „domaću već i stranu publiku. Stoga je za nas interesanino da kroz nekoliko članaka ove brošure bacimo pogled na svet= sku proizvodnju filmova o umetnosti, na razna teoretska gledišta i praktična ostvarenja.

U članku „O nekim granicama i mogućnostima filma o umetnosti” Andrć Thirifays postavlja nekoliko vrlo interesantnih teza. Napominje da je film o likovnim „umetnostima tek u povoju i da mu pretstoji velika budućnost. Zatim ističe kao osnovnu misao, koja se može. pratiti kroz ceo članak, da film o umetnosti nije samo mehanički posrednik, već da svojim svojeobraznim sredstvima stvaralački otkriva nove vrednosti poznatih dela. Oštro ustaje protiv filmova koji su u suštini samo tehničko ređanje činjenica, bez određenog stava i tumačenja dela koje tretiraju. Među raznim vrstama ovoga žanra autor ukazuje na značaj biografskih filmova o umetnicima, zatim filmova koji objašnjavaju neke estetske postavke („Od Renoara do Pikasa” na primer) i filmova koji pomoću dela likovnih umetnosti objašnjavaju neko istori-

„sko razdoblje. Sve svoje postavke au=

tor poikrepljuie primerima iz mnogih filmova o likovnim umetnostima, među kojima se nalaze i dela koja je prikazivala Centralna kinoteka kod nas.

Pierre Francastel u svome članku „Gledište jednog pedagoga” pridaje veliku važnost vaspitnom značaju filma o umetnosti. Po autoru ovaj filmski žanr ima za cilj ne samo da proširi saznanja gledalaca, već i da vaspita, ukus — ovo drugo prvenstveno. Stoga stvaraoci filmova o umetnosti treba da uzmu uvek u obzir publiku za koju rade ,a s obzirom da je ta publika danas dosta malobrojna, treba se boriti za stvaranje i osvajanje publike. Pod naslovom „O kritici pomoću filma” Paul Haesaerts govori o nekim opštim problemima kritike i o neiskorišćčenim mogućnostima kritike pomoću filma. Kritici likovnih umetnosti filmskim jezikom' autor pridaje veliki značaj i perspektive zbog neposrednosti izražavanja misli i iznošenja suštine. Dobro je i interesantno

DIOIIOIIIIIIIIIIIIITI

zapažanje da je film o umetnosti završna faza jednog razvoja kritike i istorije umetnosti. Naime Haesaerts ukazuje da su najstarija dela o likovnim umetnostima ##žŠččisto literarne prirode, knjige, koje kasnije bivaju zamenjene albumima sa reprodukcijama, u kojima je tekst sveden na komentar slika — i, najzad, danas sve to prerasta u film o umetnosti. Sasvim nove ideje, nasuprot prethodnim autorima, zastupa J. P. Hodin u četvrtome članku ove brošure . pod naslovom „Dva engleska filma”,

· Govoreći da je film o umetnosti još,

uvek na eksperimentalnom nivou i da. se možda neće dalje ni razviti, ajitor članka nabraja nekoliko raznih vrsta

· ovoga žanra. Izjašnjuje se međutim ·

za vrstu filma koji ostaje samo komentator umetničkih dela pomoću nove tehnike. Film ne sme da analizira umetničko delo — već samo da učini da ga bolje shvatimo sa već postojećim vrednostima. Svoja tvrđenja J. P. Hodđin ilustruje opširnim prime= rima iz dva engleska filma o umetnosti. ! :

Po jedan članak je posvećen filmovima o umetnosti u Indiji („Pet hiljada godina indiske umetnosti”) i u Kanadi („Kanadska ostvarenja"). ovim se člancima iscrpno raspravljaju pitanja umetnosti i istorije umetnosti ovih dveju zemalja. Zatim se. autori osvrću na filmove koji su u vezi sa tim snimljeni u Indiji i u Kanadi. Pored četiri filmska prikaza na, kraju brošure je priložen i drugi inter nacionalni repertoar filmova o umetnosti (prvi je izašao krajem 1949 godine). Na spisku se nalazi 316 filmova o umetnosti i folkloru snimljenih u 21 zemlji do 1950 godine. Samo naslovi ovih filmova daju dosta jasnu sliku o stremljenjima i postignućima filma o umetnosti u raznim zemlja-

ma. Dejan KOSANOVIĆ

Bea UOLOIIIIIIIIIOIOOOI III III III III

Dorđe Bošan: ORTEŽ ij |