Književne novine

IU 'Prištinj premijera iko

U Šapcu premijera đYame'|_ž »Termitic Svetolika Stanj- |.

Činkom

DRAMA

| međije Vase Popovića »Tu negde je srećae, ŠP

U Narodnom pozorištu W

KAJ

Beogradu premijera »Edi„pa« 7

- lća, \, /

:SRgreb je dobio svojn Ka-

Prnu scenu, koja je ot.

\orena BSartrovom. jedno»Iza zatvorenih vra |

rw vw O ) NW e i IA \ y i XNdReddHceip) Cosića izve=.} | dem u Prilepskom pozo-

| __rištu. Š

Na Rijeci premijeva dramern Marsela Ašara »HMHoćete li da se igramo“,

U Kruševcu premijera Koktoove »Pisaće mašine,

IZLOZŽBB

U Beograđu otvorene izložbe Olivere Kangrge, Piva Karamatijevića, Đorđa Ilića. M. Krsmanovića, mlađih beogradskih vaiara, zagrebačkog Vašjara Đžamonje,

drugih.

U Niu Delhiju otvorena !Izložba, jugoslovenskih kaYikatura, a u Džajpuru iz ložba slika o dugoslaviji,

Grupa, šestorice otvorila izložbu slika u Zrenjaninu,

KONCERTI

Zagrebački solisti održali uspeo koncert u MRtiimu. Vestminsterski hor đao ne koliko wuspelih Kkoncera-

ta u dugoslaviji.

U Beograđu uspeo koncert češkog pijaniste J. Paleničeka. i

U BĐeograđu izveđena Simfonijska svVita, R. Bručija.

Orkestar Doma ONA u Beograđu ođržao simfonilski koncert.

OPERA I BALET

'U Beograđskoj operi gostovali Marilana Rađey i Ga bris Zobian.

U Osječkoj operi premijera »Don Paskvala«,

BAZNO

Potpisan ugovor o naučnoj saradnji između dugoslowenskog Akađemiskog snveta i Poljske Akađemije nauka.

Dr. S. Stanković ođržao BEO nde u Novom Sa-

dai. A . U Srbiji se pripremi »Me-

sec dana Kknjige« u cilju | popularisanja literature. |

SLOG — novi časopis koji su pokrenule Matica Hrvatska i Matica Srpska, počinje uskoro đa izlazi. Urednici su Mlađen Leskovac 1 Marjan Matko-

VR OOJC 9 E i Tž10Žbu: »Porodđica čoveka« : posetilo oko 120.00 liuđi. | O Beograd proslavljena #0 zodišnjica Života Is!đlore Sekulić, Tom priliKom odlikovana je Orđenom rađa HI ređa. U Novom Snđu proslavljena 75 godišnjica akađemika “dr. Nikole Rađoičića.

U Ljubljani đođeljene Prečermnove nagrađe.

MW Kanađi priređena. izložba savremenog jžjugoslovenskog slikarstva.

Prof. Emil Hajek Dova, u Žiri ma klavirskom konkursu u Pragu.

Povođom 125 —, #0 šića, ukazuje se prijika dan mali bilans o

ni malo tretirana u

To Jakšiću, Da 56,

je o njemu pisano u zicima, gde, i | Da ]}i nas je + POO OON, Pra :: wo! e on Ccm, no | Nholiko, ; kojim svojim Knj tikom mnjihovom,

| sposobnosti, uspeo narođu.

| okvim jednog manjeg čla: prednja, pitanja. dJer,

maest jezika.

ebno je pak izr E SOVA bibliografi

Potrebno je još kakav izgleda kod nas još o Jakšiću ne, menom piscu, o Veli

m razmatranje ista pitanja:

ali objavljenih samo ne vodi pak izvan granica

Prevodi dakšićevih se u Kvropi već više

Rusiji. Bilo je to još pre

(Daleko pre OYPC

nopšte pnblikoyan), | francuski i italijanski, O _ hvataju ramo neke kasnije, biti

Lazara Voza> | revića, Mirande Morić 1 |

STARIH DANA

dišnjice ođ 1 i potreba da sE sačini jeDa se, naime, uzme m

iću. lesna do sađa malo ili sko-

|| tematika razmatranje jedna EPEN lagi: konkretno utvrdi: Na

žšić? U kojoj meri? šta inostranstvu, na stranim je-

pre sVeg8B, koje jezike je prevođen dak

da? S tim u i adi; i wa kakvim nspehom, mogno Evropom | inostranstvu? iževnim radovima, temasnagom fsvVOgaA talenta i svojih da pobudi

stranstvu prema našoj literat

a tatovati da je nemoguće, un Treba odmah Kkons Pad: ga X PpORSL NJA

dgakšić je, —

približno ustanovljeno, — P' her "podrobnije daši

izrađena, i spremljena za štampu, i: svih prevoda). i npororiti da posao (ove vrste, nije preduziman, barem | O jednom našem istaknutom sBavTćCkn Petroviću,

Pydior bi („Letopis“, |dom njegova SOLAAR Vele objektivne teškoće

odgovori ovoj zadaći i potrebi. Onde, se publikuić,

đe | odima dela maših autora,

doduče materijal i o Drevne O apoalavijay oro agoslavije nism onde obu-

hvaćeni, pa će ostati i dalje skriveni za nas). —

Wknjiževnih rađova javljaju

od osamdeset godina, ip

T oški, prvi objavljen prevod pojavio se % POR iii i mego što je na srpskom

ićeva: pesma prealme još godine 1859, jedna dJakši O 198 na nemački, O tome

đakšić jedno svedočanstvo, Ali ovaj prevod mije

ž revođen još samo na češki Sakšić Je a EL vi prevođi međutim obu-

njegove pripovetke, (o čemn će reči detaljnije). i ;

SS:

ŠŠŠ

77 AA ZOV

| Karduči

Seđamnaestog februara ove ma đine navršilo se peđeset gođina od kako je umro poznati italijanski pesmik Djozue Karduči,

U celoj Italiji je ođržano nia komemorativnih svečanosti, a naročito su bile zapažene ome u Bolonji gđe je Djozue Karduči proveo niz godina, kao pro fesor književnosti na tamošnjem

aveđoče rečl barona Bildta, koji je došao direkimo iz Btokholina, i predao mu Nobelovu magra.du na. dva, meseca pred emrl, „Mo ralna, ozbiljnost. vaše lirike, Čistota leojom :se' uzdižu. vaše, pesme prema: najvišim „vrhovima, kao i jeđnostavnost vašeg Života — rekao je baron Bildđti — pret” stavljaju. uzvišene darove, prea”

univerzitetu, koji je jedan ođ kojima sevlhlanjamo, svi mi, bež najstarijih wu Italiji. Koliko je obzira kojoj religijl ili partii Kanduči . bio cenjen i izvan gra pripadali.“ Na slici: Djož"3 nica njegove zemlje najbolje Karduči,

100 godina od smrii Glinke·

Tefnaestog febrmara mavrčilo se 100 godipa od smrti velikog ruskog Rhhompozitora Mihaila iva movića Glinke. „Sancem ruske poezije — pisao dje fim povodom jeđan sovjetski kritičar — nazi vajn velikog pesnika naše zemlje Puškin, Njegov izvanre= dam genije osgsvetlio je put rušbkoj literaturi kojm de sledila. Po istom osnovm tim imenom se može mazvati i Glinka“. Jer, istoriska mloga obojice umetnika n razvitku ruske Književnosti, odnosno muzike, kao i sa: ma njihova, dela, sadrže We sebi mnoge analogije.

Jako je istorija ruske muzike s Mhraja XVII veka zabeležila imena „nekolicine falentovanih kompozitora, tek pojavom Glinke ona ' je dobila i delm, koja će imati trajno, klasično, rmačenje. Čajkovski svakako „nije grešio, Kađa je na čštranicama BVOgB dnevnika 'zabeležio i. sledeće: w. . .Glinika, je. maglo, jednim TWorakom stao uporedo s5% Macartom, Betovenom i 5 kim god hoćete“.

Glinkino wmetničko đelo, nas stalo ma bazi narodnog muzičkog stvaralaštva, i pored izve" snlh mticaja, sačuvalo je svoju dubokn originalnost. Narodnu pesmu, koja je bila, izvor nje: govih inspiracija, Glinka je od“ lično poznavao i mnogo voleo: U svojim antobiografskim „Be“ leškama“ govoreći o” tome kako je slušao seoske muzikante ob“ jašnjava ovu EVOJU stiti

POVODOM 125-TOGODIŠNJICE

rođenja Đ. Jak-

obilnoj literaturi o 'javljiva veri, da BO razmotri: i stranim svetom? Đa li je 0m,

interesovanje m inouri i prema našem

koliko dje do revođen na dva-

sve podatke o svima

Različito

nedavno Dpovo?1953) uzeta 5u

mi školski

ı & istaknute postoje i danas. Zbog toga 2 ai dad imati praznina i nedostataka s re? a {rancuskom, multati me mogu 56 smatrati definitivnim, (Pothvat,, u najnovije vreme, Zngrebačkog Teksikografskog „liroz zavođa, u seriji „Bibliografija“, nema intenciju da bugnrs

postoje JA

prevodwm dao je san

Tosle sankpeterburga, riza (?), Jakšićevo ime (1878), iz godine m ·gođine — lagano, — Brobijati u Sira era ali wietsz

iveni, ekstu naučnih Th die : Po inostranim zbirkama i · često u časopisima ili listovima, poĆć a prven=-

dija, većinom antologijama, e 5ec stveno njegovi stihovi, u p cima, Oni se objavliaju ir Trag, 1888, 1800, 1892, 1907, 1938, Plovđiv, 18%, čšanski Sveti · Budimpešta, 1903, 1909, 1948, E" 1912, 1955, Minhen-insbruk, 1917, "Berlin, 1926, Cirih, 19932. U svemu, Jakšić" . dvanaest jezika: rus italijanski, šiptarski, esperanto, makeđonsi Ne treba posebno isticati da su pažniu i sovanje svih prevo njegovi stihovi, Jer, kako je

interesovanje _ cikluse njegove lirike. triciskn liriku bilo 1 ovog cihlmsa najviše prevoda ima ena „Bvropi", '(franeuski, ak

gova „Otadžbina“, nekih šezdeset pu

Mr ljubavne livike najv ponoć inemuv“: j i, mađarski, sma Na noći četiri. prevoda.. središtu interesovanja, ! obrada, tu *m dabogme njegovi mučnom životu. pesme „Na Liparn“,

Jakšićevn poezijm Tobuhvnfili-i istahli 5G, sistemafskim rađom, ma, ptCcvođenjn Jakšićevih stihova mjih dvojica, Mađar, Dr Ištvan Sasi, i,

· Makedonac, Gogo Ivanovski, se javljajm kao prevodioci Jakšićevih stihova, (Dr „Ištvan Nasi, 7 čuka, Karolj Ač, · T i vrasložnje prii od jih, koji se godinama bav

w...i možda. mm upravo fe pe“ sme, koje sam' mnogo slušao wu detinjstvm bile. uzrok što sam, kasnije, prvenstveno obrađivao rasku marodnu mmziku“, Ali o“ vu reč „Obrađiyao“ svakako me treba shvatiti m mjenom #Đ5gru« bom i vulgarnom smislu, Mada je u osnovi njegovog dela, i sta jala narodna pesma, on 5e niije ograničavao na običnu obradu, već je nm osnovm pesme tva" rao novu "originalnu melodijn pu nu narodhog duha. Najbolji pri mer za to je „BMamarinskaja', simfoniska, varijacija na temm dveju marodnih pesama, Moja impresionira svojom živahnošću i prefinjenim humorom.

·Postavljanje prve Glinkine o pere ma „scenm Petrogradskog boljšog teatra 27 novembra 1836 godine, 'šavremenik Glinke 'Odo jeyski je. cenio. kao. početak mnovog, Kklašičnog perioda m rus“ hoj muzici, i doista, istoriskoherojska opera „Fvan Smsanjin'“, prehkrštena, od sftrano stroge car Bike cenmmre m „Život za cara“, svojim sižeom- muzikom bazira nom. ma nacionalnim „pesmama i igrama, realizmom i drugim umetničkim „vrednostima, oslala je kao živopisni spomenik ruske muzičke Kkultnre — i putoka bnđućim „pokoljenjima, kompozi tora.

Glinkino interesovanje, mečđwutim, nije se Svodilo samo n ruskn narodnu pesmu, On je tokom gođina pažliivo slašao i beležio i mnoge istognjačke me

Venecije, njegovo ali

Praga, će se, izA,

pak u raznim

dahšićevi Književni radova,

Btutpgart, 1895, Miarton (Slovačka),

pariz, 191%

nemački, slovački,

poljski, bugarski,

dilaeca privlačili, u prvom kod nas već

najmanje,

češki, mnđarski i m edonski).

udžbenici), — postoji u prevodu i ma makodonskom,

Ona Je

sa majviše pr

Mr. toga ciklusa,

_— Tza nje dolazi pesma „Pono

likovana njegova prva zbirka pesamš, Naime, „»revođima na francuskom, italijanskom, mađarskom Paprae 187, n jednoj ruskoj amtologiji — „Poezija Eiptifaltom i makedonskom. Pesma „Pijem“ ije na Rlavjan“, — tampanoji m Sanktpeterbnrgn, obiaY- „iroećem mestu iz ovog ciklusa; ona je, samo na ne ljena je dakšićeva pešma » adajte braćo, U DpfC- mački, prevedena triputa (Herman Vendel, Hora vwodm Nik, Vam, Gerbelja, ona je mobilm masloV TJ)yornik — MNiobencl, Dr, Milan Savi0), a Sem opa, a". ostoje prevodi na italijanskom i na makedonssonis

vloate brati prvog objavljenog prevoda, URANA ) : : od prevodilaca široko

m najnovije vreme, U

dožef MDebreceni, Laslo Gal, Đula MRohonji), priznanje

sigurno, XI tako, ponekad

revodn na azmim om Mwrope: Beč, 1888, Trst, 1898, Sofija, 1804, Tizen, 1895, Tr1897, 1898, 1905, irenca, 1905, Moskva.

češki, francuski,

je. prevođen, do danas, na ovih ) mađarski,

pokazivalo! se' za. pojedine TĐađa u oči dna de BR „interesovanja,

— koja je na Srpskom doživela blikacija (ovde nisu obuhvaćeni

iše prevođm ima nesmnB prevedena, na, nemački, makedonski. Posle nje je per Štu, od koje samo na nemačkom

stihovi o feškom, lirike izdyajaju se i „Ponoć“, Pesma „Na XLip

ostoji u prevodu na francuskom, nemačkom, italijamskom,. mađarskom, esperan 'kedonskom, To je, uopšte, naj šićeva, pesma.

fu, čiptarskom, ma više prevođena dak-

nizm Mađarm koji Zoltan

7 O 2

AZ CA CO

lođije. Kao ilnswtracljm ovih mjs govih ljubayi prema, istoku pomi nje se dm je još m mladosti u. čČio persiski jezik. Tako se m njiegovoj legendarno-epskoj operi „Mašlan i Ljudmila“ javlja,

·pperšiskhi hor“, komponovan

ro ma jednoj originalnoj arapskoj Masni kao i „istočnjačke igre“. Na ovaj način Mihail Glinka je ješ, jednom shremmo pažnju na bogate muzičke izvore koje će kasnije obilno Moristiti JioksaRkoy (simfonija „Anta“, „Bšeheremada“), Borpdin („Polovecke igre“) „MĐalakirjev („Islamejn“)

i dragi. M. Marić A Nova dela Alberta

Moravije

Prema, najavi.jedne italijanske izdavačke kuće uskoro če početi sma „fŠdštamipanjem druse Knjige „Bimskih priča“, Prva knjiga novela pod istim imenom, štam pan, je 1954 godine i, kao što je pomato đobila je Kkmjiževnu premiju, a prošle godine je po njoj snimljen i jedan film. U prvoj polovini ove godine treba đa izađe još jedna Moravijina Wkonjiga, 'hkoja će ustvari pretitstav ljati putopis, beleške sa, njegovog prošlogodišnjeg putovanja,

„po SSSR-u. Pored inteživnog ra

da u» novinarstvu (uređivanje časopisa, „Argomenti“ gtalna& &8aradnja, ui listu „lMspreso", povte

mene saradnje u drugim publi

kacijama i pisanja scenarija, Moravija, kao što se widi, ipah

ne zaboravlja ni” „čistu litera-

turi",

AA AAA ——

ZAAAZAA

Američka Fransoaz Sagan

Ovih- đana poznati papiski iz đavač. Žilijar zaniollo je francusku Književnicu B'rensoaz šagam đa na aerodromu šačeka mlađu SOeTHLRRL .·Pamelu Mur, kada ova bule sti| 3U, Pamela Mur je inače autor besl-

šBlednjih, meseci, romana „GČCORkOlada za, doručak“, koji a treba da se pojavi u francuskom iadanju, Ovu mladu američku KMnjiževnicu MWnjiževmi krugovi ma Zapadu smatraju .Saganovom „NOVOg: kontinenta“. Ona ima samo osamnaest godina a mjen roman je isto tako „Bkakljiv” kao i „Dobar dan, tugo" i „Jedan izvestan, osmeh“, Dovoljno je pomenuti da je glavna ličnosi njenog romana šedamnaestogodišnja devojka Woja breuzima ljubavnika svojoj mkiici, holivudskoi glumici čije je #&la-

va već u Senci, A Novi Malaparteov roman

TĐogsle „Slom (1944 gođine) 1 O ić (19409 godine) zoznati 1amski književnik Malapavte objavio je nedavno ıoman „,Prokleti Toskanci“, čije objavljiva> mje se smatma za jedam od majznačajnijih događaja u Kmjiževnom životu Italije u poslednje

vrome., i Po mišljenju mekih italijanskih „kritića”a Malaparte je u

ovoj knjizi dao nekoliko majlepših stramica savremene italijanske proze. U ovom svom dei Malaparte je takođe ı otkrio du boko značenje jedne slane sredo zemne kulture, Br O.

Opšta istorija umetnosti

TW Moskvi je ovih dana izašla iz štampe i Već se nalazi u .pro daji prvi tom” „Opšte „istorije umetnosti“... Ovo · izdamje, koje će imati uwlWupno šest tomoyva, obuhvata. istoriju slikastva, skul pture,. arhitekture i primenjenih immetnosti svih vekova, i maroda od majstarijeg doba' đo. naših dana. .

Prvi tom „Opšte istorije umet mnosli" obrađuje majstariji period svetske umuetnosti,, počevši od njenog rađanja na kraju ledenog perioda pa sve do trećeg odmnoma šestog veka naše ere.

aksie prod dortopom

ROĐENJA

vođenjem srpskih pesnik u peštanskim listovima, svojoj posebnoj amtologij Tr Sasi je dao,

i ·Pasmrti i stu-

jezi- ćevih stihova u prevodu,

u, nm, makedonskom, 34

NLevkova„,

1995, Trancuza, Čeha, Bugara,

šiptara, Hrvata, i Srba), Đabogme, nije

inte- među mekih deset, prevo

redu, toliho

- prevodima na pojedine jezike, o kvalitetu ovih pre- puta konstatovano, Jakšić „je, svojom lirikom do" Nazora, Iz tri prevoda, „voda, o ličnostima prevodilaca, Ita RERPO O iatt - stigao višinn velikih evropskih pa i svetskih Dpe- SHRDVA Ta teta BB :ž žniju rasprava, Zbog toga, danas & OMR WOnBtR2 snika, Jz njegove poezije postoji u vrevedm, nM znafa činjenica —, u samo opšti pregled, sa nekoliko potre SOmpo. Tšfne jegike, ukupno 43 njegove pesme (neke T se vrše proučavanja, tacija, cifara, karakteristika, ili napomena. (Po" | preyodu, na pojedine jećzike, i po više puta; pa čak

sta pesma, od istog prevodioca, u dve verzije). — «dine 1893, objavljem je

B-

iz i „Na Liparn“ ostali sw

Dok Jakšićeve drame Nje- pripovetke je mnogo manjo,

samo n3aesi dakšićevih priča.

dakšićevih stihova, ali

(po broju devet), Ovaj skromni kulturni

evođdna, prevod stihova, prevodio

iparu“

seđoga Gamrze“),

ikazao dakšića,

IT] ČE madić švajearskog sira”,

Americi, Za Oakšićeve

doret Zdenjek Haaušar i na češki ukupno sedam „Brivosečka, mehana“,

jedan jedan pripovetka, prevedena je „Mrivosečka, mehana“,

đić švajcarskog sira“. Najzad postoji

odista. i, hako izgleda, još i na.

jo pre

a,: publikmjaći ih, maipre,

u dobrom prevodu, deset Ja pesama, više mego Svi ostali prevodioci zajedno. ' Nedavno je puk, 1055, zbirka „Odbrani pesmi 9Đ. G. Tvanovskkog. To je, inače,

širnim predgovorom, sftuđijom o dakšiću, od Dimče

Svi ostali prevodioci Đ. ke, a, ima ih preko friđeset,

ćevih stihova, po jednu — dve, S svakad izbor ili prevod bio najsret niji. ali je u većini slučajeva ipak bio dobar. Tz-

se Merman Vendel, sa prevodom dakšićeve četiri pesme („Još“, „Na noćištu“, | nizu ostalih prevodilaca npada u oči ime Viadimira Vladimira Nazora, Jahšićevih

tome pravcu će tek imati da — da je na mladog wladimira Nazora imao velikog uticaja Đura dakšić: Još go-

pesme „Pijem“, a prevodi ostalih pesama, „Ponoć“

postojalo izvesno meri dođuše , ipak vidno: Jer wu prevodu malazimo Ovđoe treba posebno slučaj iz Slovačke HOROR: ma — Jakšićevih priča. Svih devet preveo je samo jeđan prevodilac,

smatrajući sebe dovoljno sposohnim i snnžnim za

srpske pripovedače, — njih preko dvadUosct! Jakšića, je prevodio i savesno, i wspešno, ali tematski. — der, nije se O iz jedne epohe („Neverna TT a nego je slovačkoij pripovedača i stali ciklmsa („Ratnici“, „Ruskinja“, „Moja ljubav“, „Io.

spomena“), Od ovih prevoda, dva 6u a, ostali m Slovačkoj. —

pripovetke } | resovanje još i Česi, Njih irojica, — Vaelayv Pok, pripovedaka: „čiča, Tipyn", „Ruskinja“, „Uspomena“, „Ratnici“, „Seljaci“. Zatim, po jedna

zatim ma italijanski; „Ban“ ROE na ruski: „Milan“ 1 ma, šiptarski: „Roma“

mepornaf broj nm francnskom,

Centralno mesto zauzima,u umeti most klasične Grčkc, zatim sta« rog Egipta i Kine. Više poglavlia posvećeno je umetnosti Indiije, Trana i drugih zemalja, a takođe i narođa. koji su nasgelja vali i'i sađa žive na teritoriji SSSR-a.

U prvom. tomu ima. oko 650 ilu atracija. Ovo izdanje je pripre mio Institut za, teoriju i istoriju

likovnih . umefnosti Akađemije umetnosti SSSR-a uz učešće stručnih „waradnika, iz mnogih

kulturnih ustanova i-muzeja u zemlji.

Ingrid Bergman m novom filma

Woje je preveo ma francmski Šarl Aren, profesor katedre farncuskog jezika i literature na Velikoj nema wve do damas pobližih podataka. Zna se samo o postojanju ovih prevoda, i da Sw oni iz vremena oko 187: Ovo mesumnjivo svedočanstvo dao je, u svojoi poznatoj monografiji o Jakšiću, Svetislav Vulović, profesor, — sa šarlom Arenom, — na Velikoj školi. Gđe su međutim ovi prevodi publikovani: Da li m Pariza? Ili u Marseljn? (gde je prevodilac pre svoga dolaska n Srbija bio profesor); Ili možda wu Tulonu? (rodnom mestu prevodiočevu)? prevodima. Jakšića nm polishki nema fakođe konkretnih podataka, Zna se samo ime prevodioca: MBeon Vasiljevski, i da prevodi. potiču iz wvremens oko 1802, — (Podatak je iz jednog Nnjiževnog pisma, iz 189), publikovanog ; 1905). Leon Vasiljčvski je, inače, prevodio Lazu MK. T.azarevića, i pisao studije o Vuku, Dositeju i Bran Mu, nm poljskom časopism „Ateneum“, Ošo 189) on

je bio poljski publicista u Petrogradu i član redak cije poljskog časopisa „Kraj“, Rasnije, posle prvog svetskog rata, on je bio prvi ministar inostranih đela Poljske Republike, šta je prevodio od Jakšića? TI gđe? — (To bi u inostramstvu valjalo mstanoviti, pregledom poljskih časopisa iz 1892), Upađa svakako wu oči da Đura Jakšić mije pre vođen ma, engleski. Mileta Jakšić đa, nli Đnra — ne!

Ako se uzme mn obzir činjenica, da s rleskoj literaturi rado obrađuje motiv SR 8 e e da — verovatno je iz toga razloga i Mileta prevedem sa pričom koja ima baš tai maslov), — mar me bi „Ponoć“ Đure Jakšića, u Rhojoi je đatw izvan= redna, — (čak po jednom nuforitativnom mišljenju jedimstvena, m čitavoj svetskoj literaturi), — vizija, — personifikacija, ponoći, zar ne bi ona značila, jedno prijatno iznenađenje za, emgleske literarne krugove? Najzad, ako je fačna tvrdnja, đa m oblasti ove tematike, lirike, ni u engleskoj mi m čitavoj svetskoj literaturi nema stiha ravnog ili sličnog gakšićevom „Ni vazduh fako tiho ne gazni“.., (ovo je, pre nekoliko godina, piseu ovih redova ngivrdio autor prve antologije svetske poezije na srpskom, Dr dovan Maksimović), — zar ne bi Đura” dakšić nm, engleskom značio jedmo prijatno iznenađenje, ne samo za englesku, mego i za čitavu svet=

Najzad, svakako, upada, nm oči da sem Engleza nemaju dJakšića, ni u prevodu ni u prepevu, ni Slovenci, Dali ga, možđwu čitaju n

onda, prevodili u Beogradu, obratio sam

školi

i časopisima, a potom u i srpvMke lirike, U svemu, Jalkšićevih

m Skoplju, objavljena gakšića“, u „prepevu“ jeđina zbirka dJakšiodnosno ı prepevu, Onde gakšićeve pesme, sin ODp-

dakšića, na razne Jjezi— (Nemaca, Rusa Poljaka, Slovaka, Mađara, — prevodili su od dalšimujviše četiri pesme.

dilaca na nemački, ističe

„Pijem“, „Mila»). U

ezultira dosad malo po-

Nazorov prevod dakšičeve

sve do danas n rukopišt, mopšte nisu prevođeme, za interesovanje, u nego za stihove 8ili mkupno petistaći u kojoj nema doduše m prevodu najviše, —

VWlađimir Mičatek. radnik. seoski učiteli mne skoro Kroz ceo život Đuru i siraničio samo ma priče jana“, „Mraljicn“, „Sim jaynosti pyinjegovih je,

se m iz ostalih

Na martvoji straži“, „Upublikovana n

pokazali su veće inteJakšić dan Hudemec, — preveli su „Jedna moć“,

na nemački i Tugarski:

ma“,

poljskom, O pripovetkama

gla u Bvropu,

w Beogradu,

saku literaturu?..,

originaln? (Posle dužih Hstraživanja, se, ipak, još, direhtmo i u J„jubljanu, da bih proverio ONE GSI i: injiževnik, inače prevodilac Zmaja, Đr Alo mik, 1950, potvrdio je moj negativan jalBbt O ŠIELO 1 SHO našel mničesar“! nije miko. ođ Nlovennca, ni pismo, niti dio...) I tako, prigovor koji je, ovih dana, BANA

slovenačkoj literaturi pojavliuie tako malo prevoda iz Bavrememe f rpsko-hrvatske literature odnosi se, evo, i na klnmsike! e :

Da se kaže još reč-dye o pojedinim evra antologijama, zbirkama; Jer, nije dtda yaNaEhaNi dostojno reprezentovan. Nenamerno, mahom im. nernanja, on je koji put čak degradđovam, izjednačen sa piscima mnogo nižeg ranga, Oyvyo naročito važi (doref Zdenjek MWRaušar: chazkon srbskym Parnasem, Praha, 1907). Ovđe je

Evropi“ „Pat m Gornjak“, Se A s O ioliko jedan Matija Ban, Andra Gavrilović, MiloSJ BRDO 109 i OTADGAONYEI

Ni n nemačkoj nntologiji Svetozar, } vića: „Serbisch-ceroatische TDiehiGngen", Bo: 3RaR, — njje dakšiću Mat rang koji mu pripada, "'Sakšić je, OT ovđe vastupliemn sa dve pesme „Otae

za češka antologiju

„Rosovo“,

sina O kezija

Ođ pre mekoliko neđelja ma Fe-

bertoaru mjujoška' pozornice Če= ri Lejna, nalazi se i komedija „Purpurna prašina“ koju je nabpiao pisac irškog porekla Sin O'Kezi, DERE a ovu komediju ne ' bi ni trebalo navočito izdva.jati da, on i dahaš nema izvesnu politić-

ku altuelnost i da, nije doživela neobično putešestvije pre nego Bto su njeni junaci progovorilj Ba scene. i · „Purpurn8a prašina“ je napisane

šelera američke Književnosti pp- ako je} Drugog Svelskog rata,

Kako je komedija, nosila, i elemen te oštre satire na račun Britena. ca, u danima, rata, kao i u godinama nepošređno posle njega, njje mogla da bude prikazana, Nje no prikazivanje Je u više navrata bilo najavljeno u Niujorku, ali do premijere nikako nije dolazilo. Na sve to su, pored pomeoenutog, znatno uticale i socijalistićko ideje koje 86 mogu nazreti u Ovom kmadu,

Komeđija „Purpurna prašina“ je ustvari priče o dvojici enugle» kih smobova koji dolaze u Irsku da. bi se „pod izgovorom restmura rije jednog tjudorskog dvorca, za bavili. Ali njihovo bogatstvo i po zna, me impresionira, Irce koji rade na, obnovi dvorca. Kada su ova dva snoba doveli sebi liubavnice iz Pngleske. irski radnici, pošto su saznsmli da su devojke poreklom Irkinje, đogovaraju se i oti« maju ih od svojih gazda,

Za, pisca, ovog đeln, dva. snoba, sm, ostrva mretfstavljaju Sloj emgleskog društva koji zaslužuje samo preziranje. U komadu su takođe ipvrgnute ruglu i tradicije Britam Bke imperije. Jedan ođ O'Kezijevih junaka kaže, naprimer, da će posle jedne generacije „slavma Britanska, imperija“ ostati u seća-

nje lepih umetnošti mima)o .

IZLOG

»Mogućnosti« broj 12

U dvanaestom broju »Mogućnosti« objavljuje Slobođan N ovak priču »Južne misli& sa #a\remenom tematikom, a, Vojislav ai pmanović »Susret«, Drago Ivani·Bšević ima. Četiri satirićne. pesme, Stihove su fakođe. objavili i Grigor Vitez i Srećko Dianam. pPod naslovom »Crni dani« štampano je nekoliko odlomaka iz dnevnika, 1941—1942 gođine Rađa Drainca, U rubrici »Osvrti« Danko GTlić govori o Georgu Vilhelnmu Tridrihu Hegelu povođom 125-E0dišnjice smrti i na jednom mestu ističe, sledeće: » mnač prije svega dijalektičko gledanie na. Stvari.i. pojave, Dijalektičko, to znači: Živo,wpokretno, U. stal-

nom ” suprotstavljanju, stali JT. izmjeni, stalnoj borbi novog, i starog“. pRaspravljajući, o .FIege-

lovoj estoetići, D. Grlić kaže?! »Uimi mi se, đa H egelova, estetika, mo nizu svojih stavova ostaje i: danas majdubljim izVOPOD za, bliža pristupanje fenomeni umijetnji kogii da nam omogućuje, đa'.i danas odbacimo čitav niz zastar-, jelih. iraclonalističkih i dugih konfuzija oko problema, umjetnosti i umjetničkog«, Nikola. Disopra :je prikazao Ćopićevu 'knjigu

»Dječak prati zma.iač. "Tom prilis .

kom je naglasio da »Gopićev- 86«ljak hoće da.se oslobođi učmalosti, zatvorenosti, tijesna. kruga, planina, koje suzuju horizonte, magle koja liježe u svaki. jjelid organizma, ftijesnih, snoskih.byriga, jalovog i ispraznog POaBa i tapkanja u mještu«. ŽiNRO, Jeličić

Al a :

'Tristo pedesetogod

išnjiea prika-

zivanja prve američke drame

U Port Boja u kanadskoj provinciji Nova škotska pre izvesnog Vremena, održana, je pro slava u mnek sećanja na 350-sodišnjiću prikazivanja prve drame u Americi. Rađi se o đrami „Neptunovo pozorište“, delu May” ka Leskwrbo, hoja. je novembra ISO godine prikazana u Port Ro jalu.

Ustvari „Neptunovo pozorište“ je prvo pozorišno (elo napisano i prikazano u Americi. Autor dela, inače pisac i adyokat, režirao Sa je na taj način što su čamci poslužili umesto dasaka na &ceni, To je bila, velika pretstava pod

vedrim nebom, prava narodna svečanost. I publika je došla u

Ali, zašto bi

činjemicm, „Istaknuti

reprezentovan u fri pesme:

nm „Bosanskoj Vili“,

Ništa e dakšiću

sim“). Sa njime je izjednačen, (sa dve pešme), Joran Subofić, đok je od Zmaja avršteono 15, a od Branka 7 pesamp,

čamcima, i Tosmatrala vretstaviL sa. obale. Dolazak jedne Yešeić, kamevalske godine obeležio .e početak pretstave. U prvom činu se pojavio Neptun &a dugom belom bradom, sa zlatnom krunoni

na. glavi, obučen ı dugu plavu haljinu, #a frozupcem:' U ruci. Njega su pratili u čamcima šest tritona a iza njih u lakim čamcima nalazila, su se još četiri glumca Obu-

čena ı kostime koji su verovatho trebali dam, protstavljaju odcću divljaka. - ~

Svi glumci počev od onoga Ššlo je pretstavljao boga mora DA do onih koji su pretstavljali đivljake ređom. su se obraćali publici 82, govorima u, kojima je .bilo i patriotskih i sentimentalnih i ihumorističkih mesta. Na kraju pretstave glumci i publika su se skupili ma jednu veliku gozbu.

Kao mpozorišno đelo „Neptunovo pozorište" doživelo je svoju reprizu tek prošle gođine. Itorisko društvo u Anapolišu proučavajući stare arhivske spisa uspelo je u. potpunosti da rekonstruiše ovu pretstavu do majmanjih sitnica režije i kostima, Na osnovu toga, je dafa, i repriža Ove drame, _

A MJ Nova italijahska književna nagrada „Alvaro“

U. znak 'sećamja, i poštovanja, wrema, međavyno. preminulom italijanskom Kknjiževniku Korađu Alvaru, koji je u &vojim đelima najčešće obrađivao motive iz svoje wvodne Kalabrije, česopis „Prospetive meriđionali“ ustanovio je nagradu za dela ı prozi koja će nositi ime poznatog Disca. Za nagrađivanje ovom premijom doći će u obzir samo ona dela italijanske literature čija se rađnja odigrava na jugu Itialije. Prva. nagrađa iznoši 1,000,000, a, predviđene su i dve utešne magrađde od po 200,000 lira. Žiri je već oformljen i mjemu se nalaze, između ostalih, pesnik Đuzepe Ungareti i Flio Vitorini, Rok za pređaju reađova je 30 septembar svake godine.

Tika antologija, deyvetogodišnji Mdakšić javnosti,

Ljubn Nenalovića, i

pesme,

se školovao „m

nahu MNicejka“,

laštva. Tz ovih mekoliko

on prekoračio granice inostranstvo. Tačno j

Zmaj i Branko.

Ali, pored svega, stranom svetu mije

no 6“,

milioni onih čitalaca, jezikom, ita.

Zanaja?

slovenački

„Na

U tom č i šikay 3 slačaju,

inostranstvu, mentacija,

TroSkrivenih, nr dopunmn a isto talenta,

Prilikom, 12?%to od nas Jakšić

(„M o- cije maše literature i

ke sumnje,

egel, znači

donela. je, sem dakšića, jednim fragmentom ·.iz „Gorskog Viječneca“,

nom pesmom. Ovde: je, uz data i njegova, biografija, Jer, niti je dakšić rođen „mw Kneževini Srbiji“. niti beogradskoj glavnoj školi, M,ice,un“, niti je, „Svoju literarnm delatnost počeo u alm

O mađarskoj amtologiji Dr-a Sasija, lo veči, — („Szerb KOlt6kbol“, Pešta, 199). se o dakšića, — n biografiji, — da ie „uajveći srp“ ski liričar“. (Inxče, od ukupno 146 pesama, od Hrimaest pesnika, Đuririh je deset, od Zmaja 51. Milete dakčića 18, Alekse. Bantića '17, Branka, Badi- | čevića, 9, Vojislava, Ilića 6, itd.).

TU pomatoj framcuskoi ske poezije 19—20 veka“ MDr-a M. TJbrovca, data je najftačnija dakšićeva, biografija, kab i pravilnu, oce“ ma i Mkarakteristika njegovog

Že Be, unekoliko, barem |: ikonturama, dakšićev lik pred inostranstvom. Tačno je da je

prozi prevedenih, — te di mesto među svetski

ČAasoPISA |P

pođ naslovom »Betonizirani avlel Oskara, Daviča« opširno analizira Davičov roman »Heton | &vici«, Odmal u uvođu Jeličić je kon statovao: »Bez obzira kako netko pristupi knjizi »Beton i svici« Qskara, Daviča (prvi dio najavljene trilogije), pa čak ako se i izgubi u ćorsokaku ironičnog podcjenjivanja ili dječačjo-recenzenisko-upbuđenog precjenlivan.ja, ostat će iZrazite vredđnote ove Ori" ·ginalne proze imnad poblave tri \ ječi protivrjenčih stanovišta kritike«, Dušan Berić govor! o osam stoleća pučkih i seliačkih buna u Hrvatskoj, dajući izvesne primedbe uz knjigu Stjepana Antoljakn »Bune pučana. i seljaka u HHvatskoj, Miloš Kaličanin pišući članak »Už Drainčev dnevnik "Crni dani«, usftyari'hoće, kako 5Bm kaže, da, izlaženje dnevnika. »dads . potstreka, i.jedpoj opsežnijoj aBkciji 28, odazivanje prema delu Rada Drainca, te da Be na iaj na>

'čin ublaži Razna nad mrivim Đraincem i njegovom poezijom,

bila, samo »kumova. slnma“, već jedna, poezija više: ljud. ska, koja je zahva/ la Drainčev · duh j'dala izraziti akcenat u našem peoesničkom stvaralaštvu, koj} se ne može negirati«. » Bogdan · Buljan je komemorisan smri::Dobrice Milutinovića«, »doajena Dra me Narodnog pozorišta u Beograđu, jednog od najvećih dramskih glumaca u historiji jugosšlo- · venskog teatra, Data su i dva likovna, priloga, Krste Hegeđuši-

ća, A „Sivaranje“ broj 1

Or ovom'broju »EStvaranja« na uvodnom: mestu 6 objavljem prevo pripovetke slevenačkog ·književnika, France gBevka >Joštovo pričanje“ Slobođan Marković je štampao :tri pesme iž »Crnog cve isa«, Btihove 8uUu još đali Ivan “. T,alić, Sreten Terović, lvan „Geković, Momčilo Paraušić' i lDra> ško Bćekić, romi »Rasporeni sane štampao dje Rađoslav Tiotković. Interešantan esej „O. lriti, cić ostvario je Zoran Gavyrjlović, U tom. svom: eseju Gayrilović raspravlja, O odnosu kritike prema umetnosti i .estetici, O prirođi kritike i u vezi, tim O 1eoriskom ill objektivnom i o praktičnom ili subjektivnon. momeniun kritike 1" zatim o kritici kao đruštvenonı i moralnom. činjigocu, Na kraju je izveo sleđeći zaključak: »Višeslruko determinisana, ji, vezana, kritika može đa odigra pozitivnu ulogu samo alto te veze, ne slabi nego ojačava; u složenoj dijalektici, njenih odnosa, svaki nesktad slabi vređnost njenih, sudova. Tešiti ka celoyitosti znači, teorefski, postići iđeal. kritike, Janka, Đonović ima nmapis »Leset godina od smrti pjesnika. Mihaila, Vuko« vića« A Đoka · Pejović je obja= vio tri sećanja. na, Mihaila Vukpvića., Oveću raspravi o Valeriju Brjusovu i ruskoj simbolističkoj poeziji dao.je. Lav Zaharov.

U. »Mnjiževnom pregledu« Božo. Milačić. je. afirmativno prikazao. . injigu stihova, Rađonje Vešovića »Gajtan, vođe u dolini«, D-r Ivan Bonači.piBe. o.pokojnom pesniku Anti Cetineu, JL rubrici prikazi, i, bilješke« D..J. kritički govori.. o. knjizi »Liiubay. pješnika«, koju, je izdđayač nazvao malom antolos , gijom hrvatske ljubavne poezije.. Povođom kritike na svoju „knjigu »Nove crnogorske tužbalice« Vukoman „Džaković odgovara člankom »Mad, se već posumnjalo, — treba, provjeriti“, V, Mijušković piše- o memoarima, vojvode Anta Dakovića, dok M. B. prika-. zuje ·xbirku .pesama Kmina Ilja« mija,

“" koja nije

iz 1851, m Mojoi je dvnadesetprvi puf, prikazan inosiranoj, još Njegoša, sa zatim

dovanna Suboktbića, sa po dve?

te Branka, Steriju i Kaćanskogz. sw po jed-

prevod dakćičeve pesme, — kratka ali i netačna:

na-

več je biisiiče „Antologiji jugosloven-

lonjiževnog stvara»

ilnstracija. i mapomens mosagledafi naše. otadžbine i probio se n e dm mjegovo ime danas više

nije nepoznato w stranim ·literaturam:t, jer #e,. tokn više od osam decenija, mjegovi Književni radovi publikaja i čitaju ma, dvanaest, jezik, Tspred mjega, 5%, prevođima, ma, više 'stranih jezikm, stoie od srpskih Klasika amo Njegoš, Maa Kazarević,

foga, Jakšićeva. vrednost u još dovoljno sagledama, wmije

potpuno upoznata i sasvim pravilno. ocenjena, Biseri njegove lirike, pesme „Na, MW,iparu“.i „Po još mvek nemaju ni deset prevoda. U lepoti njegove lirike, wm, koju je utvrđeno da je nadjvišeg dometa, još memaju mognćnošti da mživaju

Koji vladaju. samo. engleskim

7; Što je Mdakšić ipak wspeo i ovoliko, — stihiski ma dohvat, — da se probije preko.naših. granica, a Be afirmira um Evropi, 'te da mm taj mačin, masar i nepotpuno, reprezeninje omđe mašn literatn»" m, ae ca) samo snagom i silinom svoga ialenin. eđutim, danas, — Kuda postoje i drage mogućnosti, drugi putevi i mačini da se VO: JBtAIČA Vita) velike pisce jedne maelje.owknže pažnim w stranom svetu, Bsistematskom organizacijom „i. rađom, kako Oe oE izbora, fako i na dobrom prevodu Sannavg 7: ČULI Ni RIM i tu koja wspešno ) nji nacija. o ~– ž či doći red i ma naše klasike. u Van OR a ie

u. prvom redm,.-- i na dak-

Njena, odlsta, sm, ponosom možemo reba, . ga: brikššemo svetskoj javnosfi, Đa li da & 1 pgdg OL M, O 12B5-godišmjici mjegova rođenja? Đa se Be Om ovok datuma, — wu nizm evenfualnih osian-

manifestacija, — učini, možđa, barem foliko da 5e mjegovom imenn: koje je on sam

izvojevno . n

dade Jedna, pnnija, savršenija doka-

— možda pnublikaci, jednm ı =. ke njegove odajyaa leiEee ita a ad O blikovanih dobrih prevode,

„njegovih dosada pu\ đosađa razbacanih

još nekih stihova, makar i u da mu se na fai način utvrm pikćima, mjegova, ranza i

gočišnjice. od rođenja ž e ao 7 ipak zaslmžio, TOO i o u interesu Jakšića, nego i

A da to'ne bi bilo nw interesm Rfirmn=

naše nacije, To je izvam sva”

Mil an P. Kostić