Književne novine

i i

Rafael ALBERTI _

MEKSIKO

(Indijanac)

sol Je Odwigrao Izvanrednu UIOgu 1 Ustava koji je nikao u VeJIHOJ DOTDI uv Konzervauvnin Kluća, Prouv privHegije Jeanakost graaana, za ecne slobođe...

Ime Benita Huaresa vezano je za te

Istoriji te

Sınyanaca za ocuvanje SVOJE nacionarmne Muiares Je aınaıjJanac Mao što on to sam kaže u deanom pismu MapDSDuĆsMOm, OdDNJAJUCI Ve IKE potlozaje ovaj nudio. Huares je bio za SVOJE BLIKE ı SLOBODE. Evo kako je španski Aiperu Opisao

tre samog Huaresa:

re. Votucionarnı

; 3; Još uvek je vitak, tanak i sve tanji kao da iščezava od čiste prozračnosti, od čiste mršavosti, kao vazduh Doline. 'On je kao vazduh.

Odjeđared zašumi kao list,

granja koje predoseća pljusak, On je kao pljusak.

__________________-____o e —-–—_ —-_— —_- — o —– C_-–_ _–—–- RR. —- —__--— a _———

Gasi se oko kajmana koji sanja

Kako nežna šapa tigra postaje list,

slaba fosforna vatra kad se otvaraju vrata, On je kao vatra.

Jao sića vulkanska lava što teče,

boje kratera sa granama što, gore,

zemlja neosetljiva na drhtaj zemlje. On je kao zemlja.

Kao zemlja magveja i kaktusa, uđova koji zidaju zelene hramove sa širokim strejama, sa krovovima punim vazduha, sunca i vode.

Drumovi se umaraju, pađaju 'zbog tolikih tragova stranaca. Kilometri i milje, pobeđeni, napuštaju daleke doline.

Zna se, viđi se da nisi

ona monotona krivina bez mišića koju po državnim zidovima Diego Rivera nudi turistima.

Protiv gringa, koji kupuje na- tvojoj slic! lepotu ti stalu već u ruševinama, spremi pušku. Ne dopusti

da budeš karta na albumu bez cilja.

Jer nisi samo tema za strofu,

nit' uzgredna boja pejzaža,

nit' onaj besni pas koji liže, . pitom, posle ujeda, noge gospodara,

Ti?si iskonski Meksiko, trepet vrhova što tamne pod udarcima piramida, tamna munja džungle koju motre sto hiljada sporih očiju zmija,

Protiv španski h osvajača, koji prosejavaju kolonijalne ostatke po svojim venama, spremi pušku. Jer ti si Indijanac,

ti si stvaralac krvi kreolske.

Alko ste, ti i on, Meksiko, neka niko

ne spava, ne radi, ne plače, neka se ne budi bez znanja da ga jedna ruka davi

i da mu zemlju deli na dvoje.

o ||| _._. IV Ja, II T—

KONKURENT?

Ove godine. Meksiko slavi stogodišnlicu svoga Ustava

mreKsiKanaca procrKVe, . događaje. Benita Muaresa vezano je za dugu i upornu borbu Mek.

ı nezavisnost. XniKao je iz tamnih narodnih masa: WiqRSsimanjanu Moje mu Juač OlCenje MMEMPU-

pesnik mataet meHRSICKOF Indjjanca, kao da .je dao por

zašumi kao suha tišina, kao strašni protest drveća,

zemije,

Ime

by Je

POSOSdNNa, >... "3": USSDUJNU SI BRUR "SOBU JESUS LS 555 „UI LT KILE"

(Preveo Rade Nikolić)

Supruga poznatog italijanskog vije, Eiza Morante, dobila je ovogodišnju nagradu. „Streqa“ za svoj roman „Arturovo ostrvo“

Na slici: Elza Morante

IZ ŠTARIH DA i

u svojoj radnoj sobi

književalića Alberta Morg=

. „Cimbelin“ pripađa kasnijim Šekspirovint komadima.

lako se ne ubraja među njegova

bolja dela, u njemu ima suptilne poezije. Shvatajući to, reditelj ŠSekspirovog: Memo-

rijal teatra u Stratfordu postavio je ovaj komad kao romantičnu dramu, svim dosadašnjim tumačenjima ovog” dela,

STOGODIŠNJIĆA REALIZMA

vosteunjin meseci u Irancuskoj štampi dobar broj napisa na Kkuiturnim rubrikama posvećen je stogodišnjici reanoma, “ULOPL In ćianaka uzeli su 1957 godinu Za larnu zato što su ravno pre en godina, tj, 185, u knjižarama pvwvi put pojavila đela sa »realističkim Moncepcrjama«, »Gw„pOođa 5. drle i

jubise »Cveće zla«,

* GOLDONI I BRAMANSKI SVETI SPISI U

IZDANJU UNESKA

uovoaom avesta peaesete

godišnjice smrti slavnog itauJanskog omeaiograla mMaT-

la OGolđonija, koja se još Mu-

\ek proslaviJja i svetu, UNESK.O je, radi bolieg upoznavanja njegovog tıeatrk,

obezbedio štampanje pet Gol donijevih komedija na {fran„cuskom jeziku, »Izabrane Komedđdije« uskoro će se pojaviti u prevodu Anrijete Valo i Miše! Arnoa.

u icuauju „reprezentauvne vbirke UNBSKRO-vih dela fakođe će se Štampati i Him_

ne Vedđa« koje sadrže niz moutvi Stare „lınqaijje, “Ve nimne Pprevesce Luj Menu,

ođličan poznavalac indiskog ie rika i kulture.

* BIOGRAFIJE BUNJINA

I KUPRINA

Ow Moskvu se neđavno VraHO SOVJeKSMi KnjizeVnIK Nev muHutnn, KOJI Je Droveo 1Zwesno vreme u FrancuskoJ Yau. sakKupijanja grade za piograrnju „DpOZzDalOg YTUSKOg pisca Ivana Bunjina, čiji je roman »seIO« GODIO NODČIOvu nagrađu, Kao što je Dpoznato munjinova aela augo se nisu stampaa u BOVJeETskom Savezu zato što je Bu-

njin ođ 1920 gođine Živeo U. warzu MaO emigrant. uvorea

NEOBJAVLIENO PISMO ALEKSE ŠANTIĆA PETRU KOČIĆU

Ilija Kecmanović objavio je nekoliko Kočićevih pisama Aleksi Šantiću koja se tiču Šantićeve saradnje u Kočićevom „Razvitku“ i odnosa Kočićevih sa mostarskim književnicima, („Život“, 1955, br. 5).

U zaostavštini Kočićevoj sačuvan je,- dosad ne-,

objavljen, i Šantićev odgovor na jedno od ovih p:sama; odgovor je neđatiran, ali je očevidno da Je pisan u vremenu između 20 i 26 đecembra 1909 gođine, tj. između dva Kočićeva pišma sa ovim datumima.

Posle izlaska iz tuzlanske tamnice u decembru 1908, Kočić je ubrzo počeo da radi na pokretanju svoga novog lista „Razvitka“, koji bi se · „bavio književnošću i obraćao pažnju na ekonomsko-soć!jalne i političke prilike u našem narodu", Krajem godine, kad su sve pripreme za pokretanje lista bile dovršene,. Kočić ·je, pored Cvijića, Skerlića, Veljka Petrovića i dr., pozvao na saradnju i moztarske Kknjiževnike Šantića i Čorovića, iako su njegovi odnosi sa Mostarcima uopšte bili tađa nešto ućeni. On se naime, sem ostalih razloga koji su uticali na te odnose, U jednom pismu iz barijalučkog zatvora „Crne kuće" nepovoljno izrazio O mostarskim „čaršinlijama“, koji su se, po obaveštenjima koja je Kočić imao, radovali kad je

on uhapšen,

„gazdama“ u Banjoj Luci. su Mostarce i.nisu „dali reći“ na njih; oni, sebe računali u te „čaršinlije“.

kao što je to bio slučaj i sa nek:m Šantić i. Čorović branili

Ipak,

"la su Više izđanja.

Šantić se''

Na slici: scena

»bela« »ZA"VOL roman u kome ima dosta auropDiogra..win aečialja, »(;O0spođdina iz San „HFranciska«, đelo koje je sam pisac smacrao majuspenjim, , »IMMICInu ajupay«e, JOS neKoukRo roma_ na, Više Ppripoveđaka i ma. Bunjin je takođe i autor Jeđnog eseja o Lavu Tolstoju, koji izvesni kritičari sma traju najpouom Stuajom o velikom piscu »Rata i mira«. goste negavne renaDltaci!Je szavana wunjina, „nJegova đela su 'se ponovo pojavila u RnjizarsKkim 1!Z/1071ma, 1! UOZIpublicitet. Intakođe 'napisao ı ATSenJeVa«,

·bunjin miadog

pesa-

vela su Veliki teresovanje cataca nije malo, tako da je došlo 1 do sakupljania građe za, njeSOVU DiUgrarju, MJIZeVnIK Nikulin posetio je u ı mUuNnjinoOViU | UGOVICU wunjinu+ – miuromceVu, Koja rukopise mekih svoga Su~

Parizu veru

mu je Mala najpoznaujih „dela pruga.

Za Vreme boravka u Parizu Nikulin je posetio i kćer ruskog pisca Kuprina. Dela 0 vog realiste, koji je niz BOdina Živeo u emigraciji VeOma ru popularna danas u Sovjetskom Savezu i doživeNaročito su trazeni „Wmjegovi romani »Dvoboje i »Jama«, od kojih je prvi već boslužio kao Scemario za jeđan film ščije ije snimanje „negavno poceio, Ki Aleksandra MKuprina sta" vila je Nikulinu na raspolaganje i celu ličnu arhivu svo ga 0ca.

smu kakvu ši želio. za ... (nečitko) broj „Srp. knj. glasnik“ i Čurčin i Dučić, to

- Beaux Arts,

nasuprot. iz „Cimbelina“ u Stratfordu.

INTERNACIONALNO TAKMIČENJE U FILMSKOM EKSPERIMENTI-

SANJU

toreqd programa najDo!jin filmova svih vremena koji če biti prikazani za vreme Svet ske izložbe u Brislu jduće pBodine i „svetskog festivala savremenog Ililma koji će tom pruikom mDIu: organizovan, na SVeMSHOJ !ZIOZDI DICe Organl'vovana miernacionamna smotra i takmičenje eksperimemntalnih filmova, _

Na takmičenje Su pozvala »ueia Woja Ssvolim „opDukom prvuwsvavijaJu pokusaj oDnav-

ljanja filmskog jezika, i ona

koja. su svojim „sadržajem uubMa teritorijama Koje me posećuju SUV4raOCF IlimoVa«.

wrganizatvvrı OVOg lakmiceć-

mja ostavili su široke mogućnosti interpretacije reči »eks perimentaımı«. NKHRSsperimentaı ni film po mjihovom mišlje. nju nema preciznih granica: »on može đa buđe Ppoetski i urican, Jgrani i GOHumen= uuu, poneKaa Je Ssaviricam, cesto apsrraMian«, Mao «pri» mer reditelja čiji su rani radđovi bili svesno eksperimen= Laii)!, organıizavorı navode

Klera, Bunjuela, Karnea, Renoara, „Ejzenštejna, | „wavalkantija, i. Koktoa.

Na takmičenju koje će se održati aprila 198 moxuu da učestvuju filmovi iz svih ze” malja, bilo koje đužine, zvučni ill nemi, formata 35 ili 16 mm, proizveđeni ne pre 1955 gođine. Poređ dva Gran pri.a. (500.000 i 250,000 belgiskih franaka) predviđeno je i šest manjih nagrađa, Đetalj nije pođatke o ovom fakmicenju vavnteresv .anı mogu dobiti nia adresu Cinematheque đe Belgique, Ravenstien, Bru 55615,

No kako sam morao pisati „Bos. vile“ jeđan rad, pa za za „Almanah“ koji će izdati

nisam imao vremena đa ti stvar

napišem bolju i da je „đdoćeram“ kako treba, No nađam se da će i ovako „upaliti“, pa ti je evo i

šaljem. — Molim te,

li pismo i pjeSrO primio,

se ma pošti izgubi Čestita ti Božić, i

su 1

odazvao. Kočićevom pozivu, poslao mu.je traženu štamparska pogreška. Pesma o kojoj je reč, pod naslovom „Na njivi",

„pjesmu o težaku“

Dragi

ja sam m ođ srca O

tvoj bratski

Obrađovao sam s* iz dva

vidim da si

teljima, koji te uistini iskren štuju; a drugi je što će tvo "koristi i tebi i nama svima.

Ti si se,

i za jedan čas sumnjao na M jamu kopaju i da te mrze.

đuše nema

ti samo gadne i podle način zavađe hosance i

dosta, Da ti se

želji, evo sam ti na brzu ruk

Pero, i

moj dragi Pero,

koja te je mrzila i zla

odmah odazovem i đa ti učinim po u napisao jednu pje-

i,uz nju ovo pismo:

brađovao kad sam primio poziv za saradnju na „Razvitku“, razloga, a prvi j se opet povratio svojim pravim prijao vole i duboko poj novi put donijeti

grdno varao kad si ostarce i mislio đa ti Ovdje ni jedne cigle željela. To Su” duše nalagale đa na. taj. Hercegovce, da se kolju, ' i da im zajednički rad oslabe. No o tom za sada

· ustvari „je poznata e što Šantićevim prilogom: i jedinstveno lijepu hvaljujem“. On se

pomisliti đa sam ja

' „neđoćeranom“.

odgovori mi na dopisnici jesi jet se. može slučiti đa

bratski te pozdravlja tvoj Klakaš. i

Molim te, pazi đa u pjesmi ne buđe ni jedna

Šantićeva pesma „O, klasje

moje...“, kojoj je autor docnije dva puta menjao naslov: Kočić je, razume 5e, bio vrlo zadovoljan

„Primio sam tvoju Kkrasnu pjesmu „Na. njivi“ — odgo-

vara mu on — na čemu ti se najsvesrdnije za-

uzgred pravđa i zbog svoga

pisma iz zatvora: „Meni je žao što si ti mogao i

na tebe ili Svetka (Čorovića)

u onom pismu iz Crne kuće mislio. Bože sačuvaj! "Kac i ovdje, tako isto | u Mostaru ima rđavih ljudi i muzevira (prevrtljivaca). Na te eđave ljude i muzevire ja sam mislio.“ U Šantićevom pismu posebno su zanimljiva dva ·sdatka: da je jednu ođ najlepših pesama svojih · dap{šio „po porudžbini“, 0 đa ju je smatrao još

Đuro Gavela

Palais đes,

psMo Abe RBEREERGE |

O U U 'vA IZLOG ČASOPISA

KNJIŽEVNOST broj 6

Odlika je ovog, kao i mno» gih ranijih brojeva »Književnostic u tome što na ne= mnmametljiv i kulturan način

povezuje i vrši smotru YaZ-.

ličitih generacija koje deluju danas u „mašoj savremenoj književnosti, ne prenebregavajući pritom ni kulturnu 1storiju, stranu literaturu, pozorište i drugo. Tako u OVO) broju d-r Miloš N. Đurić piše esej O etici u peripatetičkoj školi i O Aristotelovim Učenicima i sledbenicima, znalački brjljantno i jednostavmo, a Jovan Hristić o lirlei Velimira MNukića; u poeziji su zastupljeni pesnici „stare generacije — Todor Manojlo-

. x „SAVREMENIK“ broj 6 Šest pesnika zastupljeno je u ovom broju »Savremenika: Vesna Parun, Slavko Janevski, Nikola „Drenovac, Ivan: V, Lalić, Dragoljub Vidić i Mile Biskupljanin; iz tog obilja stihova treba kao najvrednije izdvojiti: pesmu V. Parun »Ljudi u jesen, »Između tebe i mene« N. Dre novca i »Sutjeska« D. Vidića. pProzom 'su pretstavljeni Ste» van MRiaičković i Dušan Baranin. »Estetički fragmenti« Dragana M. Jeremića znače 4zvesnu prekretnicu u 'dosadašnjoj iđejJno = estetskoj Orijentaciji ovog časopisa; Dpisani su koncizno, jednoštav. no, sa jasno izraženim stavovima. U razgovoru o kritici ovog puta učestvuju, sa nekoliko značajnih misli i opaBanja, Marijan „Jurković, Ivan Lerik i D. M. Jeremić. 9 rubrici Čitajući časopise i listove »Savremenik« između ostalog donoši belešku O ne" korektnom postupku ređakcije moskovskog časopisa »Imostranaja literatura« koja je »izostavljala izvesne značajne delove« izjave koju je »Savremenik« dđao »Inostranoj liferaturis« o svojoj dosađašnjoj

i budućoj delatnosti.

* „DELO“ broj 7

Najznačajnif! prilog u seđ_ mom julskom broju Dela« je staložen i dostojanstven polemički članak Josipa Vidmara »Nesporazumi oko idejnosti« (odgovor Borisu Ziher1u), u home, na kraju, zaklju čuje da je »Lenjin spoznao i priznao '"olstojevu umetničku veličinu instinktivnim putem i istinski primerno upotrebljenom tezom o umetnosti kao ođrazu, a da ni u jedđnom slučaju i nikako ne oOcenjuje Tolstoja iz ograni„ čene ideološke priskrasnosti, kako to želi da shvati Ziherl...«. ·Od esejističkih priloga vređi spomenuti mapise Svete Lukića,. Miođžaga Pavlovića, Svetlane Velmar-Jam ković # Milana Damnjanovića. Među oskudnim prikazima knjiga ističe se napis Gavrila Vučkovića o Kozakovoj »Balađi o ulici« za koju Vučković kaže đa je »korak u pravcu rehabilitacije · našeg Književnog poštenja«. Pod su voparnim „naslovom wTe{ter života« Milica Zorić je zanimljivo ispričala jednu li_ terarizovanu, iskonstruisanu fabulu. Među pesničkim prilo zima Cirila Zlobeca, Caneta Andrejevskog, Slavka MihaIU MAN U ______________ ________ ___-— KCm———_—O O O TO OTO { NGA 4 B. MTimotijevića najvrednija je Mihalićeva pesma »Strijeljanje u zoru.

i gla „LETOPIS“ broj 6

Nekoliko zanimljivih prikaza novih Knjiga, uvek sveža i uvek privlačna rubrika Listajući časopise, pesme B. u. Lazarevića, Božiđara Timotijevića i Pavla Popovića odlomak iz «putopis Nade Marinković, jednočinka Jo> sipa Kulundžića „Knjiga i kolači” (pomalo diđaktička i naivna) — to je, ukratko, sadržaj šestog broja „Letopisa .Maticće srpske”, Posebno se treba zađržati na eseju Marka Ristića o Rastku Petroviću, objavljenom na tuvođnom mestu. Iako je već jednom pisao O Rastku, Marko Ristić

je i ovoga puta rekao neke nove đetalje o tom pesniku .

što „voleo je život čudnom

jednom strašću, totalnom, u- , bornom i lomnom, telesnom, .

rađosnom i nesrećnom. „kao Što se voli zagvljena a ipak za navek nedostižna šena!, — u

vić (sa - elegičnim stihovima u kojima progovara Životne iskustvo i prigušema gorčis na), zatim Srednje ~ Sime Vučetić, mlađe — Mira Aleč“ ković, i najmlađe — Milovan Danojlić. Strana Književnost pretstavljena Je pripovetka ma Tomasa Mana i mlađog poljskog pripoveđača , Mareks Hlaska, kao i izvantedno sup tilno i odmereno naplsan!m esejima Marije Stensfiđ-Po«

pović o engleskom pesniku vViljemu Vordsvortu. Poređ ovih, u časopisu se· nalaze i

neki drugi prilozi koji upot» punjavaju njegovu staloženu

i ozbiljnu kulturnu #iziono»

miju.

formi beletrističkog eseja, šin fezom KknlJiževno – istorijskih činjenica i sećanja, svojim gustim digresivnim, nadahnutim stilom.

• “«“ ·

„IZRAZ“ broj 6

Teme i problem O lak raspravljaju sarađnici „lIzra» za” u šestom broju prilično su zanimljivi i aktuelni: Kar« 1o Ostojić piše o državi u de“ lu Iva Andrića, Lazar Trifus nović o umetničkom delu Sre

tena Stojanovića, Milivoj Sla·

viček o Vlađanu Desnici,· Grga Gamulin o slikaru Žors žu da la Turu, Klođ Avlin e Književnosti za đecu, dok u anketi o modernom učestvu» ju Anri Lefevr i Oskar Davis čo. „Riječju u glavu” — a» forizm! Stanislava Simića e

jeziku i stranim rečima, O fa„ · ati 1u”, o ljudskom karakteru, 6 ~

kozvanom „,sugestivnom predavanju, o razumevanju. knjižeynih veličina jtd. najznačajniji su prilog u o« vom broju „Izraza”: to sU Gštroumne, prodoOrne, dđuhovi« te, originalne misli jeđnog lu» cidnog i kontemplativnog duha Instruktivan mapisan esej Jovana Hristića

„Beleška o metodu engleske” Među mnogobrojnim

poezije”, prikazima novih knjiga treš. ba .posebno spomenuti napise"

vitomira PF. Vuletića 1 ZŽike'

Stojkovića o knjigama Bos" slava Mihajlovića („Od “dstog čitaoca” i antologija „Srpskf

pesnici između' đva xata”-.

„KRUGOVI“ 'broi 4.

kojima. petogođišnjjća” ?

Ovaj broj „Mrugova”, obeležena izlaženja časopisa, od balet stičkih priloga đonosi odlo. mak iz drame Mirka Božić „Ljuljačka wu tužnoj prozu Čeđa Price

„Biđdl” i.

petnaest pesama Marije Ću...

dine meJednake vrednosti. Ođ esejističkih priloga majvređ= nijl je napis Nikoie Mitičevića o poeziji Stevaba PFaičko-' vića — „Riječi za prazne ruke bola” plsan jednostavno, sa iskrenim simpatijama ža, OVOg pesnika. Milivoj Blaviček u članku Dis” uglavnom ponavlja i parvafrazira dosadašnja: mišljenja i sudove o Disu. Pre ne. go što jie progovorio O erotici Tina Uujeviča u „lLeleku 86“ bra”, Vlado Gotovac je U svome članku „Slavne dra“ ži”, koji obiluje pretenctoznim beleškama, napomenama, us vodima, epigrafima, zaključ cima itd., presuđio našoj knji ževnosti, neprestano se na ne“

koga ljuteći, dureći, preteći, zastrašujući (u pozi malog besnog Visariona, što je sve

u krajnjoj liniji vrlo komično. Na taj način se ipak nć

. raspravlja o literaturi — SM"

radnici ovog broja „Mrugo“ va” su još: S. Babić, B. Zeljš ković, S. Vereš, S. Novak, Vi Bunjac, B. Violić, V. Mađa" rević, B. Grgin, B. Belan i drugi, 0 i

CM. L BB

KNJIŽEVNE NOVINB

je i Kkoncizne .

vrbi

„Neprestani :