Književne novine

Orgeanizaı LOS OU VI]

BEZGRANIČAN JE ZAMAH ŽIVE MATERIJE

| Kud god se okrenemo, — Ssvugđe je život. Prostrana i đuboka mora, jezera i banice, nadzemne i podzemne reke, sunčana polja, mračne pećine i vazdušna prostranstva 'vriju od života. I tropski i polarni krajevi, i predeli između njih, — sve je to naseljeno, gušće ili ređe, živim bićima, onim viđijivim i onim \nevidljivim. ·

A šta je to u živoj materiji đa se ona svugde snalazi? I u mračnim đubinama okeana i u podzemnim vođama, bez sunčeve svetlhosti i .bez. očiju? Bez sumnje, njena urođema promenljivost, njmama dinamika. Samo toliko možemo kazati. A statistika i šema, tuđi su životu. ]I onaj koji misli đa se život živog bića strogo ponavlja u „nepromenljivim“ spoljašnjim uslovima, naivno se Vvara. Možeš jedino wosetiti pravac promene, puls žive materije; i ne traži đa isti uzroci izazivaju iste posledice. To bi bilo iluzorno, jer živo biće nije isto iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut. Sastav svake naše ćelije neprekid= no se menja; materija u nju ulazi,'menja se, odlazi. I ćelije mnogih tkiva đosta brzo odlaze, a njihova mesta zauzimaju nove...

Zato su svi pokušaji da se životne manifestacije izraze miatematičkim formulama i ukalupe u nesakomljive fizičke zakone propađali još pre smrti njihovih tvoraca. Francuski fizioloa Lefevr to najibolje ilustruje. Nikako nije mogao đa zadrži svoje čitaoce i poređ mnoaih tačnih „kKcmstatacija, kao ni Amerikanac Beneđikt pored svog obilatog rađa. A đa i me pominjemo one mnogobrojne natć ne rasprave u biologiji čije su rađamje njihovi autori opravđavaTi statističkim metođama,

Zamah žive materije je bezgra=ničan. Zato je logička analiza ng može obuhvatiti: bilo je potrebno rađanje eksperimenta. Treba probati! Jer ono šarenilo oblika biljnih i životinjskih, ona moć naseljavanja morske površine i dubokog. dna, onaj prkos što ga svakog"časa pruža živa materija vreloj, pustinji i surovoj polarnoj zimi, nije se mogao objasniti ni vrlo tačnim, strpljivim brojanjem i crtanjem ođlika, već je trebalo posegnuti u sam život, pa čak, za nuždu, i đrobiti ga na njegove elemente, da bi se koliko-toliko sagleđalo u njega.

. Ekskurzije u svim pravcima, u dubinu, visinu i širinu, moguće je praviti, pa čak i one u Zemljinom satelitu, kojima se duboko klanje mo. Ali se one moraju vršiti ćesto sa odelom, tj. sa onim što je čovek izumio, da bi se održao u nekim oblastima prirode, izigravajući trenutno zakon prirodnog odabiranja. Međutim, život se probijao po Zemlji po tom zakonu: ono živo biće koje je uspelo da se prilagođi novim uslovima, održalo se. Život sam nije prestajao, već je nastavio svoj hod i po vrelom pesku i po leđenim breqovima, i po slanom moru i „slatkoj" vođi. On će svoj hođ verovatno nastaviti i po udaljenim planetama, 2

Ali prilagođavanje adaptacija) nije ekskurzija, izlet. Prilagođavanje na neku novu sredinu pre će se sastojati u tome da se u novim uslovima održi sposobnost, donekle promenljiva, razume se, za produženje života sa svim.njegovim fiziološkim manifestacijama. Očuvati sposobnost za hvatanje hrane, i za varenje, i za iretanje, .za parenje i za razmnožavanje, i za sve ono drugo, potrebno da se harmonizuje život u no-. voj naseobini, niie druao do Drilagođiti se novoj sredini. Zito se beđan život prezimara u zimskom snu, koji mesecima traje, ne može tretirati kao neki vid ađaptacije, kao što se isto tako ne može nazvati adaptacijom nizimska ukočenost „hladnokrvnih“ životinja. Jer šta je prezimaru zimi ostalo od života? Mali đelić disanja i krvotoka, poređ onog nevidljivog. Od apetita — ni traga, od

ljubavnih manifestacija — ni jed“,

ne, ođ sposobnosti da wmakne ne= prijatelju — ništa. Tu se i kod jeđnih i kod drugih život na hladnoči pritajio.

__Međutim, onaj polami medved, ili onaj polarni pas, iH neka poTama ptica, prkose, verovatno ne

iz zadovoljstva, ali prkose spu-

štanju žive na minus 50 stepeni, } još niže. A naš vrabac kađ »aguBi zima od minus 20% zavjlači se u staje i đruga skrovita mesta, dok pas, pa i onaj seoski, .ciči i traži da ga puste u kuću, A onaj eskimski, pas Severa, mirno spava na polju na minus 50% Ni malo se ne ohladi. Temperatura je u njepovom telu 58%. kao i u Dudiice pored..paći. NR ope. nai

Žž

našao je Amerikanac Irvimg ništa manje nego 30% skoro kao i kod našega na ·umerenoj temperaturi, I tu u polarnim predelima, na razdaljini od nekoliko santimetara, dva plesa molekula: jedan u živoj materiji po taktu od plus %, a drugi u snegu po taktu od minus 50 stepeni! Onamo, pak, u Verhojanmsku, gde se živa spušta još na niže, na minus 70% i niže, razlika u toploti pseće krvi i leđa pored njega iznosi, ništa manje neno 110 Celsijusa!

I život sisara i ptica prilagodio se klimatskim razlikama. Sačuvao je unutrašnji tempo zbivanja, izražen u visini telesne temperature, ali se izmenio u dru qgome. Debeli potkožni masni sloj

Stefan ĐELINEBEO

štiti tamo: njegovo toplo jezgro, kao i gusta i dugačka dlaka. Nervi u blizini kože, nervi donjih delova nogu, stekli su sposobnost da nesmanjenom „brzinom sprovode nadražaje i onda kad im temperatura padne na plus 7 dstepeni, tj. kada je za nekih triđesetak stepeni niža od. onih u sredini tela. Je li to zbog toga polami jelen smanjio brzinu bežanja? Ne. Pokušajte, pak, našem jelenu toliko da ohladite nerve i krv u nogama, pa ćete, bez sumnje, doživeti strašan prizor izazvan bolom.

I još nešto. Blagođareći him anatomsko – fiziološkim promenama polarni sisari i ptice okrenuli su u svoju korist onaj poznati zakon održavanja telesne temperature, i to tako da polarni pas manje toplote gubi i manje je proizvod: nego li naš, kad su izloženi istom stepmu hladnoće.. Tako je život polarnog psa zimi jeftiniji, manje

hrane iziskuje, nego što bi bio život našega psa kađa.bi mewde

oba zajedno živeli.

Ali je zato lakši život i našeg psa, i drugih naših životinja, leti nego što je onih polarnih. Jer dok su polarne životinje prilagođene na veliku studen, naše se neprekidno prilagođavaju. onim tem peraturnim promenama koje se edigravaju u našim pređelima. A kako su te promene kod nas kratkog trajanja, to se ovđe prilagođavanje manje vrši anatomskim već pretežno fiziološkim „promenama. Jer ni zimsko perje, ni zmska dlaka ne utiču „na fiziološke procese u onoj meri đa bi naš pas, naprimer, zimi manje hrane troŠio na nula stepeni nego leti i pored toga što se potkožna zimska mast razlikuje ođ one letnje. Naprotiv, naš pas, kao i drugi naši sisari i ptice, pa i čovef:, reaguje zimi na svim spoljašnjim temperaturama na kojima može živeti sa većom broizvodđnjom fuplote i većim wubitkom nego Te ti. Nula stepeni je uvek nula, ati živa materija nije uvek ista, D& ni onda kađ mosi određeno me iz knjige rođenih, niti kad nosi ime što su Joj qa deca iz milošte data, _ Do. pre tridesetak godina, dok je fiziologi}on provejavalo mehanicističko caledanje na zbivanja u živoi materiji. prilaqođavanje ?ivih bića novim toplotmim ušlovima ' jobiašniavano je 'Ššemaksk:: „.hladneikrvne“ životinje žive _ U hladnim predelima sa smanjenim intenzitetom fizioloških proceša. a toplokrvne se zaštićuiu Svojii teTesnimi_ pokrivačem. Rezulati su

uopštavani. Mnogi nisu mogli 58cledati život izvan zidova svoje laboratorije. 1

_ Međutim, onde ode Se život priTagođio na hladnoću, on nije iZGUbio ništa od svoje vitalnosti. bo račići i Gruge životinie „ hladnih mora vrlo šu pokretljive | rezmno žavaju Se na temperatuyi od okć 20, dok njihovi srodmici vu „našim MWrajevima wube tu vibahnost na spomenutoj hladnoći. ___ e Sisarl 1] ptice, zh Vreme iaže zime, Izdržayahu hladnoću od minus 30% i Još nižu, dok u toku vrućeq lota zebu već na tiefmperaturi od owG 0, akc oi Se naojs izlože, TI mnoae letnje Živoćinice nišu ti štanju da 86 oddpru uticaju fe umerene hladnoće, | od nie uolmu. Jer ii onomi Guženi ptodesti dok se Životinja prilaecodava na hladnoću,meRke hormonalne žlezde pojačavaja svoj rad, proizvode Veće količine hormona, a neke gomilaju vitamin C i B u svoja tkiva — čime životinja postaje otpornija . prema . hladnoći. „Nažalost, to biohemisko izgrađivanje organizma da može u hladnoći hesmetamo prođužiti pun svoj život, poznato je vrlo malo.

Hladnoća kojoj se organizanı nto že prilagoditi stimulira neke njeOe odlike. Pacov Mhojži sp Modko

na umerenoj hlednoći brže tamo raste od njegovog druga u toploj sredini. I ne semo to, već se i pre osposobi za samostalan Zivot, Možda taj princip leži u osnovi jedne pojave koju smo pre više godina opisali. Naime, skotne ženke — pacovi stavljene su u mparat gde su vladale temperature od 10 do 50% da bi se viđelo na kojoj će se nastaniti, koja im je najugodnija. Ove skoftne ženke rađo su provođile dame ma temperaturi od 27 do 30% Međutim, gnezdb st pravile, ne u toploj, da bi od hlad noće zaštitile svojg novorođeme, već u hladnoj sredini, na tempera turi od: oko 17% A kađa smo zatim . mamemo zagrejaH „okolinu gnezđa, a fime | samo. mezdo za nekih. 5!, đa viđimo šta će se o-– diprati, mogli smo posmatrati zadivliujućči prizor kako majke vuku pnezda.sa svojim „mladima na hladnije mesto. . Tu će se ma hladnoći po koji novcrođeni ohladiti na 9200, Kađa majka nije na mnezdu, sli mu to neće biti na štetu. Kasnije, kad su mlađi stekli sposobnost đa se bore protivu hladnoće, kađ su đobrim delom izgrađili svoju inutra– šnju sredinu, napustili su gnezdo i otišli na oko 30% Sada ta visoka temperatura u našim Krajevima ne smeta njihovom razvitku. Životinje su svugde prilagođene sredini u kojoj žive. A kako se sređina menja, menjaju se u njoj i živa bića, ili je napuštaju ili ginu. Jedna se menjaju „manje, đruga više. Sisari | ptice trpe velike promene w mnogo čemu, ali ne u jednome: njihova telesna temperatura je avagđa ista, bilo oko pola, bilo u tropima. A oni niži oblici, žabe, ribe, insekti, puževi, crvi, itd., u adaptaciji vrlo lako menjaju visinu telesne ipmperature. Ali ipak neki od njih isti trošak plaćaju za razlHćitu brzimu kretanja svojih molekula. Tako školjka sa Grenlanđa, gde živi na temperaturi od oko 2% troši isto onoliko kiseonika kao na đruga iz Dmmske, koja živi na 10% Tu sposobnost pokazuje i naš Ccrni dalmatinski gušter sa pustog otočića Brusnika, kao i naš ·vinograđarski puž. Na čemu počiva ta sposobnost đa se kroz više i Ml že temperature MU toku godine pro lazi na kraju krajeva sa istim troškovima života, kad Kratkotraine ekskurzije iz jedne u drugu tOblotnu sredinu pretstavljaju ili ušteđu goriva ili veći izdatak, pre ma tome da li je novo bocavište

bilo bi vredno otkriti tu tajnu. A tim pre što je io „nepoznato u pužt i Gušteru" isto tako nepoznato i U mame, Što je to — Život.

Naš XC vek je vek najvećih vevošucija, tI i

Pre četrdeset goding narodi Rusije su prvi u istoriji čovečanstva ostvarili društveno uređenje koje se ne potčinjava slepoj stihiji, već naučnom predviđanju i osmišljenim zakonitostima. _SZ Ali naše generacije stu isto tako i svedoci niza majemačajniyh tefmičKHi preobražaja. Forađemi su mdazn.. motoži koji omogućavaju da se br zina zvuka prevaziđe dvađeset pet puta. Dok su u toku svog dosadđašnjeg života.ljudi koristili samo energiju stomskih omotača, omi' st sada prodrli u atomsko jezgro i koriste njegove ogromne rezerve energije. Stvorena je, elektronika — tehnička osnovš.teloevizije i viReg stepena outcomatizacije. — TO= bota, na koje čovek prencsi ipvesne funkcije svojstvene mišljenju, TI na kraju, konstruksan je i + Ššmo izbačen prvi veštački | satelit. Učinjen je'najteži i mnmjodlučniji oral u savlađivam}u Zewiljihe teže, za osvaja Wowhotskog prot

Veštački satelit je stvomio NoWE,

Na ovom preseku' kroz zakrivljenost svemira (koja na slici liči na

vertikalu) prikazani su rezultati prodora u prostore svemira, kao i oni koji će prema predviđanjima uskoro biti izvršeni. Balon u kome se nalazio major Simons uspeo se na visinu od 11,800 km, raketni avion OE a: _ Xa-2 u kome je leteo kapetan Avp postigao je visinu od 14,800 km. toplije Hi hladnije? Iako su U PI- predviđa se đa će X-15 moći da se Giiha na visinu od 62.000 km. tanju qušter i puž, i njima slični, U {azi projekta se nalazi balon Forsajd koji će na visini od 12,400 km lansirati raketu koja treba da se uputi na visinu od 2480 km. Vangard je prvi ametički satelit koji će uskoro biti izbačen, to je raketa koja će kružiti oko Zemlje ma visini od oko 162 km niže od Sputnika. Njena orbita će biti na visini od oko 186 km (poznato je da se Sputnik kreće na visini od oko 540 km),

ijuđi na Mesecu“ ne buđu samo heroji naučno-fantastičnog romana već da čovek i stvarno stigne na Mesec?

ı U našem veku se tempo naučnotehničkog progresa vrtoglavo ubrzava. Sećam se kakvo je uzbuđenje u mom rodnom Pragu izazvala smena tramvaja koji su vukli konji električnim tramvajima, zamena petrolejskog osvetljenja pr= vo gasom a zatim elektrikom, otvaranje prvog bioskopa, Sada smo se brzo navikli na postojanje atomskih. električnih centrala, na „VU—-104“, ma interkontinenitalnu balističku raketu. Proći će samo mekoliko godina i veliki veštački satelit će poslužiti kao Stanica za montažu i izbacivanje, u početku za raketu koja će obići oko Meseca i proveriti dejstvo leta na živi organizam, zatim za rakete koje će „alunirati“ u početku bez posađe, a. posle i sa njom, a dalje

neviđene mogućnosti. Uskoro ćemo . Kole

moći da prekinemro lanac koji was vezuje za. Zemlji, NMacavno, za to je O učiniti JOS Tmnogo: povećeti brrimu sa 8 Kilometara U sekunđau, koju ima sputnik, na 14,) Killoenetbra za. inet brođ, jkeonstruissti i izbaciti taj brođ, rešiti masu najtežih fizičkih, fizkoloških i tehničkih zađatala. Zar se može sumnjati u to da će

;

KOSMOS

— za izbacivanje rakete na Mars.

Istraživačka misao koja smelo prevazilazi sve što je već dostignuto, razrađuje ideju o „fotonskoj raketi“, sposobnoj ne samo da napusti naš sunčani sistem, već i da krene ka drugim suncima — ·.ka zvezdama, od kojih sa nama najbliže zvezđe svetlost putuje 4 godine i 5 meseca,

U drevnom Rimu su govorili da se Minervina sova pojavljuje samo noću. Hegel je to verovanje protumačio u tom smislu da filozofska uopštavanja slede sa velikim zakašnjenjem posle otkrića prirodnih nauka i iza revolucionarnih društvenih đogađaja. To je u osnovi tačno ako se govori o domarksističkoj filozofiji, mada su se i tađa sretala znatna otstupanja od datog pravila. Što se tiče filozofije dijalektičkog muaterijalizma, budući zaista naučna, ona ne samo da može, već je i dužna

da predvidi kako će se razvijati događaji U budućnosti.

Šta će doneti čoveku nova na. učno-tehnička era CIJI smo rog tek . prekoračili? , F

O: tome ·kakve perspektive svim granama nauke otkriva izbaciva– nje veštačkih satelita mogli bi se napisati čitavi tomovi. Ako su dosad, govoreći rečima Engelsa, sve naše prirodne nauke bile pretežno geocentrične, proračunate samo za Zemlju, to one sada postaju kosmičko. Sa neupoređivo većom osnovanošću nego li do đanas, mi sada možemo govoriti o sveopštim prirodnim zakonima, primenljivim na Bva tela, počevši od maglina pa do elementarnih čestica, ćelija, čo-

“veka. : . i · Sve nauke koje su učestvovale u stvaranju veštačkog satelita bi-

će bogato nagrađene dobivanjem neizmernog mnoštva najdragocenijih podatak5, Posmatranje 'kretanja sputnjika omorjućiče da še određi gustina i toplotni uslovi pornjih slojeva atmosfere, tačnije izračunaju dimenzije Zemlje i Omači raspoređ slojeva u Zemlji-

noj kori. Aparatura će rem pređafi pođrobne podatke o ultravioletnom

zračenju i rentgenskim „zracima izazvanim đejstvom Sunca, O intenzivnosti kosmičkih zraka, o kosiričkoj prašini, meteoritima, elektromagmetnim strujama oko Zemlje, o hemiskom sastavu gomjih slojeva atmesfere i kretanjima u

O. .

O bvpteatifta će đati takođe i jak impuls razvitku bioloških nsuka i psihologije. Veliki sateliti i imterplanetarne rakete pružiće mogućnost da se određi stepen Sposobnosti prilagođavanja živih organizama uslovima na Zemlji, đa se obezbedi normalan život čoveka u sređini sa droegim uslovima težine, temperature, pritiska, kosmičke radijacije. Korišćenjem Sunčeve energije ma sputniku, a zatim u raketama stvoriće se biološko kružno kretanje, Ostvarenjem među planetarnih letova okončaće se spor o naseljenosti planeta. Postojaće mogućnost da se u kosmičkim laboratorijama stvore uslovi tu kojima se nekad na Zemlji vršila primarna organska razmena materije, biće mogućno đa se veštački stvori živa materija.

Nauka i tehnika će se izvanredno obogatiti rešavanjem onih konkret. nih zadataka koji su izvan granica „zemaljskih“ vrednosti prazličitih parametara za Krajnje krajnje visoke pritiske, temiperature, brzine, za različite vrste fizičkih polja granične intenzivnosti. Nesumnjivo je đa se naprimer metalurgija veoma obogatila od-

„govarajući na pitanja u vezi 54 ·

puštanjem sputnjika. Može se na'vesti izvanređan primer kako kosmička istraživanja već seda Dpokazuju obratan uticaj na potpuno zemaljsku nauku i tehniku. j Pri ispitivanju konstrukcije lakih rađiootpremnika malih dimenzija za projektovane satelite pronađene su elektronske lampe nazvane „Kriotroni“ koje su iskorišćene za brze račimske mašine. Na taj načm su težina, veličina i cenm ovih mašina smanjeni mnogo puta. Osim toga, ove mašine Ssu sposobne da umesto nekoliko hiljađa postignu i do stotine hiljađa aritmetičkih radnji u sekundu vršeći logičke operacije milionima puta brže nego čovećji mozak. Prođor u svemir koji je otpos čeo puštanjem sovjetskog veštačkog satelita, neće, vršiti revolucionaram uticaj samo na nauku i teh» niku. On će đoprineti neposrednom povećanju materijalnih izvora kulture: Rezerve sirovina 1 energije koje sadrži naša planeta, istl• na ogromne su, ali ipak nisu bes» konačne, Osvajanje drugih kosmič“kih tela daće čoveku mogućnost da sigurno planira i ostvaruje gigantske projekte preobražaja Zemljine površine — pretvaranje nenastanjenih predela u mnastanjene, izmenu njene klime itd, Prelaženje zemaljskih granica neobično će ubrzati evoluciju čovečanstva. Neverovatno će se Dpovećati njegove tehničke mogućno=sti i čovečanstvo će živeti u kvalitativno novim uslovima života, Sam će se čovek podići na neuporedivo viši stupanj fizički intelektualno i moralno, Istina, neki filozofi ma Zapadu pitaju hoće,li ge ljudski rod dovoljno brzo navik nuti na nove uslove, ili će izumre> ti, kao što su u Mezozoiku izumrli dinosaurusi, najsavršenije biće te epohe. Međutim, ljuđsko društvo se neće razvijati instinktivno kao gušteri, već svesno, stvarajući samo

nove uslove žiMvota i u granicarna

mogućnosti unapred proračunava~

jući posledice svojih namera. Prof, E. Koljman

niske 1