Književne novine

OLOVA 00 4 DSV)

Zagrebačko dramsko kazalište Beogradu Še pružilo nam je retko zadovoljstvo \ fa vidimo bajnbyijn HB S Nato a Sa PaL NOS „Svoga tela mu „Svršetafk igre“. U „Svršetku eve SRUSČe 5 pretstava Kolaigre“ Beket nas' neprestano pot- dominiralai pripovesti, kojom je

; : BCC ominirala ilustrativna komika, upostiče da napeto razmišljamo o tra- znala beogradsku publi , Upi gu smisla u životu i smrti; to je noš i Sku publiku sa đelat-

Ž 7 ed je nošću riječkog pozorišta koja. je nasardonična gorka poetska fantazija menjena najširoj publici : o nekom svršetku a svakom gleda- pretstava M EDL. ici, dotle je ocu dopušteno je da ima sopstvenu ozbiljnije mogućnosti OC OVER pretpostavku na kakav kraj pisac znatnom tradicijom. og Sara 58 misli: da li komad slika smrt poje- Karakter pretstave „Makbeta“ dinca, koja uvek otkriva i kozmičku režiji Anđelka Š i w su

LU SVE 0 |. eika Štimca, određen je, dimenziju, ili možđa poslednje dane u prvom ređu, izvesnim bitnim skr: > naše civilizacije, ili najzad kobnu ćenjima teksta. U pretstavi su ji propast one čestice materije koja stavljeni gotovo svi delovi koji iz je imala sposobnost da misli. Gle- ražavaju suđar racionalnog i ipa6loe dalac nije u stanju da rekonstruiše nalnog u čoveku, i Šekspirova ti u celini fabulu drame no to je i gedija je svedena na xprealističku najveća vređnost dela jer se u ale- priču o istoriji jednog zločina. U , goričnu akciju može projicirati bi- pretstavi se nije osetilo ono. bitno lo Čiji suštinski nemir ili potraga povlačenje ljudskog srca i nastuza smislom. Međutim, najvažnije pahje srca zloduha"“; u našu svest Beketove teme lako se naslućuju: nije zakoračio misteriozni svet pato su tema o usamljenosti, o besmi- kla koji nam sugerira da protagoslenosti civilizacije, o nemilosrdnom niste komada vidimo kao ličnosti proticanju vremena koje nas uni- iščupane iz sveta realnih mogučnoštava. Ovi motivi prepliću se u ču- sti i moralnih đistinkcija, gotovo 'desnu simfoniju koja se ne može kao nerealne inkarnacije čistih idepodvrći racionalnoj amalizi ali nas J8. duboko uznemiruje kao i sva veli- . Veljko Matičić, kao Makbet, snaka pesnička dela. . no je ocrtao psihološke reakcije

U „Svršetku igre“ Beket ponovo ove patološke ličnosti, kao i razlizanemaruje većinu pozorišnih (for- Čite faze Makbetovog zločina. Impomalnih) konvencija, no ako upore- novala je Maričićeva' izrazita tragidimo ovaj komad sa dramom „Če- čarska pojava neodoljivo ' postavljekajući Cođoa“ uočićemo izvesne ra~ na u središtu zbivanja. zlike: u „Svršetku igre“ karakteri Bilo bi neoprostivo ne istaći neke su doslednije izgrađeni, odnosi ju- Kvalitete ove pretstave. Reditelj je aka potsećaju na realne ljudske funkcionalno uključivao u zbivanje sukobe a komađ obiluje atmosferom lkovne elemente pretstave čineći ih zasičenom emocijama. Uz to „Svr- presudno važnim «za formiranje šetak igre“ deluje kao izrazito po- atmosfere. Neupadljive boje dekora, zorišno delo: pisan je gotovo u du- ı kostima razgorevao je u trenuhu hvatamja da je drama samo cima agonije naglašavajući tako povod za pretstavu i prosto na~ rasplamsavanje strasti ili ritam goni ređitelja i \glumce đa pronađu glumčeve akcije. Najzad, za žaljesopstvenu (često sasvim slobodnu) nje je što je OVO zamimljivo gostoscensku viziju autorovih zamisli. vanje palo u vreme tolikih beoDramska akcija je u najvećoj meri gradskih premijera i u času gostoteatralizovana (groteskni i farsični vanja Zagrebačkog dramskog kaelementi) a po bogatstvu dramskih zališta. _- i klimaksa delo se može uporediti sa Moram da se izvinim čitaocu ŠtO bilo kojim tradicionalističkim ko» ću unekoliko izneveriti njegova OčČomađom. kivanja:; o premijeri „Teatra Joakima

Zavederi formalnivi jbeležjmma Vujića“ neću govoriti suvim jezidrame ređitelj M. Škiljan izgradio kom profesionalca naučenog đa je pretstavu ograničenu na doslov- analizira emocije doživljene u ponu akciju, pretstavu kojom su do“ zorištu. Jednostavno, ispoveđiću 56, minirali snažni karakteri, psihološki prepuštajući čitaocu da. prosudi da mijansirani · konflikti i humor no li sam za to imao opravdanih rau kojoj je bitno zanemaren poetski zloga... U četvrtak, 20 novembra i misaoni potekst Beketovog dela. otišao sam u Atelje 212 mučen

Od glumaca naročito se istakao mutnim, nedovoljno određenim o· Pero Kvrgić u ulozi Naga. Kvrgi- sećanjem. Sa dunavskih ravnica vaćeva gluma, sveđena na groteskni ljala se celog dana košava; tog rezonanini krug lica, izražavala' je popodneva setio sam 56, „skoro bez duboku -biološku vezu sa. životom i povoda, da se na sutrašnji dan napretštšvljali divan kontrapunkt ve» Vršava sto jedanaest godina od . likoj Hamovoj nesreći. š smrti Joakima Vujića: umro Je U

Josip Maroti, kao Ham, ostvario jesen 1847 godine, 21 novembra, U je preciznu studiju agresivne pti- Beogradu, u kući knjigovesca Vinvode opsednute sopstvenim nevo- klera, pored gomile, korica sa kojiljama ali su pri tom neka reagova– ma je povezivana njegova poslednja nja ove ličnosti delovala patetično knjiga „Izlišnaja ljubov Irene i Fi-

i prenaglašeno. landra“, Graoraste oči zaklopio mu

' Riječko Narodno kazalište „Ivan i smrinu sveću pripalio knjigove-

Zejc“ izvelo je na gostovanju u ščov Šegrt Veljko, koji će dvađese· . tak godina docnije postati ključar __—_— — II —=———=, u novoj zgradi beogradskog Narodnog pozorišta. Istog dana, u sumrak, ravnodušno su zaškripala vrata na Zdaniju i propustila „česne 1 smeTne zritelje beogradske“ da se smeju dvema veselim komeđijama. koje sU se prikazivale tog večera.

Bilo je memoguće otresti se POmisli o uznemirujućoj slučajnosti: u foajeu pozorišta tiskala se uobiča-

OBAVEŠTENJE REDAKCIJE _ Sleđeći, novogodišnji broj „Književnih novina“, umesto 19 decembra, iziće će 29 decembra kao dvobroj na povećanom broju strana, :

SAHA

a sata je'·asfalt iopao, mrag mnogih pot-

~ petica ostaje, One uzane su naravno najđublja. Buša

~ je a ipak lišče je sasvim tamno zeleno. Drveće na bulevaru je mlado —o 7đlpe uvek izgledaju mlađe i glatke, Uca se buni svetom, možda već izlaze iz kancelarija, Albanija je visoka kad stoji u blizini.

2, Stojan Čemerikić prelazi ulicu. Na drugoj strani je bioskop »Kogaras. Jedino O Stojanu: tako, je pogupen, U hodu se drma onda kad ne misli na to. Najčešće ne misli. Al se drma vrlo malo, to se „pri · mećuje samo upad ga neko posmatra. Retko ga bo posmatra. cCipsle prolaznika su lako prašnjave. Plav-

: paste, Leto je i mnogi iđu u sandalama., Moge im iza j rljave. ; PR itta su slike glumaca koji 5U akteri filma, u sredini je vreme preistava: prva počinje u tri sata, Nekoliko slika je u boji, Na njima život |K “gleda Iep i lica Jjuđi boje. bakra, starog zlata i Sv tinjstva. Onakve boje kakva pigde u životu nc p

w ea Hodnik je dug i polumračan. U njemu je S dovina. Btojan je na gamom. početku senke. aa kosa ivica jedva pokriva vrhove PIROT cip' Oč Ljudi prolave dosta leno i pored ogromne e. kose polju sve ih je više. Vidni ugao je ispunjem O lom, Ovoga leta ima mnogo boja i mnogo nov bi timih hajjine,. Haljine 5U WU vaznim bojama, TORO razmišlja o tome koliko smo sebe ogyaničili m Raa škarci, u pogledu boja. »Maprime?, ukaže on SERIES :

· koliko Smo BG voljno ograničili u tome. Zar a a

tome. Sivilo kao oblik kome 5e teži, To je kon zacija svih boja, zar ne?«

5. Kraj njega 56 vođi YaZgOVO.

| sluša, jer ćuti, »Dpva, ne tri ananasa dan. Originalan OM. Pognaje se po m đa Ji si pio več ananas. ima tamo toga "Toliko toga“.

: 6. Marija Šikolone dolazi. Jedva je vidi od prolaznika.

što je sav koncentrisan na to

1. U.dy

smisli zašto ne u bioskop.

i na ulici, 8ad nema, Čuju sec kolone je K kariu više:

njega išt

su tdk otvorjli a ventilacija i Oslojeđen je:

filmove, Nikog Nju ne treba

pPyjsiljen je da sam pio svaki irigu. Na znam \oliko hoćeš.

vrlo pošlušan.

15. Okyeće ušla, U tome zbog filma.

vidi je samo zato i očekuje je, Samo

ENJIŽEVNE NOVINE

ZaPiŠĆaZ OB movemnipu"n

da je widi, Ona njega ne očekuje. je.on vidi. Me video više puta i đa je

qw, Poslednjih ·' desetak Krivudđa između sveta SsasV korak odzavanja jako je tih, lako, Suknja joj noge od suknje

ona se pojavlju | 1 nego što će Wrenuti Ka blagaini.

8, On nije prisutan pri kupovini wa će ona kupiti kartu jer VO zna šta da radi ođ tri sata

9. Ekspres restoT.

upila poslednju kartu. Okadđ ne traži možđa se za nju posebn&}]ja n 10. On gužva u ruci svoje dve

riju. Već ije iggubio na 0 a gatrašiti, Ne poznaje dričin đa nešto

s njom progovoti., Pokušao je da posle nje ali to mu nije

11, Sedi među prvima u P pak rad}. »Rađi W\adbbaa misli on. Mayija još nije ušla voli muziku pre početka programa.

mesto u njegovom vid

se. Žurnal! je ve č

se vanogo razlikuhmu je žao da propusti naimanji

ni To u njemu 5 ga sve više, Misl

„Makbeta“ i jena publika u očekivanju đa počnu dva vesela pozorja... Pitao sam se, da li još neko sluti da prisu.stvujemo ustvari jednom opelu, Ta misao dođavala je zavereničku hnijansu osećanju nelagodnosti koje je

bilo potstaknuto strahom da ćemo te večeri prisustvovati još konac-

nijem. pogrebu Vujićeva dela. Ose-"

čanje to nije mogla da izbriše vedra čar zavese išarane jednostavnim đečjim crtežima i naivnim sentem~

cijama punim neočekivanog smisla;

ono nije išćilUo ni kad je konferansije, lica obasjanog vedrinom, pozdravio publiku i pretstavio glumce, Onda se đigla zavesa i otkrila dragu, milu sliku kao sa starinskih fotografija: čarolija. je počela. Stupili smo u svet ljupke mašte, u svet čarobno jednostavan u kome vlada savršena harmonija: znalo se — kao u bajci — ko je dobar a ko

'rđav (o tome nije moglo biti sum-

nje jer su dobri junaci imali blage oći boje spomenka a zli nakostrešenu kožu vuka iz šume), znalo se ko je kome obrečen za čitav Život; znalo se ko će biti nagrađen a ko kažnjen na kraju komada, Srce 56 ispunjavala prisnošću, a prekinute niti uspostavljale kroz vedar smeh ozaren tihom. nezlobivom „zavišću. Zeključak se nametao spontano; O-

sećanja koja je čovečanstvo jednom

iskreno doživljavalo ne mogu se nikad potpuno izbtissti iz čovekovog sećanja. Kao blag dodir prolečnog

sunca milovao nas je jezik Vujićevih jednočinki, jezik gotovo zaboravljen ali stalno predosećam i slućen u, korenima reči, u starinskim

frazama, u haotičnim jezičkim lutanjima pesnikovim. Neki tajan-

stvemi most pružao se od ličnosti na sceni, preko đedđinog lika zabačenog u dnu sećamja, do lica koje, se naziralo u mraku gleđališta. U

magnovenju postajalo je jasno đ se oko nas nalaze ista lica koja jć gleđao i Joakim Vujić. Sličnosti si bile očigledne i osečalo se kaki

ispod svakog čela struji ista zajed

nička krv i prošlost. U ličnostinj ;

komađa prepoznavali smo svct pr viđno izgubljen, pa ipak trajno Pp! sutan u nama. Kako je u tom tr nutku bilo nevažno đa, li je Joa! Vujić pozaimljivao svoje me dramske zaplete, sentimentaRnu | losofiju ili naivne scenske triM od Augusta fon Mocebua (čije komađe adaptirao i Šeriđan), a i je i sam mnogo štošta pozajmF francuske kulture. I koliko jefB beskrajno važnija čista stras" pozorištem čemernog sanjara, |: drokaša, preztenog profesora )kima Vujića, strast tako efema a toliko bezmerno značajna zašu kulturu. -j

„Mabrežnoje pravo“ i „Ljuhaja zavist čerez jedne cipele“ Bni su u izvrsnoj režiji VladimiPetrića, koja je bila blago stilpna u đuhu pretstava onog dobajtovremeno nam udahnjivala p?n!tu emociju setnog žaljenja|naivnom vedrinom tog starin/i ZI” vota, prekrivenog zlatnim,ištajućim prahom vremena, |

U blistavoj interpretacijabinke Bobić, Renate Ulmanskiagice Pelbe, Ljubomira Diđića, [ge Minje, Antonija Pejića i paana Stojanovića neodoljivo sWživele jednostavne duše junaka |ićevih

ozorja. e Vlađimir STANKOVIĆ

RIJANA, NAJBOLJA W

Ona jolazi da zna čak da je On gled je već sad opet Zbog |ftu. metara Mar)retrčaya. im lako. Uliku njen mišina je jOna hoda ie samo do kolena. joj samo naniže: hodnik je Prlu svetaoX je jednog Wratkog tren tamo pre

li zna da li biosko! možđa me

pa nadi se đa ide ma kupanje. Zašt& ide sama an je prepun gošRed je čak je već svud okolo guMarata više već povici za jedn Marija ŠI-

a Masi. jedna je 78 du đa )a ikada od

ariu odmah dnom nijle za Yukom. oluprš bjoskopu jer

spoljna vrata. Unujgasvim sveše

đa slušn | muzika pred sleva i đesna, gauzme svoje tom pogledu

ne primećuje id primećivati. Ona u. Vid mk

ona: joB nije

gelič a onaj iggleda gamo —gašto? Ne #D8 jr ji sekira 56. tvara osećanje moBti. spopadš i da nađe niljšta uspeti: na

Muzike ilj se iscrpljuje u privlačim slikama ekrana.

a da su svi pisci svesni toga. Mnoi među njima, to treba priznati, svajaju takvu stvarnost i teže da

postaju šnjih Muza. Drugi, naprotiv, gordi na svoj talenat i svoju vokaciju, imaju još iluzija o određenoj moći umetnosti i stoje pred jednim mnoštvom koje ih ne poznaje kao usamljenici. Neki opet, ubeđeni da će ubuduće literatura, istraživanja, biti aktivnost koja ne interesuje nikog drugog osim onih koji na njoj rade, smatraju da je suvišno imati publiku. Jedna poezija i jedna umetnost za specijsliste: takvi su najkarakterističniji rezultati ovog vremena.

To su stavovi koji se, mogu braniti, njima ne vođi računa o činjenici da je u jednom svetu Koji se sve više

ŠULJA ZA LETO

fžilmu junak sebe zamišlja u buđućnoski kao pobadnika i kao najboljeg među slavnim. On nikada nije u stanju da sebe kao pobednika, bar u mislima, su! protstavi drugima. Naprotiv; uvek mu se čini da sU bolji od njega, sjajniji i sposobniji. Da imaju više sreće, Nc govori o hrabrosti, Na nju ne misli jer nije kukavica, Ali ni to ne sna i sedi potišten.

13, Film ga privlači ali mu kao kap iz nejspravne slavine Kkljuckaju u svesti misli i želje u vezi sa Marijom Šikolone. Ime nema značaja. On joj je to dao tek onako. Da je razlikuje od drugih. Mogla se zvati i gospođa Brik. |

14. Ovoga puta mu neće umaći, Opazio je čim e upalila svetlost. Sedela je sasvim pozađi. Trči da prvi | iziđe iz bioskopa, |

15. Ona silazi niz Balkansku ulicu: uspeo je Ovoga puta da joj vidi oči, Oči su zelene, Kosa crna, Bela košulja nalik na mušku (ne razume sc u fo) plava suknja, Kratka. j |

16. Ona ne hoda, Kao đa ne staje na zemlju. Lako, vrlo lako. A kukovi su joj široki.

17. U avgustu se dešava najviše zločina, Negđe je to pročitao. Tii Bu ga učili tome. Ali šta je zločin Wu. odnosu na Mariju. Možda ga je i primetila. Krajičkom duguljastog oka. Kosa jo] je prava sa razdelikom na sređini, Dosta duga — pada niz leđa. Ali ne suviše,

18, Stala je dva puta, Pred dva izloga. On stoji takođe pređ svakim izlogom pred kojim i ona. Stoje

zajedno pred istim izlogom. Njih: dvoje sami. Napolju je još vrio toplo, TI svetlo. Unutrašnjost radnje je mračnija. Njihovi likovi #u u izlogu. On hoče da je pozdravi očima ali. ga ona ne primećuje. Ona neće da ga primeti, On :lo zna, i ;

19. »pa 1i je to njena igra? Koliko to može da fraje?1l• On je suviše nestrpliiv, Takve stvari su mu mažalost potrebne odmah. Ne takve — nego takva, Kao Marija. Ona jedna jeđina! Prvi put prava. Prava — to je prava reč. Kad bi ona kazala samo jednu reč om bi pošao, Sađa je dan i sat i trenutak da pođe.

Đ. B, Anđelot BEC IT TJ ZA SAVEZ EVROPSKIH

Lj i 2: napada i ravnodušja koji mu prete, . i Međutim, čak pre no što se obra» :JBC aa a, o , timo onima koji se smatraju kao DOB vol aaa rdja „Književne novine“. objavljuju neznatno skra- SOHO Oba MM 'oDaboti dišiju Sagat-Ddb žin e e OREO OF podnesen na Kongresu evropskih pi- prijatelje koji sarađuju s nama i CO dd. o 21 oktobra ove godine u Napulju. koji žele našu saradnju. Izdavače : Map 258P4 da smo svesni da na» e teskoće imaju neprijatno dejvlada tehnika ličnost pisca ugco> stvo na njihova preduzeća, ali isto žena ne samo U svojoj funkciji, ne- tako ne bismo želeli da oni suviše go u samoj svojoj egzistenciji. Mi popuštaju iskušenjima · mođernog CRO o e O RVERIJ io naprotiv, SPO ANE sistemu striktno indui e izolovanje često neza> Sstriskom, sigurnoj i brzoj zaradi, mišljiv uslov da bi se napisala je- što se može svršiti na taj Bn da dna dobra knjiga; ali doći će dan, nas posmatraju samo s gledišta koji ge Vida “tako pa kad će JRKIJEČIVI utilitarnog. Ako bi izđase strasno neumoljivo mođerno vači vodili računa samo o komer= božanstvo koji se zove Organizacija cijalnom uspehu jedne knjige oni bi suprotstaviti tom izolovanju. „Or- brzo došli do rizika da žrtvuju doganizovaće se” sve do pustinja, da bar deo najbolje literature. Pretponijedan neprijatn: glas ne bi mo- stavimo, da uzmemo samo jegao ni tamo da se čuje, i pesnik, dan primer, đa u Hvropi postoji umetnik, mislilac, ma kojoj zemlji novi Kafka; ako bi koncepcija vepripadali, naći će se isključeni iz likog tiraža bila odlučujuća, onda jednog kolektiva koji će, da bi bio je izvesno da takav pisac ne bi na=što ar DP OtUg Day ne bteo da šŠšao SRP O anod izdavača spre> usvoji Osr u turu, osrednji mnog da štampa njegova dela. S ukus, potpuno stran svakom estet- druga strane, već se teži novim a: a: JOOOIRRC. procenjivanju. ITOUETE kompromisa koje pisci vesni smo da će vlast ove „Halb- često iz nužđe primaju, pošto ne kulture", ako ne naiđe ni na kakvu postoji još u svim zomliama zakoprpbiii a označiti kraj umetnosti nodavstvo koje prizaje izvesna misli. Ali koja bi se izolovana njihova pršva. Jedan savez na proličnost ubuduće mogla suprotsta- fesionalnom planu koji bi imao u viti ovoj vlasti? Koji bi pisac da>- viđu ne samo dela mašte i kritike, nas mogao sam da se bori protivu Već takođe i povećanje broja pre» Sagena Li sa Organizacije? Jed- vođa, čini deo naših projekata. na nada nam samo bila dopu- Mi S e šteba. alo! Bad : i smo već napravili, uzgred, anađemo Tazičqerida 'P0 od OI lužiju 0 vezama izmiođu literakuva branio i ako Duddnio HOL dB) cc i novih sredstava ekspresije. Mi tjadihimo, \ipne. tih iatihcra2l60w 2 smo spremni takođe, u vezi s tom Mnoge teškoće još boatoja we JLO; da vodimo računa o PO» tradicije, običaji, jezik, tempera- rebama da ela pisana takvim menat — da bismo mogli odjednom Stvima imaju TGZlČI jegik Od da ostvarimo jednu univerzalnu našeg švakodneynog Jesika, Ali pda antantu među različitim literatu- što fifray yadig, telavižija. prinlajy refna, Ali-ng:iskiljučujudi:sa buduć~ 4 Beba danam tako veliku odgdP nogt- ta} mogućnoat, pokušajmo NC pred publikom i dejstvuju Ž aq x tako duboko na kulturu masa, mi ZORIC O O Voda 3 smatramo da je intervencija, čak i kn iževnošt, 30 igyyajg, Ni. teku Nelac indijeytna, literature neophodna da VeLOvB, i žvršil :: | bi, Di Se obezbedile izvesno intelektu+ o OOSGL RON O Će bi PP alne vrednosti, čiji bi gubitak bio dubokih razlika u našoj civilizaciji Piatarı za COO Svet, Ulog talomi atoOi književnoj i umetničkoj, i Može BG stva da bi se „Osetile takve “vredčak pretpostaviti i uzeti da se u SLANI TOOTURATI pOBJd.- Pa toku XI . : i vrle moderna, mogu na dodaačObj aRSE SAJBeIeHI ia THOR prednosti 5 jednoj · intel? dalazi Ve da laičudesnijih agli gentnoj interpretaciji slušnoj i vi' čitosti formi. Leopardđi, Bodler, Pu- Zuelnoji kao što to pokazuju; nB škin, Šeli, Petefi polaze svi odreda MOD PrInarioi KVRAD naši od jedne iste inspiracije, oni imaju PE jatelji koji SC VES godina Da viziju sveta koja ih zbližava i čini O ea aa ad filma, v ; uzije elevizije koje smo Poo nisto Se SPOhu Pogva srdačno ma Make sanke a . o--NO eli bismo da potsetimo! da ćbi o» iodan,bid, ŠedaH Uopka jedan lesev Makita protivu HtaradinV bia Se o i: 17 2 više zabrinjavajući simptom za sve, njin, jedan Kazancakis i toliki dru- koji bi i i gi, svi oni ud vrlo dobro da po oji bi obnovio istinski jedno novo svedoče o naporu koji je pređ~ OSa d boj da i određem da bi se postigao sređstviv & tre a se bojimo da izgoma naizgled suprotnim zajednički Varamo izvesne reči: povratak u cilj stvaranja evropske civilizacije Varvarstvo nam preti, Svi. znamo kakvi zločini su u toku da se iz-

koja je istina ljudska. ; ; ;

Reći će nam se: šta mi možemo VIŠe protivu naših starih gradova učiniti više zajednički nego što.či- Evrope, kakva razaranja su odlunimo u svojoj usamljenosti? Možda ena u ime progresa (ova reč koja

se savija pred svim interpretacija=

bolje knjige? e

Knjige sigurno ne. Delo svakoga ma može takođe, nažalost, da krije od nas ostaje dragoceno i nedir> Najprljavije privatne interese). Mi muto nasledstvo i svojina. Ali od>- Znamo u šta se moqu pretvoriti branu knjige — to je ono što mo- Pejzaži koji spadaju među najlepše žemo postići. Mi smo vas pozvali i najnevinije na svetu. Brežulici, ovde upravo zbog toga da bismo plaže, polja nastanjuju se čudoviviđeli nije 1; moguće da, ujedinivši tima od cementa koji odiekuju od se, ođbranimo naš vlastiti rad od Nastavak na 8 strani

Veze kde povezuju literaturu i i . i moderni žVot labave svakim danom VO BLA Hepaa O aa Sve više! već se možemo bojati da će 5( prekinuti zauvek. Pisati knjige ~ hoću reći knjige poezije, romane, Rritičke studije — postalo je rizik ili, bolje reći, izazivanje koje vo često publiku ne uzbuđuje. : |

Došl(se do toga da se pitamo: „Zaštopišati? Za koga? Kako? Ne obraćajo li se, slučajno, gomil: gluvih" Uistini, današnje društvo, u svojj velikoj većini, već je učinilo ior. Milioni, desetine miliona ljudi iše ne čitaju knjige koje ne zadđovljavaju njihovu želju za neposrmom zabavom, za novim senzijama i nađražajima. Mi uopšt ne znamo da li su Montenjoy Eseji" ili Geteov „Vilhelm Majer ikada služili kao Knjige pre Spavanie naših predaka; mi PTT Verovali čak da je to bilo ma Verovatno, ali jedna stvar je izyna, a to je da naši savremenijležu u krevet s romanima koji izlvaju sanjarenja o mneverovatni zločinima i apsurdnim putova-

među zvezdama i planetama,

u govoreći, današnji izbor ide j mnogo dalje: knjizi, ma kakva # bila, pretpostavlja se film, ra. televizija, ploče. Mašta masa jaljava se od preokupacija zeaBljskih na ružičastim krilima lake

Takva 'je stvarnost. Ali ne izgle-

Po o?

VINJETA LAZE VOZARBVIĆA

svojim knjigama učestvuju u utakmici novim načinima ekspresije, ili

poslušni trabanti dana-

kao i naučna

re Svega, ali nijedan među

Ne na trenutak ne na jedno veče, ne na jednu letnju neđelju, ne ma odmor.

%. »Poći W ivot sa Marijom« ~— zvuči naivmo. Patetično je i miriMše ma laž. Prava stvar miriše na laž a lažne stvari toliko izgleđaiu kao prave da 5e tako ponašamo prema njima: u našoj svešti one imaiu težinu istina zbog Kojih patimo, ili se nadamo. Šta ako proživimo ceo vek zbog neke laži. Ko će biti kriv. ı da li će još biti mogućnosti za osvetu ako ništa ne bude više mogla da se ispravi, Tragično je u tome možđa samo to što onđa nećemo ni hteti da ispravljamot ostajali u sirotinji, uplašeni. Možda će nam onmdm smešna izgledati naša sadašnja želja da 56 borimo za ono što nam je potrebno. II! ćemo proMida sami sebe što je to samo želja, Samo jalova

sao.

ž1, dalovo, Uzalud se mučiš. Ne, nije ga pogledala,

Ni ovoga puta, Opet se okrenula tako da nije mogao videti njeno licć, čak ni is profila, 1I opet korača brzo i lako, On je obilazi žureći u hodu, Kla> teći se jače nego inače. Jer hoda neuobičajeno velikim koracima. Gleda ic drsho »kao lopov misli on, Ovoga puta je lako napućila usne, Primetila je, znači.

22. Zastao je pred novim izlogom zadihan, Oseća đa će i ona stati. Ali pogrešno oseća. Marija prolazi sasvim brzo i skreće u ulicu levo, Goyčino.

93. Pogtedala me ipak: Šta hoće ova OOOMIONE Tako me Šid GRBIGAALN:— PAPRROJRVA . »Saharijana najbolja košulja za lato«, Uve šeleo đa uđe qu radnjg onda kad mu se hoće, a usput, i da hupi sve Što mu toga trenuika ili bilo kog trenutka padne mapamet. Ulazi sada svetla pomleđa, fanafičan, wDajte mi jednu saharijanul« »Ne rarumem!s »Kažem saharijanu najbolju košulju za OKOM tov — kaže prođavac, »To hoćete, Dobro, odmah. To znate oni ara : i AVON ni aranžeri izmišljaju: sva ta Ko»

35. Aranžeri,

Hteo bi da upozna jednog od onih koji mogu sve to da uđese, U tim raznim izlozima, U tim raznim stvarima gde može dđa se aranžira: »lepa za OkO!e Ustvari: neđostupno. Hteo bi da ga udari. Ovoga puta nije siguran da je to samo Želja.

Čedomir BRAŠANAC i