Književne novine
PISCI PRED IZDA
,
-
ANKETA „KNJIŽEVNIM NOVINA* „ «|
Čedomir MINDEROVIĆ
- ODNOS PISAC — IZDAVAČ
"To je malo! Bože! Šta bi meni stvari na um palo!
Pitanje »Pisac pred izdavačem« jeste simplifikacija sa najmanje dve oštrice, od kojih jedna može da pogodi baš onu stranu kojoj naša anketa ne želi da bune pogođena, To
su pileci.
Nesumnjivo je, na primer, da izvestan broj naših izdavača može da navede činjenice koje govore o jednom pnrelativno ·zadovoljavajućem odnosu prema piscima. Bilo bi korisno, u ovoj javnoj diskusiji, da iz“ davači te činjenice navedu. Koji su regulatori tog odnosa i o kojim piscima je reč. Međutim, po mom mišljenju, ni te činjenice, ni ta svedočamstva, iako će delimično doprineti da se razjasni odnos isac-izdavač,
delimično, neće moći da opravdaju, danas i ovde, tako nisku stopu autorskog honorara, makar izdavači naveli i slučajeve gde su primenili najveće procente,
I takvi, najružičastiji, . eventualni primeri naših izdavača biće svakako u raskoraku sa teorijama Lj. V. iz »Ekonomske politike« koji je čak, u duhu svojih shvatanja autorskog prava, smatrao svojom dužnošću da jugoslovenske pisce, kao politički inferiorne, potseti da je feudalizam preživeo i da se u Jugoslaviji izgra“ đuje socijalizam.
Vraćam se ma te teorije Lj. V. iako se M. Oljača već obračunao sa njima, jer ih smatram dosta karakterističnim simptomom.
U vreme kada u NR Srbiji imamo oko 30%, nepismenih, u vreme kada u stokovima izdavačkih kuća u naŠoj zemlji leže knjige u vrednosti od oko 6—7 milijardi dinara, dok, istcwremeno, na primer, »Borba« jawlja da je komercijalni direktor nowosadskog izdavačkog preduzeća »Bratstvo-jedinstvo« izmeo podatak, da preko sto vojvođanskih biblioteka nije,
Aleksandar VUČO
i pored svega,
E. Rostan — »Sirano de Beržerak«
za poslednje četiri godine, dobilo ni dinara dotacije za kupovinu knjiga — takve »teorije« doprinose svemu samo ne razvitku kulture, ni u l{eudalizmu ni kod nas. A u razvitku kulture ima svoje određeno i to vidno mesto i odnos prema piscu,
O tom odnosu je već dosta naših iskitnutli pisaca u ovoj amketi reklo svoju reč, iako je problem, do sada, samo delimično postavljen. a
»Pisac pred izdavačem« za mene, u izvesnim vidovima kompleksnosti tog problema, implicitno, pored ostalog, znači:
Autor pred direktorom izdavačkog preduzeća.
Autor pred izdavačkim savebom izdavačkog preduzeća. (Uzgred budi rečeno — ima članova „izdavačkih saveta koji uskoro u istom preduze” ću pune svoju desetu godinu).
Autor pred recenzentom ili recenzentima izdavačkog saveta.
Autor pred upravnim odborom izdavačkog preduzeća.
Autor pred radničkim savetom iz“ davačkog preduzeća,
Autor pred fondom za dotacije.
Autor pred Narodnom bankom testrikcija kredita izdavačkim preduzećima itd. 3
Autor pred knjižarskom, i distributerskom mrežom uopšte.
Autor pred recenzentima i Lkritičarima u dnevnoj i periodičnoj štampi.
Autor pred sastavljačima školskog programa.
Autor pred priređivačima udžbenika teorije i istorije književnosti, čitanki i drugih izbora školskog štiva.
Autor pred sastavljačima programa umiverzitetske nastave.
Autor pred žirijem za nagrade (Mogao bi se intervjuisati i » Ježe!).
Nastavak na 6 strani
UOOVARANJE IZMEĐU IZDAVACA L PISCA
U okviru ankete »Književnih nowina« Pisac pred izdavačem obratili smo se za mišljenje drugu Aleksandru Vuču, sekretaru Saveza književnika Jugoslavije, Drug Vučo se ljue bazno odazvao molbi i izjavio:
— Od 1952 godine na snazi je administrativna mera ~ o autorskim honorarima kojom je zagarantovan minimum pri plaćanju honorara piscima: 10.000 dinara po autorskom tabaku i 60 dinara oo stihu, Cilj te mere bio je da Zaštiti slabijeg partnera, pisca, pred jačim partnerom, izdavačem. Pošto maksimumi honorara nisu bili predviđeni, izdavači su ih od-eđivali prema minimumima, pa se dešavalo da prosek honorara nije odgovarao i ne odgovara stvarnoj situaciji u poredenju sa poskupljenjem ostalih životnih troškova.
— Ne mogu stoga da budem prokiv mera kojima bi se dosadašnji odnosi regulisali, Time bi se ne samo jedna kategorija ljudi nagradila onako kako je treba nagraditi, već bi se pomogla proflesionalizacija pisaca koji bi, pristojno nagrađeni za svoj rad, mogli potpuno i savesno da mu se posvete, ne tražeći prihode za egzistenciju na drugim mestima. Nije potrebno isticati šta time dobija naša književnost i naša kultura,
— Međutim, nastavio je A. Vučo, ne vidim zašto bi se nove mere morale predviđati opet administrativnim postupkom. Mislim da bi se to mnogo lakše i prirodnije moglo postići ekonomskim pulem — neposrednim ugovaranjem između književnika i izdavačkih preduzeća: svako bi poje-
·.
La OC aan
dinačno ugovarao visinu honorara i način isplaćivanja, Da se pak ne bi dogodilo da mlađi auto:i i početniu budu u neravnopravnom položaju pred izdavačima, mogla bi se sklopiti neka vrsta „kolektivnog ugovora između Saveza književnika i UdruŽenja izdavačkih preduzeća i organizacija FNRJ po kome bi svi izdayači u zemlji preuzeli na sebc obavezu da iznosi honorara ne budu ispod određenih minimuma.
Drug Vučo je zatim rekao:
— U poslednje vreme kod nas je pokrenuto pitanje da li je paušalno plaćanje po autorskom tabaku i stibu sistem koji odgovara našim prilikama i ne bi li trebalo da i autori snose izvestan rizik u prodaji njihove knjige, Smatram da bi pisac trebalo da učestvuje u procesu plasma-
na svoje knjige. On je to doduše i,
dosad činio, ali — na taj način što je bio zainteresovan „za pomovljena izdanja! Pa ipak, zasad ne vidim mogućnost većeg angažovanja autlora u plasiranju knjige i to iz razloga što izdavačka preduzeća ~ još nisu osposobljena da jednoj knjizi osiguraju maksimalan plasman, pa bi bilo nepravedno činiti autora odgovornim
'i pogađati ga materijalno u prilično
čestim slučajevima kad njegova knjiga nije doprla ni do onih kupaca koji bi je sigurno uzeli, Imamo primera da je ista knjiga jedmog autora u prvom izdanju ostala neprodata, dok je drugo izdanje kod drugog izdavača bilo rasprodato u majkraćem roku, jako je prodajna cena u drugom slučaju bila veća ,
CRTEZ LJUBIŠSME JOCIĆA
. — Peina ome, mogućnošii iolavačkih preduzeća još nisu takve di bi se moglo ustanoviti plaćanje ma
pnocent. Ako se pak prihvati pobpana sloboda u tim odnosima — sem minimuma -— ostaje da autori izda-
vači reše način plaćanja | „kako to najbolje odgovara. , Sistem slobode
AČE
doprineće ~ poboljšanju plasmana naše knjige, jer.će se i izdavači morati da pobrinu · više o proči knjige uopšte, o reklami i ostalim elementima od kojih zavisi knjižarski a i kulturni uspeh i delovanje knjige — završio je Aleksandar Vučo.
anja
Mihailo STOJANOVIĆ HONORARI NAŠIH KMVJIŽEVNIKA U INOSTRANSTVU
U ugovorima koje naši književnioci sklapaju sa inostranim izdavačima, autorski honorari se po pravilu određuju u procentu od prodajne cene knjige, s tim da se brilikom sklapanja ugovora isplaćuje jedna određena suma.na ime a» vansa. Iznos tog avansa varira u zavisnosti od prakse pojeđinih izdavača odn, zemalja: kao i od interesa koji izdavač ima za delo i autora u pitanju. ,
Ako se analiziraju uslovi ugovora koji su potpisani ali još nisu realizovani (ti. delo još nije objavljeno), dolazi se do zanimljivih zaključaka o tome kako se sada
»
CRTEŽ ZORANA PETROVIĆA
Predrag MILOŠEVIĆ
honorišu đela naših pisaca u inostranstvU. ;
Već jedan letimičan pogled na dobijene podatke pokazuje nam da su honorari u istočnoevropskim zemljama po pravilu niži, Oni se kreću od 5% od prodajne cene knjige za početni tiraž) do 7,5% (za tiraž preko izvesne granice, obično 35.000 primeraka). Izuzetak pretstavlja Mađarska gde se za dela naših autora plaća normalno 8%.
Ovako niske stope uglavnom su rezultat određene politike u odnosu na strane autore. Naimo, dok izdavači plaćaju srazmerno visoke honorare (po autorskom tabaku) svojim prevodiocima, honorari koji se plaćaju stranim autonima prilično su niski — utoliko pre što se izračunavaju na osnovu prodajne cene knjige, koja je po pravilu ispod cene „koštanja. S druge strane, ovakvom stanju doprinela je svakako i izvesna :klonost. naših autora, kao i Jugoslovenske autorske agencije, da ne naglašavaju komercijalne momen= te u razvoju kulturne razmene sa ovim zemljama, .
Što se tiče zapadnoevropskih zemalja i SAD, tamo je početna stopa 7.5% i 8% od prodajne cene knjige. Preko izvesnog tiraža (obično 5-5.000 primeraka) plaća se najčešće 10%. U nekoliko slučajeva dostignuta je i stopa od 12.5% za tiraž preko 10.000 primeraka.
Prilikom „upoređivanja „uslova koje postižu naši književnici u ove dve grupe zemalja, ireba imati u vidu činjenicu da se naša literatura dosad u većem broju plasirala jedino u istočhoevrop~
' skim zemljama, dok su se na za-. _ padno tržište probila uglavnom sa-'
mo ona đela koja su zbog svojih izuzetnih „literamih kvaliteta ili aktuelnosti bila interesantna za inostrane izdavače. Pored ostalog: i u tome treba svakako #ražiti uzrok pomenutoj razlici u visimi autorskih honorara.
KOMPOZITOR PRED I/DAVAČEM
Do sađa objavljeni odgovori u ovoj anketi osvetljavaju pisca i uslove za njegov rađ iz raznih aspekata ali se u mnogima govori isključivo o honorarima, o plaćenom tabaku itd., te mi se u jednom trenutku učinilo da se izostavlja ono osnovno: treba biti “tampan, i to što više. Pitanje naknade nije nepostojeće i nije nevažno ali se ono ipak'može regulisati ako se njemu pristupi razumno i s dobrom voljom i kod izdavača, i u pozorištima, i na radio-stanicama, i na televiziji. Naravno, problem veza, prijateljstva, drugarstva i uzajamnih usluga je tekući. — Zakon za zaštitu autorskih malih prava štiti kompozitorovo delo i reguliše naknađu za njegova izvođenja. Prosečni gođišnji prihod jednog kompozitora u Jugoslaviji od autorskih tantijema b:o je u prošloj godini 54.000 dinara ili 4.500 dinara mesečno (prirodno, tu ima i srećnijih pojeđinaca!). S takvom sumom se ne .rostaje „slobodni umetnik“, pa takvoga u našoj sredini inema i kompozitori su se na to navikli. Kompozitori su zato ili profesori u muzičkim učilištima i nekim drugim ško lama, ili službenici na rađio-stanicama i televiziji, ili u Muzikološkom institutu Srpske akademije nauka. Danju službeniče a noću stvaraju. Ili čekaju leto i umesto da se odmaraju, oni svoje emocije stavljaju u notne Kvrgice. Često na brzinu, užurbano. Često me za večnost. već za neki kraći film ili neku dramu, što je relatvno unosno. Unosnije i praktičnije je napisati dečju pesmicu nego operu, ležerni neki komađ nego simfoniju. Kompozitorovo delo živi samo onđa, ako ga publika može čuti. tj. ako je ono zvučno ostvareno. Putevi za ostvarenje ovoga nisu tako jednostavni n jedan od pu-
\
teva je i Štampanje kompozicije, njene partitur6 kao osnovnog .zvora za sve zvuke u njoj i ajenih pojedinačnih deonica orkestarskih instrumenata. Međutim, izdavaćka preduzeća kod nas ostavljaju u svojim godišnjim planovima veo=ma malo mesta za muziku, za muzičke kompozicije ili knjige o mu-– zici (studije, eseji, biografije, istorije itd.). Ako 'bi se produžila Josadašnja praksa, onda bi, kod ovakvog tempa izdavanja muzika-
lija, kompozitor morao da živi 200 ·
godina da bi doživeo Štampanje svih svojih dela, pod uslovom da
posle svoje pedesete godine ne na-
piše nijednu notu (kao što je rečeno na jednom plenumu Glavnog odbora Saveza kompozitora Jugoslavije). Tako stoji stvar sa živim kompozitorima. A gde su naši muzički stvaraoci z prošlosti, — Pre godinu dana štampane su prvi put
kompletne Mokranjčeve Rukoveti,'
t. j. 45 godina posle smrti ovoga našeg muzičkog velikana. Pa, wxađa tako stoje stvari s najvećima, kako će tek izgledati oni nešto ma-
nji ali ipak značajni za razvoj naše muzičke kulture? Treba li da se kompozitori i na ovo naviknu ?
Izlaz iz ove situacije? — Neka ga nađu izdavači razumno i s. dobrom voljom.
Goaapanununupanmnamin,
OBAVEŠTENJE · REDAKCIJE
Ređakcija Književnih novina obaveštava čitaoce đa će w. jednom od sledećih hrojeva, početi da primenjuje mnovi pravopis u svim redakciskim tekstovima.
vodič
ALEČKOVIĆ
"Traži
Mira
ape paaa
se
da me izvede iz ove sulude vrteške jor uvek ponovo u njoj ja se čuđim životu i uvek sam ponovo sama pred lepotom sveta
' nekad se divim običnoj puzavici ha plotu
a nekad čČudnovatom blistavom kristalu Vau čudđim se danu ovom, ovoj noći, zvuku ovom, ovom kriku i pitam se zašto je sve to tako kad sve oko sebe volim · i pitam se ko bi me izveo iz neizvesnosti, ko bil pobegao sa mnom iz ove sulude vrteške i uši zatvaram da ne čujem tuđe urlike da ne brojim senke mrtvih u svojoj sobi da dođem do jedne svetline
u neku ulicu široku koja će mi se učiniti čista na oba krila
'a ne da budem lukava nad zmijama zmija
' ni sumnjom u sebe nisam uskakao
već dete detetu neđužno kao što sam nekad bila
ako takav neko ili tome sličan neko postoji ii neka mi stegne ruku što jače da ga osetim blizu ? - pa makar neka i boli.
VEST O JEDNOJ SMRTI LJUDI I CVEĆA
samo jeđan dan su bili svetlo ružičasti cvetovi u mojoj sobi nežni s usvenuli i meni je žao do plača a bele margarite su ostale dugo sveže Kome je bilo posečenom u mojoj sobi teže } da li cvetovima koji su pre svenuli i postali smeće ili belim. glavama koje još žive bem korenja i živi kreč vremena uništava im mladđost'i boju Javljam vam tužnu vest kako smo surovi mi ljudi što sebi za ljubav uništavamo ljude i cveće cveće zbog lepote e
. ljude zbog nepoverenja Oplasi su ovo koji se više neće oglasiti :: kad ne buđe bilo čitača. ı
+
OGLASI KOJI SE NEĆE VIŠE OGLASITI KAD NE BUDE BILO ČITAČA
Prođaje se bol jeđan za jeđno prijateljstvo i s bolom ljubavi za jedan osmeh pusti i (znate i sami da se to ne prodđaje često)
i još se prođaje poverenje
i kogod hoće može da Kupi.
MENJAM STAN IAKO MI JE ŽAO DA NAPUSTIM · · i OVAJ MOJ
koji je ponekad sumoran i tih
ni leti ni zimi miran od snova
is i koje na uzbunu zvone,
ja bih pristala na zamenu stana
za sobu manju ali u kojoj nema strah sumornih noći i dana i kada me užasne slike iz rata
u stopu gone.
PEŠSYONO
TRAŽI SE, PO SVARU CENU MORA SE NAĆI edna izgubljena ljubav oja je stečena u mlađe dane koju su povezle daleke lađe a uspomena je toliko draga da za njom bol podmukli tišti i suza (rekvizit stari) ipak iz srca kane
| MANA i JĆ
dajem Koliko se ište ako se samo nađe.
NAKUPAC STARIH PRNJA ISRUSAN U SVOM ZANATU
kupuje tuđe misli i reči
kupuje tuđa osećanja
dugovi su ga toliki pritisli (poverioci su srećom u tuđini) — ali je pun vere i pouzdanja jer malo ko čita novine sa strane pa zato spokojno o sebi sanja
na kraju ipak rasprodaju sluti jer tuđe prnje d ko će da kupi.
IZJAVA KOJU JE NEKO U NOVINE DAO
Još nikog nisam rečima ubio u šumi misli se nisam izgubio
za snovima uteklim nisam plakao Nikad se u lepotu nisam. zaljubio nikad na trubu hvalospeva trubio ni čašu razočaranja nikad popio
i nikad imao neprijatelja,
ni tugovao na izvoru želja
Nikad se ničim nisam opio
nikad me noć besana nije pohodila jer me je majka mrtvog rodila.
| CRTEŽ LJUBIŠE JOCIĆA
KNJIZEVNE NOVINE