Književne novine
Preveo Aleksandar V. STEFANOVIĆ
godine on će se kvalifikovati kao devojka za sve i biti unapređen da prikazuje romane. To je unapređenje zbog toga što prikazivanje romana ima stalnu rubriku, što ti prikazi
imaju širok krug čitalaca a izdavači „vode o njima računa'. Ako deli pohvale i ako se iz njegovih tekstova može uzeti
koja rečenica, onda će on biti knjiga, dok će mu ime štampati ispod oglasa. svakih petnaest dana, osam do deseš romana, datih kao pri-
ovekovečen na
merci za prikaz, uvećavaju njegova novčana primanja.
Izvesne činjenice sada se moraju spomenuti. Ma koliko se g. Vampiru sviđao Dah proleća i ma koliko on voleo Voltera Šeliblejka, on je, pre svega, urednik. On brine brigu Plave lisičine i da li je svaki broj njegovog lista dovoljno blistav da oboji jalovo tle. U onoj meri u kojoj on doprinosi razvoju latentnih Volterovih darova — spretnosfti, smislu za satiru, jasnoći, uglađenosti teksta —d njihovi interesi su zajednički, međutim, oni nikada ne mogu biti identični već Vampirova briga. Konkurencija za pisanje prikaza o knjigama, kao što je Neuporedivi Bozvel, vrlo je snažna. G, Vampir je često i sam srećan ako dobije jednu od njih, te tako, ukoliko je Seliblejk zainteresovan da napiše malo duži članak o Horacijevom uticaju na englesku poeziju, ili o psihološkim razlozima Kongrivovog povlačenja, on će morati računa o tome i pohita sa svojim prikazom o knjizi Sulkmje i sporedni ulazi (hronici o čuvenoj
i korišćenje ovim darovima
tucetu drugih biografija, i padova.
I sam lenja, neodlučna ličnost, prejalov i preskroman, nesiguran u svoje sudove i nesposoban da okončam započeto, Ja sam imao koristi od novinarstva zahvaljujući izvanrednom rukovođenju svog menadžera i vaspitača. Pa ipak. ja bih rekao Šeliblejku, koji sasvim jasno ne pripada Hazlitovoj grupi, da bi bilo koje zarađivanje bilo bolje, da je prikazivanje knjiga posao s punim radnim vremenom a upola plaćenom zarađom. posao u kome se, opšte uzev, ono što je najbolje u njemu arči na ono što je osrednje kod drugih. Dobar prikaz ostaje u sećanju čitalaca.„samo neđelju-dve dana. prikazivač mora uvek da stiče reputaciju iznova, a vremena za sopstvenu lektiru i pisanje neće nikada imati, pošto je uvek zauzet čitanjem tuđih sa svoje strane, obeshrabriti za čitanje lično izabranih knjiga u slobodnim časovima. Knjige njegovih prijatelja koje se gomilaju pritiskuju ga i on to oseća; pored gubljenja vremena za pisanje svojih knjiga, on gubi i energiju i marljivost, traćeći ih na tričarije i otkrivajući
i pored svega,
knjiga, što će ga,
nije njegova
da
da najveće pohvale dobija za svoje najpovršnije napore.
Mesta prikazivača u listovima nema više od četiri ili pet — mesta koja donose novac, slavu i dostojanstvo, koja onima koji ih zauzimaju obezbeđuju nesleđe Arnoldovog i Sent- -Bevljevog plašta, tako da najviše što Šeliblejk može očekivati to je da će, čitajući po dve knjige dnevno i pišući za tri lista, zaraditi oko četiri stotine funti godišnje. Za ovo vreme on će navući na sebe noprijateljstvo pisaca, zavist ostalih prikazivača i nepoverenje knjiga će uvek ispadati predubeđen; gledati ravnodušno ili ga, pak, primati kao ekscentrika koga će zatrpavati svojim gledištima i svojim rukopisima, dok će ga stari prijatelji dočekivati pozdravom: nešto?“ — dodajući uz to: „Naravno. sem onih svojih članaka“. „Čitam šta pišeš, ali ne kažem da bih se s tim mogao | složiti“, glasi drugi pristup, na koji je, „ja te poznajem, ali
prijatelja, protiv
„Pišeš li
ne bih, mogao reći da te volim“, pravi odgovor.
Ne, alty Volter Šeliblejk mora da bude novinar, onda“ža” njega postoji samo jeđan izlaz. On mora da objavi rat svojim poslodavcima i da oko njih manevriše tako da nikad ne dobije na prikaz lošu knjigu, istovremeno ne prikazuje više od jedne, i nikad ne piše prikaz koji ne bi mogao biti ponovo objavljen, tj. koji nema izvesnu dužinu i ne obrađuje temu trajnije vrednosti. On mora znati da su loše knjige koje čita slične časovima na sunčanom satu, vulnerat ommes, ultyma poslednja ubija; neće se trošiti na jevtinim temama, niti sručiti celokupno svoje gledanje na život u jednu primedbu u dnu Teksta, jer će pisati samo ono što ga interesuje. I bilo šta da mu se dogođi (a za kniiževne argatine nema penzije), on mora znati da nije nezamenjiv.
mecat, sve ramjavaju,
Svetlost sjaji sa visina, , Svakog će dočekat' tmima...
ali ne i Plavu lisičina, a g. Vampir i njegove mlade novajlije biće savršeno u stanju da iziđu nakraj i bez njega.
· %) Proizvoljno ime sastavljeno od imena pesnika VOolčuvenog Selija i
tera Sevidža Landora, prev.
Connolly) je rođe se u Itonu i Oksford zon (Horizon), 199. E dine kada je prestao 5s smem, bio književni prikaze knjiga. Napisao Rock Pool) 1935.
(Enemies of Promise), 1938,
Prokaženo igralište i mesta (Iidcas and Places),
Grave), 1944-5,
ground), 1944. | Mišljenja
___ ___ _____________—- živi u Kentu.
IZLOŽBA POVODOM STOGODISNJICE DEBISIJEVOG RODENJA
'Krafem juna ·u pariskoj Nacionnlnoj biblioteci otvorena je izložba povodom stogodi-
snjice rođenja VelikoB trancuskog kompozitora Klođa Debisija, Ova izložba slika, [otografija, partitura, rukopisa, Di sama i mnogih ličnih predmeta izvanredno dočarava lik ı de)o Kloda Debisija. Mađa izlozba nije velika, sve je izvanredno Izabrano i ukusno rasporedemo. Na zidovima galerije Mansar, gde je izložba otvorena,
posetioci mogu da prate Debi-
sijev ljudski ı umetnički raZVOJ od najranijih dana dO Smrti.
RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA FRENSISA BERONA
Od 24. maja do 1. jula Otvorena je u londonskoj Tejt
Baleriji, retrospektivna izložba
Jednog od najvećih britanskim
savremenih «slikara Erenšisa
urednik
msa., vne ređakcije Sanđi Taj e a ihadp je jedan roman,
i više knjiga ogleda:
Blejka. —
BELEŠKA O PISCU: Sirli Džozef Konoli (Cyril Joseph n u Koventriju, 1908%. godine, a školovao u. Osnovao je književni časopis Horajodine i uređivao Ba SVC do 1950. BO-
izlaženjem. Pisao je za Nju Stejtje član
redovno piše Kamena bara (he Neprijatelji obećanja (The Unquiet
(he Condemned Play1055. Obzervera, a sada
za koji
Nemirni grob
Bekona. Bekon je prevashodno slikar ljudskog tela i danas se smatra za jednog od najsnažnijih i najoriginalnijih 5lika-
ra OVC Vrste.
Izložba u galeriji Tejt sastoJi se od oko 100 siikha, Bekon se počeo baviti slikarstvom wrajem dvadesetih godina DVOBa veka, ali še afirmisao 1tPk poste rata, posle svoje prve samostalne izložbe 1949. godine. Odabrana zbirka slika 58a ove izložbe poslaće se u IDOstranstvo u vidu putujuće šiZıožbe, koja će biti prikazana u javnim galerijama u Evropi ı Sjedinjenim državama.
IUDSTAURACIJA PET R:PIJEVOG DOMA
U Kiškunfeledjhazi restauri!Se se nekađašnja kasapnica Pe tefijevog oca Ištvana Petrov!ća, takozvana „kuća labuda“, U ovoj zgradi na svođovima u kojoj se rodio veliki mađarski bard, posle restauracije će se ız lokalnih spisa i dokumenata prirediti spomen-izložba o Petefiju i njegovoj porodici.
KNJIŽBVNE NOVINMB
omotima Pored toga,
povede
Kraljevskoj Milosnici) ili na čelu sa Pedeset godina uspeha
čijih čitaoci će na njega
sada
Prim,
m SRE | |
N\isokom nivou reagovao
IZLOG KNJIGA
Japanska lirika
(„Matica hrvatska“, Zagreb 1961; sastavio i preveo Zlatko Gorjan)
Nastavljajući upoznavanje jugBoslovenskih čitalaca ša japan skim pesničkim nasleđem, Zlat ko Gorjan, jedan od najmarljivijih i najpoznatijih naših prevodilaca, nakon „Lirike Zutog Istoka“ („Binoza“, Zasreb 1932), gde je preveo veliki broi Kklasičnih „japanskih „tanka“ stihova, svojim neđavno iziSlim pregledom savremene japanske poezije upotpunjije. koliko-toliko, krug našeg poznanstva ša vrlo bogatim svetom japanskog pesništva. Mada je svoj izbor iz savremene Japanske poezije pravio iskiju=
Čivo na osnovu jedne Knjige, Sto nije uobičajeno u poetskim panoramama ove Vrste, on 5e, mesumnjivo, poslužio najautoritativnijim „i „mnmajobuhvatnijim delom do koga se može doći, U svoju „Japansku liriku“ Gorjan je uvrstio sve pesnike Kkoji su bili zastupljeni m antologiji D. Dž. MEnrajta i Takamičija Ninomije („Thće Poetry of Living Japan“), objavljenoj 1957. gođine u NjuJorku. Broj pesama, međutim, smanjen je za oko'jednu četvrtinu. Mada, šljenju, ta selekcija nije svugde najsrećnije izvršena, činjenica je da su uvršteni pesnici pređstavljeni "kao jasno razgraničene individualnosti. Gorjan je, čini se, išao za tim da Zžrtvujući poneku bolju Ppesmu uvrsti u svoj pregled za pesnika i njegovo delo više karakteristično ostvarenje.
U Gorjanovoj „Japanskoj IIrici“ dat je pregled onog japanskog pesništva koje je pDOočelo: da. se. javlja MWrajem · deVetnaesb6p“ i 'j}očetkom dvadesetog' ela, "Kroz sjedinjavac mije zagnaane?itjHbanske:bobtske tradicije, zaključno sa pesnicima Moji su, uglavnom, već bili afirmisana imena pre druBog svetskog rata i koji su, u vreme objavljivanja antologije, bili na vrhuncu svojih stvaralačkih snaga.
Bez obzira na sve vrlo primetne uticaje, koji su došli sa strane, iz literatura nastalih u dalekim i Japanu duDom stranim podnebljima, bez obzira na sve mene Kroz koje Je, pod uticajem tih literatura, prolazila, japanska poežZiJa novog doba ipak se nije Ssasvim lišila uticaja svoga sopstvenog, izvanredno bogatog pesničkog nasleđa. Baš taj
specifičan spoj istočnog i zapadnog daje poeziji predstavlJenoj.u ovoj antologiji ı poznatu i prisan i
boju nepoznatu, lik i đalek. Činjenica je
po našem mi-”
_ da su i pored svih svesnih po-
_ dražavanja tokova „moderne “ evropske i američke poezije u
| stihovima savremenih japan. Skih pesnika i đalje ostali kao
bitno važni oni elementi Koji su davali specifičnu boju đrevnoj japanskoj „tanka“ i „haikuć poeziji: privrženost pesničkoj minijaturi, sklonost ka igri reči, obilje složenih epiteta koji pomoću asocijacije ostvaruju duboke poetske sadržine, davanje „emocionalne dimenzije stihovima pomoću simboličnog značenja reči ita. Madđa prisutni u jednom drukčijem Rontekstu nego ranije, ovi Klasični japanski poetski elementi ništa ne gube od SVOje jedinstvenosti.
Prevodečći trideset pesnika raZličitog temperamenta, sklonosti i stvaralačkih opređeljenja, Gorjan je uspevao da svoju pesničku ličnost i svoj jezik prilagodi njihovom temperamentu i načinu Kazivanja, naravno u onoj meri u kojoj mu je to engleski prevođ, omogućavao. Njegovi prevodi se na Srpsko hrvatskom jeziku drže kao kompakine i zaobljene poetSke celine. Cini mam se, melutinm, da je prevodilac u Vise mahova nepotrebno pribegao izvesnim „prevodilačkim slobodđama i da se bezrazložno udaljavao od, uslovno reČeno, izvornog teksta. No bez obzira na mane i ograničenja bez Kkojih se posao ove Vrste retko Kkađ može da obavi, Gorjanovo nastojanje da obo gati fond naše prevodne literature ulazeći u jeđan kod nas skomo potpuno nepoznat književni svet, vredno je svake hvale. (D. P.)
PETAR T. BOŠROVSKI.
Suvodolica
(„Nolit“, Beograd 1962; preveo Vlada Urošević)
Već dve-tri gođine literarno egzistira jedna grupa makedonskih pesnika koja i ne pomišlia zvanično da proklamu– je svoj program niti da nametne svoja estetička nastrojenja. Ona, međutim, vidno utiče na dimenzionisanje kon tura našeg savremenog poetSkog opusa i svojim lepršavim i prihvatljivim, neprolaznim manirom naracije daje izuzetno zvučan, liričan, odmereno dubok ton pesnič-
kom stvaralaštvu „mlađih i najmlađih makedonskih literata. Ova grupa koja svoje
najvernije i najvređnije pred stavnike ima u Radovanu Pavlovskom i Bogomilu Đuzelu, daje svom izrazu izvestan imažistički efekat. Medutim, ta nota imažizma u nJjihovoj interpretaciji poetskih motiva spontano dobija određenu punoću, sadržajnost, bla gu misaonost, što je uzđiže do umetnički jasnih visina. Karakteristike ove književne artističkog
grupe 'nisu, dakle, već umetničko „sadržinskos karaktera. Najbitnija i uvek
pristupačna osobenost ove poezije jeste ZALJUBLJENOST AUTORA U LETO KAO MOTIV, u pesničko leto Krcato igrarijama prirođe i duše, u godišnje doba koje donosi sušu, znoj i ljubav. Između 0ostalog, oni poseđuju posebnu sposobnost da u stih upletu orijentalno egzotične i pečal-
——c=zanadi pnum———
DRAGAN GLIGORIJEVIC
Orgije na Moravi
(Sreska matična biblioteka, Svetozarevo 1962)
Dragan Gligorijević piše Već pune dve decenije pesme pod pseudonimom Jara Labud. Ponekad smo imali prilike da nešto od tih pesama pročitamo, ali najveći njihov deo živeo Je zajedno s pesnikom u dubokoi i gorkoj anonimnosti. Strpljiv. i dosledan samom sebi Dragan. Gligorijević. rmije , memjao.formu i sadržinu „voajih pesama, Neprestano je potencirao jedđan subjektivan vid do življaja, tragajući u njemu za Izvesnim opštim situacijama čo veka. Kreativan, suptilno proČišćen i pomalo samaričanski
. patetičan u svom srbijanstvu,
Gligorijević sigurno vodi svoju pesmu do Kraja, do njenog sadržajnog i misaonog upotpunjenja. „Orgije na Moravi“, pisane muzikom i oporom rečenicom, mogu da ponesu čitaoca ritmom i muzikom, tihom zaVvadom sa životom, elegičnom metaforom. Ovo naročito važi a ciklus „U nedru reke“, koji Ju
najbolji u ovoj knjizi. Tu se
nalaze pesme „,Morava* i „Orgije na Moravi“, čije rodđolju-
bivo tkanje ulazi u nas poput davnog zvuka vojničke trube. Mađa se kođ nekih pesama O-
vog ciklusa oseća uticaj Bran
DER GOLDENE S(CHNIFIT
Grose Mssaysten der Neuen
Rundschau 1890—1960.
S. 'Pischer Veriag. Prankfurt am M. 1960.
U dve lepo opremljene Ssvećske Kristot Sverin „(Christoph Schwerin) je prikupio najkarakterističnije novele i eseje objavljene u “0 godiŠta časopisa „Noje rundšau“. aMstorija ovog časopisa odražava, u neku ruku, razvoj književnog, umetničkog i sociolo Šškog mišljenja nemačkog liberalnog građanstva. Izvesno Je da se on nikad nije trudio da ide za modom trečnutRa, ali je ipak osetljivo i na na svaku značajnu pojavu wu toku proteklih 70 godina. Nad njegovom kolevkom lebdela Je još usijana atmosfera naturalizma, pa iako „izumi“ XX veka nisu stekli pravo građanstva pod njegovim trezvenim, konzervativnim krovom, ipak se kroz intelektualno utrkivanje mislilaca prvog reda može pratiti trag: moralne i umelničke krize koja je u građanskoj umetnosti -: bašeg, veka sledila opađanje 'realizma Koji je nekad: postavljan' kao uzor. „Noje ruhdšau“* je
bio i' ostao .časopiš' evropskogv
norizonta, naravno unutar: gra
đanskih iđeja. Na stranicama ove zbirne sveske ređaju se dela šezđeset pisaca po hronološkom ređu objavljivanja. Citajući ih, mi na neki način možemo postati sveđoci razvoja evropskog eseja na određenoj ravni u ovim odluču Jučim deceniiama stoleća, NiVO ovog časopisa i njegovo in teresovanje za sve: od umetnosti, preko teorijske fizike, pa do sociologije i filosofije, kvalitet polemičkih · namera, Sve to možemo samo nagoVvestiti ako kažemo da je list svojevremeno Kkrenuo jednim "Tolstojevim tekstom i da, pored predstavnika nemačke kulture, kao što su Hofmanstal, Hese, Ajnštajn, Cvaiz, Tomas i Hajnrih Man, Broh, Ker, Bloh, Ben, Jaspers, Muzil i mnogi drugi, nalazimo imena Gorkog i Virdžinije Vulf, Đerđa Lukača i F. Morijaka, Malroa i Žiđa, Makslija i Ortege, TT. S. Eliota 'Sartra. Nesumnjivo je da ovaj Skup pisaca mi po svom pogledu na svet ni po Svojim umetničkim shvatanjimnm nije jedinstven, Ali bilo Kka-
ka V. Rađičevića, to nam ipak ne smeta da se potpuno pre= damo doživljavanju “„uspelih slika:
„Jauču vrbe pod sigom,
a bosi mesec na vučjem
urliku
komađa belu vođu“. Gligorijevićeva zbirka je podeljena na pet sigurnih i Čvrstih ciklusa. Govoreći o Gligorijeviću pesniku me treba zaboraviti Gligorijevića Kritičara Koji je znao da svoju prvu Kknjigu očisti skih „ljubavi i.infnantilnih mu 'drosti i jasne..sadržajnosti.. dea 'Ipak. treba primetiti da izvesna Gligorijevićeva raspoloženja đeluju isforsirano i iz" veštačeno. Pri tom se misli, u prvom redu, na nekolike pesme iz ciklusa „U vatri na plamenu talasa šum“, u kojima je pesnik pošao za nekim opštim mestima u našoji poeziji. Poslednji ciklus, „U tamnim i gorkim sokovima“, ješte prava svetkovina iskrenosti i inspirativne mladosti. Retrospekti-= van, sa sklonostima ka sintezi, uvek okrenut detinjstvu i njgovim prvim pravim lepotama, Gligorijević ostavlja nekoliko zaista dopadljivih i zre lih pesama („Klupa“, „DevoJčica“, „Balada“).
Pomenimo na kraju vrlo icpu tehničku opremu knjige Sli kara Vojina Veličkovića.
(R. MR.)
> 00 < dg dy ip gy i ya 0 o — —
kav da je naš sud o pojedinim piscima, izvesno je da njihovo ime i delo predstavljaju značajan faktor u današnjoj kulturi. Svaki autor nije mogao (poglavito zbog ograničenog prostora) da Dude predstavljen svojim najznačajnijim delom, a pojedini sastav nije čak mogao da od razi promenu koja je eventualno nastala na njegov.om, stvaralačkom putu u toku de cenija. Svi oni zajedno daju sliku građanskog shvatanja vremena, Urednik je samo jednu epohu izostavio iz ove rubrike a to je nacistička era rušiaštva duha i kulture, iji pritisak, uprkos svesa su protstavljanja, nije maimoišao ni „Noje rundšau“*. Poslednjih godina hitlerovskog režima ća Sopis je zabranjen, ali se Jjuna 1945. ponovo pojavio u Stok hbolmu. Ovaj časopis i danas cuva relativno napredne idecJe svoje najcvetnije ere iz Vvremena Vajmarske Republike, a pre svega osetljivost prema pojavama mođerne kulture od svetske važnosti. Ova zbirka tekstova je uzbudljiva lektira, prijatno duhovno lutanje, iu svakom slučaju čini punijim i osenčenijim naše mišljenje
o zapadnoj građnskoj MKulturi,
(A. P.)
od pubertet- .
čvrsto razvije Jiniju .
barski nostalgične zvuke, da pesmu. intoniraju nekom opipljivom slutnjom, i.pretope u liriku večita, u dnu sebe SsKkri vena htenja.
Petar Boškovski. se takođe uključuje u pomenutu grupu i svojim izrazom i emotivno doživljajnim bogatstvom. Njegova prva zbirka „Suvodolica“ ozvučena je naslućenim ali nečutim, „neponovljenim melodđičnim bistrinama. „„Postelja na čardđdaku“ prva pesma u ovoj Knjizi ispoljava već jedan makedonski senzibilitet, sanjalačko viđenje žŽivotnosti, sluh za magijsku pozadinu reči i umešnost stvaranja atmosfere. Naročito je izražena ova poslednja osobina. Interpretirajući svet svoje doživljajne sfere Boškovski često prigušuje neka jasna 0Opredeljienja i značenja sažetom muetaforom i ritmičnože?m., To, međutim, daje melotioznost i laku liniju ovoj lirici koja nije wvisokoparna niti pretenciozna, koja po smirenosti i skromnom smislu podseća na liriku Tomislava Cvet kovića, više deskriptivnu mneBo sentencioznu, Možda je baš u tome njena osnovna vrednost. Rečnik neizlečivog lirika Petra Boškovskog je svakodnevan ali izvanredno čist;
VINJETE NA 8, 9. i 10, STRANI IZRADIO; BALŠA RAJČEVIĆ
stih imponuje lapiđarnošću i
nebučnošću iako ponekad cr-
na akcentuacija i uplitanje tragike narušava punosmislenu ravninu izlaganja.. Mada se sve (nepotrebne) jezičke a-
vanture završavaju tamo fgde,.
počinju, one nikako mne narušavaju čitavo ostvarenje.
Boškovski „zaista posedđuje
pročišćen osećai za poetično, ..
muzikalan je, sklon malim senzacijama a đdisciplinovan. Njegova unutrašnja pesnička potreba je sagledavanje Svakodnevice u njenom neprola-
znom svetiu, oživljenje njenog
naličja, te stoga Boškovski stvalja u taj dekor svoje simbole koji tek „tađa dobijaju puno poetsko značenje. U pesmi „Cigansko leto“, na primer, leto je simbol nezaustaVvivog lutanja, doba kada „Do mesečini kuju se svakako uzde za konje sna“,
Hoškovski je najsnažniji kad aktivira svoj sentiment u cilju pesničkog uobličavanja, On je pesnik inspiracije. Stva
ra dosledno sprovodeći svoje
utiske u živu sliku, izbegava= jući sve mogućne veštačke dodatke. To mu, međutim, ne smeta da bude nenametljivo kontemplativan. Meditacija je tiha i baš zbog toga daleko» sežna jer umesto bučnih zanatskih efekata ona Sadrži jednostavan zaključak; nije igra reči nego savesno izla-
ganje vrednosti koje nose bar:
deo istine o čovekovoj biti. Knjiga je štampana na makedonskom uporedo sa odličnim prevodom na srpskohrvatski. Budnošću stvaraoca i razvijenim sluhom za značenja u poeziji prevodio je Viada Urošević ove tople poetske reči; čini se da je on naš najbolji prevodilac sa makcdonskog jezika. (M. G.)
samu altyazı =————
MARK. TVEN
Tajanstveni siranaeč
(„Rad, Beograd 1961; Milenija Uvalić)
prevela
Zbivanja opisana u ovom de
lu (napisanom u poslednjoj de ceniji piščevog života — dakle”
prvoj deceniji našeg veka a objavljenom posmrtino 1961) događaju se 1590, godine u jed nom malom austrijskom selu, ali se nije teško uveriti da "Tven ne ostaje u okvirima tog srednjovekovnog dekora. Novela „Tajanstveni stranac“, za snovana na razmatranju o čoveku i sudbini, položaju jedin ke u društvu i u svetu, može se, isto tako, odnositi i na pi ščevo vreme, a njena poruka doseže 1 do naših dana. Mark "Tven u ovoj knjizi uobličava dugogodišnje iskustvo i svoje (pesimističko) gledanje na izvesne pojave u ljudskom društvu, analizira otuđenost i samootuđenost čoveka. Posmatrajući čoveka, koji je, po njegovom mišljenju, „maši
na patnje i mašina sreće“, Tven mu Y/suprotstavlja „tajanstvenog stramca“ Satanu, nasuprot konvencionalnoj pred stavi, oličenje hladnog, ali razumskog i razumnog rezonovanja, i tako postavlja um iznad svih stvari. I baš stranice u kojima opisuje ljudsku bespomoćnost i ništavost dostižu Vrhunac humanizma i ni, jesu pesma čoveku. MtFOŽ duhovito i sarkastično pričanje pada jedna po jedna unapred prihvatana i tradicijom okoštala istina, da bi na kraju pala i ona tvrđava koju pisac naziva „osećanje morala“, a koja je, po njegovom shvatanju, zasnovana „na lažnom vredđnovanju i slatko-gorkim
zabludama. Jer, zaključuje 'Tve.
nov istomišljenik Satana, „,Život je samo priviđenje, san“. ek tada čovek, oslobođen i razgoličen, može da otpočne novu avanturu, na koju ga poziva misao kao proizvod. ra= zuma: „Otkrio sam ti tebe sa=> mog i oslobodio sam te. Sanjaj druge i bolje snove“,
služi
Tven nosio je u sebi svoju hu s)
Sarkazam icojfm se
manističku negaciju. (I.
Ccara an
ADOLF RUDNJICKI
Zlatni prozori
(„Rad“, Beograd, 1962)
Oveća pripovetka ili. mali roman Adolfa Rudnjickog „Zlatni „prozori*. predstavlja jedno u nizu potresnih dela koja govore o varšavskom getu i o stradanjima jevrejSkog naroda u minulom ratu. Ova humano i toplo napisana Knjiga koja opominje, Koja osuđuje ne samo antisemitizam i fašizam već i SVe VIdove rasizma i tiranije nalazi put do čitaoca, „ostavlja snažan utisak i prisiljava nas da dugo razmišljamo o mnoBim zbivanjima našeg vremena. Izbegavajući patetiku ı suvišne reči, slikajući Ss1t uacije i ostavljajući ıh da same sobom govore, Rudnjicki traži čitaoca Koji će se celo vreme određivati prema njeBovog tekstu ı ostajati dugo pod utiskom onoga Što je pročitao. Ono što Rudnjikcog u najvećoj meri zaokuplja, to je
problem angažovanja i opredeljivanja u izuzetnim situacijama. Tu pisac ove knjige zastupa jedno, ne naročito o-
riginalno, ali jedino ispravno gledište: da svaki neutralizam znači mirenje sa tiranijom ı da je u situacijama kada su
sve ljudske vrednosti dovedc-·-
ne u pitanje Jedino 1!Sspravno načelo odlučno suprotstavlja= nje svim „vidovima #«#Đnasilja. Primer angažovanosti i opredeljenosti predstavljaju Juzetf Klon ı MIžebejt, o kojima RudnJjicki govori sa neskrivenim simpatijama i daje da se oseti da su oni nosloci njegovih gledišta. Malo shcmaućčna ličnost pesnika Rramanskog pokazuje da svaki ncutralizam „neminovno vodi u saradnju sa neprijateljem. StiČe se utisak da je MRudnjicRi hteo da kroz ovu ličnost dokaže ı pokaže onu već dobro poznatu tvrdnju o intclektualcima kao «Kolebljivcima. Zbog toga što je to više zato da pokhaže ispravnost nekih gledišta no što je dejJstvuJuce lice romana ova ličnos? ostale u priličnoJ meri papirnata ı neuverijiva.
MANnJIgu Je preveo Dorđe Žvanovič. On je napisao i ıntformativan pogovor koji ćitaocu daje najnužnija obaveštcnja o Jednom dobrom, ali kod nas skoro potpuno nepoznatom piscu,
(P. P-e)
a A LU, PIŠU: DUŠAN PUVAČIĆ, PREDRAG PROPIĆ, ALEKSANDAR POPOVIĆ, MILIVOJB GLIŠIĆ, RADOMIR RAJKOVIĆ I IVAN SOP
«D le
koji je,
»