Književne novine

_ MOGUĆNOSTI

TUMAČENJA

(Nastavak sa 3. strane)

Štajgera, Volfganga Kajzera, Lea Špicera, predstavnika američke „nove kritike“, zatim otkrićima nekadašnjih ruskih formalista, Šklovskog, FEjhenbauma i Tomaševskog, Ivo Frangeš i ostali njemu bliski interpretatori nastoje da prodube i osveže književnu materiju kod nas. U hrvatskoj književnosti oni se u nekoliko nadovezuju uz Antuna Barca, koji je u svojoj studiji o. Vidriću, objavljenoj uoči drugog svetskog rata, primenio analitički postupak govoreći opširno o tehnici Vidrićevog stiha i odlučno se, pri tom, izjašnjavajući protiv zaslarelog biografizma. ~ U teorijskim shvatanjima, u odabiTanju odlomaka i u njihovim komentarima, jasno se vidi da su sastavljači Pristupa knjižeonom djelu polazili od postavki izraženih u studijama mnogih eminentnih predstavnika moderne nauke o književnosti. Frangešove interpretacije Kranjčevićevih, Matoševih, Vidrićevih i Krležinih tekstova su vrlo suptilne. On raščlanjuje metričke elemente, govori o kompoziciji, jeziku, ideji i doživljaju dela, izbegavajući u isto vreme doktrinarnu uskogrudost stilističke koncepcije. On se često poziva, na primer, na fakta koja su prikupili književni istoričari ispravno

shvatajući njihov značaj za' ocenu je- .

dnog pisca i njegovih ostvarenja., Dve knjige Pristupa knjižeonom djelu koristan su i lep pothvat koji ne bi tre-

" balo da ostane usamljen. Idući putem kojim su krenuli njegovi autori. Prangeš, Šicel, i Rosandić. pisci udžbenika (i ne samo oni) mogu mnogo doprineti da učenici počnu prilaziti izuzetnim književnim de:ima tražeći i nalazeći u njima prvenstveno izvornu i neponovljivu lepotu, zbir literarnih kvaliteta od trajne vrednosti.

Povle ZORIC

pisma: uredništvu |

Dva Milera

TO WOULTURNOM DODATKU „Politike“ ođ 18. novembra

i »Politika«

za Henrija Milera, koji je pored pomenute knjige napi-

kazivanja

Jožef Debreceni: LJUDSRO MESO; Prosveta, Beograd, 1962; preveo Kugem Ormaj

OVA ZBIRKA pripoveđaka na liniji je Debrecenijevih najpunijih mogućnosti; plod je, naime, onog istog raspoloženja koje je dalo i roman-hroniku Hladni Kkrematorijum. Duboko ljudska potreba da akti svedočanstva prerastu u značaje poruka njeno je bitno obeležje. Razlike postoje: dok Hladni krematorijum, saopštava zbivanja i udese jednog vremena, jednog plana društvenih kretanja (drugi svetski rat), dotle Ljudsko meso obuhvata široke vremenske prostore, tako reći više vremena, dva rata (njihov besmislen mehanizam masovnog uništavanja i dehumanizacije) i dva mira (u Jednom — nespokoj, besperspektivu i opasnosti očajanja; u drugom — pitomosti i realne mogućnosti dostojanstvenog postojanja). Ovako preširok zahvat, međutim, imajući svojih preimućčstva, ima i nedostataka: mnoge karakterističnosti vremen& koje nam se predstav:jaju nemaju neophodnu celovitost i estetsko-kreativnu uzbudljivost.

Debreceni se isključivo služi metodom realizma, čak, metodom realizma

činjenice: ništa nije fiktivno ili isfore“-

sirano kao podatak. Sve što se kazuje doživljeno je, viđeno i šlušano. Da iža takvog metoda ne stoji veliko spisateljsko iskustvo i toliko potrebno ume-> će uočavanja bitnosti — dobili bismo prozu na ivici reportaže. Ovako, ele= mentima „reporterskog pisac gradi svoju umetnost, jednostavno, ne previše duboku, ali sugestivnu. Saopštavanje mu je čisto i jasno, misao tačna. Onome što kaže nema se šta ni dodati, ni oduzeti. Stapaju se tu opz.tetika, humor i ironija; težihu patetike smenjuje humor, a samozaljubljivost humora — ironija, i to isključivo u cilju Što

vernijeg izražavanja vremema čiji bitni elementi još uvek imaju značaja za naš. .

Pripovetke o ljubavi, o odnosu žena — muškarac, o braku, o zgodama i nezgodama u tim odnosima, uopšte o svakidašnjici neuzbudljivoj i pravolinijskoj — sasvim su prosečne, ni po čemu izuzetne. Ako neka i zatreperi neobičnošću situacije ili atmosliere tome je razlog nadmoć materijala nad duhom koji ga sreduje i ob.ikuje. Drugi su Deuvrecenijevi alfiniteti. Najjači je on U slikanju karaktera i sudbine ljudi koji su direktno, surovo iskusili kolebanja i sudare epoha i njihovih činilaca: ratova, pobuna, nemira; ljudi, dakle, koji su, voljno ili silom prilika, bili ubačeni u vrt.og razrešavanja viših i širih egzistencijalnih problema nacija i klasa. NJihovim sudbinama on poklanja posebnu pažnju, BOtOVO posebnu filosotiju: ako je mogućno negde pronaći autentične ljudske vrednosti, afirmisane ili razorene, onda ih je mogućno naći kod ličnosti otvoreno izloženih suštinama i bojama vremena, kao na vetrometini.

U mogućnosti smo, na taj način, da pratimo niz ličnosti koje je njihova slepa sudbina odvojila od ljudskog i pripavila im nevesele oznake maski. Maska je baron M. koji ima monokl i štap sa srebrnom drškom, auto, kuće koje mu bestidno donose prolit (a u kojima stanuje sirotinja) i ljubavnicu (dobro čuvanu, šećerom hranjenu), kOju će isto onako svirepo, krvavo tući kao što krvavo guši radničke pobune. Maske su, takođe, i bankar ujka-Dane, siv, grmazivi i škrt, preobraćen u egoizam i brigu sticanja, da bi, na kraju, od svega toga, od tih po dušu razornih stanja — poludeo; i brat i sestra Šebešhazi — večna, mučna introvertovanost posrnule aristokratije, ne ŽiVljenje, već zagađivanje živ.jenja.

Na drugoj strani, pod istim teškim uslovima života, u istoj mračnoj almosferi kovitlanja strasti i demonijaštva, na istoj raskrsnici opstanka ili iščeznuća, ima ličnosti koje, kao potpuno prirodno svojstvo, izražavaju dostojanstvo i dobrotu, razumevanje za svoje dileme i tuđe ćorsokake. Nadglednik spahiluka grofa Vatai ume da vidi „S jeane strane, u prijave Jazbine zakopani narod biroša s njihovom krastavom, musavom dečurlijom i mladim starcima sa grudima kao u mumija, a s druge dokono izležavanje grofovske tevabije i njeno obesno izvoljevanje na sunćanom prisoju koji ču-

vaju Žamdarmi“. Već i to i tako videti, onda kad si sam sit, obe9zbeđen i privilegovan, i zbog tog

viđenja biti mrgodan i zamišljen znači mnogo. Logoraši, preživevši sve strahote gasnih komora i krematorijuma, ljudi koji ni dve reči ne mogu da spoje u misao jer je „nacistički logor[...] opljačkao i riznicu ljudske reči i pretvorio je u gomilu starudije“, imaju ipak reči, misao, nađenu napo„om -neshvatljive plemenitosti, da „isMkažu" svoju nadu :Bako svi Nemći- nisu krivi, i želju da se ne ireba svetiti ~apsolutno, da-se' ne treba svetitF nikako, u ime večne i sveprisutne nevinosti. Prema svojim ličnostima, svejedno kakve su one, Debreceni se odnosi 5 postojanim, ali dubokim humanizmom, s pažnjom i dobrotom, znajući smisao života i razumevajući vrednost trajanja, i da sudbina „ponekad dopusti sebi nestašluk da za ljubav pravde okrene unazad i točkove, ponekad voza, ali ponekad i istorije[... ako zaluta na slepi kolosek“. Ta plemenita mudrost. bitna je vrednost ove knjige. Dragoljub S. IGNJATOVIĆ

| Rajko O bori čelo isko na. grudi SJEKLOĆA

Čućeš pisak majke Zmije u crvemom oku d Udarićeš o zemljanmo kolemo ·

I to više nisi ti

| Bogdan POPOVIĆ

| o primenjenoj umetnosti

NEOBJAVLJENO PISMO Bogdana Popovića, koje donosimo u ovom. broju, malazi se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. Upućemo je Dragutinu Inmkiostriju- Medenjaku (1866—?), poznatom, dekoratiomom, umetniku-slikaru u takozvanom marodnom, stilu. Imkiostri se, kao što je poznato, školovao prvo samoučki, zatim, u Firenci. Zapažeme uspehe postigao je na međunarodnim izložbama 1896/1897. i 1907. godine. U Beogradu je živeo u dva maha, u periodu između, 1905. i 1911. i od 1925. godine. Za, vreme svoga DpTVOg bavljenja u Beogradu dekorisao je Narodmo pozorište i sale Kolarčeve zadužbine i Narodne banke. Prvi svetski rat proveo je u Trstu, a u Ljubljani se malazio do 1923. godine.

Sous Gland, Lac de Genčve, 9. jun 1910. Dragi gosp. Inkiostri,

vala vam na poslatom prepisu G.

Me:anijevog pisma; vrlo me Je

zanimalo. Posle ranijih pisama njegovih o vašim pojedinim radovima, vrlo sam se interesovao da čujem šta će vam odgovoriti na vaše poslednje pismo, u kome ste mu podrobno govorili o svom pravcu rađa i o prilikama u kojima se nalazite.

Ja mislim da sad možete biti zadovoljni. G. Melani vam nije mogao nl jasnije ni s više simpatije reći, no što je učinio, on vaš rad smatra kao koristan i lep, i on u vama gleda i umetnika i istraživača koga treba svesrdno pomoći.

G. Melani nije ulazio u pojedinosti, no je vaš rad uzeo u njegovoj celini. To je, za ovaj mah, sasvim umesno. Docnije će vaši radovi imati da se ispituju kritički, u njihovim pojedinostima. Danas imaju da budu uočeni ukupno, { da se utvrdi da su korisni i da zaslužuju pomoći. G. Melani je svojim autoritetom potvrdio moje mišljenje koje sam vam, vi se sećate, više puta kazivao. Ja sam čak išao tako daleko, jednog dana, da sam vam rekao da bi vaš rad na istraživanju, stilizovanju i primenjiva-– nju narodnih motiva trebalo pomoći baš i kad vaše stilizacije i primene ne bi bile uvek srećne. Prvi pokušaji — ja B8OVOrim uopšte — imaju prava ne biti savršeni. Glavno je početi i raditi, i ići dobrim putem. Iz mnogih pokušaja i naknadnih doterivanja mora izići ono što je dobro. U nauci je tako: isto, i tamo je više puta postavljeno nače:o: da se, i kad se greši, ide napred. Samo kad se ruke. prekrste i ništa ne radi, onda ne valja. |

Da vi radite, i da sfe pošli dobrim Pitem, to je, međutim, držim, neosporno. Prvi moj utisak sa vaše izložbe bio je taj da radite mnogo i u raznim pravcima; ja sam bio iznenađen količinom i raznovrsnošću novih radova.

Dalje, rađeći na primenjenoj umetnosti, izvesno je da radite na jednoj umetničkoj grani koju treba naročito pomoći. To je najmanje luksuzna umetnost. i možda najviše doprinosi oblagorođivanju narodnog ukusa. U ovom novom pokretu u Zapadnoj Evropi ka umetničkom vaspitanju naroda počeli su narod (decu, radnike itd.) da vode po

____ _______________ | __ 1 _]_70T ––”–I n” —

DOZIVANJA

ebjavljena je beleška pod naslovom: „Sudija iz Bruklina protiv Artura Milera“ u kojoj neki anonim brka, na trideset 1 pet redova svoje dezinformacije, dva „američka pisca“ Henrija Milera (koji je rođen 1891. godine) i Ar| tara Milera (koji je rođen 1935. godine) pripisujući ovom poslednjem | famoznu knjigu eomog prvog: „Rakov obratnik” _ #M (kako je u belešci preveden naslov „Južna tropika“). Pošto se Artur Miler pominje

sao još niz dela: „Jarčev obratnik“, „Crno proleće“, „Pleksus“, „Big Sur i pomo ranče Hijeronima Boša“ i dr. Al je još čudnije da za ovog pisca nije čuo ni urednik kulturnog dođatka, jer kao dodatak belešci nalazimo „Primedbe urednika“ u koji» ma ovaj postavlja ništa manje nego četiri zabrinuta pitanja o Arturu Mileru, od kojih posledje glasi: „Sta se dogodilo 1 šta će se dogoditi sa svim tim?“

OsvrTni se

On leži

Živ

Duboko među kostima Još wvek zagledam, u mebo Zagledan u ševu

Kroz suzu,

meko toplo viđenje sveto. Zemlja se još wek, okreće On joj miluje kosu Uvučem wu, nju kao vetav

AL to više misi fi I ševa je u, crvenoj mreži i sume. sa Mikom pyvuko

II Koračaš Duž jedmog sećoamja

Oprosti

Trebalo je i ONDA Imati očnjake

Sam Oštre očnjake psina Na putu _

Što vodi u magle IV Isparene Dok još ima meba Iz ogromnog I ne zarate sasvim, Nepresušnog Crni svetovi Suzomo?ra Materija,

Dečače Stranče Iz kojeg to dana

Dok još ima meba Valja razmisliti O mogućnostima

galerijama slika i sku:ptura, koje on ne može razumeti; zaista, više bi mu pomogli da ga vode kroz muzeje primenjene umetnosti, kao što mu stvarno i pomažu obilatom fabrikacijom lepih proizvoda primenjene umetnosti. To je najvećma aemokratska umetnost, ta sva– kidašnja i svačija umetnost, koju publika ima pred očima na svakom koraku, u sobi i na ulici, u svom namestaju, posuđu, raznom oruđu i tolikim drugim predmetima koje g:.eda i kojima se služi neprestano. Kamo da svi znaju kao što znate vi i kao što (mislim, mogu reći) znam ja, kako ta umetnost, može biti iepa i kako je važno mesto zauzimala u svih kulturnih i ne> kulturnih naroda, od Australijanaca i starih Grka do Raskinovih Engleza. Samo polukulturni narodi ne znaju za nju.

Vi, najzad, radite taj posao kako valja, na jedini način koji valja. Izvesno je da motive za primenjemu umet= nost treba tražiti u svom narodu, kao što i ostale umetnosti valja izvoditi u duhu naroda. Zašto? Prosto zato što čovek samo tako radi u sk.adu sa svojom i narodnom psihologijom, Što je samo tako iskren i što samo tako radi sa inspiracijom koja dolazi iz dubine, a nijc nakalemljena. Vi tako radite. Vi motive za svoju umetnost tražite u celom na šem narodu i sabrali ste ih veliki broj. Ima, naravno, još da se traži, ı VeroOvatno poduže vremcna, pre no što se taj izvor iscrpe. Ali vi ste verovatno onaj koji tih motiva ima danas najviše sakupljenih, i imate pored toga veliko iskustvo stečeno u tom radu. Vi ste za taj posao i oduševljeni — ja to osećam, i ako onome koji zna s kakvim se nevoljama borite posvednevno može izne> naditi da vama pored drugih osećanja ne ostaje mnogo mesta za oduševljene. Vi ste najzad — poslednje po redu, ali ne poslednje po značaju — umetnik, koji i sam stvara, stilizuje nove oblike, oblagorođava stare. Nezavisno od vaših proizvoda, vi kao aktivni umetnik imate još i razvijenih osećanja za vašu umetnost no neumetnici (to je moja davnašnja tvrdnja da, kad se tiče umetnosti, treba nesravnjeno više VerO=vati umetnicima no naučnicima i kritičarima, pa ma i glasovitim). Vi ste, dakle, i umetnik i skupljač. Ja držim da bi, prema tome, teško bilo naći pogodnijega čoveka za posao O kome je reč no što ste vi. Vi u svom pismu velite da ste ubeđeni da se ono što vi radite os.anja na zdrav razum, i da je dostojno pažnje i pomoći. Ja sam u to ubeđen isto kao i vi. * BOBOJOV O

Ostaje pitanje kako da vam=se pomozgzne. To je u ovom slučaju glavno pitanje. To je razumeo i G. Melani, koji je dosad držao da su vaše condizioni economiche floride!

Vama treba, prosto rečeno, para'i vremena. Najbolje bi bilo kad bi vam pomogla publika. To je najzdraviji i najpravilniji put. Kad bi vam ona dala · para, onda bi bilo i vremena. Ali to je, naročito u početku, svuda teško, a u nas Još teže no na drugome mestu. Pošto stvar uspe onda pomaže i pub.ika. Ostaje vlada i pojedine kulturne ustanove i zadužbine. I jedna i druge su siromašne, i od sviju se traži sa svih strana; ali sam ja uveren da vam one ipak mogu dosta pomoći i uveren sam da treba da vam pomognu, i prema tome da će vam zaista i pomoći. Ako vi navalite (to u ovakvoj stvari nije sramota), ako vas vaši prijatelji pomognu, ako naročito vaši drugovi umetnici budu rekli i svoju reč u prilog vama, ako budete, najzad, onima od kojih stvar zavisi naveli sve što je gore rečeno O vašem poslu, ja sam uveren da će se naći ljudi koji će vam, u granicama mogućnosti, u tom vašem poslu pomoći. Naš svet hoće da pomogne kad uvidi vrednost onoga što treba da pomogne.

Od svoje strane vi ćete, naravno, morati ponuditi jemstva za pravilan i vredan rad. Vi ćete lako naći načina kako to da učinite i, uostalom, pogoditi se sa njima. Obećajte im, na prime, i dajte jemstva za to, da ćete za određeno vreme izraditi album narodnih motiva, sa njihovom primenom, i opisom načina vašega rada pod kontrolom koja se nađe kao zgodna, i sa dokazima

ma tri mesta, jasno je da nije Stvarno: šta se to događa Sa dma Jeanog o srpskom poreklu pokupljenih motiva. u pitanju ni štamparska gre- u kulturnom dodatku „Politi- · · Kojeg bezdama Generalnog štrajka Eto to je jedna od ponuda koju biste ška ni lapsus calami, nego da | ke“? Otvori ranjava usta Zaborava Novorođenčadi mogli učiniti. To bi bio vrlo lep rad ovaj beleškar nikad nije čuo MIODRAG ARANĐELOVIĆ Izleteće krik sa kojim, si meu) Prizivaš sad Dok još ima meba i njime biste se odužili za pomoć koju otpočeo staru nauku disanja Mirisom | Valja ispitati biste dobili. [] Ustajalih, dunja Ideju ovu Žap- ner bište tako. mogli „spreroiti Iz starog Kao ultimatum ,

Odgovor B.

MOM PISMU, objavljenom u broju od 19. oktobra, samo je uredništvo „Književnih novina“ dalo naslov „Još nešto o češkoj poeziji“. Doista bio je to kratki stručni dodatak k objašnjenjima Božidara Škriteka. Palo mi je u oči da on u svom, inače izvrsnom, članku .„Savremena češka poezija“, publikovanom u broju od “. septembra, upr=kos velikom broju naveđenih pesnika, nije pomenuo nijednu ženu-pesnika.

“Ceo život sam se borila za priznavanje ženinih zasluga (moje književne i ostale publikacije ıo dokazuju). Sma'trala sami đa-je pravedno da

4

Škriteku

predstavim „našim čitaocima i neke češke žene-pesnikc i to one koje su već nešto dale; i saopštila sam neke primedbe. Žao mi je što ih je B. Skritek primio kao lične uvrede. Nisam ničija poklonica, mislim da i pesnik soneta može da bude savremen. pa stoga ne razumem o kakvim

mojim interesima govori B. Škritek. O mom rađu na širenju

srpskohrvatske književnosti u Češkoj i češke u Jugoslaviji pohvalno su se izrazili i

Česi i Jugosloveni. B. Skri- ·|.

tek Ima. naravno, pravo da bude drugog mišljenja. TULKA ĐORĐDEVIC-HLAPEC

A? to više misi ti Zaplakaćeš zemljamo

ADP nikad više suvim, detinjim, suzama

Jer to više i misi ti

Podigni glavu

Dohvatiće nisku pregradu me Croljipi meh neba,

Neba koje stenje

I nemaš kud pobeći Prostori su praznine

Rogati đavo oštri strele

Za tvoje trome btice

Nemaš kud, pobeći

Bakinog ormana.

III

I kad si već tu I ponovio staru . Grešku novorođemčadi

_I kad si već tu

I na jedmoj dojci Zadojio život

A iz druge se Zarazio

Klicama umiranja

Brani svoju, smrt Kad. si već tu

O oprosti majko Za ovu novu banalmost Sima

Za najradikalmije Menjanje sveta

Dok još ima u namo Zivih,

v

Ne smeš

Poći na počinak Ove noći

Ne smeš

ovu misao Ustrostručiti u smu Ne smeš

Pod na spavamje Kad si već tu

Spavanje je Umironje u nastavcima

Neko brusi možebe

„iayavz va “ kap AN IN NA.J čijaar- pada JP ov a. era." Aa i n i fi

nešto i za izložbu u Rimu i Torinu? I to bi vam dalo prava da tražite pomoći od države. i

. Rečju, može se naći, ako se potraži i bude ozbiljno htelo.

Eto vam moga mišljenja o vašoj izložbi i vašoj misiji. Ako nisam dovoljno kompetentan (a žalim što nisam) da 80vorim o vašim pojedinim radovima, ja sam donekle kompetentan da govorim o njihovom opštem značaju, i držim da ono što sam gore kazao nije pogrešno. Ovo moje drugo pismo (ja svoja pisma obično pišem na dopisnim kartama, i to na ilustrovanim!) neka vam posvedoči moje interesovanje za vaš rad i njegov uspeh.

Moje pismo možete pokazati kome hoćete, u celini ili u pojedinostima, po vašoj volji. Ono je, otkad dođe u vaše ruke, „vaša potpuna svojina. .

Primite, dragi gosp. Inkiostri, sa izrazima odličnoga uvaženja, moje najbolje. pozdrave. B. POPOVIĆ

KNJIŽEVNE NOVINXS