Književne novine
__
PI O NV O La e BC=00N DOD OMJ
i NASTAVAK s. STHANE
DANA
nog kopaciteta, koji neće moći duže vremena da bude konstantno ovako intenzivan.
_ Je li u takvoj situaciji moguće govoriti o stimulativnim mjerama, o produk tivnosti, o radnom učinku? Treba li takvoga čovjeka nagrađivati kad on tu nagradu (osim izuzetnih) vraća u obliku poreza, i u ovom slučaju pretvara se u neke vrste financijskoga „bpostillon d'amour“? Je li u ovakvoj situaciji održiva tama o nekom „mlaćenju para“? S jedne strane opravdano se traži veća i bolja produkcija, u javnosti je to čovjek koji dobija nagrađu, „mlati bare“, a s druge strane, svedeno na gole brojke i godine, taj čovjek je profesionalno destimuliran i nepravedno oporezovan, Posljedica: sve manje stvaralaštva, šve više činovničenja i „računice“ koja sama Dpo sebi u sistemu oporezivanja kočećj zaradu koči i produkciju,
Jer, ne može se bostavljati bitanje: zašto je toliko zatadio, tko mu je kriv“.
(„Telegram“, 17. IV 1964) •
Čedni divlji čovek
„BIO JE MALI kao kepec, a imao veliku glavu kao bundevu. Čelo mu je bilo boginiavo, obrve sastavljene, oči razroke, pljosnat noš' ea dvc ogromne nozdrve, usta velika kao lonac, a izusta su mu Vvirila dva dugačka zuba, grudi obrasle u ovčije ruho, ruke duZačke i tanke, noge krive, a stopala ravna kao u guske.“ | Tako je u italijanskoj bajci „Divlji čovek“ opisano čudovište koje je sreo budalasti Antonije. Ovako je to čudovište video O Đoković, ilustrator
~+IyI i O 9
blioteci „Žar-pticać, . Piblioteka „Žar-ptica“ namenjena je za dečje popodne. Bajke, objavljene u
jevtinim brošuricama, treba da podslaknu i razviju đečju maštu. U kome pravcu vaspitava i razvija đečju maštu ovaj kastrirani divlji čovek? Da uplaši decu od divljih ljudi ili da im pokaže kako mogu da izgledaju ljudska, bića? Makar bila i divlja ili podivljala od ovakve vizuelne (a baška likovne!) pDedagogije. Odgovor Dušana Radovića na jednu anketu
TUMOR JE BIO smešan pre rata. Punomastan i vreo. Rođen na kafanskom stolu, na skađarlijskoj trpezi. To je valjda bio beogradski Thumor.
Danas humor pišu čiraši, dijabetičari, padnvičari, dakle — internaciona= listi. To se zove satira.
Na primer:
TRI PRTALJA KRALJA
jedem Kralj.
Bio jednom frtalja.
Ne ceo, već samo Tri
{rtalja kralja.
PFalio mu frtalj da bi bio iralj.
— “Tri frtalja kralja — to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.
Gde da nađe frtalj.
Trtalj kralja? Ima li gde #rtalj kralja?
imali šu negđe celog. Nemaju ga
više, Gđe imaju — ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja — ostađe im tri
O 'rri frtalja Kralja — to nije lj.
Gde da nađe frtalj? Tma 1i gde frtalj kralja?
Srećom, nađoše u nekoj dobroj zemlji — kralja i po. Kralj i po — to je više nego kralj. To je — kralj i po.
— Yralie i po, reče tri frtalja kralja — biste li mi đali frtalj da posta-
. nem kralj?
— Vrlo rado, reče kralj i po. — Đo-
hvatite malj — odvalite frtalj. Ja sem
kralj i po. Frtalj manje, . ne menja stvar, Y S "pri frtalia kralja r~ihvati se malja i
raspali kralja i po. |
Pade kralj i po u čkalj — odvali se frtalj. · -
Tri frtalja kralja uze frtalj od kra \ja i po i postade kralj.
).
/ Tebi
” : Kralj i po postade kralj i frtalj što je još uvek više a ne manje nego samokralj. | i („Beograđska neđelja“, 26. IV 1964)
Neophodnost jedne izložbe NA BEOGRADSKOM SAJMU u Hali II nedavno je otvorema izložba domaće štampe, radio-televizije, periodiTe i sredstava informisanja. Izložba je svečano otvorena i biće, verovatno, isto tako svečamo zatvorena. TInicijatori otvaranja ove izložbe su Institut za movinarstvo i Beogradski sajam čiji je nesumnjivi atribut poslovnost i umešnost oličena u Jaši Rajteru.
Nije posebno potrebno da se ističe prenatrpanmost ove teškoprohodne izložbe koja je od projektanata tako komponovana da posetilac može da bira dve mogućnosti: ili na početku da odustane od kretanja kroz ovaj labirint od panoa, ili da obavezno prođe pored svakog koji ga interesuje ili ne interesuje. Mnogo je zamimljivije to da krajnje oskudna poseta ove izložbe svodoči da ona nije bila potrebna ili da se, pod fimmom javne manifestacije, pokazala potrebnom samo za poslovnost inicijatora koji su zaboravili da od jedne javne sajamske izložbe treba da imaju koristi, ekonomske i kulturne, ne samo omi. koji ustupaju izložbemi Prostor, već i oni koji taj prostor po ne melim cenamn zakupljuju.
Đobronamernost prema ovoj manitestaciji maše štampe i sredstava informisanja možda će moći da se pokaže na taj način što ćemo naglasiti da od. otvaranja ove izložbe do danas atmosfer ske prilike ne pogoduju, da je zahlad-
- nelo, da kiša često pađa i da je to mo-
žda razlog slabe posete.
A dosad najviđeniji su filatelisti koii su doznali da'se tu mogu naći jubi+ larne serije mazaka koje postaju, izgleda, najveće opravdanje olfvaranja ove izložbe. (B. P.)
Pisci „našeg vremena“
NORMALNO je očekivati da izda vači i profesori književnosti budu među onima koji su najbolje obavešte= ni o literaturi. Verovatno je svugde ta#0... osim kođ nas. Pošto se knjiga kod nas tretira kao roba počela je (srećom) u poslednje vreme sve češće da se reklamira kao roba. Jedan književni oglas objavljen preko cele strane u „Ninu” od 26. aprila potvrđuje da kod nas izdavači nisu uvek oni koji o literaturi imaju raščišćene osnovne predstave. Pozivajući zainteresovane da za gOtOVO ili ma otplatu kupe dela „poznatih pisaca našeg vremena“ izdavačko preduzeće „Rad“ dvojicu časih starina, Marivoa i Tekerija, svrstava među naše gavremenike: Roberta Grevsa, Viljema Poknera, Alberta Moraviju, Irvina Šoa
i mnoge druge. Šta bi, Marivo (16881763. i Tekeri (h811«-1868) relli ma~o0VO
ne znamo, ali sigurno je da će biti mnogo onih koji će kazati: Pa šta? To je sitnica. Sitna nepažnja.
Možda. Ali nikako za one (a njdh neće biti tako malo) koji će posle OVO# oglasa sftvoaYmo misliti da su Marivo i Tekeri „poznati pisci naseg vremena“,
„Mladi“ američki pisac
POVODOM neđavnog dođeljivanja „Nacionalne nagrade knjigeć (National Book Awards), koju dodeljuje žiri sa» stavljen od najistaknutijih američkih novinskih kritičara, „Telegram“ je doneo informaciju u kojoj, između ostalog, čitamo:
„Podijeljena je i nagrada za poeziju. Dobio ju je mladi pjesnik John Crowe Ransom (Džon Kru Renmsom, prim. Teđ.) za zbirku „Izabrane pjesme“ („Selected Poems“)*, i
Džon Kru Rensom je, po svoj prilici, veoma mlad pesnik duhom, i taj kompliment bi ga, verovatno, prijatno uzbudio. Ali s njegovom fizičkom mladošću stvari, ipak, stoje nešto drukčije. „Mladi“ američki pesnik bio je mlad, na primer, 1909, gođine kađa je diplomirao na Vanderb:l Univerzitetu, bio je mlad i od 1914—1937, kad je na istom
' Univerzitetu bio profesor. Ali danas, ili
preciznije, baš juče, istakmuti pesnik i teoretičar poezije navršio je tačno 8&edaemdeset i šest godina.
· cenimo? Da
· bismo utvrdili znanje i iskustvo,
} ad god čujem — a čuj
| Wuga.Ne što ne volim da
ao što su „Književne novine“ zabeležile u pretprošlom broju. (u | · rubrici 15 dand, litika“ uvele su jedmu. movu, t našem novinarstvu. dosad nenegovomu falk:mi-
. čarsku disciplinu: oba lista u isto vre-
me objavljuju u nastavcima isti mafterijal — mwvalne memoare sovjetskog maršala Čujkova, pod naslovom „Kraj "Trećeg rajha“ (Borba) odnosno „dJuriš na Berlin“ (Politika).
· "Takmičenje sada već traje mesec i po dana i, po svemu sudeći, bliži se
ı kraju. „Politika“ u ovom trenutku ima
prednost od četiri dužine, jer je neka preopširna mesta iz memoara skraćivala i izostavljala. Nije, međutim, sasvim jasno u čemu se fakmičenie sastoji u tome ko će pre zauzeti Berlin, ili ko će čitaocima pružiti kompletniji tekst. Ako je u pitanju ono prvo, „Politika“ će se uveliko odmarati na lovomikama dok „Borba” još bude jurišala na poslednja nacistička utvrđenja. Alko je, pak, cilj ovo drugo, „Politika“ je već izgubila, jer je skraćivala štivo, dok je „Borba“ pomno pazila da slučajno ne ispusti ni jotu iz svega onoga što je Čuikov marljivo zapisao... :
Šalu na stranu; zaista je neshvatljivo da dva ozbiljna lista — iz konkurentskog inata ili ma kakve druge pobude — tako prilježno ubijaju u pojam svoje čitaoce objavljivanjem integralnog teksta jedne povesti koja bi inače bila privlačna za čitanje da je doneta u relevomtnim izvbodima. Memoari svojet+ skog maršala nisu. nezanimljivi. Oni čak sadrže neke sasvim nove, dosađi nepoznate detalje o ličnostima i zbivanji-
ma. Ali ovakvi kakvi su mogu samo
mestimično i povremeno interesovati čitaoca kome nije ni poziv ni pasija da na Marti detalino rekomstru:še napređovanie, povlačenje i manevrisanje bezbrojnih sovjetskih i nemačkih armija, divizija, pukova, bataljona, četa, vodova — i pojedinaca. Što je mnogo, mnogo je. -
Može se, doduše, staviti primedba da niko nije dužan da čita ono što ga ne interesuje, da razni feljtoni imaju raznu publiku i da će, prema tome, i ovaj naći svoju. Savršeno tačno! Ali nije reč o tome. Romani, memoari i ostali kmijiževni, neknjiževni, istorijski i neistorijski feljtoni u nastavcima objavljuju se Do novinama ne” Zato da bi osbali Kao pisani dokument i služili za pročavanje (za io služe knjige po javnim i privatnim bibliotekama), nego zato da bi ih što više ljudi čitalo. |
Alko se stvar posmatra sa stanovišta društveno-političke misije štampe, njihova je namena da zabave i/ili pouče — da po mogućstvu spoje prijatno 8 kor:snim i da iime što efikasnije utiču na čitaoce. Ako se, pak, pogleda iz ugla komercijalne politike pojedinih novinsko-igdavačkih preduzeća, svrha je feljtona da privlače čitaoce i dižu tiraž.
I jedno i drugo (i treće i čebvrio, kojim god redom hoćete) bilo bi tig
nuto"da su memoari maršala kova žave. - dati sažeto, da su u recimo destak ng "icimb)
CO OC M 1 0
ŽIVOT OKO NAS
·
Igi
UJUBIŠA MANOJLOVIĆ
O ISKUSTVU
rogresivni ljudi iz celog sveta doP laze kod nas da vide naše iskustvo. TI svakako nose io naše iskustvo U svoje zemlje, pa ponešto od toga i sami primenjuju. Oni, dakle, cene naše iskutvo. Da li i mi umemo tako da ga ga poštujemo! Na primer, siliko jedne godine u nečem pogrešimo, da nam to bude za pamet, pa da iđućče godine fu grešku ne ponavljamo. BOE uvek moramo po pet puta da udaramo glavom o isti zid?
GDB SI, JOVO? ujem Sve če= šče — da je opustelo poneko plod-
no selo i da Su Se njegovi kopači i
iri lili rad, uhvati me mala pastiri preselili u E itiaši
gradovi. Naprotiv, neka ·oni cvetaju,
: samo, meni ie neobično važno da ipak · | danas neki
„Jova Ružu kroz
Mome pastoralnom osećanju ne bi smetalo ako ta Jovina svirala ne bi viže bila ona slavna starinska frula. Neka to bude klarinet, trombon, Ssaksolon,
. melodija ŠOOO „može da bude sto od
sto im jedino, i to VeOma žarko, đa Jova svakog jutra DOTUči svojoj Ruži: „Hajđe, TRužo, da čuvamo OVCe... Ja Ču ovce, a ti ćeš jaganjce.„“ Pa kad ih očuvaju. neka — uz kaikvu hoće sviralu — teraju na pijac,
· „Borba“ i „Po- '
| merljiv . dnevnim kretanjem +t
Q O aaa LOK O 3)
na marginama štampe
'Kosta TIMOTIJEVIĆ Masaža u nastavcima
stavka objavljeni najvažniji i najzanim ljiviji delovi, „Ovako je efekat Ssuprotan. i
Sličan primer masaže u nastavcima — u neku ruku još poučniji, jer je iraža jeste feljbon pod naslovom „Kako su hvatani najveći ratni zločinci“ koji sad već blizu dve neđelje izlazi u „Večer njim novostima“. Reč je o memoarskom štivu iz pera čoveka koji je ratne zločince ličmo hvatao po Nemačkoj u DTrvim posletnim dan ma. Valjalo je Oočekivati izvanredno zanimljivu i uzbudljivu radnju, kakva se najlakše dočarava metođom in medias res — 8 ' auto već ne vlada veštinom kontitrukcije trilera. Ovaj ne vlada. Umesto da W\ratko i prosto ispriča kako je pohva-– tao zločmce — ili da svoje zabeleške stavi redakciji na raspolaganje, pa da neko vičah poslu od njih načini altraktivan feljton kao da je hotimice razvuhkao uvođ na čitavih šest, nastavaka, opisujući podrobto maršrutu i svoje vozilo i sVOg pratioca i manjeviše sve što mu se usput desilo. A. to opširno pričanje opteretio je još opširnijim citiranjem ili prepričavanjem onoga što su mu rekli poiedini saveznički komandanti i onoga što je on rekao njima i što je govorio našim refmim zarobljenicima.
ww... Moramo vam priznati pred vašim črtvama Kkoplia uvek moraju biti spuštema... Neka buduće generacije viđe i zrnaju. Malena, &li srčana vemlja! Ona nikad nije priznala đa se nalazi u hitlerovskoi tvrđavi. A to je ono što je davalo nađu drugima, podizalo morsl „obeshrabrenima...“ (Iz reči jednog francuskog komandanta.) wi... Znali smo da je istina { pravda na našoj strani. Nama će biti drago da Va5 vidimo u našoj zemlji — sada još potpuno razrušenoj i popaljenoj. Ali, njeni su temelji veoma Čvrsti — blizu dva millona šivota je uziđano u tu novu zgradu, koja će bljesnuti životom, koja živi danas, da bi sutra bila đostoina svoje proštosti...“ (Iz autorovog odgovora francuskom 9Komandantu.) w..U toj divovskoj četvorogodišnjoj borbi naš marod i njegova oslopodilačka vojska, rukovođena Centralnim komitetom KPJ i drugom “itom, izvojevali su najveću pobedu u istoriji naših naroda. Pobeđu koja je omogućila našim mnarođima da sami odluče o svojoj sudbini, o svoOjoj badučnosti, o uređenju svoje nove dđr-
at: “HT 0, „BULE + ,
O
OKO OC) OC)
SRCE
išući o srčanoj bolesti slavnog ko= mičara Pitera Selersa, dopisnik iz Londona J. Gustinčič uz put javlja „Politici-Ekspresu“ o zamimljivim zaDpažanjima do kojih su došli tamošnji medic:nsiki stručnjaci. U Britaniji su, kaže Gustinčič, konstatovali da su srčana oboljenja u porastu uvek kada se snižava porez na
· televizijske aparate, automobile i bio-
skopske ulaznice. Isto tako, oboljenja ima čak više alto se skraćuje radna nedelja i ne povećava radno vreme. Naj-
- zad, i kalorična ishrana s obiljem pro-
teina i masnoća ima rđavo dejstvo. T sad, kada o svom srcu inače uglavnom dobro vođimo računa, zašto smo
navalili da skraćujemo radnu nedclju?! .
NAŠE PERJANICB...
ovime su donele vest da je u Suboi tici zbog falsifikata na osam meseci zatvora osuđen jedan službenik 'iz Novog Orahova u Bačkoj. Taj je bio neka vrsta malog Čičikova iz Gogoljevih „Mrtvih duša“, s tim što bi se roman pisan po delima ovog novog Čičikova ipak morao zvati nešto drukčije („Izmišljene duše“). On je u dva navrata, u nameri da podigne kredite, falsifikovao potpise izmišljenih žira» nata, Junak ovog krivičnog dela se zove Momčilo, a preziva se — zamislite! Perjanica. . I NAŠI SLAVUJI Zemljoradničkoj zadruzi „Grmeč“ U u Rudicama kođ Bosanskog Novog kralo se, kako javljaju, i šakom i kapom. Jedan od kolovođa ovog lopovluka bio je blagajnik Branko, koji je utajio čak i novac prikupljen za DO-
moč Skoplju. Puno ime Brankovo: Branko Slavuj.
TRČEĆIM RORAROM KA OPERACIONOM STOLU, SAD!
aznnajem iz novina đa profesor dr Ivo Popović-Đani, šef hirurškog odeljenja bolnice „Dragiša Mišović“, već duže vremena izrađuje, kako
se to stručno kaže, normative i standarde za magrađivamje zdravstvenih radnika.
U izjavi za štampu dr Đani je svoji
TĐod-sistem i bliže objasnio, „Između ostalog čitamo: | „Ako u normalnom radnom vreme-
' je su: vezanć za vremc kada je radio
(i autorovog govora mzaroblje- ~.
* .... KOKO NO . eee eee eee O CC CC 5 i NOO 3) Mi COO) JJ)
prizcdno je da Evako živi sa svojim "'uspomchnanı ida naročito voli ohe ko,
izuzelno značajno i korisno. Au. Tea ne može zameriti što je zado. voljan onim 500 JE govorio zarobljeni. ojma i savezničkim oficirima. To Što je govorio bilo je dobro, umesno i polreb, Zo. Ali tome nije sada mesto (bar na tako opširnin citatima poznatih stavo. va) u novinskom :- : čita tema hvatanje ratnih zločinaca,
Prvi ratni zločinac — Dragi Jovanović — uhvaćen je tek pri kraju sedmog nastavka. Nekoliko hiljada čitalaca to nije sačekalo. "Tiraž „Večernjih novosti pao je 24. aprila na rekordno nisku cifru (otkako je list počeo da obiavljuje dnevni tiraž) od 282.894 primerka, To je šteta, jer valja cčekivati da onaj za. ista wwbudljivi deo felitona tek poč. ne, Ali, ako se hvatanje zločinsča na. stavi dosađašnjim tempom. kroji će do. čekati sano najsirpliiviji čitaoci, Ostali će se zadovoljiti kod konkurencije, za grebačkim „fantomom“. |
(Upravo 24. aprila „Boba“ se pri. družila „Novostima“ počevši da objav. ljuje opširnije onaj deo mernocara koji se odnosi na hvafanje i prvo s»slušanje Dragog Jovanovića. „Bovba“ je, međutim, ada pretokla „Novosti“ i izmiče im za otprilike tri dužime. Baš kao ' „Politika“ sa Čujkovljevim memoarima samo se „Borba“ i „Novosti“ ne takmiče, nego SC pomažu.)
Peljtoni, razume še, nisu jedino štivo koje listovima privlači čitaoce, ali su veoma važno štivo — i biće sve važnije. Rađiju jć pripalo prvenstvo izbeštavanja. 'Televiv:ja preuzima prven. stvo u prikazipanju. Novinama sve više ostaje da s jedme Strane objašnjavaju, a s druge strane pričaju o onome što je bilo, da otkrivaju ono što nije bilo poznato, da poput „Vremeplova“ podsećaju. alapea
"To mogu činiti na razne načine i nigde ne piše da ikoji od tih „načinu mora da bude dosadan. Hoćemo li već jednom. dočekati da u našim novinama čitamo feljton u nastavcima koji nijq ni šund mi gnjavaža?
vu normativa i standarda i jednu operaciju od jednog sata, a on umesto toga napravi još jednu operaciju od jednog sata, to će predstavljati i više.“
T dalje:
„Sestrinska služba prema težini bolesnika deliće se na običnu, poluinfenzivnu i intenzivnu. Poluintenzivna terapija iznosiće otprilike 1.850 dinara p0
podlisku čija je izri.
jedan bd.
pacijentu dnevno, a intenzivna 3.820, ~
Jeđan bolesnik u običnoj nezi ima vrednost od jednog boda, u poluintenzivnoj dva boda, a u intenzivnoj četiri boda. U svakoj nezi je tačno određeno šta treba pružiti bolesniku. Ukoliko po» jedine sestre ne ispunjavaju obaveze prema bolesniku, glavna sestra im smanjiti broj bolesnika i dodeliti drugoj sestri.“
Na kraju: i eš
„Ovim načinom bodovanja svaki med':cinski radnik znaće svako” veče koliki mu. je dohodak.“ |
· Ne bih se usudio da obezvređujem
doktorov napor. Verujem -da su M#“.
krupne potrebe same službe navele na ovaj (dugogodišnji!) rad. Samo, meni, koji nisam ni operator ni glavna
sporedna sesira, meni koji mogu, u tom sistemu da predstavljam samo jed80,
dva, tri ili četri boda, od svega tog!
već počinje da,se diže kosa na gl Imajte, molim vas, i taj moj strah U vidu. Da ja stvar ne rastežem, da ne
idem u kozeriju, porazmislite od če.
ja sve io zazirem, od čega počinjem toliko da se plašim.” Eo
NE DAMO MI TO
jednoj ozbiljnoj prilici oštro je ukazano na neke nedostatke ni kafana. Nabrojano je šta sve m0fš da pretrpi kafanski gost. Posebno je istaknuto da je „muzika često nepošlt na“. Rečeno je s gnušanjem: „I uvek % od pesme ukrade po strofa-dve.“ Doista, šta mi to radimo, zašto PŠ“ vamo, dokle to da trpimo, što več nć preduzimamo odlučnije korake?! mislite, otpevaju nam u kafani: — „« „Ja te, Mico, ne volem, ne volem“ To nam otpevaju, a baš u jeku ne“ kih naših odlučnih „zaricanja, zakinU nam ono dalje: u „Čisto sumnjam, čisto sumnjam.
ONAKO, UZGRED \
ZATO ŠTO nepoštenje mrzim kad greh, kao kugu, uvek e — pravim
nu jedan hirurg ireba da obavi dve,Dpošten.
operacije koje traju po tri sata na osno-
A vi?
KNJIŽEVNE NOVINI