Književne novine

- - aac ia aaa ika era ee JMM bude ·oživljem drvećem šiljatog' solskog ob-

PECA KNJIŽEVNIM NOWINZA“

»Razvaline svetilišta boga vatre bise umnmistenc vauvwm. U zori bez ptica vrač vide kako požar sa svih strana plavi zidove, Za Wenutak pomisli da traži pribežište wu vodama, ali ubrzo razumedc da Poče da hodi po vatrenim. jezicima. Oni mju nisu ujedali telo, oni su milovali. . . užasom, shvati

to smrt dolazi... Sa olakšanjem, sa smernošću, sa da je i on senka koju u ovom trenutku samja.

(HORHE LUIS BORHESJ

weko druzi

Sa ulaskom Nemaca prestaje u Beogradi svaka građevinska delatnost. Isidorov otac odjavliuje biro »Graditelje u Knez Mihailovoj na mudđuspratu jedne od onih secesionistički nakinđurenih kuća sa kojih pupe kamene dojke dvopolnih anđela, precvalih zdanja koja priklještena danas klizavim bokovima staklcnoplehanih tornjeva liče na staromodne ro: đakc sa gorkim stidom izvučene iz zapećka i uhvaćene u kolo razmetljive mlađarije, otpušta nameštenika isplativši svakom šestomesečne prinadležnosti unapred i pozvavši ih da mu se vrate kad atelje pod povoljnijim okolnostima za građevinarstvo i zemlju ponovo bud otvorio, sa zanemarljivim gubitkom rasprodaic imventar (nameštaj, crtaće table, pisaće i računske mašine), a nezavršene ili neizvedene projekte — Isidor se sećao raznobojnih frulaštih ,smotuljaka zamotanih u impregnirano platno — prenosi u Krunsku i smešta u ostavu, zajedno sa blagonaklonim zaštitnikom njupove kamcelarije, bronzanim odlivkom Donata D'Angela da Urbina: malerozni graditelj Bramane je uz ugasito mpoprsje, iškrabano telefonskim brojevima, levom rukom pritiskivao mietalni svitak na kome se razabirao grčki krst, buduća osnova bazilike Sv. Petra, a desnom izmahivao mistrijom kao da tera muve ustremljene ma tegle sa pekmezom od Šljiva, kajsija i šipaka. Era razaranja možda obećava arhitektima zlatnu budućnost, za sada, međutim, pruža im ona samo čemernu besposlicu. U očevom slučaju, razume se, prinudna dokolica me podjaruje novčane brige. Raspolaže izvesnom ušteđevinom; majčino imanje u Deliblatskom ataru, na istoku od mpeščare, dato pod zakup ili u napclicu, donosi uprkos dažbina | pohara pozamašne sume, a u godinama oskudice osiguravaće manje išc redovno snabdevanje hranom sa svojih majura; povrh svega, može da računa ma beskamatni, zajam od Maksimilijana Njegovana i ostalih imućnijih srodnika iz kuće Njegovan-Turjaški, Pa

ipak, uprkos udobnim okolnostima koje bi većinu ljudi mjegovog soja izmirilc sa mera

dom, utvrđujući ih usput u laskavom uverenju da već samim odbijanjem da rade pod zavojevačem zaslužuju poštovanje i medalju za va da svoj mezavisni položaj mudro iskoristi, da se po ugledu ma brata, kraljevskog ex po” slanika na strani Danila, skrasi u satenskim jastučićima podgojenoj fotelji i sa Radio-Lon-

dona — Moskva, naravno, nije dolazila u obvir — sluša vesti o povlačenjima Saveznika uz ohrabrujuća tumačenja gospodina Hari son4.

Isidor nije mi pokušavao da ga opravda (najteže nevolje za Krunsku nisu proizašic iz očevog. držanja pod okupacijom +— zar ga je ovaj sanjar imao? — već iz njegove pripad-

nosti, iz svojevPsnog klasnog praroditeljskog greha, podešenog tako da bez obzira na izvinjavajuće postupku ı preobražaje, bez prestanka, Slcpomi snagom istorijske incrcije projzvodi sve razpovisnije i oKkmutnije odmazde, greha kojem bi sc mogao ofresti samo nekom iskupljujućom krajnošću, a za nju, međutim, onako lakouman, velikodušan, nemaran i trpeljiv — i nje> vovo njegovanstvo« bilo je nekako, provizono — nije bio sposoban, sve da je za tom reci? pročnom, uravnotežavajućom krajnošću osećao žeđ kao što se za dugotrajnog bolovanja priželjkuje nagao, oslobađajući pokret), Isidor ic samo mnastoiao da, prc nego Što pristupi projektovanju Spomenika Revoluciji, njihovoj 1 svojoj revoluciji — jer ON ı ONI behu samo dva odudarajuća lica iste Istorije, iste Pobede, iste Istine, iste Sudbine, suton i zora istog Dana, bez predumišljaja i strasti, osim stvaralačke. trezveno — prokletomi trezvenošću nasleđenom od majkc — definiše sopstvehi položaj, nepokretnu tačku bitisanja koju su svojim krvavim presekom — wPanajverovainije za uvek — udarile tangente njegovog, lič nog, njegovanovskog imena i vremena, ı žastrašujućc bezličnog, protivnjegovanovskog preokreta što ga majka zove »nesrećom«, StrIC Danilo. »smolom«, ON »kaznom«ć, a ONI »nezaustavljivim točkom istorije«... l U svakom slučaju, izvesno vreme — Po 1sidorovom nepouzdanom sećanju ne duže od letnjejesenjeg. polugođa — otac na.oko Spo: kojno podnosi ovo za graditelja ponižavajUCC stanje. Ako vreme dopušta radi u bašti, kreše šimšir čiji kožast grm zatvara gvozdenu Ogra: · du, presađuje i kalemi ruže, a najčešće kroji i prekraja rundele oko kuće, udovoljavajuci na ovaj skroman način svojoj strasti za oblikovanjem prostora. Ponekad, yvetko doduše, seda za crtaću tablu — ovu ištu za kojom JE radio Isidor — u mimbusu staklaste svetlosti kao reflektorom odsuino švrlja po krutom hameru, eno, započinje neku skicu, debela, ma: snocrna olovka koja Isidoru liči ma čarobni štapić luta iznad snežnog prostranstva papira da bi pavši ovde onde izazvala erupcije ras košnih stereometrijskih oblika, na beloj podlozi kao u vakumu pojavljuju se tada Crno oivičenc siluete neobičnih zdanja, smeli izgledi jasno ocrtani pa izgubljeni u nestrpljivom šaranju magične palice, a onda, evo, opet bez povoda, sve vraća u ostavu, ili, češće, razdraženo gotovo uvređeno cepa i spaljuje u kaminu ispred koga on sa Hristinom „podiže vla'stile konstrukcije od drvenih kockica. Kakvog smisla ima projektovati bez mogućnosti da uživa dok iz njegovih geometrijskih likova i

KNJIŽEVNE NOVINE

građansku hrabrost, Jakov: Njegovan, .no „uspe- ~

beživotnih cilara kao iz ćadotvornog semena klija omamljivi cvet građevine? Je li iko mogao da strasno misli bez made da pomoću zvučnih i sočnih reči svoje tajne podeli sa drugim ljudima, tajnama drugih? I upravo kada svi sa odobravanjem misle da se Jakov Njegovan saživeo sa časnim neradom (poslednjom granicom do koje rodoljubivi otpor jednog posednika smc da ide a da ne ugrozi samu prirodu ijposedništva), dobija on jednu “išc zabrinjavajuću mego privlačnu ponudu.

Mora da je to bilo u decembru — mislio je Isidor laktom oslonjen na centralni trbušasli mehur Spomenika koji je na upravo odbačenoj sedmoj varijanti crteža imao mesuvislu dužnost da mpredstavlja plodmu i uskomešaiu utrobu Istorije — u svakom slučaju, desilo se pre prvog snega, njegove saomice sa gvozdenim ywanicima savijemim inafrag u obliku rogova divojarca još su čamile na tavanu, oko kamenih rogljeva košave su pomamno vrišteći lomile kičmu i naskidale skelete puzavica, smrzli mrak spuštao se vrlo ramo, možda jedva sat dva ipre policijskog časa, i sve čega bi se zaplašen pogled dohvatio imalo je te prve okupacijske zime avetinjsku nestvarnost uste, isprevrtane i ohlađene mesečeve kore.

U decembru, dakle, i najverovatnije na prcporuku nekog prijatelja, inžinjera u službi Vlade nacionalnog spasa, tehničko odeljenje Komande za Jugoistok poziva oca. da izradi projekat Doma nemačke kulture u Beogradu. »Pored principa funkcionalnosti« — otkrivši ga sasvim slučajno među očevim hartijama, Tsidor je ovaj nesvećni Program znao naizusı — »koje ovaj Dom kao centar društvenog i kulturnog: Života memačkih stanovnika Beograda i beogradske oblasti mora da zadovolji u najvećoj. mogućoj meri, svojim izgledom, formom i dimenzijama Dom će u punom obimu i značenju ovog uslova izražavati misionarski vodeću ulogu germanske rase u izgradnji No: ve Evrope. U svemu ostalom projektant će biti slobodam i neograničemi novčani fond moći ćc da upotrebi na što umešmije kreiranje ovih osnovnih zahteva.«

Majka se svojski odupirc mjegovoj nameri da ponudu prihvati — Isidor se Živo sećao poPodičnih krumskih: saveta koji su održavami na tu delikatnu temu — mjen trezvem sud podržavaju svi rođaci ı prijatelji kuće od kojih se mišljenje traži, čak i kuzen Maksimilijan Njegovan, inače predsednik porodične Jadransko-podunavske bamke, iako samom prirodom poslovanja upućen na saradnju sa okupacionim vlastima, smatra da bi pristajanje na ponudu čije ispumjenje pretpostavlja, štaviše podrazumeva i zahteva i duhovni a ne samo NOV-

· Čani angažman (onaj kojeg on, Maksimilijan,

iu interesu svih Nijegovan-Turjaških sa doličnim gađenjem sebi dopušta) bilo neopravdano, da ne kaže nečasno prekoračenje onog, troba priznati, pomalo maglovitog ali nesumnjivo delotvomog moralnog pojma kojim je porodica do sada, do ove žalosne dileme obeležavala svoju skučenu mo neizbežnu ipso Tacto' neobhodnu kolaboraciiu, ne sa nemačkom pDpolitikom već sa memačkom adwimistracijom u cilju zaštite ugroženogzr pboseda, Svestrano Se, medutim, ispituju | posledice odbijania. Odlućuje sc da je mnibezopasnije ako se Jakov zahvali na 'inače laskavoj ponudi, pod izgovoom da nikada mije projektovao ovako grandiozne objekte, 'mrađevine ovako uzvišene ma mene! — sušfa istina, uostalom, za koju može da jemči bilo koji arhitekta u gradu — da nema iskustva u reprezentativnom, mopumenftalnom neimarstvu, budući da se bavio uglavnom stambenom izgradnjom, podižući samo povremeno administrativna zdanja skromnijeg

obima. Stricu Danilu, od kojeg se očekuje da

očevo odbijanje, ako do niega dođe, preobuće u diplomatsku galu, zajedljivo je stalo do onog dela obiašnjenja u kome sec razvija uverenič da palatu posvećenu memačkoi preporoditeljskoj misiji može da zamisli samo Nemac po rođenju — da li je tako i sa njegovim Spomenikom, mislio je Isidor sa zorom koja mu se sivo rađala na izmučenom licu, može li njegov spomenik da zamisli samo istinski roevolucionar, samo pobednik a ne poraženik revolucije? — da, samim lim, tevtonskom duhu što ga Dom treba da izrazi, odgovarajuću, Onu apsolalmu formu može da obezbedi samo graditelj kome ovaj duh kao srž ispunjava kosti. Ali ono što je za strica Danila bio najuovotrebljiviji izgovor za uzmak, za oca mpostalc naj odsudniji razlog za pristanak: prihvatiće sudbinu, izazov, šansu, posao — meka se ova pri lika kakvu graditelji iščekuju godinama, a da im majčešće nikada ne bude pvužema, nazovć bilo kojim sramnjim imemom — mappraviće projekat i sagraditi Dom sa koga će kao sa divovskog' uveličavajućeg ogledala Urbi ef Orbi zračiti 'misionarski vodeća uloga nemačkog naroda', onako kako je shvata on, Jakov Njegovan, i osećaju omi nad kojima se ona VIŠI.

Isidor se dobro sećao makete namravljenč od lepljenice i kartona, spojene tutkalom otužnog zadaha, obložeme fumirskim pločama i

| SMEJ)

O ej a, e fre +

Borislav Na

obojene sjajnom čelićnom bojom. ·Slušajući jutarnji meteorološki izveštaj, Isidor je zamišljao ovu džinovsku kocku suvih linija, slepih, zidova i posnog izgleda nalik podsečenom 1rupcu ili oljuštenom panju, kako sa istine zalivene armiranim betonom sa koje su prethodno uklonjeni svi znaci života, dočarava snagu. Hiljadugodišnjeg Rajha. Ukrućenim korakom marširao je prema njemu štrkljasti, dronjavi i žilavi pukovnik Nikolson iz »Le pointe' de la riviere Kwai« od Boulle'a, u pozadini, tamo gde se do malopre bistrio prozor osenčen miodrim lipama, na isparavajućem goblenu malajske džungle kočoperio se kyratki, trbušasti i bespomoćni pukovnik Saito, i više mu nije mnogo trebalo da u svojim ambicijama Ppovodom Spomenika prepozna očev nadmeni, divlji i suludi napor da otkrije onaj jedino movući apsoluini oblik jedne graditeljske ideje, i da njime bez ostatka izrazi istorijski duh Novog ponretka,

Ničije razloge otac nc uvažava, Ni majčinim se ne priklanja, premda inače u mnogo čemu drži do njenog mišljenja, pa ga i sledi već prema ograničemjima što mu ih nameće njčsov pomalo pustolovni duh, On prihvata ponudu Komande, utanačuje rokove, potpisuje ugo-

vor, postavlja zahteve kojima se bez odugo''

vlačenja udovoljava, bira saradnike izmećču najsposobnijih od svojih bivših nameštenika i smesta prianja za crtaći sto kao pijavica uz kožu iz koje će nemilice isisati Žživotvormu krv, Sa gorčinom. osobe čiji uticai prvi pul ne dolazi do izražaja, majka se žali da njem suprug nikada ramjije nije ispoljavao ovakvu prilježnost i da je baš ta, Jakovljeva opijenost 'tim odvrainim projektom” baca u maiveću brigu. Nikada ranije — brani se otac prilikom njihovih retkih viđanja — nije mu bila pružema prilika da sagradi nešto odista značajno. Graditelj ne može da bira svoje obiekte kao što ni lekar mema pravo izbora svojih pacijenata. Pravog graditelja ne sme da se tiče ko ie njegov ivestitor i čemu će služiti građevina koju podiže. Da li se Nefer dvoumio da projektuje svoju piramidu samo stoga što je znao, a on je to morao znati, da će gradeći zaupokojenu kuću iednom čoveku hiljade njih pomreti bez groba kao pustinjski psi? Da li je u Gumahu tako postupao arhitekta Tebe Bakem Khons? A Vobam, je li unapred brojao

mrtve na svojim bastionima? Za je graditelj ·

sunčame piramide u Teotihuacanu odustao da je podigne zato što će se između niegovih compatlisa čupati živa srca za hranu Huitzilopocfliju? I zar bi se Dedal ustezao da zamisli ı sagradi Lavirint za Minotaura, čak i da ic znao da će sam u njemu biti zatvoren? A ni za brigu nema povoda: i pored strasne žurbe, Saveznici .će „SVOJ posao. dokrajčiti pre nego što

on dospe -do završeika. svog, pa će njegova

građevina ipak služiti, našima a ne Nemcima, Na koga pri tom cilja ne može se ustanoviti, jer su istini za volju ı ponečemu Nemci za Njegovane više naši od Engleza koji se bratime 'sa onim crvenim ološem”'...

Za godinu dana od datuma na kontraktu završava Jakov Njegovan projekat Doma memačke kulture. Na njegovom stolu, pored makete u razmeri 1:50 leži Generalni plan sa svim presecima i izgledima, Tehničkim opisom, statičkim i arhitektonskim detaljima, predmerom i predračunom. ali on odgađa da ga preda Komisiji, izgovaraiući se izvesnim pobolišanjima smišljenim pošto. su planovi već bili kopivcani. Ratne operacije u međuvremenu me poštuju njegove propozicije: Romel ponovo uzima To: bruk i sateruje K. Dž. E. Okinleka među »iramide, kod Staliingrada je, doduše, 6-ta armija zaustavljena ali je sudbina ofanzive još uvek neizvesna, na Dalekom istoku Japan lišaju i algama uveliko šalie u zoste olupine američke pomorske moći. Odugovlačenju više nema mv: sta. Uz Isidorovu pomoć, otac pakuje svo| tad u cilindrične kartonske kutije, obazrivo i nežno kao da povija dete — uostalom, to je zaista prekrasno čedo njegovog uma, iedinče meču mrtvorođenčadima, bezizraznim zgradama Za stanove i kancelarije -— smotava rolne i spušta ih u te kartonske cevi, zatim na pbokloocima tuba krasnopisom ispisuje neke broieve. ia mačno oznake za sadržai (ovai sa obrazloženjem projekta biva složen u veliki liubičasii koverat i zapečaćen voskom). i celu tu hrpu raznobojnih omota lično odnosi naračiocu Dvojica amala Kninianina vuku za mjim ma mučnim kolicima maketu prekrivenu gumiranim šatorskim platnom. Komisija na čelu sa gospodinom Nojhauzenom ie fascinirana | Isidor je pamtio taj akt — 'snagom sa kojom je ing. Njegovan, uz upotrebu jednoobraznih materijala (homogenih granitnih masa i celi shodno ukomponovanih mramotnih ploha vrste verde antico) izrazio temeljitost nemačkog duha. Bivaju stavljene i neke primedbe, One se odnose na nedovolinu dekorativnosi kružnih prilaza Domu, na onu betonsku vustaru koja je opasujući građevinu imala da ie izlaže pogledima sa svih strana. Predlaže se da taj

petstometarski brisani pojas po spolinom obo:

TLUSTRACIJA MHALILA TYIKVEŠN

PEKIĆ * ALA

~# \

_* lika koje-+će svojom oštrinom i pokretljivosći

samo isticati stamenu mepomičnost Hrama, ali pošto. se projektant protivi — biljni bi život samo iništio dostojanstveno mrtvilo. okoline — odlučuje se sporazumno da se svVudž umao-

| "kolo pobodu gvozdeni direci u vidu jarbola o · koje Će'*set prilikom svetkovina vešati partij-

i Odvžavne zastave. Saznavši za ovu korektuPu, Slrić. Danilo podrugljivo primećuje da ona u Svojoj polovičnosti ni najmanje ne odgovara femeljnoj prirodi Germana, i sto zatvaranja prostora tim smešnim koljem ireba srušiti ceo kvart oko građevine, pa mož-

_ „da i ceo grad slistiti, da bi njena orijaška i | simbolična. silueta došla do izražaja...

O Pripremni radovi počinju prvih suvih dana

, odmah zabrinjavaju oca. prvim, ne-

_ prilikama, jer on —, slobodno se može reći " tada već diše sa svojim delom, iako mu je ono | po lsvom značenju ı svrsi mrsko. Raščišćavia-

f Bi zemljišta zadaje mu neočekivan duševni udarac. Isidor nije pouzdano znao O cemu SC radi, Odlomci razgovora, međutim, zapancenl u prolazu pored očevog aleljea, uveravaju ga da je reč o nekoi žalosnoj noći u martu pod čijim okviljem iščezavaju, sve krovinjare, potleušice i udžerice sa svim svojm žiteljima, ceo se darmar Kknrivudavih džombastih uličica i Ććorsokaka gubi neznano kud a teren odre đen za gradmju. ostaje razodeven i go kao da ga je pregazio čarobni valjak. Pošto jc poligon 'snimljen” i pošto ga je četa revnosnih vojnih. geometara .premerila i obeležila — tokom leta je bez predaha dovožena građa i deponovana u dašćare podignute u blizini — pristupa 5č bušenju ila da bi se utvrdio vodostaj podzemnih struja. Pokazuje se da od njih nema opasnosti, i da tlo u sloju do 0,30 m. dubine sadiži smeđu organsku glinu, do 1,30 m. beskovitu ilovaču, a ispod nje šljunak sa peščanim vezivnim tkivom, ali kad s jesemi četrdeset ireće započe kopanje temelja, otkriva se da na mekim kotama šondaža nije izvršena kako valja (uprkos seriozne istrape mikada sc nc saznaje da li usled nemarnosti ili sabotaže): ponornmice briznuše u okna i raskačkašec ih u žitko žutu kašu. Čitava zima se troši na trud da se razjedeni temelji odenu u zaštitnu košuliicu od olova i olac pomišlja da ic nedaćama došao kraj: zemljani radovi pomalo iromo no bez zastoja napreduju, a obrisi divovske kocke već se ocrtavaju u zagrljaju humusnih ma nosa... i i

Nije bio u pravu, pomisli Isidor sa gorkom solidanmošću graditelja: United States Air Force i Royal Air Force čestitaju mu pravoslavni Uskrs gvozdenim jajima, maslinasto ofarbana željezna jaja tucaju po nejakoj šotkastoj kori drvenih oplata u kojima sč steže beton podrumskih tavanica, tek orožale ljuske pršte pod čestitkama sa ozarenog neba, iraverze, grede, barake saj purpurnim ljudskim okrajoima, granitne kocke mrve se u rnspaljenoj prašini koja se sleže po ruševinama kao vatrema senka u povratku ma zemlju. Sirenc obznanjuju prestanak uzbune i otac uprkos majčinom protivljenju žuri na gradilište. Samo čas ramije on sa uživanjem posmatra nadletanje avjona u srebrnom roju .staniolskih pamtljika, Samo čas ranije uzvikuje: 'Gledaj, Angelina, Ploešći će opet dobiti svoje!. Sad više ne gleda u nebo po kome {ecče srebrni prah. Oborene glave gleda ar zemlju, u svoje razorene temelje koji se uz drveni jauk tope u vatreno. kaljugi. Šta tamo radi niko ne zna — On sc za to vreme sa sestrom Hristinom i majkom užu?bano sprema u bežaniju, na deliblatski salas — možda procenjuje štetu i izračunava Vreme koje će biti potrebno da se ukloni krš i zemljište svo u Kkraterima zalivenim Dlatnjavoim vodom ponovo osposobi za vad?

Uložio je — razmišlja li? — u taj projekat sve svoje sposobnosti, sav talenat, svu strast, izvesno je da su planovi za Dom vrhunac u njegovoi graditeljskoi karijeri, i bez pozivanja wa stručne sudove on to oseća, osećao im je vrednost ioš dok ih ie razrađivao u glavi misli li? — pre no što je i jedna crta bila prevučena preko hartije, i sad, vaipre pogrešno izmerene podzemne vode — seća li se? — pa ovai vazdušni napad tih nigera, tih crnih Živo» tinja koje ne razlikuju savezničke od meprijateljskih gradova, a da ne pominie otežan transport, nestašicu prađe, nevičnost i nehaj ljudi, sve le ponižavaluće feškoće sa kojima· se sukobliava i koje sa onim prepadima iz podzem· lja i ovom invazijom sa neba pretc da sasvim dokraiče, dotuku niegovu gradđevinu, Uzima li ribarske čizme i pazi li u vodu? Nada li se? Za sada, koliko površno može da konstatuje, wade još ima. Istina, kesoni su delimično poblavlieni, ali olovna košuljica u koju ie ukaluplien temeli kao u steznik, oštećena je samo na dva mesta. Proboji, međutim, nisu beznadežni. Stavlia li sve vaspoložive oke u pogon? To |e, razume se, mera za nuždu: sve dok olovni oklop ne bude sasvim zaceljen, voda će neprekidno i pored ispumpavanja prodirali u iame, i brložiti se tamo među otpacima raskidane građe, Telefonira li, traži li od: Komande hitna poiačanja u liudstvu? listeže li se da se obrati, Nemcima? Ali, ako želi da uspe, raščiš. ćavanie treba obaviti pre kiša koje nagoveštavaiu mefeorološki izveštaji, Građa mapgazioni» rana na samom radilištu upropatćena je, srčćom — primećuje li? — glavne zalihe mermera ioš nisu dopremliene. Da, barake su sve sru šene, ali za nevolju — smišlja li? — mogu se Koristiti voinc cirade, i privremene nastrešnice 'd ler-hartije... 7

Isidor uhvati sebe, kako stoji posut nad "taćim stolom na kome su se tražili prvi ko':bljivi obrisi nove skice Spomenika, bio sc Yu"ama zakačio za ivice ploče kao veliki beli Hepi miš: mije otac, on je stajao nad razoremim temeljima Doma, on je spasavao Građe-

vinu za koju više nije znao pripada li ocu,

njemu ili Nemcima. |

A otac 5e, prema izveštaju stare Ade koja ic ostala đa se o niemu stara, vraća kući tek sutradan uveče — oni su već bili daleko tamo iza Dunava i mišu mogli da mu kao svake ve-

- čemi wožele laku moć — vraća se malaksao, pr-

ljav ali srećan kao Graditelj koji je ispunio Svoiu dužnost.

ODLOMAK. 1Z DRUGE KNJIGE ROMANA »GRADITELJI«