Književne novine

ШТА СЕ ДЕШАВА У „КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА“ ШТА СЕ ДЕШАВА У „КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА“ ШТА СЕ ДЕШАВА У „КЊИЖЕВНИМ

Наставак са 13, стране

Б. Михајловић:

# Осећам се веома мизерно као члан сапета, највише зато што не могу да стојим иза неких политикантских итара које су овде очевидне. Ја сам лекар, а кад сам позван у са-

вет дошао сам не зато да подржим некакву _

нову оријентацију, већ зато што сам и дотад видео у Књижевним новинама оно за шта се иначе залажем, видео сам у њима отворену трибину свих стваралачких и критичких остварења. Због тога одговор 3. Гаушчевића члановима одбора“ у оставци одбијам, јер то је у оспови један некоректан политички обрачун.

Шредлажем нови састанак са Глушчевићем, а ако је то неизводљиво и немогућно са резигнацијом ћу своју оставку прикљу-

чити колективној. Ми се овом листу нисмо“

прикључили као малоумници које неко може да води и у чије име се може водити политичка. игра.

•

Завршавајући тиме свој састанак чланови уређивачког одбора и савета сторнирају све оставке док се не одржи састанак са главним уредником. Оне су сад у стању мировања. Следећи састанак. заказан је за 1. јул увече. у

23. јуна 1969 Београд

КРИЗА ЛИСТА ИЛИ КРИЗА КЛАНСКИХ МОНОПОЛА НА ПРОГРЕС И

НА ЛИСТ

ОВИМ ОБАВЕШТАВАМ цењени скуп да не могу присуствовати састанку који је Танасије Младеновић сазвао за 1. јули, и то из ових разлога: ·

1. Дпректор предузећа није овлашћен, према постојећем статуту и уобичајеној пракси у листу КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, да сазива било какве састанке који су у вези са радом уредништва, а најмање главног уредника. Састанке уређивачког одбора и уређивачког савета сазива искључиво главни уредник.

2. Танасије Младеновић назива себе директором листа, Таква институција у овом Аисту пи предузећу не постоји, инти је он Од кога наименован на такав положај. Ја сам његово име оставио па челу уређивачког списка искључиво из увиђавности према њему, а не зато што он заузима положај некаквог директора листа. Према томе, ни као: носиАап непостојеће функције директора листа он није могао сазвати ни прошли ни салашњи састанак. :

3. На прошалп састанак, одржан 23. јуна, нисам позван нити званично о њему обавештен, а он је заказан тачно за онај лан кад сам службено, због рада у једном жирију,

морао бити одсутан из Београда, што је са.

зивач састанка могао лако сазнати, јер сам на прелому листа о томе обавестио уредништво, а усто је на мом столу стајао од 19. јуна отворен телеграм којим ме је републички секретаријат за културу Црне Горе позвао на састанак жирија за додељивање Његошеве награде, заказан за 23. јун.

4, Прошли састанак пије сазван ради разговора о листу, јер иначе члапови савета пи одбора не бп бОилџ тако вратоломно, телефоном и хитним порукама, позивани у Београд као да се ради о пропасти листа, За то има утолико мање разлога што је неколико мослелњих бројева лнста доживело на састанку уређивачког одбора похвална признања чак ни ол стране оних чланова који су обично пезадовољпи прилозима у листу. Таква хистерија сазивања састанка могла је бити изазвана. само. другим, скривеним .мотивима пи сулудом мишљу да се уценом, оставкама и скандалом могу изменити одлуке које су вап компетенције и уређивачког ол> бора по уређивачког савета. Пошто је Танасије Младеновић у ствари сазвао састанак зато да би мене оптужио као главног актера који је омемогућио његов поновни избор за директора предузећа, морам да изјавим да тај скуп није меродавап да о томе расправља, ла пп зато ме бих могао да му присуствујем.

5. Из записника, до кога сам дошао пртватно а не службено, сазнао сам да сам те шко оклеветан и морално нагрђен. Пошто не прихватам метод да се некоме иза леђа, дакле у његовом физичком одсуству, износе тврђења која агресивно и аподиктички 4оводе у питање његов морални интегритет, то не могу да седим за истим столом са човеком који је као сазивач и планер скупа наметнуо такав метод рада. Не треба посебно напомињати да такав поступак нема ништа зајелничке са пристојним и демократским дијаАотом, Међутим, пошто сматрам да тај скуп има право да сазна пуну истину, а не само нетачну информацију, то вас обавештавам о следећем: ,

1, Танасије Младеновић није тачно пред ставио том скупу ни како су ствари текле ни на основу.чега он не би могао бити изабран за директора чак и да је једногласно предложен Скупштини општине Стари Град од стране колектива Књижевних новина. Ноаиме, Скупштина општине Стари Град, на ХХЈТХ заједничкој седници одборника оба већа, одржаној 10. марта 1969. године, рагмотрила је материјале о стању и проблемима кадрова запослених у привредним организацијама на подручју општине, и том приликом, између осталог, донела Закључак којим се препоручује пи следеће: члан 4. У“ циљу побољшања старосне структуре руководећег кадра, требало би смелије и брже него до сада, оге дужности поверавати млађим кадровима, а нарочито када су у питању стручњаци; члан 6. Радне организације, у којима има још запослених пензионера, требало би да постепено замене ове раднике кадровима који немају запослење, нити друге могућности за егзистенцију, а испуњавају услове радних места; члан 9. Ставља се у задатак Компсији за избор, именовања и кадровска питања СО да се стара о извршењу ових закључака... Из горњег се види да поменути Закључак са својим препорукама има важност нормативног правног акта, пошто Скупштина ставља у дужност својој Комисији за избор, имеиовања и кадровску политику „да се стара 0

«

извршењу ових закључака“. Пошто је искљу-

чиво та Комисија, а не нека друга или друкчије састављена, надлежна за именовања како директора тако и главног уредпика Књи жевних новина, јасно је да та Комисија, у смислу горњих одлука Скупштине општине, не би прихватила поновну кандидатуру Танасија Младеновића, јер је он високоплаћени пензионер и јер његове старосне године не одговарају захтеву СО за. подмлађивањем руководећег кадра. То је Танасију Младеновићу и саопштено на састанку са председником општинске скупштине Милком Шћепановић. Ако Танасијс Младеновић као директор једног предузећа није благовремено сазнао за торње одлуке. општине, онда је то његова а не моја кривица, а за немогућност да се 06нови мандат његовом директорству не могу се кривити ја, него Скупштина општине,

Међутим, чак ако се прихвати и супротна солупија, напме да горњи закључци Огтттинске скупштине Стари Град никога не обавезују већ да сваком колективу препуштају да се слободно одлучи да ли ће их применити или не, ја изјављујем: у сри стално растуће беспослице за младе стручне кадрове не могу да се отлушим о горње закључке, јер сматрам да је неморално и несопијално, што ће рећи друштвено и политички назадно, фаворизовати високоплаћене пензионере, усто нестручњаке и пераднике, дакле друштвене паразите, док истовремено млади п стручно оспособљени људи обијају прагове узалудно тражећи своју животну шансу. Ако овакав мој став доводи у питање нечије пријатељство према мени, изјављујем да имам више моралне храбрости да се лишим таквог пријатељства које пема никакве моралне скрупуле ни социјалне обзире пего да се придружим онима који, борећи се па речима за друштвени прогрес, па делу фаворизују систем друштвене повлашћености и паразитизма. 2. Танасије Младеновић каже: „У предузећу је уз помоћ притиска са стране и у кући створена гласачка машина, члановима комектива је "прећено, а људи су, разумежсе, уплашени и примарно незаинтересовани за

зсудбину листа већ за своју егзистенцију. По-

што је то било јасно, одустао сам ол кандидовања за нови мандат, од продужења мандата. То би представљало излагање бламажу...“ Опет је Танасије Младеновић сакрио истину. Он се ни једног тренутка пије упитао зашто би га колектив чак и да не постоје поменуте одлуке, предложио поново за Анректора. Зар се може предложити за директора човек који у све заоштренијим тржишним условима није у стању да предложи- колективу програм дугорочних _послорних акција, који отворено изјављује да је Аруте довео да сређују економску пи финансијеку страну предузећа, а да то уопште није посао директора предузећа, који оптере-ћује колектив непотребним дажбинама на своју плату и који практично ништа не ради2 Зар се може предложити за директора човек који је, на речима и. пред јавношћу, заклети борац за хумане и демократске Од носе, завео у предузећу и листу аутократски систем, систем психичког, моралног и физичког терора и силеџијства, човек од кога људи дрхте јер је у стању и физички да насрне, коме нико у предузећу није дуго времена имао храбрости да саопшти да му је мандат за директора истекао још 21. јануара ове године» |

Мако је Танасију Младеновићу све „било јасно“, ипак није јасно зашто би ко са стране ммао потребу да врши притисак на одлуку колектива, кад је помоћник директора, пре мене главни „непријатељ“ Танасија Младеновића у колективу, знао за општинску одлуку, а исто тако и општина, јер је ту одлуку по донела. Отуда, ако су неки политички фактори имали интереса или пеку своју посебну рачуницу да Танасије Младеновић не буде поново изабран за директора предузећа, њима није било потребно да врше бидо какав притисак јер су им ишли на руку прописи Општинске скупштине Стари Град. Тачно је да би постављање кандидатуре за поновни избор представљало бламаж, како каже Танасије Младеновић, али за њега дично; јер би он у том случају дозволио себи

да буде одбијен зато што пе испуњава два,

битна захтева општине, о чему га је мн обавестила Милка Шћепановић. Према томе, фама о политичким притисцима да се спречи поновни избор Т. Младеновића и „прљава игра“ у вези са тим представљају обичну измишљотину _ Танасија Младеновића, измишљотину којој сам насео и ја сам, јер сам поверовао његовој интерпретацији разговора са Милком Шћепановић, из кога је он наводно сазнао да је против њега синхронизована акција притиска споља и изнутра.

Разумљиво је што сам га тада и у тако представљеној ситуацији подржавао да се одупре притисџима, јер сам алергичан на саму реч притисак и јер нисам имао појма да та је М. Шћепановић у поменутом разговор“ у ствари обавестила да одлуке Општинске скупштине практично онемогућавају његову реззборност, што сваки политички притисак чини бесмисленим, То је Танасије Младеновић сакрио и од мене и од колектива, тово-

Х рећи пред колективом о притисцима а це о

законској немогућности да буде поново изабран. Јасно је да је тиме хтео да се пред.

стави као политичка жртва. При том се тешко огрешио о сам колектив: заборавио је да му је колектив прискочио у помоћ кад му је било најтеже, у доба акције Градског комитета противу Књижевних новина и против њега: колектив га је онда задржао на по ложају директора иако је лако могао ла га смени у складу са директним или индиректним притисцима. Тај колектив, који је имао смелости и људскости да се одупре читавој

једној друштвеној клими притисака и жиго-

сања, п који је и сада, у тренутку престанка његовог мандата на положај директора предузећа, показао спремност да му у другом облику надокнади материјалне губитке престапком радног односа, ангажујући га за саветника за своја издања — тај колектив свако други би имао пре право да напада само не Танасије Младеновић.

3. У почетку своје „верзије“ Танасије Младеновић каже како је још пре три године био свестан потребе раздвајања положаја директора предузећа и главног уредника листа и како је у том смислу преузео акцију. То је груба измишљотина. Идеја о раздвајању функција потекла је од самог колектива и то после одлуке Градског комитета, а ла би се Танасију омогућио опстанак у прелузећу. Најбољи доказ да је то очита неистина и накнадна фикција јесте инцидент који се пред колективом десио кад је помоћник Ди ректора изнео тај предлог. Танасије Младеновић му се жестоко обратио речима: „Зар ми м ти заби нож у леђа“2 Зашто би неко сматрао забијањем ножа у леђа предлог за реализацију сопствене идеје2!!

4. Разматрање политике листа и његовог урећивања не може се, према томе, доводити у везу са мојом наводном улотом у оне могућавању Танасија Младеновића да буле поново изабран за директора предузећа. То су две сасвим различите ствари и остаје нејасно само за пеупућене зашто Танасије Младеновић пије сматрао за потребно да раније док пред колектив пије изнето питање њетове кандилатуре, предложи сазивање зајслничког састанка уређивачког одбора и уре ђЂивачког савета ради разматрања политике Аамста.

5. Мако је мени у подне, оног истог дана кал је увече олржан састанак колектива, саотштио своју одлуку „да се повуче“, само ла ће остати у предузећу до јесени, он је пред колективом стао да се колеба, заплиће, прети, грди, напала и свађа се са људима који су му ускратили поверење. Сутрадан је почео кампању противу мене и наговорио неколипину чланова уређивачког одбора, са којима је био у ближој вези, да поднесу 0ставке. Да је он то подношење оставки 3амислио као врсту притиска на колектив и јавност да би се изнудила његова реизбор-

лист Књижевне новине, ја бих мирно и са олакшањем рекао: НЕ! И то из следећих

разлога:

Танасије Младеновић је своје директоровање од увек сматрао за природну ствар која се по себи разуме, која не подлеже никаквој сумњи, никаквој провери, на коју он као да има наследно право, које му је доживотна награда за његове предратне, ратне и послератне заслуге, као и за држање у извесним ситуацијама, за изузетност његове личности. Високи стандард, моћ, друштвени угглед, утицај — то је Т. М. одувек сматрао природним атрибутима своје личности које човек не мора увек изнова да заслужује својим радом, већ му, једном стечене, нико и ничим не може више оспорити, као што се ни једном живом људском бићу не оспорава право на руке, ноге, очи, улни, Т. М. је свој директорски положај и питање останка на њему изједначио са суштином прогреса и борбе за прогрес у нашој средини. Ко би покушао да му оспори тај положај, положај високо привилегованог нерадинка, тај би се сместа изложио опасности да буде етикетиран као режимски слугерања, као пион мрачних махинација „ван свих љулских нивоа“, као туђи послужник који му „заопја нож У леђа“. Ја тако не мислим. Мој вишемесечни рад у колективу Књижевних новина довео ме је до извесних сазнања која пресудно утичу на моје коначно опредељење.

Не могу да будем за човека који је створио неповољне услове за рад уредништва: маметнуо уредницима чиновничко радно време и обавезе услед чега лист губи у новинској актуелности; није решио питање секретара и дактилографа, тако да урелинши, наизменично, обављају и те послове; годинама је водио политику најнижих хонорара, правдајући је тиме да је дотација мала а од предузећа је „доста и то што људи у колективу од својих уста издвајају за лист“. Док је истина била сасвим друкчија: упоредо са политиком најнижих хонорара за сараднике и плата за уреднике, он је водио политику највиших стартних основа за себс као ди ректора и главног уредника и руководећи кадар у предузећу. Да је себи п другим водећим људима у предузећу мипимглио смањио примања, могао је повећати хопогере и решити персонална питања урелттиитва, Његов однос према предузећу је власипако-спахијски и рентијерско-ситносопственички. Он се понаша као да је у пптању његов феуд, њетова приватна. прћија, а сви чланови колектива —- његови вазали пол доживотном присегом да му исилаћују ренту. Прпморавао је на верност речима: Ја сам те овде довео! Као да је све људе довео да рале за њега ни као да омогућавање заснивања једног рад:

петине етици ери еминентни занемари мени

ОБАВЕШТЕЊЕ УРЕДНИШТВА

Одмах после оставки већине чланова Уређивачког одбора и Уређивачког савета, до којих је дошло на састанку 1. јула ове године, чланови Уређивачког савета др Владета Јеротић и др Милан: Дамњановић, независно један од другог, обавестили су главног уредника да желе да потписују лнст само до 1. септембра ове године, јер, после тога датума, др Јеротић путује на

ност, посведочује и чињеница да је своме помоћнику још на неколико дана пре састанка колектива отворено рекао да ће неки чланови уређивачког одбора поднети осгавке уколико он не буде поново изабран за дАњ ректора предузећа. Тако је и било. Према томе, Танасије Младеновић је тај који је вршно притисак на колектив, а не ја, претећи оставкама чланова уређивачког одбора и савета уколико поново не буде изабран за днректора. 6. Џитање поверења главног уредника листа Танасије Младеновић је повезао са питањем лојалности према његовој особи: пошто је открио да сам му нелојалан и пошто је мене, а не Скупштину општине и њене одауке, прогласно за тлавног кривџа за своје одустајање ол кандидатуре, он је по кренуо кампању противу мене као главног уредника листа, поставио питање поверења према мени као главном кривцу свога пада и осуо дрвље л камење на мене као на не каквог тројанског коња. Све до тог злокобног дана, об, мнако зрео и искусан човек, писмен и сам писац, није видео куда ја водим лист, није видео да сам га претворио у апологију бирократији, није видео да сам издао његове пајпрогресивније традиције, и све до тада чврсто је рачунао са мном као са главним урелпиком. Т. Младеновић овде треба ла се одлучи и изјави пред вашим скупом: НлЛ стварно све то пије видео, па је заиста кратковид, У ком случају човек не може бити сигуран да ни сада, када му се моје уребивање листа друкчије причињава него што га је досад видео, не гледа на ствари наопако; или је пак све то и рапије видео, али је прећуткивао, јер је имао неког посебног личног интересе листа прећуткујући истину коју је о том случају, може мислити о човеку који је из личних иптереса спреман да се огреши о интересе листа прећуткује истину коју је 2 Аисту откриог2 Разуме се, са позиција овакве принцилијелности не може се са.Т. М. разговарати о квалитетима и политици листа,

7. Пошто Т. М. мером лојалности према себи одмерава прогресивност једног човека, морам да изјавим да ја одбијам лојалност као лични однос безрезервне субординације према било коме п признајем само лојалност прогресивним идејама, одређеним естетичким схватањима или. научним критеријумима, а да ми је било какав култ личности страна и одвратна ствар. Немам разлога да учиним изузетак ни кад је оп у питању.

8. Пошто Т. М. негује култ сопствене лич"ности, пошто будућност листа и прогреса у

"овој земљи везује за своје присуство у ли-

сту, за свој директорски положај, дужан сам да изјавим да ја тако не мислим и да Т.М. нема објективног основа и разлога да тако ласкаво мисли о својој прогресивностн, Када би искључиво од мене зависило да ли би Танасије Младеновић требало поново да постане директор предузеће које издаје

тражити као главии уредник

»

студијски боравак у ппостранство, а ар Дамњановић почиње припреме за своја универзитетска предавања у Сара Ка сније се оком захтеву прикључио и Богдан Калафатовић.

Тлавни уредник је прихватио њихове оставке м захвалио им се на подршци и

сарадњи.

у.

винима гумене етан

ног односа значи вечиту соавезу на матери. јалну отплату дуга према ономе ко је беспосленот запослио. Кад би му неко поставио питање шта он ради у предузећу и чиме оправдава своја висока примања равна апанажи, он би одговорио; ја сам довео тог н тог човека који својим пословима доноси паре предузећу, И ту би његове радне обавезе престајале: доведени би имао да ради, а он да скида ренту са њеног рада. Није ни био свестан да је то једна врста аквизиције жи“ вом људском снагом.

Човек који је као директор предузећа изнудио од Комисије за одређивање стартних основа да се дактилографкињи смањи старгни основ за 10.000 динара да би се повећала његова. примања, која износе преко 400,009 динара месечно, човек који сматра да је природна обавеза колектива да на његова То даишња примања као директора плаћа за 1,200.000. динара већи допринос него што би се иначе, по законским прописима, плаћало кад директор не би био пензионисано лице у сталном радном односу, док истовремено тај исти човек у својству директора преду“ зећа склапа са мном као са главним уредни“ ком уговор о хонорарном радном односу да би се предузећу уштедели већи доприноси; човек који ми је у својству директора, у својој вили, у присуству свог помоћника, рекас, не трепнувши, да су његова месечна примања 160.000 динара и да зато не могу хонорар већи од 200.000 динара, док је истовремено примао на благајни сваког месеца 408.523 динара. Човек који је са мном скицирао један текст уготовора за склапање радног односа а лао ми је да потлишем пи ја, пс читајући, потписао Други текст у коме стоји да предузеће има право да ми без разлота и обештећења ла отказ кад год хоће — човек толике користољубивости п бескрупулозног експлоататор“ ског менталитета не може да добије мој тлас.

Човек који се представља као жртва по. литичког притиска и закулиспих игри, пре"носи у колектив мој разговор са једним поАитичким функционером (у коме ме овај прватно обавештава о негативним ставовима према неким паписима у Књижевним човинама) са провидном намером да ме пред Ко. лективом представи као државног испријатеља, а на другој страни прича ла сам гион ЦК; човек који ме као директор напала пред својим помоћником да сам ја а пе он 06] вио написе о Кронштату п да треба за то да сносим одговорност пред политичким форумима, а преда мном се сатлашава са опјав љивањем тих текстова п тобоже се ишчзућава како је то могло бити нападнуто па са станку Председништва ЦК СКЈ; човек који је независно од мене планирао да уведе ћирилипу и који је мене у томе подупирао, а сад та прећуткује и допушта да се тај посту-

Наставак на 15, страни