Književne novine
БЕСПРАВНИ ГРАДИТЕЉИ __БЕСПРАвВНИ_ГРАДИТЕЉИ __БЕСПРАВНИ_ГРАДИТЕЉИ __БЕСПРАВНИ_ГРАДИТЕЉИ__БЕСПРАВНИ ГРАДИТЕЉИ
констатован просек у 12 анкетираних градова од 11,1 мЗ по човеку може да буде варљиво задовољавајући, јер постоје две групе градова: у једним је пренасељеност драстично велика, док су у другим стамбене површине по човеку изнад просека. То стање илуструје број соба који се креће од 15 у Смедереву до 2,9 у Ријеци. Међутим величина собе је од 12 ме у Приштини до 172 му Смедереву. Дакле, првој групи градова припадају они, код којих сви индикатори показују вредности мање од просечних (Београд, Осијек), а другој групи они, тде сви ивдикатори бележе вредности веће од просечних (Ријека, Панчево, Ниш). „растично изражену пренасељеност добијамо, ако извршимо анализу објеката, без обзира где се они налазили. Тако, на пример, објекти са површином од 15 мг (мисли се на цео објекат) чине 4,6% од укупног броја објеката, а просек површине по човеку је 4,55 м“. Међутим, објекти са површином од 41 м> дају просек по човеку од 17,4 м>. Другим речима, објекти до 40 м“ су озбиљно пренасељени а учествују са 50,3%% зграда, 31,5%/, површине и 46,5%/ људи. Постоје репимо насеља као што су „Франце Роз ман“ и „Прокоп“, где по човеку долази и по 1 м" стамбене површине (што је вероватно им испод просека Аушвица). Из свега изложеног, очигледно је, да се бесправни градитељи деле на две групе, од · којих је она прва на самом дну постојеће друштвене пирамиде, што практично значи на самој граници физичке егзистенције, док друга група може, материјалним и другим могућностима, себи да обезбеди висок стандард становања и не само становања.
Б. СКРИВЕНИ ОБЛИЦИ БЕСПРАВНЕ ГРАДЊЕ
Поред већ познатих „чистих“ облика бесправне градње, постоје и други облици ове појаве који су широј јавности претежно непознати. Они су обично карактеристични за велике градове. Уопштено говорећи, постоји стална тежња произвођача станова и индивидуалних градитеља, да у сваком појединачном објекту максимално повећају број станова, преко оног броја који је дат урбанистичко-техничким условима, односно пројектом. Тежња долази до изражаја нарочито онда, кад се ради о конјунктурним локацијама.
Код вишеспратних зграда
а. Произвођач треба да подигне зграду са 50 станова, која треба да има две механизоване перионице, заједничку кровну терасу, просторију за састанак кућног савета, просторију за дечија колица, стан за домара. Произвођач повећава површину поткровља, смањи кровну терасу, изгради малу механизовану перионицу, не направи просторију за дечија колица и просторију за састанак кућног савета, а смањи и стан домара. На тај начин се појави „вишак“
естамбене површине која се адаптира у нове;
џстанове за продају. 7:75. 6. Произвођач гради зграду у систему попречних носећих зидова. Пројектом није предвиђено коришћење целог подрума. МеБутим, приликом вршења ископа у широком обиму (а он се врши механизовано) откопа се цео подрум. Када дође до 'завршетка грубих грађевинских радова, простор који није требало откопати не насипа се, већ адаптира у један или више станова.
в. Произвођач гради станове за тржиште, тј. гради известан број идентичних тзв. типских зграда. Зграде се скоро једновремено завршавају, односно завршавају се њихови стамбени делови, док се њихови подруми у којима треба да се нађу гараже и перионице завршавају нешто касније. Под притиском разних фактора, предузеће добија дозволу за употребу објекта пре њиховог коначног завршетка. По усељењу предузеће приступа адаптацији подрумских просторија у станове. Оваквих и сличних
· примера има доста. Заједничка карактеристика свих ових појава је очигледна тежња да се максимално повећа број станова У сваком појединачном објекту, без обзира на то што се усељеним грађанима тиме најчешће осетно смањује стандард становања, гјер остају (без перионица, подрума, гаража итд.
Код приземних зграда
У приземној изградњи такође је уочена слична тежња инвеститора. Готово да нема објекта у коме нестамбени делови, као подруми, поткровља, гараже, нису адаптирани у станове. Истовремено је примећено и повећање броја станова У стамбеним дело-
вима објекта. Испитивање ове појаве У 1965. г. на територији општине Чукарица дало је следеће резултате У 350 анкетира-
них објеката требало је, према одобреним пројектима, да буде укупно 660 станова, 602 подрума, 392 гараже. Мако су анкетирани само објекти у завршној фази радова, Тј. објекти без употребне дозволе, на терену су нађена 862 стана,:а од тога у подрумским просторијама 286 и у гаражама 81. У исто време, у стамбеним деловима зграда, тре бало је да се заврше још 174 стана, што значи да ће укупно, уместо 660 предвиђених станова, бити 1.036 станова, или 82% више од предвиђеног броја. Може се тврдити да је иста, или слична ситуација, и 7 осталим београдским општинама, Очигледно је да ова група бесправних, градитеља. не може да се уброји у оне који решавају питање „крова над главом, већ да је
питању чиста шпекулација.
Узроци скривене бесправне изградње
Највећи број овако изграђених станова у приземној и вишеспратно, изградњи гради се ради продаје. У вишеспратној изградњи, продајом ових станова, грађевинска пре дузећа остварују високу добит, без икаквих знатнијих улагања. Низ ствари омогућава ову појаву. Покушаћемо да наведемо само неке:
а. Појава скривених облика _ бесправне изградње у вишеспратним зградама, времен ски се поклапа са сужавањем права грађе-
винских инспекција и свођењем њихових компетенција искључиво на контролу стабилности објеката, људи и суседних објеката! По свему судећи, ова подударност није случајна, већ се ради о томе да произвођачи станова за тржиште користе могућности које им је дао законодавац кроз право и могућност вођења надзора унутар преду. зећа!
6. Највећи број типских пројеката прављен је за идеалне теренске услове, тј. 3а раван терен. У пракси међутим, гради се много чешће на „покренутим“ теренима, понекад и на онима који имају наги 135—149. У таквим условима подруми могу да буду само делимично укопани, па се је дан њихов део сразмерно лако може да претвори у станове, а није редак случај да се дозволе издају на пројекте који уопште
нису прилагођени конкретним теренским условима. в. Ову појаву посебно потпомаже недо-
статак елемената висинске регулације у УРбанистичко-техничким условима које издаје Мрбанистички завод града Београда. Одлуком о техничким и другим условима пројектовања и изградње грађевинских објеката на ужем подручју града Београда („Сл. гласник НРС бр. 1/57) тј. његовим чланом 14, ставом 3, предвиђено је да: „Висински по ложај зграде и предбаште утврђује се протоколом регулације и нивелације“. У пракси међутим, из мањевише објективних разлога, Урбанистички завод не издаје протоколе нивелације, нити пак урбанистичко-техничке услове који — кад се ради о слободно стојећим приземним и вишеспратним зградама — садрже било какве висинске податке осим изохипси! Због тога и грађевинска предузећа и индивидуални инвеститори могу сразмерно лако да избегну укопавање објекта и смање земљане радове.
Упркос чињеници да се у свим наведеним случајевима радило о чистом шпекулисању становима и стамбеним зградама, на подручју Београда није срушен НИЈЕДАН ТАКАВ ОБЈЕКАТ који је био само формално легалан. У ИСТО ВРЕМЕ РУШЕНИ СУ НЕМИЛОСРАНО МНОГИ ОБЈЕКТИ 13. „ЧИ СТЕ“ БЕСПРАВНЕ ИЗГРАДЊЕ, ИАКО ОНИ ПО ПРАВИЛУ СЛУЖЕ ЗАДОВОЉЕЊУ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИХ ЧОВЕКОВИХ ПОТРЕЂА И НИСУ ПРЕДМЕТ НИКАКВИХ ШПЕКУЛАЦИЈА! Последице
Пошто је борба против ове појаве код нас до сада била само теоретски могућа, а у пракси се не постижу никакви стварни резултати то из тога проистичу знатне друштвене и политичке штете:
а. Грађевинска предузећа кроз продају
ових станова стичу неоправдану добит, која нема свој еквивалент У уложеном раду.
6. Кад се ради о приземној изградњи треба констатовати да ипдивидуални градитељ, уколико бесправно зида, по правилу никада не сноси никакве. последице за учињене прекршаје осим што у најгорем случају понекад
буке. кажсњен од стране судије за прекршаје. Ма
тај начин, иза индивидуалне изградње крију се најчешће разне врсте шпекуланата. Ово у исто време значи да се бесправни гр» дитељи у суштини деле на две групе: групу оних који се баве градњом „чистих" бесправних објеката и према којима друштво поступа у складу са законским прописима, и групу оних који привидно легално граде, а У суштини такође граде бесправно, против Којих се могу применити, али се не примењују, многи законски прописи и чије су махинаци-
„је објективно много штетније у друштвеном
погледу него оних градитеља из прве групе.
в. У суштини, и грађевинска предузећа и индивидуални инвеститори кроз овај појавни облик бесправне изградње захватају рентне диференцијале са земљишта које је друштвена својина. Овако захваћени рентни диференцијали не припадају ни ранијем власнику који је национализацијом „оштећен" (због неадекватне надокнаде и слично), ни друштву у целини. Захватање рентних диференцијала који је у суштини омогућио град својом комуналном и земљишном политиком, доноси овим новим рентијерима врло замашне суме од којих град нема ништа. Посебно је значајно да ни грађани који су својим средствима учествовали у трошковима уређЂивања земљишта (грађани који станују У вишеспратним зградама, где се трошкови Уређења у скоро пуном износу преваљују на стан) немају ништа од ових шпекулација, ла су чак њихова права унеколико угрожен“, јер остају без једног дела свог стамбеног комфора.
г. Очигледно је, дакле, да због оваквих малверзација долази до ненормалног и не планираног повећања густине насељености, што резултира пре свега у појави преоптерећења постојећих градских сервиса и комуналних мрежа, а што опет значи директно смањење стандарда градског становања.
Скривени облици бесправне стамбене изградње мало су Досад анализирани. Они су међутим бројни, а по мотивима градитеља за много већу осуду, јер по правилу немају другу побуду до спекулацију.
В. ДЕ ЛЕГИС
Грађевинска дозвола
Грађевинска дозвола је решење надлелног органа општинске скупштине којим се утврђује да су претходно извршене све прописане радње, прибављене потребне сагласности и да се може приступити изградњи.
Издавање грађевинске дозволе за породичну стамбену зграду није посебно регулисано савезним или републичким прописима. Поступак тражења и издавања грађевинске Дозволе исти је за породичну стамбену изград: њу као и за сваки други грађевински објекат. Ако се зна да се у градовима годишње изграђује око десет хиљада само породичних стамбених зграда, онда је то већ довољно да укаже о каквим се губицима времена може товорити, гко је поступак издавања грађевинске дозволе непотребно сложен и спор.
Време
На основу вишегодишњег искуства, а узимајући у обзир сасвим одређени кадровски
састав и уз претпоставку да инвеститор по завршетку једног посла приступи одмах следећем, просечно потребно време за добијање грађевинске дозволе може се израчунати из следећих података:
'
1. Прибављање информација. 1 дан
2. Добијање положајног нацрта 5 од катастарског уреда 4 дана 3. Прибављање података из земљишних књига 2 дана 4. Административно решење по захтеву за парцелацију у и мовинско-правној служби 15 дана 5. Парцелација грађевинске парцеле и израда деобног нацрта 60 дана 6. Предлог за доделу земљишта од стране савета за финансије општинске скупштине 15 дана 7. Издавање решења о давању земљишта од стране скупштине општине 15 дана 8. Добијање решења о локацији (прибављање _ урбанистичкостехничких услова и разних
других сагласности) 50 дана
9. Израда пројекта зграде 30 дана 10. Преглед главног пројекта Од стране ревизноне комисије 12 дана 1. Процена учешћа у доприносу уређења земљишта 30 дана 12. Радови на грађевинској парцели ради припреме пројекта-
-исколчење 10 дана
13. Утврђивање ваљаности свих претходних радњи и издавање грађевинске дозволе 30 дана
14. Повремена допуна документације и разна друга тражења 50 дана
укупно: 324 дана.
„Скраћени поступак"
Постоје људи, углавном грађевинске струке који вам дозволу за градњу могу набавити за веома кратко време, јер је очигледно да би по оваквом поступку који траје 324 дана и то уз најповољније услове, градили сви бесправно. То су људи који већ раде у одреЂеним надлежним службама, или су пак раније радили, па су упућени у све „скривене" пукотине закона. Наравно, све је то врло тешко доказати, али се на основу изјава градитеља лако може утврдити да су за новац или неку противуслугу издејствовали легално грађевинску дозволу. Исти менаџери продају и пројекте, унапред припремљене и ко. пиране у ко зна колико примерака и варијан ти, а прављене према жељама инвеститора које су често и наметнуте самим пројектом. Сасвим је нормално да ће пројекат бити 0добрен, јер су пројектант и надлежни орган : блиској вези, или је то једно те исто лице. Еихове махинације имају често још шири делокруг, јер су упућени и у трговину зем љиштем, шире урбанистичко-техничке услове за одређени терен који је тек у плану за из градњу, па стога могу да дају врао исцрпне информације о томе. Најштетније по друштве ну заједницу је ипак то, што овакву „помоћ не пружају оној групи градитеља која решава егзистенцијално питање крова над главом, већ оној којој је изградња стамбене зграде основа за стицање профита, мада има случајева да је то чињено и онима који материјално слабије стоје, уз колики-толики еквиваленат у новцу. Нека нас зато не чуди што има инвеститора који су бесправно градили и по неколико објеката, али им нико није рушио, јер су плаћали општини порез и ло 30 и више милиона годишње. !
п односи
Однос власти и бесправних градитеља
М основи је антагонистички, али временом бележи извесну еволуцију. У првој фази била је присутна извесна, толеранција, од 1958. г., односи се озбиљније заоштравају, а прави рат почиње негде око 1960. г. кад се почело са замашнијим потезима А изградњи градова, Ошштина и органи за орбу против бесправних градитеља по правилу имају најниже категорије радника и службеника. Вр. Ло често се ради 0, на неки начин, деградираним лицима, Тако, на пример, у екипама готово без изузетка раде Цигани и Албанци (готово је сигурно да ни они немају решено стамбено питање), а уколико и раде лица друтих националности, онда је то само привре-
ВИЊЕТА ЈОСИПА ТУРКОВИБА
мено. Код контролора бесправне изградње ради се обавезно о лицима без квалификација, а сем тога то су већ искомпромитовани људи (руководилац ове службе на територији општине Чукарица и сам је бесправно градио). Чести су случајеви корупције ових људи, због чега је и флуктуација велика. Најчешће се ради о оставкама, пошто је мито тешко доказати. Везе и познанства заустављају већ започета рушења, или административни поступак. Од оваквих интервенција ни: су изузети ни највиши руководиоци општи. на.
Ствар је сасвим јасна: људима, којима је дом питање живота, град је показао своје најружније лице.
Бесправни градитељ као личност
Понашање великог броја бесправних градитеља показује да су у питању перманентно фрустриране личности. Лишавање и одрица ње, и то за дуже време, читавог низа ствари које се могу сматрати најнсопходнијим ч0вековим потребама, као и стално присуство контролора, екипа за рушење и милиције, нужно мора да има последица, од којих су неке најуочљивије: стање сталне психичке напетости — као последица страха од рушења, осећај прогањања, који изазива појава одређених лица и то оних, која са патолошком ревношћу обављају свој посао, затим осећај неравноправности у односу на неке друге категорије грађана, који нужно рађа комплекс ниже вредности, Посебно је у оваквој средини критичан положај деце. У старосној структури становништва бесправно изграђених насеља уошште, учешће деце до 14 тодина је врло велико. Читав период формирања личности детета протиче у животно угроженој средини која ствара дефектне личности. Архитект-стваралац и друштво или питање стваралачког морала
Архитект-стваралац, архитект традитељ, то у нас данас помало тужно звучи. Тужно, јер би се овај човек с пуним правом могао назвати ·_ОБЕСПРАВЉЕНИМ _ ГРАДИТЕЉЕМ. Њему је то право ускраћено на једној аругој основи, јер је он својом професијом и стваралачким моралом позван да гради за човека, да том човеку живот учини на неки начин осмишљеним.
Стваралачки морал је код архитекте 0собина читавог његовог бића, по њему он управља читавим својим животом. То стваралаштво Мора бити изнад свега — До опсега друштвене сврхе и потребе. Морал у таквим животним размерама добија величину етике тј. науке о моралу, која не може бити формалистичког карактера. Морал стваралаштва не може бити одвојен од морала друштвене заједнице, а овај се у њој изображава пуним разумевањем за ствар архитектуре и улогу архитекте.
Архитект данашњице _ одговоран је пред лицем целокупног друштва, али то не значи да је ствар решена, поготово ако се зна да наше друштво није рашчистило конструктивну улогу архитектуре у интересу своје сопствене изградње и није поставило питање стваралачког морала на нивоу етике. Ко и шта намеће моралне обзире архитектонском стваралаштву 2
а. У првом реду савест и зрелост друштвене заједнице (социјални ауторитет)
6. Савест и зрелост самих архитеката (уну трашњи ауторитет).
в. Архитектура сама и услови овладавања њоме.
г. Разни други спољашњи ауторитети (нпр. инвеститори) као и то да ли је архитектура потенцијални инструмент или само ору: ђе променљиве политичке прагматике,
Дилеме дакле нема: урбанизација, као планско усмеравање развоја града и битап фактор општег напретка друштва, у нас је још увек непречишћена ствар.
Питање оптималне величине града, његове функционалне одређености, његовог прилагођавања човековим потребама у процесу општег социјалног папретка, питање његовог ликовног израза и моћи да човеку пружи пријатан и удобан живот, није постављено пред оне који су квалификовани да га решавају. Неповерење и несхватање заједнице навело је већ читаву војску младих прегалаца на овом пољу на узмак. Тиме је престала морална одговорност вишег реда и остала је само одговорност социјалне јединке. Она се задовољава осмочасовним радним временом до стицања права на пуну пензију.
Ко и у име ког права
У обичном говору под законом се разуме опште-нужна чињеница (природни закон) и норма (морални закон). Писани закон, као творевина човека, био је и биће у неком тренутку времена демантован природним. У том случају он се неће либити да погази норме (морални закон), не би ли довео у ред стање ствари према начелима које је прокламовао, јер у противном би се декларисао као неодржив.
Писани закон је одредио и „место под сун цем" сваком човеку. Стихијност у том поглеАу не треба ни допустити, Али са њом треба рачунати, јер прогласити нешто незаконитим онда кад је већ постала опште друштвена стварност, то значи применити над човеком јиз упае пес15аце.
Живети — то је радити и становати, То сваки устав, бар у начелу, гарантује. Питање које одмах следи је: може ли друштво, које није у могућности да сваком обезбеди стан, да не води рачуна о томе, да се један број станова мора градити слабијег квалитета и: ко и у име ког права, може да спречи неког
да станује како може, ако му истовремено
не нуди никакво друго решење, сем наде за будућност2! "Наставак у следећем броју
Мирослав Симеуновић