Književne novine

ПОЛОЖАЈ _ ФИАМСКОГ АУТОРА

Наставак са 1, стране

4. Никад се не зна шта доноси Пула. Био сам на свим фестивадима нашег филма у Пули, сматРа себе. једним од утемељача

уле, али тврдим: ни кад смо имали пет и шест филмова го дишње није се знало шта доносе. Поготову је неизвесност овога пута велика, пошто већина филмова иде из лабораторија пра во у Арену. Иако су услови под којима се ради тешки, иако од суствују аутори у које веома верујем (Петровић, Павловић, Макавејев) — сматрам да и ова Пу

"да може донети добре резултате.

Утолико пре што ће се уз неко лико нових млађих имена појавити и неки у које увек треба имати поверење (Мимица, Поповић, Хаџић и др).

СЛОБОДАН НОБАКОВИБ

1:

АКО СЕ МИСЛИ искључиво на тренутне материјалне прилике у југослајзенској кинематографији, „постојеће стање“ је такво да се окреће не само против извесних

„ауторских тежњи“, већ и против филмске производње уопште, Ака је само о томе реч, положај наших филмских аутора, па и не аутора, као и читаве домаће кинематографије, крајње је неиз вестан. ·.

"Алм, криза „ауторског филма“, данас, није проузрокована само чињеницама материјалне природе — нешто се променило и у са моме филму. Естетичке концепције које су почеле да преовлађу ју шездесетих година, првенстве но у Европи (реч је о афирмацији „ауторског филма“, о ствас рању концепције „новог филма и, коначно, о појави једне нове врсте визуелне М етафорич ности којом се, током минуле деценије, испитивала „права природа седме уметнасти“) — до. оживљавају сада, седамдесетих тоди ма, озбиљну корекцију, првенстве но у Америци (реч је чак о не кој врсти негације, „аџторског филма“. како на идејном тако и на естетичком плану)!

Ако су шездесете године, дакде, протекле у знаку доминације европског и ауторског филма (Од појаве француског „новог тала са“, до продора чехословачког, југословенског и мађарског филма), седамдесете године су сасвим У знаку поновне, доминације америчког филма, који доскоратт ње „холивудске манире почиње да негира експериментима НЕ „подземног филма и откри се документариста из „њујоршк школе“ (реч је о читавој серији нових филмова, међу које Спадају „Поноћни каубој ата Шлезинтера и „Мирни возач ниса Хопера). М томе смислу, а времени јутословенски Фила хтео или не хтео, дећи и Суд ину савременог светског филма: а

Садашњи тренутак филм знаку је Једног ново

ња: док су се епохе отварали, е ма себи, креирајући и ИЕ вајући своје сопствене „аутор

2 .

ве (Ант ониони, Макавејев,

Петровић) _— редитељи епохе о ј све више се отвара

ту ДО свету коме живе, „Аутор ске тежње“ се, према томе, битМа то време, збива У

Шта се, за

нашем филму: Рекао бих = готово

ако изузмемо, (Наравно, е покушаје у 96-

ништа!

еке стидљив бота кратког филма). » Јер, У место да се окренемо времену ми сада почињемо

које долази, о се сентиментално и „солунатш

ки" присећамо „ауторских АГА ј ошли, пре М који су про! ма

снимање неких џин

уз пут који су сас-

5 а спектакл-филмов вим изван вре мена. Зато, ни

1 и случајно што У посје има иде, уместо филма на стране фестивале па љеМо чланове жирита. Тутосл и филм је, очигледно, већ коче Њ живи од „старих заслута а пре стао је ла истински егзистирг

садашњем тренутку.

5 а се створе такви

Битно је А а ће ства : ови који 82 Е материјални У да се спонта

зразе

о и поштено и т ј

А Сами аутори, 88 По ЊЕ

ћи. су досад незре: 4 С а ава дје СТ воре

ти кинематографи! Ор 2

систем односа

стваралирало само се стиму. МЕ амб рављачки прин

тво. Т ин су се, редовно, подређивали личним и еснафским интере

а каприци“

ма: наш филм АИЧИ н овну даму која се труз сваку цену. живи _ИЗНад могућности! и "Чвек сам тврдио да је до афир мације _ „новог југословенског филма“ дошло захваљујући, пр“ венствено, неким „администра: тивним мерама“ (те су мере омо гућиле да се води одређена поли тика у области производње, да се

ди да, -- по својих

Бранко В. Радичевић

Откуп пи друге невоље Велизара Милосављевића

Састанемо се нас шест одборника,

прво себи повадимо очи. А мотом — селу.

Неки мален али опак официр рече ми у очи Данице звезде:

сад би те стрељо Велизаре Милосављевићу. Што реза по кило масти на 19 кућа, Е Кад Милија: Станић, самсамцит, има; три пуне

Што му не одреза бар једну канту,.

мирно да спаваш.

А ја њему, маленом ала опаком официр

од кога Њу сутра отиматиг

Милија је деветнаести. Даклем: на 19 кућа разрезо сам двадесет кила. масти.

Милија даје. 2 кила.

"Сутра кад омет навратиш он ће дати два кила.

И прекосутра 2 кила.

И да знаш или ако умеш замисли: огребак са дна те, канте масти кој већ сада, ко зна коме, у будућности нашој, пржи јаја, јал купус запржава.

Имала две краве и 2 телета.

пет кила ракије. А она завија ли, завија;

да је овде твој

Даклем: што се тиче ракије, ту си на шпару.

А теле — дај га на купоне. Па купи цица и свиле.

Има лепих варошких чарапа а финог веша.

Опсовала ми мајку.

Није то да кажеш — бију. Они прво — ухапсе.

А кад се човек из апса врати, њему мило.

прости,

онај Славко Кусавац.

И вели ми, као човек човеку: све од тебе зависи Велизаре! Ако ти не будеш на сметњи,

такви су сви Милосављевићи,

А ко ће првиг — пита он. Зна. се, твој отац Здравко.

Али, он неће.

Ја оћу, али само после њега!

Прође двадесетак дана,

па право к мени.

Још издалека повикује: како си«и здраво да си. Па лепо: 12 људи наброја, све како треба, округло, име, презиме, стање имовно, Хоће веле у задругу, само још на тебе чекају.

експерименти и ства

алаштво). За успехе домаћег илма били су веома заслужни неки људи који нису

илмове, али су 58 се филмови праве. Стимулира

јући производњу изван гломаз=

стимулирају

них продуцентских кућа, које су _ бирократско ативним притисцима е иниција

о је ма-

тиву стваралаца, теријално помагало концепт „ау торског филма“. Резултати те по литике су познати... .

Али, временом, све <е мења; неки „ауторски интереси прера сли су у нови облик „еснафских интереса“, а неке „слободне ства

| ралачке групе“ претвориле су се

Е

гломазна „акционарска друштва“. Оно што је, још јуче, дело

вало стимулативно — већ данас.

може да постане кочница!

"узмите пример филма „Битка на Неретви“, који је такође реадизовала једна = „стваралачка група“, уз обилату материјалну помоћ читавог друштва (а напривреде, којој је аса У а ће јој се уложена средств Но еструко вратити!). Резултат тога рада је познат, али материпоследице таквог „акциог“ пословања тек ће се оВећ сада је сасвим из е филм „Битка на Не вим поремгтио односе

јалне нарско сетити. · · : весно да Ј ретви“ сас

Дође мени председник општине,

правили . стварали услове

Али једна жена љутито ми замерила.

Ја одрезах — теле. И. још приде

Ударио си на инокосна, Велизаре Милосављевићу!

Митар, муж ми, У заробљеништву, труне, | па сад владаш, нема ко да те прошцем оплете...

Чуј, бре, жено, што се тиче ракије,

ј Митар, да није У заробљеништву, нас двојица би већ попили аков.

Биће Митру мило кад дође и улегне.

Могао је и остати, бог да му душу

Зато и не прича шта је тамо добио.

имаћемо сељачку радну задругу. И ја њему лепо, као човек човеку:

ако сам ја сметња, одмах се уклањам, Пиши ме, али као другог по реду,

скромна састава, и зато неће у прваке.

Ето та иде председник општине,

у помиње.

Аја њему:

Извињавам -се, можда. пренух.

· Помему ли ти оно и свога оца Здравка.

. а за оно бесе.

Он; неће.

Али ја хоћу. Само после њега. Старији је. И држим се реда.

Зачкиљи једним оком овај наш председник Кусавац. : .

Опасан си ти човек! опсова ме он: и оде.

Жалио се ја чувеном сељаку Милојку Вирјаку, домаћину и политичару нашем

како председник Среза, мајке ми и богомајке, обећа. 7 вагона жита овом нашем ____

асиротелом. Драгачеву.

Нек се народ, каже, помогне, хлеб да меси. та

Данас обећа, мајке ми, миле и. богомајке, а већ сутра. одасла нам; црни. откуп, Па узе и црно испод ноката. .

На то ће мени Милојко Пирјаковић: није јавна ствар, али право је да људима. објаснимо.

Тај љути откуп изненади-све -нас . и: баци у велику бригу. ·

Албанија гладује. «

“ Руси:ко увек — ништа.

Енглези хоће да помогну.

Е — нећеш:

Зато ми похитасмо.

Па удри, бре, по сељаку гуравом. . Удри по житници, опустелој, мрсници, посној,

и живој стоци, прорећеној.

Е нећеш, Енглеско, мако си царевина,

нећеш империјо светска, на нашег. суседа. Нећеш на очи наше да та у капитализам умачеи,

онако целог, са све кечетом на глави. Тако је било!

А ми — живи смо, хвала богу. Ко се успротиви и не даде у затвору промислио, покајао се и дао два пута више.

Жив си и ти! шта Пеш, више.

Седимо тако, уз разрез, окупимо се као некад уз славу.

Ко ће добровољно да пријази, сам себи да нареже.

Од Миливојевих — нико. ништа. Од Радојевих — нико ништа. Од Средојевих — нико ништа. Од Спасојевих — нико ништа. Од Маркових — нико ништа,

Сад — 140 кућа. 140 домаћина — нико ништа.

Тако је то кад хоћеш лепо с' народом. Доћи Не сутра онај омален, али" опак официр. Биће свашта. !

Мису ово времена сељачка. Састанемо се ми, одборници. Одмах — за језике.

"Чунај.

И тако — сви моји сељаци ућуташе, омутавише.

Најракљастији је мору језик. Одолева.

Куд ћу ја са оволиком језичином.

За реч ватају

између привреде и.кинематогра- никада неће бити. враћена. Шта фије — јер, огромна средства ко ја су привредна предузећа инвес | „стваралачке трупе“ могу, не сатирала у тај барнумски пројект,

тој значиг Па, пре свега то, да

мо да „покрећу и воде филмску

за

дњу“, нето могу ја ту.

производњу доведу и у как! Бака на Пе је, и:

пак, дала корисну у и при вреди и кинематографији, поуку која гласи: не може се од привреде захтевати да сарађује са кинематографијам на естетском плану, ако кинематографија при том не послује по привредним принципима

ти као део наше културне политике. А систем производње треба мењати оног часа кад интереси појединаца и група почну да доминирају над интере сима друштва и саме кинематографије! 20

3: Сва се решења, данас, морају погражити сопственим _ снагама, унутар саме кинематографије“ Никакве „друштвене снаге“ из ван кинематографије ту не могу помоћи,

"Треба, пре свега, поћи од тога да су и дистрибутери, и прикази вачи, и произвођачи филмова, као и људи који о филму пишу, саставни део једне исте кинематогтрафије. Њихови интереси не смеју и не могу бити различити, нити се нечији интереси могу одбранити на рачун туђих интереса.

Прошао је време у коме сма се |

задовољавали тиме да за „стање у домаћој кинематографији“ оп-

тужујемо, узајамно, једни друге: .

аутори су оптуживали прикази ваче, критичари дистрибутере, а дистрибутери произвођаче. Али, међусобне дисквалификације“ (ко је су се, често, претварале у мо ралне и идеолошке дисквалификације!) нису поправиле положај

· кинематографије у целини. ' На-

против, тај се положај временом само погоршавао... Сада је, без сумње, тренутак у коме мора до ћи до интеграције свих ових кинематографских структура, на пла ну једне заједничке акције, која ће се позабавити и репертоаром и производњом.

Како2

Па, мораћемо да се логовојримо — п то брзо!

4

Пулски фестивал је, увек, пока зивао праву слику наше ки нематографије — и ауторске и неаџторске. Тако ће бити и овота пута. Само, не треба кривити ог ледало, ако се покаже да је лице ружно!

ВОЈИН ВИТЕЗИЦА

1. Џостојеће стање у нашој кинематографији с једне стране веома погодује остварењу ауторских. тежњи јер, практично, аутор може да изрази све што хоће пошто је сам себи и судија и гаранција и јемац — ако се ради о снимању филма у самосталној радној јединици. С друге стране, та теоретска ширина стварања скучена је финансијским могућностима или, 6оље, немогућностима. Тако можемо да констатујемо апсурд да ова кинематографија која је створила ван земље појам ауторског слободног стварања нема довољно пара да тај ниво одржи. Додуше, за неке ауторе увек има пара а за друте нема, али то је друга прича.

2. Мислим да би требало да аутори по стваралачком и уметничком афинитету стварају у групама. То стога што је рад филмских трупа веома афирмисан и показао се као врло целисходан у мнотим земљама, као што су на пример ЧССР, Пољска... То незначи

да треба копирати туђе рецепте, |

али значи да треба користити, туће искуство. Уосталом, то је најбољи пут да аутори сами међу собом разграниче уметничке оријентације и стварају један добар тодишњи репертоарски план, ,

3: То није право решење, али то је једно од решења. Сигурно |

је да интеграција приказивача и произвођача може да повеже интересе и једних и других и да подели одговорност. Опасност је ту,

за сада, само од оних пројеката | који су, по интенцијама прикази- |

вача, лаки и необавезни, тзв. комерцијални, Често, финансирајући неки филм, дистрибутери иди приказивачи желе само неко популарно име неког комичара тренутно у моди, не бринући се много за

вредност и амбиције будућег фил-

ма. Али, не треба то да обесхрабри даље тенденције ка удруживању оних филмских компонената, јер често је боље и некакво решење него никакво.

4. Овогодишња Пула неће, си-

гурно, моћи да покаже у правој слици нашу ауторску кинематотрафију, јер су многи пројекти због кризе пали у воду а неки нису завршени. Ипак, биће то, мислим, интересантна Пула јер сепојављују неки сасвим нови аутори, дата је прилика неким младим ауторима да се огледају. То неће, дакле, бити комплетна слика, али ће бити ипак некаква слика. Истовремено, то ће бити предмет разговора и подстрек за даље напоре ка решавању кризе.

КРИЖЕВНЕНОВИНе 9