Književne novine

МЕБУНАРОДНА ГОДИНА КЊИГЕ (3)

Књига и њена пропаганда

Маставак са |, стране

денти литературе, Приро

треба. очекивати, и сваки. Такао зе" хтев не би имао реалног основа да ће дипломирани професор ли: тературе моћи са амбицијом да се бави пропагандом техничке књите, Књите о изградњи мостова, о поправци електро-мотора, о хемијским ни биолошким процесима, 0 медицинској превентиви и слично, Отуда, предлажемо да библиотеке, које — у оскудној материјалној ситуацији — још дуго времена. неће моћи да осигурају и специјализоване библиотекаре, спе пијалнзоване за поједине науке, предлажемо, дакле, да. библиотеке = у сарадњи са стручним органи“ зацијама — уведу посебне дане, рецимо „МеАНЦИНСКИ дан“, „техни чки дан“ и слично, и да се као про пататори књиге у библиотекама. појаве инжењери, лекари, апотекари, зубари, ветеринари, атрономи, економисти, филозофи, психолози, биолози и разни други стручњаци, што ће зависити од интересовања. средине, али и од расположења стручњака да се једном у месем дана ангажују, добровољно, у бибадотеци, Уверен сам да би — маке почеци неће бити лаки и мада не. могу свуда ни да се остваре — ови стручњаци, једнако као и библиотекари, могли да буду врени, проверени, маштовити, вис, прени, амбициозни и истрајни амбасадори књите.

Библиотеке имају, сигурно је, м Аруга искуства, искуства. која ни су без значаја, искуства која се могу применити и у другим сре динама, Нарочито би било кориено кад бисмо се више обавестиаи о тотово правом покрету, који се у последње време јавио у не ким библиотекама, о покрету ам булантних библиотека, које књитобусом, таксијем, бициклом, а често и обичном људском снатом — приближавају књигу ралницима и у радним организацијама, у њиховим мензама, клубовима, аулама, двориштима, па, траАилиштима, и онима у местима и онима удаљеним, у насељима У којима радници живе, па чаки у возовима, који сваког јутра нове чери доводе раднике у своје фабрике, Библиотеке су постале мобидне, подржимо их у томе, Поаржимо и помогнимо, помогнимо "не једино саветом, већ и конкрг!ном акцијом код заједница КУлТУре да посебно вреднују такве акдије и препоруком радним организацијама да брже него досад отварају своје капије књизи.

—

“

Реч о новом односу према. књи“ зи не би била потпуна и не би била довољно свестрана, ако се посебио не би усмерила и на зна чај издавачких предузећа у конституисању овог односа према Књизи, ' 'Издавачка предузећа настоје да читаоцима презентују разноврсне садржаје им богатство и наше и светске, савремене и класичне научне, стручне, уметничке, друштвеме им суаке друге мислим, односно бар оно што је највредније у њи“ ма, Неједнако успевајући у томе, неједнако и због не тако јасно деинисане позиције књиге, издавачи имају основну тешкоћу у ми њеници да нису створени реални услови да библиотеке буду озбилнији партнери у куповини књита. Библиотеке, на жалост, немају довољно материјалних средстава, понегде ни за симболично обнавља“ ње књижног фонда, без чега су осућене на полууспехе, Оне занос та нису у могућности да — док 45 оваква ситуација — учине више. У томе, и њима и издавачима, на тај начин и раднику п нашој куату-“ ри, могу много да помогну друпе твене организације, заједнице ку“

туре природно, а нарочито јасни-

ји положај, економски положај

књите и библиотека. . без обзира на те тепт познате по у рани јим годинама, може се сугерирати издавачким предузећима да је по“ требно да покажу више пословне предузимљивости у заловољавању нових читалачких потреба, оних потреба које подразумева савремени привредни развој, пова тех" ничка и научна револуција, ефикасност самоуправљања и све све странији друштвени живот, Пре ма тим тенденцијама, очевидним и потв"ђеним, издавачка предузе“ ћа не би смела да буду равнолупи на. У тој ситуацији, као нови парт“ нери па тржишту књиге, порса библиотека, појављују се м радне организације, друштвене асопија“ чије, политичке ортанизаније и миоти друти, који до сада мису, обично из нејасних мотива, узи“ мани у обзир приликом опредељих

Међутим, коће, тешкоће

ићи

МАГЕ праваца издавачке делатности. Издавачка, предузећа, исто тако, морају, знатно упорније и знатно свестраније да се антажују у из давању свих врста литературе на језицима народности, на 2лбан ском, мађарском, русинском, сло» вачком, турском, бугарском, Румунском језику, И на тим језици, ма треба штампати, упоредо са оедетристиком, и Литературу свих врста, Такође, треба сугерирати издавачима да на српскохрватском језику објављују сва значајна остварења култура, народности,

Такође, издавачка предузећа би се морала амбипиозније да посве“ те пропаганди књите, Досадашња. настојања углавном су се сводила, или на рекламирање или на у чешће у пропагандној акцији Месец књиге, која, иако није мала шанса и мада није била без запаженог одјека, не би требало да исцрпе сав ангажман у пропатанди, савременој, стваралачкој пропатанди књите,

Подршка, коју треба пружити издавачким предузећима, треба да за њих значи обавезу да преузму нове послове, велике, значајне, важне, послове који треба. да утичу на промену структуре и саме из давачке продукције, и структуре библиотека, али м промену нави ка да се читање везује претежно за белетристику. Свакако, што такође тражи антажованији однос, издавачка предузећа у свој видо" круг треба да уброје у будуће н радника, који је већ сад озбиљан, а у пракси прилично занемарен ослонац у трајању н животу књи“ те, али ме једино књите намењене слободном времену, већ књите у пућене његовом раду и животу,

ој

(0 пропатанди књите, доста занемареном а значајном предуслову за трајање и живот књиге, треба такође — макар као подсећање — одређеније и у овој прили“ ци говорити. Пропаганда књиге не би требало да се ограничи на новинску рекламу; чак у својој животној функцији она је најмање то. Пропаганда књиге, савремена пропаганда, треба да. буде дијалог читаоца са КЊИГОМ, треба да буде мост између нове књиге и њеног потенцијалног читаоца, читаоца ђака, професора, уметника, радника нарочито. Отуда, правих последица не може имати уопштена пропаганда, која матерински, просветитељески и старински препоручује да се чита, која се залаже за књигу уопште ни некаквим апелима настоји да мам пробуди савест. Последица може умати само пропаганда која ефектно и ефикасно настоји да увери радника или било ког другог читаопа да баш ту и ту, одређену књигу треба прочитати, треба купити. Пропаганда треба да осветлан човека, да та опомене како ње тове унутрашње светлости — како то лепо каже Сартр — не би осиромашавале, већ богатиле, хуманизовале,,. Неправедно и неоправдано би, међутим, било ако бисмо само издаваче обавезали да треба да бри; ну о пропаганди књиге, онаквој пропатанди књиге која — попут чувене латинске пословице — треба да је заснована на истини да човек не чезне за оним што не познаје... Поред издавача, пропатандом, и антажовано и стварала чки, треба да се баве писци, да се баве на начин Андре Жила, који је препоручивао читаоцу У својим чувеним „Плодовима": „Мека то моја књига научи да се митересу' јеш више за самог себе него за њу, — а потом за све друго него

· за. себе“. Дакле, уместо уских, за-

иста по судбину књиге неважних потеза, писци би требало да на стоје да се не одвајају од својих дела предајом рукописа издавачи“ ма, Они не могу бити равнодушни пред трајањем и судбином својих књига, Они не могу да не одрже вају стални дијалог са својим чи таоцима м да се у том узајамном товорењу изнова не инспиришју, Јер, као што ће прецизно приме тити Сартр; „Писац је ситуиран У свом времену: свака реч има 0л: јека. И ћутање“. Зар треба бити пред ћутањем немаран и мислити да се ништа сопственим аитажо вањем не може више учинити за уаавот књиге, за живот сопствене књите2 а

Ништа мању обавезу немају ни средства јавног саопштавања,

Разуме се, ово нису једини ви дови пропатанде књиге. Библиотс ке, такође, доста чине и могло би, свакако, још: модерније да то ра де. Ортанизовањем књижевних су срета, разговора са писцима, и» ложби нових књита и тематских изложби, трибина о повим књига ма и сличним садржајима библи. отеке су — У ситуацији скромних могућности имак учиниле најви, ше, Све то, међутим, треба прено сити и у радне организације м на овим провереним формама окупу“ тим ралнике.

Милоти Јевтић

Ме ВИА а ВИ свим СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ" ЧЕСТИТАЈУ ПРАЗНИК РАДА _

аи ама линије тасљиакнам

,

ПЕРСПЕКТИВЕ

Смишљенија културна политика

Неке се примедбе нашој кутурној политици, врло вероватно, могу упутити, неки њени недоста ци су још евидентни, али је са свим извесно да такву једну по литику данас имамо и да чинимо вишеструке напоре да је учинимо бољом и плодотворнијом == то је, чини нам се, карак> теристична и тачна мисао коју је, на конференцији за штампу (20. априла), изразио новонаименовани републички секретар за култу“ ру Гојко Милетић, Обележје ле нашњег тренутка споменуте кул турне политике = после Конгреса културне акције који је неке врло значајне проблеме наше културе фиксирао и покушао да У тврди начине да се они повољио реше — по његовом је мишљењу следеће: нако се не умањује улога културних институција, култура из њихових оквира све више и» апзи, простор за њено деловање ин за деловање на њу је знатно шш ри, она све више пастаје садржај) живота и услов постојања. А да би она сама по себи постојала траже се могућности поправљања мелова који су за то неопходни,

Конкретно — питања материјал

мог стимулисања културе све су више на дневном реду форума ко-

ПЕВА МИЛОСАВЉЕВИЋ: „ПЕРСИЈСКА КОЊИШл“

ји се културном проблематиком баве, а облици тог стимудисања све су бројнији, Та питања, У осталом, треба да буду прецизирана и заканским формама обликована када, по ступању амандмана на снагу, и култура у целости пређе у домен новог републичког законодавства,

Као зшто је познато, 1972. годима је Одлуком Генералне конференције УНЕСКО-а проглашена за Међупародну тодину књиге, а на“ ша је земља, као члан ове међународне организације, обавезна да се вишеструко укључи у ову ју биларну акцију, Када се има на уму да ова и низ наредних година треба да буду етапа остваривања порука Конгреса културне акције, на којима ће, остварујући сопствене акционе програме, ра дити све културне институције, од Републичког секретаријата заобразовање, науку и културу, Културно-просветие заједнице СР Србије, преко свих установа у 00: ласти културе им 'уметничких УАРУжење до општинских пи међуопзтипеких заједница културе, из гледа сасвим јасно да ће период који је пред нама бити управо период реализовања једне одређемен смишљене културне политике.

Поправљање материјалних 00 нова културе је неопходно како би се, у том смислу, створили Услови за развој културних делатности. Крајем 1971. тодине је, та ко, измењен Закон о финансирању културе и о заједницама културе на тај начин што је утврђен стални и аутономни извор прихода Републичке заједнице културе у износу од 2,19% од основног пореза па промет робе пи услуга на територији СР Србије. Овај ће порез изиосити приближно 107.080.000 динара М том сумом _ ће — се ојачати и стабилизовати матери“ јални положај делатности и устамова које Заједнипа културе фиизисира. Осим тога, Република се од

рекла свог дела доприноса Од ауторских права, патената и тех-

| |

нНИчЧкКиХ унапређења у висини од приближно 10 милиона динара. Приликом доношења буџета за ову тодину општинске скупштине (мноте међу њима) определиле су се да утврде сталне и трајније изворе прихода за заједнице кул туре, Да би се радне организа“ ције подстицале да што већа сред ства одвајају за културне делатпости предложено је да се осло“ боде доприноса она средства заједничке потрошње која се кори“ сте за потребе културе; тај пред“ лог, истина, није усвојен, али и даље остаје актуелан, Републички секретаријат за образовање, не уку и културу предложио је да се ослободе _ плаћања _ депозита. 04 30% средства која се улажу У инвестициону изградњу и опрему домова културе, библиотека, му зеја, архива, биоскопа, завода за заштиту споменика културе ИТА, И, најзад, Републичка, заједница, културе Бона у овој години са. 119,280000 динара, што пред: ставља. повећање од 30% у односу на суму којом је располагала прошле године, Од ове суме је пред виђено око 33% (кад се изузму режијски трошкови) за поматање стваралаштва у култури и умет' ности, Мако је овај износ знатно повећан у односу на протеклу то. дину, ипак је недовољан с обзи" ром на то да је његов већи део .(18.000.000, — динара) намењен за подстицање филмског стварала штва. '

Навешћемо овом приликом само неке од акција за. унапређење појединих културних делатности, и то неке у оквиру издавачке делатности и библиотекарства, Одлучено је да се акцијама Културно-просветне заједнице Србије, удруживањем средстава за ове сврхе са средствима издавача и општинских _ скупштина, годишње откупљују књиге у висини суме од око 5.000.000 динара. Републичка заједница, осим тога, издваја. средства за откуп првих издања домаћих аутора и помоћ библиотекама давањем по једног бесплатног примерка издања свакој народној библиотеци СР Србије. Повећавају се средства за допун ско финансирање 79 општина ради поправљања услова развоја библиотскарства, Посебним порезом, којим ће бити обухваћене књите и новине које не представљају посебан друштвени интерес, створиће се средства за куповину књига за библиотеке на територија општина у којима се та средства не остварују. Учиниће се све да се поправи кредитна политика, како би рад издавача могао бити дуторочнији. Републичка заједни“ ца културе је, између осталог, до“ пела и Правилник о откупу 50% тиража првих издања домаћих аутора у кооист _ библиотека. Истим правилником је предвиђено да Републичка заједница кул туре повећа ауторима хонораре ло 50% (од редовног хонорара

као и преводиоцима за дела пре ,

ведена са језика народа м народ ности на српскохрватски језик.

Такве и сличне, нешто шире или уже акције, предвиђене су и у циљу заштите културног насле.

Ба, У кинематографији, у позо ришту, музичкој уметности, ли ковним уметностима, масовним

културним делатностима п за це љеве међурепубличке м међуна родне културне сарадње.

Када све то имамо у виду — а наведен је само део акција на развијању културе и њеном аде кватнијем материјалном стимули, сању — очевидно је да су се но сиоци остваривања порука Кон, треса културне акиије одистински ангажовали ла културну полити“ ку смишљено копцептирају и о стваре.

На споменутој | конференцији за штампу речено је, између оста. лоћ, и то да све треба учинити како би се добра књига претвори ла у јефтину књигу и да би као таква потиснула на штандовима и у киосцима лошу књигу и још тору, жуту, полупорнографску или познографску штампу. То ће, ве рујемо, бити веома дуг процес. Јер, да би се лоша књига и лоша штампа супституисале добрима није довољно само добру књигу учинати јефтином, а још је мање могућно (јер тиме се отвара цео низ других проблема) то решава ти административним _ мерама и забранама. Потребно је, укратко, истрајно радити ма стварању читаоца добре књите (посетиоца добре позоришне чоелстане, музеја, концерта итал, Он је тај који нам данас нелостате, Буде ли стварање таквог читаоца темељније укључено у нашту данашњу културну политику у такав јелан, мако ут, пропес ттеба веровати по у њего. во развијање треба улагати све постејеће снате (Б. А. ПУ

ПЕВА МИЛОСАВЉЕВИЋ „Ис“

САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ

Митологија негативних појава

Наставак са 1, стране

ва, Наш скоројевић, коме шлавичасти Толстој са златотиском пред" ставља. део намештаја у стилу Ду• ја Свеједно Ког, разуме се, нема времена за проницање У дубоке животне истине: Достојевски је за њега сувише сложен, а Пруст — преопширан. Његова спромашна и пренадражена чула траже пог вршне али упечатљиве утиске. Ако жуди за самопотпрђивањем = а ко за тим у веку телевизијских квизова и јевтине новинске популарности не жуди =— једва ће сачекати да му се пружи негативна прилика да о нечему проговори. И неспособан да ствара, месклон да мукотрпним радом трата за нечим што ће, можда, донети скро“ мне или, сасвим ретко, велике резултате, баца се на тренутну сла» бост, случајан промашај или, ка“ мо среће, на крупно зло које је открио пошто је такву прилику дуто прижељкивао и притајен че. као. Тада он искаче у први план: супермен безначаја, квиз јумак, одтонетач малих светских загонет“ ки, коме је једини циљ да успе, не питајући колико тај успех ста» је друге и не обазирући се на пра; ве вредности које промичу крај њега несазнате и неприхваћене, , Садашња хајка против шумда ) само један од видова испољавања те митологије, Без сумње, шунд је друштвено зло, Без сумње, он по. тађа највише оне који не могу да се бране и који су најбројнији: децу, омладину, мало образо» ване, педовољно зреле, Питам се, међутим, мада знам да то МИЈ решење проблема, зашто, онда, ив забранимо шундг Није ли разлог томе што би се проблем рештио сувише брзо а без економског е фекта, што би јединствена прили» ка за афирмацију многих била не повратно изгубљена, што би маше културно душебрижништво било слабо уочено, јер би се зачас м поуздано испољилог Тада би, ре» кло би се, негативни повод за са» молотврћивање био отклоњен пре пре но што бисмо се потврдили! Наравно, суштина једне борбе ни је у прохибицији Забрањено воће само има већу цену а нипошто ни је мекорењено, Али разлози оста» ју, Опорезивање. зла је још мање сузбијање зла него ли његова за» брана, На тај начин се само уда ра економски намет на необразо» ваност и пезрелост, Па тде је ре шењег у Ако желимо културу, треба да потврђујемо културу, Ако не же. Аимо шунд, треба да улдожимо много труда да искоренимо шуна“ читаоце: да описмењујемо и кум турно уздижемо, да подстичемо истински књижевни укус, да ства рамо услове за развој књижевно сти и уметности, и да премошћу“ јемо јаз између правих вредности и оних којима су оне намењене, Јачањем и стимулисањем ствара» лаштва, издавачке делатности, би» блиотека, клубова читалаца, попу“ ларисањем уметничке књижевнос ти преко штампе и других сред става саопштавања — стећи ће се основни услови за смањење утица» ја шупда, који ће, наравно, посто. јати, али сведен на праву меру, безопасну за праву уметност им правог читаоца. Сузбијање онога што не ваља може се вршити са; мо потвођивањем онога што ваља, а не вечном хајком на недостат» ке, која је ВИА самопотврђивања малограђанштине.

Јован Јанићијевић

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 11

ин === о о=—==–—–—_=_=—=—0—=—=—=#<0