Književne novine
Драгиша Радосављевић
епске приче
Биљани
Мноштво земних звукова из пунокрвних уста, у , закатанчених ткива. У трентајем до трентаја свеже зелено обојеној . и А телесној цркви Било је кад ропце ко удовце самоћа не могаше ; у да разрива. или кад је кикица лелујала и ручица радовала се мркви
У освајању трајања без следовања утрвене стазе Ускрснуће априлом ошамућених птица могућно зар је
Посивеле зенице и исушене дојке ко бивше газдинске магазе не треба ми то и такво уздарје ш животно дарје
У целосном отварању беланчевина воде силиката Уверена да сам укинула просторност окружну | и среску
„ Радих љубав не у име неког целебралног синдиката
несмирења претварајућ у ванвремену
ненаменску фреску
=
Из порозног самохраног ваздуха приушила сам мужјакове шумове Препознах им стасања снажним одлеском | одломака у мени Пресахнух да дишем и са огњем наслутих царске друмове
У процепљеним зденцима који припадаху пробувеној жени
Мојим учешћем лудичави дани ређаху се у несагледивој смени Земна спокојства пред ватром од ветрова одбрана нису бивала Криком моћнобеспомоћног ћутања понашала . сам се у сени до пре једног тренутка разрогачене девојчице , која је снивала.
Отворена су врата мојих ткива некаквим
дахтавим кључем Који је сав био искренут у вечност по грудима достојно длакав
Литицу прозрачних белих крила одбацивањем устрану не тучем јер догодио се живот тај предодређен Такав и такав
С
Као да се река јежева са топлотним удатом и светлосно бодљива
Изли уједанпут кроз моју за животодајност . неговану рупу
На челу потрбушја његовог израсташе гљива родљива
ми бејасмо у васељени на изразито изумирујућем журу или тако неком скупу
Они што косе и износе лице пристојности и пристајања у мраку Црницом ругања намераваху да нас озидају као пса и кују
Звезданио је по мојем раздобљу разтебља не - знајући да имаку ускорованог јењавања закрпе се по свим стрним , странама чују
Са темена његове поново устремљене гљиве | снага шикну Ал свуд се простирало опало лишће непрвога пута и времешан воњ Не продирући кроз мене да ми и око кључне кости миља изникну У прашини је скрајнуо копитања његов јабучило и скврченко коњ
ж
Није му многа заслуга што се мота отвара капита камена И 'уобличава у неслогу језерске воде кад ветрови нису видни Него задатак ћелитске партије и моја намена "као кад се жели да избегне сто прво погледање » календар зидни
У теловиду празнина се мојим говорним
| 18 органом служи
Боравак свој да убслежи ниједним ниле мотао
МЕ мрдом
Сагледавасмо време која се телефонским путем никад не продужи.
замахнута повиџима пољубаца означавала сам се птичјим крдом
Сад! те овај лежат позив као одзивачка рака Дланови ми пепршаху ка безнађу мин по миц Шому песмрсканости мек те спокот земља лака раскопчавао је све умеће да би извтишо само
један пуцопиц
КЉИЖЕВЛЕПОВИЦВ 6
| ПРОЗА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
"| Корак кораком
| Светислав Павићевић
НИ СВЕТЛА, НИ ОГРЕВА... А нигде динара у кући. Што да чиним. Чекање ништа не помаже. Колико могу издржати још без јела, питање је, Нема више лежања. Не смем се сувише поуздати У своју снагу. Постоји у тладовању нешто подмукло, јако, чему се не смем супротставити голом издржљивошћу тела. Да просто трпим колико хоћу, по томе како се осећам То крије велику опасност. Мени није ништа, одлично се осећам, а можда ми се само чини да је све у реду, да могу без хране још колико хоћу. Па трпим даље, пренапрегнем тело. Прекорачим границу издржљивости организма. У томе је опасност. Ја ни не осетим, ништа не слутим, а од гладовања настану неке уну-
· тање промене. Тамо у дубини нешто се одједном прекине,
гак! хајд збогом, нема више.
Још и оволика зима приде. Студ краде човека, испија неприметно. И у кревету хладно, хладно. Ни јорган, ни зимски капут, ништа не помажу. Тело ми дрвени, кочани се, снага чили. Није ово на добро. '
Морам хитно предузети што просто, ситно, што ће одмах дати послелице. Да пођем и позајмим који динар. Од кога. Наћи ће се. Имам цео дан да нађем паре. То је даћеко. Могућност је у то посејана, има доста времена да је нађем. Само узети позајмицу, покупити је.
Време чили, полако али стално. Изгладнео сам, занемоћао. Идем одмах да то нађем. Узмем позајмицу одатле где се крије, док је још снаге. После, то нећу моћи. Право ћу код Мише. Узећу од њега неку пару. Једноставно, иштем му на зајам. Онако, затребало ми. Што да не тражим, вратићу му. Није то ништа, ко данас ве зајма.
Биће доста за све, док тај новац приспе. За рачуне, сви да се исплате. И стан, и струја, и грејање. Подложим, да буде врело, врело. Нек пече, само да што јаче жеже, да пржи до саме сржи костију. Дотећи ће и за: храну. Тако, купићу одмах што топло, течно — за окрепу. Нешто што брзо делује, да што пре доспе у организам, потребна је баш таква хитна помоћ телу. док не буде касно. Нађу те тако негде смрзнута, изгладнела, после толико дана. Обрђадују се, мисле — спасен си тиме што су они поред тебе, па не журе. Селе, пазговарају, приплемају јело.»А за тебе, сам тај догађај још није ништа. Треба ти да што краћим путем тело добије ојачање, док још има времена. Што пре, пре но се нит живота прекине, док тиња његов пламен, макар колико пригушено, али да још тиња. Да на њега падне појачање. Ако се пламен угаси — готово, више се не може наставити. Тек то је спасење — кад ствар' но стане да делује догађај. Што би ми сад нешто колико кит, и да га уловим. Док га спремим, и дође до тога да
Ј, пиј 5.
ИЛУСТРАЦИЈА МОМЕ КАПОРА
заложим — унутра већ све свршено, прекинуло се. Ја цркао од глади поред њега целог.
Како је тешко заискати позајмицу, тек се види кад се на то решиш, Стати пред нечије лице, погледати та у очи, признати да сам немоћан. То ме побеђује, таман толико да паднем у мало ропство за дуг. Колико пута је било, дођем да тражим. а никако да заиштем. И устанем, пођем. Па, време је, послови чекају. И не тражим.
Овај пут се нећу врнути празних шака. Код Мише н мене, тога нема. Кад ја немам. тражим од Мише. Кад њему треба, дође до мене. Тако, пријатељски, поделимо и последњу пару. Позајмити није ништа, од Мише да се снебивам. Колико сам само пута ја њему позајмио.
Ево, ститох код Мише. Седимо заједно, причамо. Ја сам много слабији но сам контао. Колико ме муке убило док сам дошао довде. Сад је добро, овде сам спасен. Кад сам ту, на сигурноме, што да му тражим одмах, готово с вратију. Поседимо, попричамо. питам како је. Па узреч, ја му замиштем, биће времена за тај посао.
Време прође. Колику причу досле просусмо Миша и ја џаба. Од кад седим, могао сам му тражити. Сад би све већ било иза мене прошло. Био бих и заборавио неугод: ност, да се сад не преображам. Посета је сасвим зрела, што да чекам. Треба да тражим. Уста никако ту реч да изметну. Ето, узећу да му заиштем, а приправи џезву. Онако, пријатељски, комотно. Но, Мишо, нека прича, дај богати, спасавај. Све отворено. да кријем од Мише. А ми пружи кафу, изрећи ћу 1једанак.
На, привати кафу. Чекај ракију. Нагнала се довра лоза, ваља три парева града. Игаш ли ти кућ. Да ниси гладан, а. Би ли што заложио. Мало сира, неку маслинку. Узми, иште лоза, што си се стиска. Би било лобро да уз мем залогајдва. А како. Миша мисли да сам гладан. Не Њу, не бих ти зинуо, вала, нинашта., А кафу хоћу. И за ракију јесам, Да ниси ти чесовијем послом, а. Ако ти што, ти слабодно, Не, Мишо, ништа ми не треба, ја онако, да се видимо. :
Све ми поквари, Како да тражим сад. Морам сачекати док се створи нова прилика. Прво да се ова избри-
„це. Попијемо кафу, искапимо покоју ракију. Ћаскамо. пи-
јупкаћћи. Пооће мало времена. Па ова прилика мало одмакне, олаљи се у времену. Заборави се, потре. Онда настане нова. Ла вили Мита да сам дотао тако, без на: мепе и потребе, Вала, доћи ћу други пут кад ми не буде требао. : 3
_да ми није нужда. А
"оно. Пигнем обема рукама злелу
Запили се Миша»и ја чашу по-чашу Осећам, вуче ме-. + мучнина“ чили избија блажина- благо
| 1: се к земљи. Док седим, лако је. Но ће бити РЕН пре, дигнем. Само да се догиљам до кревета. р док не обали. А паре. Не могу без њих. ДЕ во ЈИ Е, Мишо, нешто контам. Кад већ помену во от што не. Да ми даш коју пару. Но се о ак | самете“ ко, једно труљесет хиљада, 1, Ја 1 рећи, нисам уико изрекао. Откуд му толико. Право те бијам' ускоро дио науман да тражим, но кад ти рече. да имам, јесте неке добре паре. Паакоти затреба, да знаш 54 јехно ни да сам се намучио. Вратићу ти све НЕМ а МОЛА дељу дана, Нек буде петнаест, да те не сла ,
ћу и пре. | 4 + добро, као ј ажт 1 готово, Испало је баш
и на што кад би Миша све знао. Мера бих му рећи слободно. Да више Од АИ о бат 54 шта ставио у уста, да назор пијем Ра + то не: откривао, кад се може пасати и без ак Ка До а.
дим, није то ни за најбољег пријатеља. огу
АНИ иша заћутао. Шта му је. Није се надао. Мисли. Не-
га ] исим о њему. Знаш шта, згодно му да ме одбије. Ја сад зав МЕ био
6: намештај, Мишо. Теби новац сад треба, за и 3 то, много сам му заискао. Требало је нешто мало, то 6:
Е тешко тиме се паре ОДАУЧИТИ, уако Трошао. За оволике р' ~ ћ ми лоте ћи ни
се већ улази у ризик. Куд бих м | " за АН Мораћу опет да зајмам, све да. се ДЕ А сам се уваљивао, да сам бар храбро искао све,
обави о истом трошку. к .
ћути Миша. Можда ни'нема, ко зна. Још се није о: аучио. У овом трену ће се решити, да да, или пе Бо: Одлука виси о Мишиним уснама. Још само да КО ННЕ 3 же, што ли ће одлучити. Можда ће ме одбити. Миа било. Није требало да иштем. Мишо, мани, ПН ј Ка немаш толико на овакав дан. Хоће се за свашта. ата ; ни нека преша, имам ја пара при себи. Идем у купо 5 па ја онако, за сваки случај. Велим, нек имам више ~" ми треба, да се осећам комотно, да не ОРН хале + ми случајно испасти да платим више но имам. а не е требати да их стварно и употребим. . -
Повлачим се, сам му олакшавам да ме одбије. То је добро, тиме показујем да ми није требало. Али, тиИе и уништавам прилику да добијем. Ако. Тражићу У АРУГ = имам доста где ћу наћи. Знаш шта, Мишо. Немој, не | ми требати. Ипак нећу. Нек стоје код тебе, у тебе им Је ђ чуварније. Пара ти је неспора. Милије ми је да их Ба потрошиш но ја. Ако ми затреба, ето мене. Нисам морао ни помињати, но ето. .
МЕ сад је све поправљено, Вратио сам непријатност пре но се десила. Поништио је, потро. Као да је ТЕ ни било. Нисам запао у ропство, а није ме ни олбио. Ја се одрекао од своје воље. Исто као да нисам И није ми требало. Ипак јесте. Био сам зависан пред Мишом. То сам признао, пошао у ропство, понизио се. Десило се. Само да Миша не разгађа онолико.
Би што би. Кад је тако, да сам бар истерао све до краја. Сачекао, мало стрпљења, само мало живаца. Што да сам одбијам. Све би се добро завршило. Узмем позајмицу, и бар цело понижење добије своју сврху. Овако, понизио се, а мука се не решио. Морам све из почетка. Идем у кога друго. 3 |
Оста Миша мало зачућен. Како ћу сад, где да тражим, кад се не могу ни ногу држати. Зашто сам све одлагао, што нисам пре. Доспео сам до на крај својих моћи. Снаге је било таман толико да пођем код Миће. Али, вредело је у то уложити и последњу труну снаге, без остатка. За више није требало, јер сам знао да ће се тим утрошком целе снаге све обавити. Као кад идеш преко брвна. При крају, убрзаш, скочиш, сву снагу уложиш у тај последњи скок. Њим свладаш простор испред себе, пребродиш тешкоћу, прекорачиш на другу сигурну обалу.
Ал, напор је отишао у ветар. Ништа нисам отклонио, |
а снагу утрошно. „Сад. поново прибрати снагу за нови по. жушај, Границе своје издржљивости померати, тако да“тај напор могаднем угурати тамо, иза њене линије.. А да сам
· франије, све је било безопасно, ситно. Сад свашта може
бити.
Ја сам дома. Како сам се довукао довде, не могу бити паметан. Лежим на свом кревету, као у логу. А ова моја беча лична хладна.
Што ово би. Ето, колико сам обио. Од човека до човека ишао за позајмицу. Где су сад оне могућности позајмице, што их је онда било толико. На сваком од тих места где су се оне криле у времену, једнако су се предамном кидале нити које за то место везују догађај позајмипе. Истресао сам редом сва места до дна. Свуда исто. могућности се јаловиле једна за друтом. Или нисам нашао новца, "ли нисам искао, '
_ _ Више то није нешто далеко, за шта јотт има времена, већ нешто ту, сабијено предамном у садатињем трену, само у уској линији времена. Сад ништа. Не могу позајмити. За мене нема те: могућности, она се више нигде не крије. Обрео сам се. пред крајњом границом испоњења, Пред зидом сам, који је дно збивања, његов основ. Зид раван, ја пред њиме стојим сам. Не могу одшкринути врата, и склонити се и ући иза зида с ону страну могућности, да ту не стојим. Нема ми спаса. Доћи ће глад и позобати ме ту, пред тврдим зидинама затвореног преламном града. Не могу у њега ући, морам остати изложен под зидинама, а знам да не могу учинити ништа. Само стога што нисам нашао ту позајмицу; да напокон морам признати да нема могућности да се то деси, А има је,јаје само из механич-
ког разлога нисам нашао, И да се само стога одигра мо-
Ја пропаст. Да сам добио позајмицу, не бих остао овде овако немоћан. Ништа више не могу учинити, Нема не што чврсто што би моја рука могла. зграбнти и бацити пред то да га спречи. > : Вала, ништа више нећу чинити. И не треба ми. И овако ја могу још доста, што да не. Временом ће намћи каква промена. то ће само од себе. Најдаље за недељу дана наступиће олактање, стићи помоћ ОА догаћаја са зарадом. То могу ишчекати. Трпим, истрпим до ге приЛике, она дође. и тотово. Што ми може бити. Мало мп је зима, али то ните ништа. Ни глад. Ја нисам гладан, и
ме осећам глад. Само. тако 5 5 · тело мало н л и ништа. Птосто, осећам У ам
Ре 1е. телом Но потуљено сагоревање, једва риди. Као. замишљеност а - . . латана сета, можда је то од тога. Љљуљушк 1 У | . ам се у релкој измаглици плитком сну. Лепо ми. све в 5 у · аз ас ном, никакве тегобе.нема, __ У НРЕКравуно натајк Ако не могаднем итпчекати, Мише. Онако, пријатељска пос сад не може помислити да д Могу комотно одмах ла му зат и готово. ПТто да се снебивам од све поделимо. ; Издураћу ја колико хоћеш сам ке „ок не ститну моје паре, Ни Ј а: о Мт пао ТЕ 5 залужујем, кад све могу ље, то мени. ] с ради за мене, Само овде полежим НЕ преме- јури, 659 — и ето. Стигле паре, све се завршт;
и купим топло млеко Прв Џи о ћу млека < зведа, од белог порцелана. Он онако ПИ нат у њему топло, топло пути се, наливено лО рен врха
п 3 . а са провили, не разазнаје се докле је порпелан а докле
могу устати. Па право код ета. Онда сам та полазио, ођем само кад ми треба.
све док се то не Мита ми не треба.
вршило; Па устанем, пођем
се снижава, али се то не примећу от: ; ЉаА1 по г 1 : онак лптН утљај. Гутљаји О АазвЕ: 2 са КИ КВО ен Кул тод ААОНа тека], а ; ј просто блажи грлом па'желулцем дол“ „опао млеко
"пеоће млеко како испред њега а свуда КУД ТОД
таје слаћас ТАТА . ти топи топлина _иле наттед | мили осећам Како отапа сл алат
благо свуда благо
неку. слатку слабост, копним.
Ражим. Мито, дај, треба Миће, ми смо пријатељи,
авам се који дан.
устима, отпијам. Млеко' стакају у белини злеле. Пијем ње његове ивипе се ра-