Književne novine

„путопис

· ИМА, МНОГО МЕСТА на Земљиној кугли „9 којима сам сањарио и прижељкивао их. Још увек имам у резерви неке крајеве али о том не говорим. Како је Хемингвеј мотао “да ужива када је свуда био код куће н. међу нилским коњима „Африке. и на кориди у Пампелуни, на Куби ну париском „Рицу", где. показују његов сто. Да ли заиста човек може да „ужива у свету ако му је довољно да потпише чек, извади авионску карту и теле'трафски јака хотелу да му резервишу оњегов апартман са изгледом на Аагуну 'МАМ неки историјски трг. :

| Хеминтвеј је то. могао, Он је до гуше о џунгди, ужива свим чулима где Тод стине, чак и у шпанском грађанском рату. "Он се купа значајности збивања и у ле потама света,

= фуди једва смеју. да верују да човек занста тако сме да ужива и тај страх је м'он осетло у снетовима Кмалиманџара и пред крај сопственог живота. За већину, живот је, међутим, још увек обавеза а не задовољство. Стидно је уживати у жи воту. док други леже по болницама, глаАУЛУ, тину. Многи интензивно мрзе оне који воле свој посао, Он тпеба да је куАук а не задовољство, откако су Адам ми Ева истерани из раја.

» Дивим се Хемпчгвеју, писцу, кој је од свог живота направио уметничко де: о, као н Оскар Вајлд, који је рекао да је својој уметности посветио свој талент, а генијалност животу. Дивим се путницима, визионарима, борцима, протав свих који не дозвољавају да се стрчи ма на којн начин, ако није препоручен. Свео · сам своју потребу за задовољством па пристојну меру која доликује м, како се то) каже, ставио сура“"ау на своје жив це п коенуо на пут у Иран. Да није било сурлине п мој коронарни крвоток можда ме. то изужао. б

Не хоСбтажавам ал бих могао да тре'"перим као Хемпигвеј, али бар смем да му завидим пп да замишљам дл бих п Та. да имам његову КЊИЖИЦУ... Знам да је то ссве заваравање, али сваки човек о себи. мора да има. лобро мујиљење. Шта би иначе Пило2

Шта је Иран2 Он је пупак света. као свака земља коју воле они којт су у њо; рођени, који у њој ралије тладлују него да Алгодзо живе на страни мили ко рачунају ла ће се кад тад ипак у њу вра тити, · а И ·- Х Идану. је Рајска башта, У којо1 је бог створио Алама и Еви, и брдо Арарат, на који се насукао Нојев ковчег после потопа; Тамо је у сволој непоиступачној

кила витези. окру гАОГ стОЛа „,.

мрнезаала у те пределе. о којима су гово« или само ретки путници којп су расе паљивали мапи. Оне си се толико чв). сто угнезлиле да су издубиле камен медр леко 0ох. Пеосепола по на вратима Азије "којим је пролазио пут свиле за Кину. Хиљадама голина гледали СУ готтчн ка“ мила дугих каравана у рељефе великих потлавица, патева п ктаљева ну камену пзлубљену гробницу. За њих то су биле твовевине џинова или неких далеких им мепознатих народа, као што су за многе оу нас још и данас словенски стезри. грчеа гробља. . ЈЕ Колико је пустошења прошло пират ском земљом откад је Алексатлар Велики запалио. Персепоћ Даошта ч Ксеркса, па. читави градови, ћеле-кула које 1е Тамер: лан оставио за собом, не познајући још љубав за робовласништвом. Можда су били нечовечни и свирепи, а можла сум морали да попусте сујеверју своје Ре Можља су зидови одсечеках, тлава орке јанаца билм само Паје аз' дана којих више нико није сећао. · 3 1 Кад ке путује по пустињском дну осу. чнених језера која су некад сија Фтоомно море, па температури преко 4 стене Е сав тај колаж створен у школама а „ита до: којих је човек а о ја тврђе и конкретније обрисе. На НА тече кроз пустању, п лобро је, чуван, ВОД која. се, из' ње појављује, као Птијо на река, заустављена је ч брижљиво МИ К вана. на разне стране. Изненада потаа реке пзникне џамија са зеленим "Ку ла од мозанка п ишараним ниваном. и У гдеда. као смарагл усред црвене. Це "ње Ту су п села ограђена. зидом, са 5 "лама; сва од напоја, са равним пон ма“ и. кубетима Огзистана. Нека су Па итена и распалају се, века. су окруж а (баптама певилунвим иза. зидова ОА г боја Само кпотње дрвећа одају ја у шаа њих зелени рај, а споља непрет, Ени. о тамо граде • Иено,ено тамо, То је Ком: Он чува У себи За еј ЕН и аскОм Ра етендарном. била прича о далеком пе гоцечем "што" можла није Ни постојало. Сл је ту на лохват груке, .Је а Ноа да. Фатима2 А је ли По Мт. ПИРА ПМ атае ама метто хура. изненала са! а иу Са јоног што је нама у ТтКоли Ма МА АУНЕ једна поћ" за а Роу мана била опитљива старо ва очеви мн дедови читали су см Калем гокао ми сами п'ната ЛЕДОВИ, Мо е Исто тако су. чезнули да то чита у, лепо, хвалили се- својим Ба АЕ Ко проклињали тежак текст који Ни 10 набубати, полсмевали се Пе а које су стари говорили да СУ сти.

ги осећали се свечано чисто кад су чита

а златним кубетом.

тврђави живео Свети Грал кога су трао

с Колико се фФатаморгтана човечанства

| палтаинон 5

РАП—ПУПАК СВЕТА |

_ Једно путовање кроз простор и време — -

Ал о празницима. Као деца крили смо се једни од друглх, нако смо иначе били

најбољи пријатељи, када смо изводили те досадне и бесмислене ствари, на које смо били поносни, па смо се чак и вре Ђали, љутили и тукма, када би нас сни други исмевали као што смо ми то кришом и сами чинили...

Та Фатима, од чијег имена су дрхтала срца хиљада ратника од Индонезије до Беча ми Пиринеја, са чијим именом су се борили Пророкови војнтци против Карла Великог и аустријских царева, била је кћерка Пегамбера. Колико све то давно прошло п невидљиво, заборављено, утиче на нас да смо онакви какви смо, чак и ако смо заборавила да су стећци и цар. ски гробови наши. .

, Изненада та далека Персија била ми је ближа. Магле које су се стварале те нерацијама да би нас оградиле Од опасмог. заосталог и сујеверно-мистичног Истока, како се алудирало и мистификова-

АМТИЧКИ ПЕРСЕПОЛИС

ло., Тај Исток био је у нама. Шта би зваап класиком да се Дарије после заузама: ња Атине задржао у Грчкоја Да ли'Хомер не би био интересантан али необичан песник, који представља неко застра. њивање историје2 Можда не бисмо били хришћани него зороастровци и веровали, као стари Словени, у вечиту борбу лодбра им зла. Где почиње Оријентг — питају се путнаци кад путују на Исток, Изненађеин, откривају ла је све оно чиме су нас хранили од детињства, само мистифика: ција. р

Старе традиције Ирана пробиле су се и кроз ислам и одбацале арапске интер. претације Пророковог учења. Иранци су

Они су одбацили и семитски страх од слика. који је уздрмао чак и савест Ви зантије им. изазвао иконоборачки „сукоб. Забрана приказивања свега што дише је општечовечански табу, пошто се доживљава као човекова дрскост да себе смат. ра богом и да ствара. Зато је Промете! распет а орлушина му пара утроо, као што је распет пи Христос па га пробијају копљем, Семити су фиксирали ту забрану и она. је ушла ну Мојсијев законик и у Коран и нису успели да је превазиђу хиљаде година. Ни У обредима. ни у свакодневном | животу. „Израел је чак и _ телевизију увео много касније него други народи. МИ. Иранци пису успели да се ослободе тог притиска савести у обреду, али су створили дворску уметност, зидно сликар. ство пи минијатуру, којој још није дато, право место у општој историји,

" Тако су Мранци аошли до два сликар. ства. Сликадства слова, зајелничко са осталим Муслиманима ала и Кинезима Ко: рејцима п Јапанцима, п сликаоства мини“ јатуре. Сликарство слова постало је не познато Европљанима, потлто су од Кар. ла Великог и Климента Охридског, слова габуке престала ла живе п пламте м пос тала предмети. На Истоку слова се 10ш сликају. Свако је писмо истовремено и нова песничка креапија Тек олскора су уметници Запала осетили да робују стан. уараним словима и почели поново да их оумављавају. Танки по дебели потези на Истоку, тачке и завијупи су изрази усмаћеног мајсторства. Ти сликари су за љубљени не само у звук и смисао. нето «а слике речи. које оживе под њиховом руком. Иран има своје сликаре слова са којима се поноси и пред којим затрепери од усхићења Та еротична слова, без стида показују своје чари, као барокне све тице Запала, на књигама и змловима бо гомоља. Свете изреке из Корана представљају свечаност и не своде се само на

кроз _ толике

посталн муслимански протестанти, ш

1 к Запад кратке информације пролазнику, је сиромашнији за узбућење _ „арабес.

ком" која је за њега само лепа шара ли шена тот троструког живота, Као штес Запад поново открива дражи мртвог слова тако су се Иранпи много,пре Семи та ослободили верског насиља

приказивања човековог тела Они су мо то дуже него Запад били и ослобоћени те: рора перспективе, који пас је спречавао

да певамо о својој љубави н мржњи. Као код Византинаца и Кинеза, аичноста на иранским сликама ослобођене су обавезе да се као мртве коцке распоређују у не постојећој дубини површине зида без об зира колика је наша љубав према њима. Сликари су се са жаром заљубљеника бо. рила против сивила, илузије живота, за сам живот. -

Чак су и Јевреји у старом веку на територији Ирана пропевали бојом, ослобоАивши. се страха од проклетства свога бога освете, ни украонаи мозаиком на коме је приказан првосвештеник Арон, једиу своју синагогу. Као да је поднебље Прана бременито вишком здравља и оптиумама и створило, на тау где је мани: хејизам претно да угуши сваку животну радост, најнеобузданије лиричаре светске књижевности, пред којима су се најсуровији силници историје клањали опчањени њаховом храброшћу да живе и славе лепоту. Ако нам се „класична КУАтура јавља изненадно и бујно као понор. "мица. као хеленско чудо, коме тек посте. пено распознајемо један од извора У критској и микенској култури, персијска се прати од њених извора у преисторији, када су се припитомљавали краве п овце, преко првих штжаних споменика индеиранске епохе, њеног пробтјања кроз низ језика и култура које је обогаћлвала својим изобиљем и касније их одбапивала до свога процвата. НМранска књижевмост не посање великим еповима и лирскам песмама из Шираса. града башта,

као у Хелади са Хомером и Архилохом, него јој претходе филозофи, математичарн,. историчари, п мистичари. Саалијева Анрика аје никла из чулног уживања. како мисле надмени западњаци, као пи лепотице голих дојки на сликама, него из мистичног сједињавања са божанским, у коме је човек тражио заштитника, Тај обилазни пут лирске љубави, јесте пут очовечења нагонстог, То је пут којим су

ишли. трубадури у Прованси, који прво

мора да пробије друштвене телесне 326ране. Тек са лириком човек може да ужива у руменим уснама жене, пошто су оне израз вечног а не зато што чулно уз“ бубују. Тако нагонски бива превазиђено и крунисано људским. Да наје било зако. на' приписиваних богу о забрани грађења кипа и приказивања ликова, као и мани. хејизма, не би било ни великог песника Хафиза. Уметници Ирана су открили тело и са њихових минијатура – слободно нас гледају заљубљени младићи и девојке који уживају у вину и музици.

Персија, земља. хиљаду мученика из веоских ратова, Персија ловиште робо. ва који су се препродавали по пијацама Истока. Да трговци не би одговарали пред својом савешћу преводили су заробљене у туђу веру од стране заробљених свештеника које су водили са собом. Земља чији су етички идеал мученици Алн и његови синови, Земља која је протила кроз ропство Александра Великог и његових наследника, Арапа, Монгола, Ту рака п толиких других после њих.

И поново су'прорадили сокови оптимизма које сва ропства и страдања нису успела да угуше. Црно злато, нафта ко ја је раније хранила храмове огња, данас служи да би се продужиле старе тради“ ције. Иран сабира скупоцену воду. Шир се зеленило и отима од пустиње, Заме пустотшена _столећама доживљава _ свој

пород. Која по реду» Колико је блиска та далека земљаг Е

Војин Матић

ПОГЛЕД (А ОРЈЕ ЛУКЕ

Записано на путовању по Црној Гори

ДА БИ СЕ осетила драж равнице, не мо. ра се бити у њој. Ако си стао крај тек расивалог дрена или врбе, ако си своју фитуру сместао крај фигура овог питомог п у боје умоченог дрвећа, лишен си могућности да видом 'обујмиш пространи видик предела. Узбућење бива пуније и разноврсније када се азмеђу вида п пре дела створи одређена просторна разда. љ„ина. |

Ако бисмо хтели да створимо ту у ловност, треба се попети на неко уздигнуће и одатле осмотрити широку пресвлаку бојадисане равнице. С пролећа је тај утисак живљи п присутнији, јер су боје рукотворине сунџа, подарене свечано пробуђеној флори. То се најбоље може видети одавде, са овог заокругљеног брега, са овог распршеног. каменог јеара .— Орје Луке.

Подамном је сав тај мир листања п зрења, кога ветар покаткад чини прив. лачнијим и тајанственијам. Са оне равни пред школом, може се јасно. као па длану, видети расклопљена шкољка раг: нице, прилегла уз каменита присоја 00. лижњих брда и брдашаца: Загреде, Творила, Тараша...

Река Зета својим модрикастим везом шара равницу и од ње прави осебујан тоблен. На домаку Орје Луке чини кружни ток, па би човек склон асоцијацијама повгровао да је то због тога да би се ду. же задржала у ралозналом оку путника: намерника. И збаља, ту је река мирнија и зато је, ваљда, ту зеленила више. Жиле које се налазе у речном брежју као да казују да су врбе мушки прирасле за земљу и да реци, у данима зиме и невремена, не лају да се похарнички понаша. Решт је, изгледа. довољно корито за инат ни бес, па ретко када прелије обале. Река је овде чудно умирујућа, слична успореном човековом ходу. Сунце једва може ла пробије врбове кроштње н уморан човек радо потражи 04мор под њима.

Камен ч равница, сучељени једно АРУгом, као да воде вечити дијалог. Орјолаучка главица блаже се спушта у равни. цу но друта брда, а и пут до ње, ваљда зато што се ради о насељу. прилагођен је и за колске запреге. Орја Лука, када се гледа из равнице. полсећа на раф са уредно сложеним књигама, у ствара кућама од камена, највећма покривених Нерамидом.

На Орјој Луци, том селу-балкону, ви де се само шипурак и драча. Пребива-

Аетшта почивају на камену-станцу. Богат“ ~

ство одређује њихову запремину, а најес више висину. Куће које су „на бој" бр же старе и трошније су. Олселили се љу: ди у свет по оној људска брижној потреби „трбухом за крухом". Мзглед кућа го. вори ко навраћа у њих, а ко не. Код оних који овде живе, довратци су у бе ло окречени, прозори нису латени расти. ња које се, посредством домаћинове пето домогао њихове висине. Ту је п плочник пред кућом, ту је и лоза-растегљута, која саужи и Као хлађће п као висећа, троздородна башта. М такве куће спада и кућа песника и приповелача Слобола на Бошковића, тле у рану јесен пријатеми моту до миле воље ла чопле зрела грозлана зрна и да са постављених шкањчина _ посматрају _ разбокорени _ пејзаж простране бјелопавлићке равнице.

Орја Лука била би одвећ тужна да је не уоквирује царство равничарске прос. тирке, на којој су боје излашне преливима и меким пресијавањима.

Што се излигла у кршевиту — голет. диктирала је истотијска нужност а делом и сама потреба да се блато па 1елном месту стиче, а на друтом чува. Камеп је први услов успешног чувања. јер ко на камену стоји — најчетттће стоји! Ми „бисмо. рекли да је Опја Лука у проттлос ти била место које је зле гпупаотилипе са фесом п хантаром, „гостила" отпором м ололевањем. Под коптелом су братствемици већали како људску помрчину МО+ же светао образ да разбистои. То село. кошница састављено превасходно од куЋа Бопткогеаћа, чувених сабљонасапа. чашћо и сабхом, своје село учините позватим и птизнатам, нетита зато што је у суви камењар, са драчом н шипурком, прилегло.

Ако је до дуте. она се може њивити ин потхрањивати а на посном камењару, а ако 1е. богме, до ока, Опјолучани суп за њ наттли полатје — равнипу. сву 04 плола пи рола, од боје и мириса Равпица ја гителвођје за обиље синл по за ужитак. С пполећа сељани закопаче мећ њиве п мелнике. паотом запапају земљу п бапе семе са птпчекивањимла жељеног птиноса. Рекло ба се да у свему томе има помало и пеђемонитјала, јер се на њиву иле са урелно сложеним алатом и нахпањеним коњима пе се озбамно кап на неку пзузетеу провезму умећа и волине.

Овле, на Опјо Лоупи има |елна знаменитост коју треба истаћи — тиколу. То је телна ол тевих ткола у оној Готи о алп сала подсећа на неко бота и натттттено биће коме |е сунте и кита наттпизло лик Кал смо доттли била је нелема па бп се пекло да је самотнотћу обузета јер неемо суспели лечји смех и жагоп Да није била птопа које су маказале вазлух ПОМИСАМАП бисмо да време стоји а ла је пресахао свакм извор животног лета: Вања.

Недалеко ол школе је прква ол зелен.

кастот глататсуг камена. Време 10] Наставак па 4; страни Жарко Буровић

=== лата