Književne novine
=
ПОРТРЕТ
| АНРИКА БАРГИЧНИХ САЗВУЧЈА
О поетском стваралаштву Адема. Гајтанија
ПОЈАВОМ збирке песама „Ти песмо, ти далека птицо"“ Адема Гајтанија средином 1973. године, коју је издала издавачка. кућа „Македонска књига" из Скопља у македонском преводу, нашим читаоцима постао је доступан овај песник, који већ деценију и по живи и ради у Скопљу и који поред својих литерарних тежњи и амбиција реализираних на албанском језику, врши несумњиво и још једну, врло важну и неопходну мисију: преноси вредности албанске литературе на македонски језик и вредности македонске литературе на албански језик, а у тој систематској акцији, он, заједно са сличним подухвати ма Луана Старове"и Алије Алијуа, има најевидентније заслуге. |
"Сматрам да је ова мала дигресића била неопходна да би се подвукло посебно по. штовање према једној компоненти овог песника која је нераскидив део његовог стваралачког деловања.
Адем Гајтани долази међу нас из косовског Подујева, где је рођен пре четири деценије, да би у Скопљу завршио сту дије правних наука и да би — после дипломе стечене у предвиђеном року — трасирао свој будући пут ка публицистици, новинарству и литератури. Тај пут успешно траје већ 15 година.
Прву збирку поезије објавио је у При. штини под називом „Светлости У срцу" (Ртна пе хетег). Затим следе збирке поезије: „Врата ћитања" (Ргуш 1 ћезћијете), Приштина. 1964; „Ти песмо, ти далека птипо" (1 Кепве, 4 708 1 Тагавђ, Приштина 1968: „Нити птица, нити дрво — љубав“ (А5 тог, а5 ди — дазћиту), Скопје 1973; „Прстен" (Џпага), Приштина 1974; „У сну песма" (МЕ бпдетг Кепра), Скопље 1975 и од „Швета до цвета" (лле тле Ме), Скопје. Поред тога. објавио је једну поетску драму: „Вечерње сунце — јутарње сунце (пне 1 тбђгештјев — аеј 1 тепаје2, Приштина 1962. Године 1968. у издању крушевачке „Батдале" изашао је избор његове поезије на српскохрватском језику У препеву Есада. Мекџлија, а 1973. тодине појавио се и први избор песама на македон; ском језику „Ти песмо, ти далека птицо (Ти песно, ти далечна птицо).
Гајтани улази у савремене токове литературе која се на албанском језику ствара у Југославији (у АП Косову, СРМ
и СРПГ) негде средином шесте деценије еиашег века, углавном преко страница при-
тинског литерарног часописа „Јећа е те"
"(Нови живот), баш у време када су м Ју;
тословенској културној и уметничкој стварности почели процеси стваралачке еманципације, који су створили ПОГОДНО тле и атмосферу за естетски плурализам. То је време напуштања. соп-реалистичких канона, који су се, иако краткотрајно, ипак доста приметно наметнули литературама југословенских народа и "народности. Истицање овог момента има своју наро читу важност када се товори о стварању антературе албанске народности у Југославији, зато што је баш У периоду 1945 — 1955, то јест у првој деценији свог раста, овај део савремене југословенске аитературе, нарочито У свом песничком региону, имао више састављача нето стваралаца, имао је писце који су литературу схватали више као друштвени дуг или. летитимапију за јавне заслуге, жао педатошко-идеолошку и родољубиво-васпитну функ“ цију, а много мање као вокашију, као неопходност, као естетски феномен и импе.
ратив.
Баш тада, у тим преломним. тодинама схватања и гледања на уметност код нас, када су се и литератури вратили основни
прерогативи специфичног човековог АУХОВног активитета, када је почео плодоносни и неугасиви тријумф принципа да се у
СА овоголиШшњ > „ПРИЧА 0 ДОБРИМ ЉУДИМА",
Бг ПУАСКОГ ФЕСТИВАЛА. НА СЛИЦИ: СЦЕНА ИЗ ФИЛМА ФРАНЦЕТА ШТИГЛИЦА ДОБИТНИКА „ВЕЛИКЕ БРОНЗАНЕ АРЕНЕ" |
"дитерарној уметности не могу и не смеју
планирати и измишљати вредности, да је литература као креативан феномен углавном област изненађења — отпочела је
свој успешни пут једна генерација албан-.
ских песника са Косова и из СР Македоније, тако рећи по узрасту тада искључиво млађих људи, који су привукли пажњу целе југословенске јавности. То су били песници Енвер Берћеку, Фахредин Гунга, Азем Шкрељи, Мурат Исаку, Рахман. Де дај, Дин Мехмети, Керим Мјкани и други, уз које нераздвојно и стваралачки инте грално припада и Адем Гајтани. Ова имена сачињавала су и квалитетни део анто. логијских избора презентираних и на сртском и на македонском језику преко књита „Песме горке и поносне" (Београд, 1961) и „Правостоина" (Скопје, 1968).
Адем Гајтани је песник, који (као што ће бити с правом обележено м У јавним гласилима О његовом избору на македон“ ском језику) реско раскида са традицијом реторичко-вербалистичког певања, да би се препустио модернијим схватањима о песми, 'афирмисаним у годинама његовог старта у литератури ' преко доминације поетика које су свету завештали Лорка и Хименез, Елиот и Јејте, Одн и Сеферис, Сен Џон Перс и Рилке, Пастернак и Цветајева. То су поетике симболизма и има жинизма, обновљене фолклорне инспирације и медитативно-интелектуалне резонанце, чији су. врхунски представници, кроз своје најилустративније и квалитетне поетске експонате, заједно са неким импресивним надреалистичким искуствима, стилски обојили у своју корист литерарни период у коме се појавио и естетски и стваралачки формирао Адем. Гајтани. Песничка авантура Гајтанија У првој етапи сва је под знаком Лорке. Сугестивни тшшански песник извршиће, као и на многе друге песнике широм Југославије, па и не само у њој, плодотворни утиџај и на овог песника, захваљујући коме ојачаће, оживеће и узвисиће се и аутентична и оригинална песма младог Тајтанија. Нарочито упечатљиво осетиће се то у не колико његових песничких остварења, као што су „Песма", „Змија и песма", у песмама о мору, посебно у баладама (о реци, шкољки, растанку, зеленилу) од којих је последња („Балада о зеленилу") и посвећена Лорки.
« "Обгрљујући слободни. стих, Гајтани се усмерава и ка изражајном поступку модерних бардова песничке речи, учећи од њих имагинативну пластичност, функционалну и логичну метафоричност, стилску чистоту, што ће се сасвим допадљиво и импресивно демонстрирати кроз већину већ поменутих песама. Критичар Али Али ту подцртаће да У поезији Гајтанија „нас одушевљава шармантни замах и прецизна метафорична игра". У покушају да се трага за одтонетком песме, Гајтани ће нам понудити врло луцидну и оригиналну варијанту своје „Песме", коју у ствари можемо идентификовати и као његов протрамски текст, као његову „Ат5 роенси", коју бих овде у целини цитирао:
Песник узима струк траве
|| псрило птице у лету
Вади сећање из ковчега година
једној љубави даје душу
једној девојци осмех .
над једном реком гради мост од сребра
Дугу претвара у инжењера. јефтиних станова
Скакавца у јахача на белом коњу са узенгијама и уздама из снова
__ веку, животу, природи.
АДЕМ ГАЈТАНИ
реку упоређује са језикам жене славују краде боје и песму
џи тако обележава трен
што се неће никада вратити.
Свој смисао за песничку слику Тајтани ће потврдити и кроз неколико стихова из поеме о Лорки:
Месечина.
ни. поморанџа
ни јабука
ни девојачки образ ни срп
већ Лоркин стих —
Бранко Варошлија у свом осврту на ову поезију с правом примећује да „у поезији са којом нам се Гајтани представља на македонском језику, ћемо одмах пре. познати токове.и настојања да се „одлепи" од традиционалне песничке нарације да би могао у целини да се посвети авантури коју нуди ирационално искуство, које је у стању да из обичног предмета створи мало чудо са универзалним значењем", да би додао да се ова поезија, чија је основна преокупација најчешће чудесна загонетност песме, „напаја на изворима модерне поезије", закључујући да „поезија Гајтанија, у основи, представља успеттан спој емоционалног и рефлексивног окретања ка животној проблематици" („Нова Македонија", 26. јули 1973).
А сам аутор у једном интервјуу за „Нову Македонију" (19. 7. 1973. године), поводом изласка избора његових песама на "македонском језику, у разговору са Велетом Смилевским наглашава: „Мислим да је певање песме покушај да се одтонетне, да се разоткрије, да се објасни сам стваралачки чин... Мислим да У самој бити човека стално живи нешто што та вуче напред у чудесну авантуру, интересовање, радозналост ка откривању, ка стварању, ка променама стања. Чини ми се да је песма или поезија, као поливалентна ствар, најпогоднија лабораторија, медијум за задовољавање радозналости и предузимање авантура духа аутора да би утасио моментално своју жеђ за откривањем света и удубљивањем у суштину визију, своју поруку, бол, лепоту, своју ствари, живота, постојања и да да своју љубав..." ћ
Близак овим аутокоментарима Тајтанија је и један други оцењивач ове поезије, критичар и песник Тодор Чаловски, који примећује да су „два главна пункта значајна за поезију овог песника — ~убав и лепота, откривене у њиховим супстанци. јалним значењима, У њиховој исконској потреби за интегралним | испуњавањем људског тоталитета, његове егзистенцијалне ситуације".
Адем Гајтани је по вокацији лиричар чије су радозналости духа тратања за не дохватљивим суптилитетима немира, лепо“ те, унутрашњих таласања, тајнама живота, Ова лирика је тиха рапсодија коју Ће сам аутор назвати „претакање мисли У осећање и осећања у мисао". Она је сва један грч, једна напетост, једно упорно стремљење ка достизању прижељкиване хармоније. Лирика која се претапа У елегична сазвучја, у импресионистичке и ме ланхоличне слике пролазности, у неутоље не чежње за светлошћу и раскоши у чо-
|
(С МАКЕДОНСКОГ ПРЕВЕЛА БРАНКА КУБЕШ)
др Гане Тодоровски
КРИЖЕВНРНОВИЕ 7
Адем Гајтани
ЕТЈЕ
.“ ЗЛУ Бело перо једног гаврана Три главе тромесечних гуштера Две леве ноте шестомесечних змија Четири јаја препелице Црну влат плавокосе девојке. Седам цврчака седмог дана јула Реп једне корњаче од седамдесет и седам
: година
Светлост гроба једне невине девојке Снове, једне невесте без брачне ноћи Рак деветог дана августа
Када зора надјача таму ноћи
Све повежи у клумко, чворове и конце И усред глуве поноћи
Стави их под леви пазух
И десно око у сну.
ИЗМЕБУ ДВЕ ЉУБАВИ БИО САМ ЗЕЛЕНО ДРВО
Између ДВЕ љубави Био сам ЗЕЛЕНО дрво Што погаваш ПЛАВУ птицу Само једном речју, само једним мачем Дадох ти. све даде ми све и НИШТА Ф Ти не знаш ТАЈНУ и никад је нећеш, открити и. знати и МИ смо трчали трчали трчали и изненада РЕКА — ја НЕ ЗНАМ да пливам ниједан МОСТ на седам хиљада дланова неко је погодио Лепу птицу иала 1е МРТВА на жуту траву ЛДИМУН Са НЕВИДЉИВЕ звезде канула је суза | и скаменила се Чудо како ниси схватила ЛЕТ птице Птица лежи мртва са једним ОТВОРЕНИМ оком ко ће је ОЖИВЕТИ, већ се чује песма Били смо тако БЛИЗУ, пољубац Сада смо далеки, обале на ПУТОВАЊУ
никада више у ЗАТРЉАЈУ са МЕСЕЧИНОМ у оку Чудо како се ЛЕПО осећам за, у» поразу и тузи
Био сам ЗЕЛЕНО дрво
Између две ЉУБАВИ
чемпрес између два БОЛА.
ЉУБОМОРА
ђ
ж Е у
Сакриј се
у стомак златне рибе зоре у зуб црне змије ; ући у копито коња 2 бежи на највишу триву планине лети у кљун орла
стопи се у песму славуја
у дугине боје
буди пупољас пуне месечине цветај у белом трлу муње распрши се У милион кани киша пронаћи ћу те, уграбићу те
Затварам ти и снове са седам златних кључева.
МОЈЕ ОЧИ НА ТВОМ ДАЛЕКОМ ДЛАНУ
Моје очи на твом далеком длану две звезде што обасјавају твоје гајтан веће да ли сањају сахрану Моје зенице на твом длану што познаје жар птицу неба на длану што се чуди, можда куди и треба на длану што само друг може бити волети, непреболети тинути за зраком човека моје руке на твом длану довека звездани чвор љубави бачено семе наде јаој шта ће донети ' јави молитва шиши, молим се сунцу, мајци земљи Теби Моје очи зелене на твом дрхтавом длану да ли ће згаснути или бити звезде по Зану2
МРЖЊА
Узела си ми очи),
мој глас, мој понос
све што се креће
у тебе се точи заробила и душу и тело све црно постаје бело цвета свуда. лето
ради твоје лепоте длето прекрасно вече
Мрзим те а умирем од љубави себе прилажем твојој слави.
МОЈЕ ДУГО ПУТОВАЊЕ
Та си моје дуго путовање у сне и љубав мој простор без ваздуха ч моја зелена змија без отрова
Твоје су очи бескрај, зелено
искре у песми и нестају Окружује ме море.жуто непозната
Идемо и певамо
нико нас не слуша ј Ове песме певају ж нашу безимену и необележену смрт ~
Две обале смо са, испруженим рукама нада лепота смрт кости лобање у зелена трава и осмех детета Зелена вода дели нашу као клас душу Ти моје црвено путовање између црног и зоре између крика и кише. Када будемо пепео волећемо се али се плашим биће много касно Томим се у песму и свићем дуга у сну.
(С АЛБАНСКОГ ПРЕВЕО АУТОР)