Kolo

1|нррр«»»Р|*МР

Српско КОЈХО Нек' се вије, К'о тробојка Србадије ... Булите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мили!

ЗЖ Љ ]Е ш; ЂГ 9 ЈТ-Ж <СЈЕ РАЗОНОДЕ Ш жо ^ ЧЕ

Материна љубав На слици видите једног страшног пава, Кад га погледате, ухвати вас страва, Ножа вам се јежи, коса вам се диже, Кад га и на слици гледате изближе. Ко би смео, децо, прићи томе лаву? Ја то не бих смео ни за живу главу, Иако сам од вас старији и већи, С мегдана сам готов „јуначки" побећи!

Ал' видите мајку где пред њиме клечи, Склопила је руке и мопи без речи: „Ах, врати ми сина, мога малог Пају!" И лавови каткад сажалит' се знају. И дирнуше лава, цара животиња, (Јер и у њем' љубав родитељска тиња) Сузе, мопбе мајке и несрећа веља Па погледом страшним престаде да стреља. У очима дивљим нестало му плама, Јер пред њиме клечи једна жена сама И моли за милост њега горског цара; И гвоздено срце лепа реч отвара. Још у дивљем срцу једне горске звери Тада светла искра тихо затрепери, И врати јој сина, сву надежду њену: Поштујте, децо, мајку — ту свету жену! Превео и препевао Алсксапдар МгмићсвиН Питања 1) Коју животињу видите иа слици; каква је оиа? 2) Зашто се лаву ие сме нрићи? 3) Шта је урадила мајгса пред лавом; зашто? 4) IIIта је дириуло лава? 5) Допуните ову изреку: „лепа реч.. 6) Да ли је лав вратио дете? Зашто? Одговорите, децо, па горња питања усмено (родител.има или учитељима): „Зашто мати воли своју децу; Загато деца треба да воле своју мајку? Пренричајте, децо, ову иесму писмено.

Два друга

Ви знате, децо, да вам се не каже: Пас се с вуком никад баш добро не слаже; Ал' правило свако има изузетка, Да се ипак здруже, припика је ретка.

И једнога дана, ни сам не знам како, Пас и вук кроз шуму шетаху попако; На сваком нораку (и кад листак шушне) Вук одмах застане и добро ослушне;

Питања Зашто се пас и вук никада добро не слажу? 2) Када су се ипак здружили, куда су шетали пас и вук? 3) За време шетње, шта је све чинио вук? 4) Загато је шума погодна за вука? 5) Шта је питао пас вука, шта му је овај одговорио? 6) Шта раде људи са штето%ннама? Одговорите, децо, на горња питања писмено (родитељима или учител»има): гата су то другови; имате ли ви другова? Препричајте, децо, ову песму усмено.

о

д данашњег броја „К0Ј10" Не доносити најбоље басне, које су икад написане. Њихов творац је Езоп, један лоб, који је живео пре 2500 година. За њега историја каже да је био веома ружан, али да је био велике памети, духовит и досетљив. Он је својим баснама забављао своје господаре и њихове госте, а његове речи преносиле су се од уста до уста, стотинама и хиљадама година, па су, тако дошле и до нас... Ми Немо вам, децо, дати Езопове басне мало измењене и препричане, и верујемо да Не вам се допгсти, Ове дивне причице, од којих је свака један стари дукат, који никад неће изгубити свој сјај, илустровао је један од најбољих илустратора света нашега доба ИЛИЈА ВЕШКОВ.

Ј1ав м магарац Магарац лежао у дворишту, а петао, који је седео на једној грани, гледао у поље. Из помрчине се појави један гладан лав. Таман се био спремио да прескочи ограду, а петао размаха крилима и поче да кукуриче. Лав задрхта и подиже очи дрвету. — Каква ли је то звер, што виче иа дрвету? — помисли он. — Вероватн5 је силнији од мене. Боље ће бити да бежим, док није скочио на мене. И, пошто подви реп, лав, Цар свих жнвотиња, побеже главом без обзира. Магарац скочи: — Кад си се ти тако уплашио од петла, шта би радио тек кад би ме-

Кад птица полети и под облак пр'не, Вук начули уши и одмах претрне: „Та идимо мирно", рекао му друг, „Од очију људских скрива нас тај пуг; Никаква опасност не прети нам више, Од шумицеове — где ћеш место тише?" „Знам, знам", рече престрављени вук, „Ал' ме ипак плаши и најмањи звук. „Е, онда ми реци, хтео бих да знам, Узрок твога страха да схватим и сам." „Истину ти велим", рекао је вук, Мене свугде гоне к'о да сам хајдук." „А, сад ми је јасно", додао је пас, „Што те људи гоне и грде на глас: Штеточина права одувек си био, Зато, брајко, ником ниси ти ни мио," Превео и препевао Александар МилнНевиН

пе видео? Крв би ти се следила у жилама! И поче магарац да јури лава. Али, чим изађе у поље, лав се окрену и поједе га. Лавица и лисица Среле се лавица и лисица и почеле разговор. — Како си, сестро лавице? — упита лисица. — Веома сам добро. Синоћ сам добила једно мало лавче. — Зар само једно? Воже, како сте неплодни ви лавови! Ако имаш вре-

мена сврати мало до моје јазбине. Пуна је малих лисића. Сваке ноћи им доносимо по неколико закланих

пилади. Ја сам родила петоро, а т* само једно! — Једио, али је — лав! одговор* лавица и оде даље. Дете у води Једно дете пало са обале у воду ж почело да се дави.

— У помоћ, у помоћ! —■ викало јб дете и махало рукама. Прошао један путпик, и, пре ио што је извадио дете из воде, почео да га грди. — Чико, молим те, најпре ме извади из воде, па ме после грди! Јер, дов ме ти изгрдиш, ја ћу се удавити! Магарац и цврчци Једиом се магарац зауставио кра 'Ј плота једие баште и начуљио уши. : Сакривени негде у дветпим лејама,

певали су цврчци. Песма им Је бил« тако лепа, да је срце кломпавог магарца почело да се топи. Кад су мали певачи завршили песму, магарац уздахну и рече им: — Хеј, певачи, кажите ми шта јв* дете, кад тако лепо певате? — Зашто? — Па, тако. И ја, истина, имам леп глас, али ипак није као ваш. Хтео бих да једем исту храну као ви, неби лп ми се глас поправио. Цврчци одговорише: — Ми пијемо само роспе капљице. Од тога даиа и магарац поче да није само роеие кашмгце. Шест дана је пио, а седмн дан липса од глади. &А', • ■