Kolo

итотШтттнсћат

ОПАСНА КУМА Кнез Милош сазнао да неки виђени сеоски домаћин буни народ против њега и шири лажне и алармантне вести, па да све опомене не помажу. Наљути се кнез и нареди среском капетану да овота да одмах избатинати. Капетан се на^је у незгоди јер му тај домаћин беше кум, Нареди да се овај приведе срезу и да га писар одмах стави на мацке, а сам се брзо изгуби. Узалуд је кажњеник молио да се пресуда одложи док му кум-каиетан не дође и не удеси ствар. Тек њему одрапише двадесет и пет, а баш иза последњег ударца дојури на коњу његов кум, који се чинио као да се тог тренутка вратио у срез и да не зна како се то десило. Дрекну бесно на писара и иандуре и заколута очима: — Стојте људи, ако Бога знате! Зар мог кума тако да удесите! Нлатићете ви свн мени за то! Писар салутира и рече: — Господине капетане, наредба је наредба. а јављено је да се одмах изврши. Како вас ја заступам, морао сам да учиним по кнежевом нареЈјењу. Слете капетан с коња, појури куму и поче да се вајка: — Куд да се то деси кад ја ниеам ту! Кољите, људн, највећег овна да спасем кума! Брзо капетан одреши кума с маики, па га зави у врућу овновску кожу што је најбољи лек. Идућег дана кажњеиик се опорави и оде у своје село хвалеКи иа сав глас што има тако иажљивог и доброг кума. Отада се добро чувао да говори ишта против кнеза. Кнез Милош се насмеја када зач\ _ како је то капетан вешто извео. Поела му на дар сребром окован пиштољ и поручи: — Е„ таког капетана волим! Н ја и он смо задовољни- а ни његов кум ее на њега пожалити не може! ДЕД ЧАНЈУ ПИВА Беше то још пре онога рата када београдска железничка стаиица иије биЈ«а тако удешена као данас. Локомотива у залету продужила преко шина, јер није било одбојника. па упала право у станичну ресторацију. Међ гостима, који су дотле споко.јпо седели. јели и пили. наста гужва. МашиновоЈуа. међутим, није нзгубио хладнокрвност и довикнуо је келнеру: — Дед чашу пива! Али и келнер се показао на висини: — Црно или бело? ЧИЧА ИЛИЈА КАО ПРИМЕР Једног дана чвча Илнја се толнко напио да су .га. фиј.акером мсфали носиш кући. Окупила се деиа ка са уживањем и уз смех иосматрају како чичу као врећу уносе у кола. Наншао великн пропагатор антиалкохолизма Марко ко. претседник Црвеног крста. би му криво в добаци чичи: — Зар тебе, тако матора, није срамота да ти се депа смеју? .— Не љут.и се. Марко, иа ја ово чиним теби за љубав! — Ка ко менн ? — запрепасти ее Л еко. — Ето тако! Сада и деца иа мом нримеру могу да »иде жако то није лепо опијати се! Зар то ннје оропаганла на трезвењаке? Леко се насмеја н нродужи нут а чича штуину и задрема у колима СРЕМАЦ И БЕОГРАДСКИ ЧЕСИ У |едном друштву разговор се волио о Чесима којн су се настаннли у Београду. Бнло је разних мишљења Среман ће коначно рећи своје— Мени. право да кажем. сваки београдски Чех претставља три липа. Ујугру је Пожеднил, у оодне Наквасил. а ^вече Заваћил!

На насловној страни: Први споп . . . (Снимак: Ал. ОимиЈт)

"лавни гоелник Мић» Димит|>и|«*вић * ^оедник- Бошкп Токип * За Ф«ттогоаФи1е: Лчекраитаг Гимић * Ппт^ж Ђопћ*' 1о0ачев ★ Уредништво Македонска 31. Теле1>ое 25-ИШ * Власеик 0 излава^ г дгпг*ко ^чдавачко инелгчр-ћр А Д Јовав Тапоиић * Алминистоапија Дечан~ка *г> *1. Н^.огоал Тел 24-П01—10 ГПтампа ГПтампаг>и|а Ве>огг>ал* А П Дечанска глипа бв. 81. Тром^опнп тортплатп дивара. Рукописи ее ие враћају.

ада је прочитао писмо г. Станковића нодигао је своје мргпаво лице с дугом сивом брадом и његов поглед благонаклоно се спустио, кроз златне наочаре на Ранка ФилиЛговића. леиог младића од двадесет осам година. — Млади пријатељу, рекао је госпо^ дин Станковић. врло сам срећан, што се ваш отап сетио да вас пошаље мени. Он ми пипте да сте били н у иностранству. — Да господине. Попзто сам добио своје дипломе, био сам на страни да се усавршим у својој струци. Сем тога сам имао могућности да радим оо својој специјалности и у земљи. — Бићете за мене драгоцее сарадннк, убеђен сам у то. Природно је било да вас ваиз отац упути на меие, оошто сте сад соремни да себи створите положај у друштву. Моје се предуЗеће развија. Потребан ми је млад и сигуран помоћник и ја вам смем рећн, да вам је обезбеђена сјајна будућност. Рачунајте на мене. сећајте се да смо ваш отац и ја другови од детињства. Упознали смо се у Крагујевцу, кад смо учили орви разред гимназије н отада стално смо се дружили и никад ни најмањи облачак није иомутио наше пријатељство. Заиста, ни два брата не би могла боље да се слажу. — Знам, господине. Отац ми је то причао. Он вас много воли; знам да он сада жали једино што с вама не може да се виђа. Ви знате да се он решио да напусти град због здравља моје мајке, које је после мог рођења било слабо. Он се навикао на миран сеоски жнвот. а после мамине смрти још се више одвојио од света. — З н ам, знам, рекао- је г. Станко« вић. И ја сам удовац, али немам деце. Био бих горд кад бих имао сина као што сте ви, мој млади пријатељу. Сигуран сам да ћемо се савршено слагати и да ћемо имати успеха у раду. А сада ћу вас увести у посао- Прво да вас упознам с мојим помоћником г. Берићем. Он је овде већ десет година и ја сам му дао удела у предузећу. Он се не меша у техничке по«? слове, којима ја потпуно управл>ам и у којима ћете ми помагати, али има одрешене руке у свему што се тиче трговачких питања. То је великн радннк н врло добар човек. Има пријагну жену. У суседној канцеларији Ранко Филнповић претстављен је г. Берићу, нуном господину од четрдесет годииа, жладном али љубазном. Два дана после тога, о Једном ручку жод г. Стаиковића претстављен је госпођи Берић. Ои је мислио да ће то бити нека непривлачна личност као ■ њен муж. Био је пријатно нзнеиаНен кад је констатовао, да је то мишљење нетачно и да су речи г. Станковнћа: „пријатна жена", биле нреслабе кад се примене на ово дражесно створење, које је имало бар двадесет година мав>е од свога гломазног мужа. Ранков положај код г. Стаиковнћа шоказао се као веома новољан у сваком ногледу. Г. Станковић је с н»нм лоступао с очинском пажњом. Често га је нознвао у своју кућу. Ранко |е уосталом бно привлачан младић, ©творен и љубазан и зато је свуда срдач■о приман. Берић се нарочито спријатељио с ким и радо га позивао у своју кућу. Месец дана после Ранковог доласка V. Станковић је писао његовом оцу: «Добри пријатељу, Једини је циљ овога писма да ти жажем колико сам ти захвалан што си дао свога сина. Он је за мене неоцељиви сарадник. Диван младић! Сви они којима сам га претставио не могу ди га се нахвале. Те похвале су оправдане. Ах, можеш бити горд са својим снном. Жалим само што немам ћерку. да је удам за њега. Али. ако он не може да постане мој зет, моћи ће од сад па за две три године да постане мој ортак и то ће бити саевим право. Ко ме бих боље него њему могао предати своје предузеће. Он ће продужити моје дело. Дозволи ми да га сматрам номало као свога сина. Твој искрени В. Станковић."

=— Не, нема ничега, Ранко се вара. Можда еам неки иут био зле воље. Али је стари Филиповић наваљивао и г. Станковић који се нервозно шетао по соби, застао је наједном и проговорпо: — Хоћеш ли иетину, рећи ћу ти је: Твој син је завео Веру Берић. жену мога ортака и он је њен љубавник већ два месеца. Ох, немој се варати. Немој мислити да сам ја љубоморан због те младе жене, која ми није ништа. Ти ме уОсталом довољно познајеш. Не, није то. — Разумем, ти наДазиш, с правом уосгалом, да се Ранко непопггено понашао и да, из поштовања према теби, у чијој је ку$ш познао ту младу жену... — Није ни то, већ прошлост, моја прошлост! Страшна прошлост коју ни ти не знаш, за коју мислим нико пе Зна . . . Испричаћу ти је. И ја сам био преварен — Да ... Моја жена Лела . . . љубавник . . . Била је у годинама Вере Берић. Појавио се некакав Ранко . . . Да. један младић, сјајан, привдачан као твој син . .. Удварао јој се. Она је иопустила.. Ја сам до-

Ово писмо изазвало је најприЈ *атнију гордост Ранковог оца. Напротив шест месеци после тога згрануо се од чуда, запрепашћења и бола читајући једно писмо свога сина. Прва Ранкова пис*ма била су одушевљена. Последња два месеца постала су ређа, краћа и нису више била онако пуна похвала гоеподина Станковића. Отац на то није обр^ћао пажњу. И зато је осетио болно узбуђење читајући ове редове написане Ранковом руком. „Драги тата, Учини један велики напор. Дођи у Београд- у питању је моја будућност. Догађа се нешто необјашњив# између г. Станковића и мене. Изгледа ми да се приближава час, кад више нећу моћи остати код њега. Он се страшно ороменио према мени. Није више она-

На исиаши

знао... И тада сам схватио какву је игру играо тај млади човек крај Леле, сетИо сам се њихових ставова, њихових погледа, њиховога смеха. њиховог ћутања ... И ниеам ништа учинио . .. И сувише сам волео Лелу. Нисам могао да живим без ње. ., Плашио сам се да ме напусти... био сам кукавица, знаш то добро, Али сам патио, и патио... грозно, уверавам те. Лела је умрла, а пиЈ *е дознала да сам ја знао... Али видиш ли, иоступци онога. речи. погледи. смех, ћутање - . све сам то опет нашао... између твог Ранка и Вере Берић. Он је крај ње оно што је био онај крај Леле. - И ја се нисам могао умешати ... Могло би се наопако разумети.. Могао <бих да нспаднем смешан. То ме се није тицало — лице г. Станковића се згрчило. поглед постао мрзак — и ,то је јаче од мене. Светим се њему, кад се нисам могао да осветим ономе. То је можда неправилно, али он је исти онакав. као н Лелин заводник и ја се светим. ..

(Снцмак: прив. својина;

ко благонаклон као некад, већ непријатељски расположен, настрљив, као да жели да ме вређа. И ништа у моме понашању према њему, у моме раду, у мојој марљивости не оправдава ту промену држања Ја нећу, не могу у оваквим приликама да му тражим објашњења. Бојим се да ће дефинитивно праснути, да иећу моћи да схватим разлог томе. Али ако ти дођеш, као стари приЈ *атељ, моћи ћега, ваљда да се објасниш с њим. Можда посто ји неки несиоразум, који ћеш ти отклонити". Ранков отац је одмах кренуо за Београд. Прво се нашао са сином кој*и му је у свему потврдио оно што му је писао. Г. Стапковић се изненадио кад је видео свога старог пријатеља и примио га са свима спољним знацима радостн, међу којима се ипак примећивала извесна иелагодност. Г. Филиновић му је одмах без околншења рекао зашто је дошао у Београд, али је у оочетку * добијао само збуњеиа одрицања.