Luča Mikrokozma
36
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
Кога вјенчах на бесамртије Тренућ су му вјеках милиони. Кораци су моји божествени.
150 Но ја могу то назват простором:
„Два најсјајвиј моји творенија
Међу свјема бесмртним дусима! Како име опширног простора Разумјети вама се допушта 2“
155 Михаил му тихим гласом рече: „Он је теби једноме извјестан; Ево како ја о њему мислим: Шар небеса престолодржнога Најсјајниј је и највећи, зна се —
160 _ Средина је оз простора свега.
„Око њега колах незеснијех
Милиони воображам да су; Нека число и умножим колах У највећи степен счисленија
165 Што бесмртно твоје твореније Вообразит својим умом може =Насијата кола са сунцима, Свако сунце предводи мирове Колика си коме обредио,
170 А мир сваки своју сферу има.
„Међу кола мећем растојање, Ради славе божескога вкуса: Кола деља ближа обузимљу, Ка шар већи што обузме мањи; 175 Стога коло што је које даље Јесте више сувише шаровах.
147 вјенчах] вјенчатђ; 151 и 160 нанснини.