Male novine

(Седанска нрослава) зачињена јеу Б« рлину малим шкиндалом, к<>г су ка< свуда и свагда проуароковали улички јунаци на кцу> ним речима. Вука и ларма. Лила је тако огрпмма, да је пред опером наступила велика забу на. Пошго је нолиција била слаба да растури букаче, морала је војска и* оближње касарне ступити у акцију, те је на брзо расчистила улпце. *• (Племић П( кушао уб =ј тво). Племић Стрзелецки и м ти његоиа дошли су нод сумњу, да су хтели убити па нохарати неког галичког свеит ника, и с тога су притворени. Обоје су тражили да их суд пусти на сл »боду. но та је молба на суду одбијена, што сведочи да суд без сумње има нових података, воји још већма тере те ухаишеие особе.

ПОЈШЦИСКИ ГЈЈАСНШС

Београд 31 Августа. (Притворени). Ноћас су притворени: Јова Милосављевић џамбас овд. Мина Меламет слуга овд. због нереда, Риста Матић слуга из Бугарске з5ог ски тње и Карло Хирш слуга воденичар ски због сумње. * (Осуђе.ни), Пресудама полициским осуђени су: Ђорђе Јовановић надничар, Јордан Јовзнчвић, Сграхиња Ненадивић, Јоца Радовановић шегрти и Лонка Лазић куварица због нереда, Вожа Миленковић слуга, што није јавио вла сти нађеие марке. Н >вица Грујић надничар и Антон Младеновић слуга из Аустрије због тумарања. Сгеван Стричевић, Сима Жрпутић, Павле Ф 1е гер, Фердинан;- Радул, Андраш Шрек, Живко Јањић Лука Овезић, Стеван Лукић сви из Аустро-Угарске и Стевин Павловић из Босне сви због ноћног тумарања Лука Апостоловић из Н 1В0Г Сада што је службу напустио, Станимир Петровић трг. из Борка, што је сломио кестен, Косга Петровић кочијаш за бој и Петар Милојко вић из Алексинца због скитње. * (Сароведени ). Снроведени су суду: Милан Савић и Миша Милосављевић скитнице из Панчева, иредати су суду варошком због крађе коња и кола % — Неко је на желез. станици узео куфер Димитрија Миливојевића ђака,

а осави* свој. С тога ко буд^ то учипио нека донесе у глав. налицију. -4 »♦>-

С М Е С И Ц Е (Двобој који је Тј а ;ао двадесет год ) Је <ан х>е; рс и кпиетан ио и мену Фурние у пЈтрасбурском гарниЗону, бгсомуЧ.1Н у^ојица и невероватно вичан двобоју произведе опшге негодовањс са изазиваљем и убијством — скоро б<з ик>квог узрока — једног честиамг младића, који беше једииа потиора нене слике породице. Исте вечери, генерал, команданг града приређ^ваше бал за Гј >ађанство и бојећи се каквог нереда, наложи капетану Динону евоме ађутанту, да спрсчи улазак Фурнијору. Отуда се нороди двобој између ова два капетана. Фурније оборен снажним ударцем мача, повика: „Нрви бак шиш!" Месеа. дана после т<>гл, беше и«Л( Ј чен, и Дипон, озбиљно рањен са своје с г ране, викаше надајући: „дру ги бакшиш: а ваља да и псследњи!" Но и он брзо оздрави, и обојица се решише да терају ствар до краја док једна страва не призна да је над јачана и „задовољпа." Они начииише овакав уговор: „Сваии пут, кад се г. г. Фурније и Дипои нађу бар на тридесет миља даљчне један од другога, уговор<_ног дана 1'рсћи ће сваки половину нута, те да се еусретну с мачем у руци. Овај угов« р вршио се је врио тачно. У осталом, ово непр« кидно ратно ета ње ностаде са свим редовно за уговорне стране, и они не укрштаху мачеве пре него што се најпре и врло пријатељски не руковаху. Кад би премештај једног од њих снречио свак -1 сукоб, они би се тада чекали с највећим стрпљењем док се не би опет нашли. Једно су севече, случајно срели у једном кантонманцу: „Шта, ти си то, рече Фурнеј радосно; вади мач! И Динон поночи; „вади мач!" Дипон први посустаде у овој непрскидној борби; мишљаше да се жени, али пре св< га намераваше или да убије Фурнеја или да га умири. Нађе га. „Треба, рече му. да свршимо са овом свађом која почиње већ да заудара од усгајалости. Ти имаш не вероватну снагу у пиштољу. Нудим ти да се одречеш мача... — Не, не, рече Фурнеј забезекнут. — 0! мислио сам данатај начин изједначимо борбу. Отићи ћемо у какав усамљен шумарак, и тамо, ношто заварамо један друго-

че траг, хајкчћемо се и нуцаћемо по уговору. — Нека буде! Прнстајем." Одоше у лов. Док су се вребали кроз лишће, погледи им се сукобише. У исги мах изчез ше иза једног др нета. Дипон се ирви номол.и. Кургпум звизну одмах и проби му с ут па капуту. — „Један!" рече. После кратке почивке, хтеде он да напада, али с друге стране, правећ се као да нимерава да пуца левом руком; нружи шешир десном руком. „И други;" до 1аде. Шешир одлете у трње. Тада Динон оде право Фурнијеру. — Твој живот припада мени, рече, али нећу да га узимам; само, сећај се да не напуштам своје право својине и ако ма кад покушаш да ми станеш на иут, послаћу ти на мах два куршума у главу, као што ми је то дозвољено да учиним у овом тренутку. И тако се сврш« овај дугогодишњи и чудновати двобој. * Огромац метео^скн камеп. Бендего ирен.есен је на броду из удаљенога места Сертао у провипцији Бахиа у Рио, где ће се нредати народном музеју. То је нијвећи метеорски ка мен, к<>ји је пао, јер је тежак 5343 киле Име једобио од реке, норед које се снустио, само када, не зна се. Пронашао га је године 1874. неки Фезендејро, који је тамо чувао овце. Како се мислило, да у њему има сребра, покушали су да га пренесу у варош Вахију, али се је предузеће морало напуетити, јер га је 40 воло« ва једва 158 корачаји одмакло с места. Сад, после четримесечног напрезања пошло је за руком, да се камен пренесе до обл<«жње жељезничке ставице Вамзим. Одавде га без велике муке пренесу у варош Бахију,а одавде лађом у Рио де Жанејро. Пренос руководили су директор народнога музеја, др. Ладислав и географско друштво у Рио де Жанејеру; трошкове око преносасносио јеједан нриватан човек из Бахије, барон де Гнахи. Одбијањем овај је метеорит изгубио можда до 50 кила у тежини Један комадић овога метеорита налази се у берлинској минералошкој збирци; већих комада има у кабинетима у Минхену, Бечу и Лондону. * (Из алериканског живота.) Из једног калиФорниског села, у коме се налази мајдан злата, пишу: „У нашем селу жене и дацасиадају у највеће реткости; никакво чудо, што људи застају на улици, кад такву реткост виде. Недавно давало је једно путничко по зоришно друштво више предетава у

нашем селу. Једно вече дође на представу и једна жена са малим дететом, што је веома обрадовало позоришну публику. Тек што је оркестар почео да свира, малиша пусти у глас своје инструменте. Одмах се диже један стари радник у мајдану тегромким гласом довикне оркестару : Престаните са в; шом дерњавом и пустите дете нека виче, такво што већ десет година нисам чуо„ .... Публика је с радсшћу прихватила овај захтев, оркестар је престао, а малиша је свој концерат на опште задовољство довршио.

ЖАЛА И ЗАБАВА (Наивност). У неком женском друштву причале су се разне пикантне ствари. Мати рече својој четрнаестогодишњој девојчици да се удали: „Ах, мама, молим те дозволи ми да останем — рече девоЈчица, — веруј ми да ја ни речи од свега не разумем." * (У вину лежи истина). Гостионичар (отац многих ћери на удају): Ах! ево бургунскога, господо! Овом вину има већ . . . , — Јоване, колико има од како је ово вино у нашем подру-

муг

Јован: Ово смо вино добили

на поклон од старог гоеподина, вашег оца, три дана по рођењу ваше ћери, г-ђице Сузане. Сад је равно тридесет и једна година.

ДОВРА СТАРА НИ11А ДРНА НЕготинска и бела смсдеревска јеФтином ценом може се добити на, мање и више код

25—40

ЈашЛка ЈаниовиЛа

0 В Ј А В А Француски, немачки и талијански предаје приватно нрофесор модерних језика, који је на вишим јавним заводима у најглавнијим европским варошима, као такав успсшно дејствовао Нуди се такође за превод, молбеница и трговачку кореспонденцију са. срискога на горе »аведенејезике и обратно. Евентуалне пријаве и понуде прима од 12 до 1 е.ахат по подне у гостионици „код Руског цара"

РАСПРОДАЈА Јевтине савске даске које се налазе код жел>ез. станице. Ове су даеке само моје, а не спадају укомпаниску радњу. Аленса М. Савик дрвар на сави

њиховим нападима гсога зароое онда је таЈ свргаио, ретко геоме да иоштеде жикот. Најгрознија мучења изумевају они, Они, које ови разбојници поштеде, пате се и по казивању много горе и радије бипретрпели смрт но да се назову робови. Талијанад ми је показао многе трагове ране на своме телу, пгго му је од мучења при чињено. С тога је он радије нотражио или спас ијш смрт на мору, но да и даље остане њихов роб. После дугог и мучног лутања ииак му је сретно испало за руком да дође у Римини-а," „Да није она.ј странац, о коме ти говориш гсакав м;)троз или најмљеник Млетачки упита Умбо. „Није . Талијинац је тврдио да је Млечић из племићске породице. Њега Ускоци нису убили за то, да би се могао одкупити. Али ипак ова вест, коју је талијанац причао тако је нејасна да се не може тачно казати ко је тај роб. Ја сам хтео о томе да известим к вас и РаФајела, на да гледамо ако је како могуће да овог роба отргнемо из ускочких руку. Сматрам се за сретна што сам са Евангелином без препрека овамо дош ао,"

„Ти си уморан од иута, иди у каиту иа се одмори. Ми ћемо остати овде иа крову да чекамо на РаФајлов повратак," рече, Умбо. Лаку ноћ брате Алесандро," „Лаку ноћ.'' Пошто се Алесавдро удали, наста тишина. Умбо ]е ненрестаио мислио о причама Алесандровим. Он је пред собом гледао старца — нредставл>ао је како ропски ради — слушао је његове молбе, па ипак нкје знао кога су уекоци заробили." УШ Миранска Кула На сувој земљи близу вароши Мирана, имао је граФ МираФијоре велико имање. Ту беху велике готово непроходне шуме. У унутрашњости шумско.ј било је доста баруштина, где се налажаху дивље птице. Сем тога било је доста срна, јелена и осгалих дивљачи. У последље време беху се овде навадили курјаци, којн су сакатили дивљач Чувар је чешће пута налазио остатке растргнутих срна и јелена.

Пошто су учестали овакви догађаји чувар оде у Венецију и јави своме го сподару. ово беше добродошло за Инга. У оваквим приликама он је могао лако да изврши своје мрачне нослове. Он но зове своје пријатеље у хајку, да би уништили ове опасне зверове које му тамане дивљач. Ерицо, Брабантино и Донато пристану на позив и спреме се са својим момцима који су носили оруж.је Једног дана рано из јутра крену се ови на лепој искићеној гондоли и одвезу се на имање граФа МираФијора. На обали дочека их чувар са раде ницима које беше скупио ради хајке.

(Продужиће се)