Male novine

Како смо извегатени Г. Маниотар војни одобрио је и уДаворју" војну музику. Путом а и ва месту увесељаваће госте две музике на изменде. — Једна музика дочекаће код 9. вилочетра онај воз што долази ио подне, и све госге доиратити свирком до манастира. — У народ играма ио иодне може учествовати ко год хоће од гостију, само да се раније јави од рођеним редарима. * (Свечана седница Акадеилје). У Недељу је свечана седница Академије, за коју смо већ раније јавили, ио иста биће у4. сахата но иодне, а не у 5. као што је то свуда већ раније јарљено. * (Венац „Еола Јахача"). У ведељу 4. Сентембра, иада дан рођења блаженоночившег кнеза Михајла. Том ариликом и коло јахача из Ш шца, које носи његово име, оће да му укаже пошту и то овде у Београду на самом споменику пред позориштем. Тог дана ће коло јахача преко нарочитих изасланика положити на споменик лен а скупоцен веиац од ђурђевка (то је коњички цвет), се великим тробојним тракама. На једној траци нисаће: „Врлом прегаоцу гајења јахачког духа и побољшања домаћег коњског соја и на другој ће траци писати: „Благодарно коло јахача Кнез Михајло. 4. Септембра 1888 год." За полагање венца на споменик, обратило се је коло предходно са молбом господину председнику општине вчрошп Бзпграда, за дозволу, пошто јесноменик на чување београдској опгатини нредат. Венац ће се после носле хранити у сали овд. опгатинског суда међ осгалим венцима са тог споменика. * (Нов ректор). ПроФесорски савет велике школе, изабрао је за ректора Велике Школе, за ову 188 8 | 9 годину г. Светомира Николајевића. % (Одбор општински). Данас у 5. часова по подне држаће одбор општин ски своју редовну седницу а на дневном је реду: 1Л РеФврат општинског нравозасгупника о раскиду уговора са концесионаром изношења ђубрета из вароши; 2.) Питање о калдрмисању вароши — реч нредседника: 3.) Акт Министра просвете да општина уступи држави један нлац за подизање сталне астрономске и метеоролошке опсерваторије; 4.) Разне лицитације; 5.) Уверење за ђаке и окривљенике.

ОЛУЖБЗНИ ГЛАОНИК

Минчстарскл савет, по највишрм овлагаћењу Његовог Величанства Кра ља, од 22-ог јула >ве године, на предлог минис.тра ф шанцлје, а у догово ру са државним саветом, решио је: Одобрава се опшгини креманској, у срезу и окр. крушевачком, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћањи иепоередног нореза, нри рез од 3815 75 диа. уз оба полгођа ове 1887|8 рнчуи. године, и тим новцем Подчирити расходе по буџету свом, сасгављеном за исту рачун. годину Мииистарсни савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Кра ља, Од 22-ог јула ове године, на предлог предсгдника министарског савета, министра унутрашњих дела, а по договору са државним саветом, од 22ог августа ове године Бр. 812, решио је: да се Хуго ЈНамбахер, родом из Веле Цркве у Аустро-Угарској и поданик исте државе, прими по молби својој у српско поданство,изузетно од §-а 44-ог грађанског закона, но што је поднео уредан огпуст из свога досадашњег подансгва. да се Сгеваи Радосављеваћ, пртач у министарству грађевине, р^дом из Панчева у Аустро-Угарској и поданик исте државе, прими по молби својој у српско поданство,заједно са својом женом Стеваном, и малолетни« еиновима: Јованом и Савом, изузетао од § а 44 ог грађанског закона по птто је поднео уреадн отнуст из свога досадашњег поданства. да сеХајнрих Косовски, ж^лезнички чиновник у Београду родом из села Ренбешова у Русији, поданик исте државе, по молби својој ирими у српско поданство, заједно са својом женом Јулијом, без отпуста и^ свога садашњег поданства, као српски загатиће ник, на основу тачке 8., уредбе од 20,ог јануара 1860 е године Вбр. 171. да се Раде Краиновић, порески надзорник за срез норечки. у округу крајинском, родом из села Врувна, у Аустро-Угарској, ноданик исте цржаве, прими по молби својој у срнско поданство, заједно са својом женом Јелисаветом и малоиетном ћер ком Ми лицом, а изузетно од §-а 44-ог грађанског закона, по што је ноднео уредан отпуст из свога садашњег поданстка Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Велачанства Кра

ља, од 22-ог јуда ове године, на предлог застунника министра просвете и црквених послова, ноставља: за књиговођу друге класе у Управи Фондова, Петра Поновића, телегра фског магдционара прве класе у ноштанско-телеграфзком одељењу министарства народне привреде. Министарска савет, по највишем о вл инћењу Њзговог Величансгва Краља, од 22-ог јула ове године, на предлог министра правде, поставља. за цредседника суда округа јагодинског, Косгу А. Радовановића, председ ника суда округа црноречког, по молби. Министарски савет, по на]вигаем овлагаћењу Њзг >вог Величанстаа Краља, од 22-ог јула ове године, на пре длог предеедпика минисгарског савета, поставља: за ванредног писара прве класе среза параћинског, округа ћупријског, а да врши дужност начелника истог среза и прима плату отуда, Уроша Грабовна, писара друге класе среза трстеничког, округа крушевачког; и за нисара друге класе среза косаничког, округа топличког, Светозара 0њановића бившег ереског писара. Г. Николу Станковића, бив. писара судског, који је ноложио правозастуннички испит, министар правде. на основу §-а 3-ег и 19-ог, зак. о правозастуаницима, поставио је за јавног нравозастуника за округ ужички.

КЊ^ЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ НАУКА НАРОДНО ШШРИНГГЕ Отело ллетачки цриац трагедија у пет чинова, од Шекспира, по Боденштетовом преводу превео Н. Н. —• Приказивано у народном позоришту, у четвртак, 1. Септембра тек. год.Може се само замислиги, како н 1М је мило, што се испунило наше »ророчансгво, које изрекосмо, нншући преглед ирошлогодишње сезоае. у једном од ранијнх бројева. Вао је тада говор о Шекепиру а ми смо се тврдећи, да га наша нублика радо гдеда, нозвали, као за доказ нагнем тврђењу, на прву преставу која ћз нам дати шекспиров комад, а та је била, као што рекосмо, у четвртак 1. ов, мсца. Публика, као да је хтела да притече у помоћ нашем трвђењу, дошла је у толиком броју у нозориште, да је кућа, са малим изузетком, била дупком пуна. „Отело" је још у толико срећпији

од осталнх шекснирових драма на нагаоЈ позорници, нгго нам је изнет цео, онакав какав је, готово ничим неокрењн. Незнамо чија је заслуга у томе, да ли нреводиоца или драчатургије; али чија је да је, нека му је за то хвала. „Огело" не спада у ону категорију позоришних дела, нити у онај ред производа људскога духа, која су већ и самим насловом својим окована у известан уски систематички ред про матрања, него је то чедо ђенија, који дела, као и великомоћна нрирода; наивно и бесзесно, као по неким непроменљивим законима сгварања, највигае даје, а што даје, даје оберучке. „Отело" је један листић страсти, рекао је неки гритич >р, у коме је свака реч инкарнирани живот- Свако лице у њему носи огатрим потезима нарисан,) индивидуалнн тип, који у судару са нротивним елементом за најкраће време ногпирује страховиту борбу, борбу која руши и убија. У „Отелу" нреставља нам се страст суревњивости у сразмери која двогубо расте, а ноказује нам се, како и љубавнив може да уништи нредмет своје љубави. Огело је наиван, ноштен а ватрен црнац, који верује све, на га то лаковерје најзад учронашћује; оно чини црнца пристуначним подмуклим и па косним снлеткама нрепреденога и суревњивога Талијанца Јага, који из демонске зависти забада своје гадне канџе у чисто и племенито срцецрнчево, залуђује му нзвор његовог повог живота, увлачи му се као крља иод кожу, па тако разаниње своје мреже у њетовој наивној души. Па је ли сад чудновчт и неприродан нреображај отелов и у нарави његовој и у дугаи му?.,. Не, није!.. Беснило његово је природна носледица и његовог темнерамента, и живота и нрошлости његове. ЈНто Отелова жарка љубав ностаје на мах неограничена мржња то је нросто један обичан нсихолошки »роцес; у њему разум напрасно утрне, еве ускипи страгаћу, док сама страст не пређе у беснило и најзад у коначну пропаст. Разчлањавати и анализирати све поједине црте и нијансе Отелове душе и карактера могло би се и на дугачко и н на пгароке, материјала за оазмишљање нружа вам се и сувише; но то би нас далеко одвело. Поменућемо само, да су сви карактери у овај трагедији природни и јасни и тачно одређени. Само за Јага канда то не можемо рзћи. Јаго и Хамлет су међу свима јунацима шекснировим најсличнији по својој дубини, чудноватости,

ста он савлада све болове и горућу жеђ само да што пре одпочее рад. Ако му баш никако не пође са руком да се избави. имао је пушку са којом би прекинуо ужасне муке. које би овде иимао да претрпи од жеђи и глади. Али Брабантино није од оних људи који одмах очајавају. Још није сигурно да се не може избавити из куле. Још није никако проуеучинио. Још није доспео до оне славе, за којом се жудио. И зар он, — моћни Брабантино — да ноддегне Инговом лукавству? Та мисао није магла да поколсба његову гвоздену вољу још ништа није изгубљено он је још жив! —

IX Помиловање „Ко се то приближује Галери?" повика Умбо , показујући руквом на море. „То је Илијо," одговори стражар са катарке. „Он је сам! Шта то значи?" упита Умбо Антонија који је дошао близу ње-

га. „Да није РаФајело са Палмошем остао на острву св. Николе?" „Шта је?" унита Краљица Ноћи, која је седела на једној столици, а беше заклоњена једрилом. „Јуче пред вече отишао је РаФаејло са Палмошем на острво св. Николе," рече јој Умбо, пошто се приближи Краљици. „То знам. А шта јавља стражар упи та Краљица Ноћи„Да се Илијо враћа с&м!" „Онда се догодила каква несрећа," изјави Краљица. Гондола се приближи и Илијо се успе на Галеру. Умбо га одмах одведе код Краљице Ноћи а међу тим се доста њих скупе око Краљице „Ти долазиш сам?" упита Краљицца Ноћи Илија. „Снашла нас је несрећа Краљице. Це лу дружину погодио је тежак удар ," одговори Илијо. „Жбирима је испало за руком да лукавством и издајством једне жене, ухваге Раоаела нашег вођу!" „РаФаело ухваћен?" упита Краљица, коју је јако потресло ово саопштење. „А која је то жена што га је издала?"

„СтеФана, жена Себастијанова.! „Дакле опет она! Она нећс; да се смири док се год не освети," рече Краљица Ноћи полугласно. „Па и Палмошу и мени претила је опасност, да нас ухвате Жбири. Они су се сакрили близу обале, где смо ми очекпвали РаФаела, и као смо се од обале удалили пуцали су на нас. Куршуми су пролазили поред наших глава, али нас није погодио ни један. Сад смо били сигурни да је РаФајело у Рукама Жбира. Кад су Жбири отишли ми се вратимо на обалу. Пажљиво изађемо на обалу и по пнемо се на брежуљке. али нисмо видели ни једног Жбира. Пошто су наше гондоле биле са унутрашње стране острва св. Николе, Палмош се реши да пође у потеру за Жбирима, не би ли докучио где је одведен РаФаело. Ја сам дошао овамо да вас известим о свему. „А зар не знаш шта је било даље са Палмошем?" унита Краљица Ноћи. „Не знам Краљице! Ја сам га чекао до званућа. Дуже нисам могао да останем јер сам хтео да вас што пре известим шта се догодило са РаФаелом." „Ти ћеш још једаннут отићи на ос-