Male novine

пи реклињање „верних другова" да| га сс одрекну и т. д. и т д Једном речв прави случај сРадованом! Проклета Огбавептеаћп ! Шта начи ни од права здрава човека кад га сеј сахо докопа. Ето то је наш суд о г. Пашићевом прогласу. џ Јаван радник г. Н. Пашић изашаоЈ је на среду с прогласом упућеннм на своје „верне другове," а преко њих и на цео срп народ. Инали смо право, а нмали смо и дужност да оценнмо тај акт једног политичара нашег и ми смо се тим пра вои користили. Рекли смо што мислимо, и држимо да смо добро реклн, јер смо рекли истнну Још нам је жеља била да наше речи буду од вајде самом писду прогласа јер нисмо могли предвиђати такоу брзо такав голем обрт. Рачунали смо да му неће худити, ако му сврагимо пажњу где му највише запнње те га не пуштају у Србију. Но његова срећа била је хитрија. Био је срећан да добије помиловање и да се в^ати у отаџбану пре но што је прозвучала наша последња реч Тим боље, и нека му је срећно. Да ли ће нам ко, да ли ће нам сам писац прогласа, замерити што смо употребили своје право критике и про цене — мало маримо, Боље је ако не замере. Али није ништа зло ако и замере, то је опет њино право критике и процене нашег поступка н нашег писања. Казали смо Гласови о краљевој оставци. I. Гласови страни

СЛУЈКБЕНИ ГЛ.АСНИК ,Срп. Нов." од 1 ов. м. доносе ове указе и решења: Одобрава се министру унуграш њнх дела, да се мохе.на оправку старогздања „Докторова кула,* у болници за душевне болести, утрогдитн суму од 4029 дниара и 68 пара, а на те-ј рет иартије, одре^ене у буцету народног саннтетског ®онда за 1888/9 рачунску годину на оправку болннчких зграда. — Живојин Богдановић, секретар 1-е класе министарства Финанцшје на основу §-а 70-ог закона о чиновницвма грађанског реда, у интересу државне службе стављен је у стање покоја с нензијом, која му то годинама службе припада. — За секрвтара треће класе министарства Финанције, иостављен јеМиханло Поповић, бивши секретар исте класе, истог миннстарства. Одобрава сеопштини сувојничкој, у ср, масуричком, округу врањском, да може од свјих грађана покупити, по сразмери плаћања неносредног поре

полгођа 1887-8 рачунске године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављеном »а исту рачунску годину.

К Р И Т И К А

Милион — комедија у четири чина, од Лабиша и Делакура, превео Ј. "Борђевић. Има у репертоару народног позоришта подоста комада, који су забачени н већ од неколоко година никако се не играју, ма да су куд и камо бољи од многих и многих повитета. Међу те комаде долази без сумње и Милнон." Нећемо слагати ако кажемо, да нма бар десет година, како овај комад није игран. Шта ]е узрок томе — не знамо. Две породице Карбонелова и Периженова имају по једну ћер на удају Свака од тих породпца рада би да уд^ своју ћер за Мориса сина бившег бележника Диплана, јер „Морис има милион." И те двепороднце, ма како да су пре тога депо живеле, розава-

начини'1 је невероватни про јекат пл зоришта, које би се на случај пожара с брзином муње могло подићи у вис, те тако да се пресгава настави на слободном ваздуху. Он мисли да ту зграду цачини у облику великог стакленога звона, које би стајало на равној подлози. Звоно се, по рачунању тога енжењера, мг.же подићи нарочзгом махином. * Нечувена дебљина. — Т Монружу живи нека седамнесто -годи дња девојка која је по својој дебљини права Феномен. Тешка је 4'20 Фуната а груди јој у обиму имају два и по метара Рука јој дебела 90 сантиметара. И поред тако огромне дебљине, она ииак има симпатичну физнономијт , лепе очи мале руке и ноге , али се никако не може кретати без туђе помоћи а с великом муком кориети се својим ру кама које тако псто тешко креће, ка и ноге. Њени родатељи сем ње имају још троје деце, код ко их нема ничег ненормалног.

за, прирез од 194:0*10 динара уз обаА а ЈУ се и започну између себе прави

Орган рускога министарства споЉ-1годину.

полгођа 1887/8 Јрачун, год., и тим новцем подмирити расходе по буџвту свом, састављеном за исту рачунску годипу. — Одобрава се опшгини јашунској у срезу лесковачком, округу нашком, да може од својих грађана покупити по сразмери плаћања непосредног по реза, прирез од 4.152 05 дин. уз оба полгођаове 1888/9 рач. године, и тим аовцем подмирита расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску

них послова „ Јоигпа1 Ле б^-Ре^егвћиг^" 1 вели: „Ми нећемо одлагати изразе наших искрених и најлепших жеља Србији. Желпмо јој да срећно прежпви садашњу државну кризу. Русија се тако живо интересује о свему, што може утицати на судбину српскога народа да најтоплнје жели добро и рећу Србији у новој ери. Нека нам је дозвољено изразити наду на бољу будућност српског народа за време владавнне младога монарха који уј ствари влада под управом намесништва, које је постављеноод људи, који су познати као опробани саветници круне, којима је и поверена мисија да руководе Србијом на путу материјалног и моралног успеха

Одобрава се општини првонечкој у срезу пчињском округу врањском, да опа поред раније одобрених јој 1167.08 дипара може покуппти још 909 дин.од својих пореских личвости ј текућој години, а по сразмери плаћања непосредног пореза, те тим новцем подмирити своје буџетске и доцнвје а у рачунској /887|8 години појављене издатке, у колико се они нису могли подмирити њеним редовним предвиђеним приходима и овим раније одобреним прирезом. — Одобрава се општини доњо-милановачкој, у срену поречком, округу крајинском, да може од својих грађана по срезмери плаћања непосредног по реза, прирез од 5013 динара уз оба

рат. Кв -рбонеловица и Периженовица не пропуштају ни једну згодну прилику, а да једна другој не чине разне неприлике, да би оеујетиле једна другој намеру. Тој огорченој борби крив је и сам Морис. Тај вам је чо век оличена несталност; он подједнако воле обе девојке и Карбонелову Берту и Периженову Лујзу. Једва једном реши се за Лујзу; али онет Лу јза неће њега, јер воли његовог пријатеља Јулија Прија. Диплан запроси за свога сина Лујзу, и њени му је родитељи дају. Но Морис ее 1 предомисли, неће Лујзу, хоће Берту; сад отац Диплан проси за свога си«а Берту; Бертини родитељи дају му је из свега срца. Опет се Морис предомисди. Сад се и сам Дипдан нашао у небраном грожђу; ни он не зна, коју би хтео његов син. Међутим додази и Карбонедови и Периженови и траже деФинптиван одговор, (свршиће се)

П Р 0 Ј Е К Т Привремвног изборног реда За изборе народних шсланика на дан 14. Сеитембра 1889. год,,аза ванредни сазив Народне Скуаштине која &е се састати 1. Октобра 1889 год. (чл. 203. тач. 1. и П. Устава). (Изрздио га члан ужег одбора г. Пера Велимирови* — Уред.) (наставак).

СМЕСИЦЕ Невероватно. — У Америци тој земљи чудеса технике, покрвтних кућа и т. д., један инжињер из Бостона

3. Прикупљање, пребројавањс и срачунавање гласова и проглашавање изабраних посланика. Чд. 68. 15 Септ. пре подне у 8 чае,састаће се у окр. месту окр. бирачки одбор у згради и соби нарочито за то припремљеној. Овај ће одбор бити састављен: из једног чдана Држ. Савета ида Касац суда, председника месног општ, суда» једног чдана апелц. суда и по два представника сваке бирачае дисте (ч д 92. Устава). Замењеника коме од чдановл овога одбора, ако се за то укаже потреба одређиваће, за сваки појављени сл у чај, Одбор у Београду. Чд, 69. Како који бирачки одбо. из које изборне општине стигне у окр мест < чријављује се окр. барачком о гбр-

жала на бездну морском — таласнм ус-а пављиваеа. Вода је даље терала стари празан чамац. Подне беше већ прошло, кад се иробудио стари ловац мртваца. Он чим је устао, звао је и тражио своју кћер. Али то му је било узалудно. Ов је мислио да је она отишла некуд као обнчно, што је радила. Она се радо бавила на морској обали и возила кроз лагуне, сањајући и мислећи о свом драгом. Већ и вече дође а Неле нема. Јакопо је морао ићи на своју дужност у дуждеву палату и око Орфана тражећи мртва тела. Пре но што је пошао, викао је опет своју кћер. Нешто се плашио да јој се није десила каква несрећа. Ну он се умири при номисли да ће она опет доћи, ■ да је можда отишла у лагуне, где се често радо бавила и неаала иеку несму о дужду Фалијеру.

Он уђе у свој чамац и повезе се у варош. —

XI. Јакопо и СтеФана Идућег вечера СтеФана беше у својој кућици, која је била на сред једне доста простране башти и тек што је почела палити лампу, кад се зачуше нечији кораци где долазе. — Ко је то још по овој помрчини? питала се СтеФана и метну запаљену ламву на сто да би видела ко то долази. У том закуца неко на врата и док се она окренула врата се отворише. — 0, велика част! — узвикну СтеФана поклонивши се кад је видела ко је ушао. — Гле, то је милостиви господин! Молим, изволите монсиљоре! Немате се чега бојати, тако лепе свеће не горе а ни баш таког вина не ћу понудити милостивом госнодину!

Инго уђе и затвори врата. — Јеси сама? — упита је он. — Са свим сама, милостиви господине! Немам псета, од како Инго јој пресече говор. — Ти се сећаш, шта смо оно уговорили тамо на брежуљку, — рече он. Ја сам одржао реч и ево сам дошао лично да ти донесем триста цекина. — Дакле триста цекина — — Па ваљда знаш. шта са ми рекла оне ноћи? — Е, па нисам се онда добро промислила, монсињоре? Не ћу моки ићи! — То значи, не ћеш ? — Ако мора бити, монсињоре. — Па мора, да богме! — одговори Инго намргођен. (Наставиће се)